Ревматизм


Download 349.5 Kb.
bet2/21
Sana29.04.2023
Hajmi349.5 Kb.
#1400161
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21
Bog'liq
3.Revmatizim

Асосий :
10.1.Э.Й.Қосимов, Ш.Г.Мукминова, Б.Н.Нуритдинов.-Ички касалликлар пропедевтикаси. Тошкент. 1996. 367 стр.
10.2.К.Б.Боходиров, И.Фатхуллаев.- Ички касалликлар ташхиси ва клиникаси. Тошкент. 1996.
10.3.В.Х.Василенко, А.Л.Гребенова.- Пропедевтика внутренних болезней. Москва. Медицина. 1989
Қўшимча:
10.4.Н.В.Путов, Г.Б.Федосеева. - Руководство по пульмонологии. Ленинград. Медицина. 1994.
10.5.Диагностический справочник терапевта. А.А.Чиркин, А.Н.Окороков, И.И.Гончарин. Минск. Беларусь. 1993. 688 стр.
10.6.Справочник врача общей практики. Дж. Герта. Москва. Практикум. 1998.
10.7.Диагностика и лечение внутренних болезней. Руководство для врачей в 3-х томах. Под общей редакцией Ф.И.Комарова. Москва. 1991.


РЕВМАТИЗМ
Ревматизм (бод) умумий касаллик булиб, купинча бунда бириктирувчи тукималар яллигланади. Ревматизмда яллиғланиш жараёни юрак-томир системасига, баъзан ички аъзоларга х,ам таъсир киладил
Ревматизм кадимдан маълум булиб, Гиппократ ревматизм полиартрити хакида ёзиб колдирган. Гален эса юрак жарохатланиши ва бугинлар касаллигини ревматизмга боглайди (1935—1936) йилларда бир вактнинг узида француз олими Буйова рус олими Г. И. Сокольскийлар юрак шикастланишининг турли клиник-анатомик турлари ревма­тизмга борликлигини ургандилар, улар нуксонлар пайдо булгандаги касаллик клиникасини ва кон айланиш етишмов­чилиги ривожланишини батафсил айтиб берганлар.
Ревматизм касаллиги турли мамлакатларда таркалган булиб, купинча урта иклимли ерларда учрайди. Ревматизм билан мактаб ёшидаги болалар (7—15 ёш) касалланади. Катта ёшдагилар орасида аёллар эркакларга. нисбатан 1—2 .марта куп касалланади. Касалликнинг купайишига метеорологик омиллар, йилнинг маълум вактлари таъсир этиши кузатилган.
Хозирги замон олимлари тасаввури буйича ревматизм бета-гемолитик стрептококк гурухига кирувчи А—микроби таъсири натижасида келиб чикар экан. Касаллик купинча уткир ёки сурункали тонзиллит (75—80%) ларингитдан кейин ривожланади. Инфекция у'чоги булиб тишлар, кулок, бурун бушликлари, жинсий аъзолар, ут копи ва бошка яллигланган аъзолар хисобланади. Стрептококк канча узок таъсир килиб турса, ревматизм билан касалланиш хавфи
шунча куп буладид.



Download 349.5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling