S. o r I f j o n o V elektromagnitizm

ning  ajralib chiqishi  ko'payadi.  Bu ziddiyatni  yechish  uchun  rotor 
korpusining  ichida  yopiq  mis  chulg'amlar  yasaladi.  Rotorning 
bunday tuzilishi  magnit  maydonni  ferromagnetik-po'lat  hisobiga 
kuchaytirish,  kuchli  induksion toklarni esa qarshiligi  kichik bo'lgan 
mis halqalarda hosil  qilish imkonini beradi.  Magnit maydon kuchli 
bo'lishi  uchun ferromagnit stator va rotor oralig'i  kichikroq bo'li- 
shiga harakat qilinadi.
Asinxron  dvigatelning  induktoridagi  o'zgaruvchan  tok  kuchi 
rotorning  aylanishiga  bog'liq  bo'ladi.  Rotor  tinch  turganda  yoki 
aylanish tezligi kichik bo'lganda induktordagi tok juda katta bo'lishi 
mumkin.  Bu tok dvigatelni isitib,  eritib yuborishi  mumkin.  Shuning 
uchun  dvigatel zanjiriga tokni cheklab turuvchi  reostat ulash tavsiya 
etiladi va dvigatel  ishga tushirilayotganda reostat katta qarshilikka

o ‘rnatilishi kerak.  Dvigatel tezligi oshgandan keyin reostat qarshiligi 
nolgacha  kamaytirilishi  mumkin.  Asinxron  dvigatelga  invertor 
o ‘rnatilganda  (ushbu  bo‘lim ni  oxiriga  qarang)  bunday  muammo 
qolmaydi.
Asinxron  elektr  dvigatellarning  konstruksiyasi  M .O .D olivo- 
Dobrovolskiy  ishlarida mukammallikka  erishgan bo'lib,  shundan 
beri o'tgan  bir asrdan ortiq zamonda juda kam  o ‘zgargan.
Sin xron  
dvigatellarning  asosiy  ish  rejimida  rotor  magnit may­
donning  aylanish  tezligi  bilan  sinxron  aylanadi.  Ularning  rotorida 
doimiy magnit yoki  elektromagnit joylashadi.  Bu magnit yo'nalishi 
(uning  magnit  momentining  yo‘nalishi)  tashqi  magnit  maydonga 
parallel bo'lganda, ya’ni — magnit tashqi maydon bilan teng tezlikda 
aylanayotganda,  ta’sirlashuv  kuch  momenti  nolga  teng  bo'ladi. 
Magnit  moment  magnit  maydondan  ko'proq burilsa,  yoki  orqada 
qolsa,  uning  yo'nalishini  muvozanat  holatiga  qaytaruvchi  kuch 
hosil bo'ladi,  burchak  oshishi bilan  qaytaruvchi kuch  ham  oshadi.
Sinxron  dvigatel  rotorining  magnit mom enti p m bo'lsa,  (28.4) 
formulaga  ko'ra,  unga ta’sir etuvchi  kuch  momentining  eng  katta 
qiymati  p mB  bo'ladi.  Dvigatel  o'qiga  ta’sir  etuvchi  tashqi  kuch 
mom enti  bundan  kichik  bo'lsa,  dvigatel  magnit  maydonning 
doimiy  aylanish  tezligi  v = 5 0   chastota  bilan  sinxron  aylanadi. 
Dvigatel o'qiga bundan ortiq kuch  momenti ta’sir etayotgan bo'lsa, 
dvigatel  v =   50  Hz  tezlik  bilan  aylanolmay,  sekinroq  aylanadi, 
quwati  keskin  kamayib  ketadi.
Shunday  qilib  sinxron  dvigatel  asosiy  ish  tartibida  doim iy 
tezlik bilan aylanuvchi,  cheklangan kuch  momentiga mo'ljallangan 
qurilmadir.  Avtomobil laming  ichki  yonuv  dvigatellaridan  farqli 
ravishda,  katta quwatli sinxron dvigatellarning tezligini,  quwatini 
o'zgartirish,  moslashtirish  qiyin.
Jum ladan,  dvigatel  endi  tokka  ulanganda,  endi  aylana 
boshlaganda  shunday  qiyinchilik  bo'ladi,  dvigatelning  amaldagi 
mexanik quwati shunchalik kichik bo'ladiki, tezligini oshirib,  asosiy 
ish holatiga chiqib olishi  qiyin bo'ladi.
U ch  fazali  sinxron  va  asinxron  dvigatellarning  yaratilganiga 
bir asrdan ortiq vaqt o'tdi.  Shu davrda dvigatelga ulanadigan elektr 
kuchlanishi, uning chastotasi o'zgarmas miqdor bo'lardi.  Nihoyat 
1990-yillardan  boshlab  bu sohada  inqilobiy  o'zgarish  ro'y berdi:

in v e rto r, 
«chastotalarni  o ‘zgartiruvchi»  qurilmalar  yasaldi.  Rus 
ilmiy va texnik adabiyotida —  «преобразователь частоты» atamasi 
ham  qoMlaniladi.  Bu  qurilmalar raqamli  boshqaruvga  ega,  ularni 
programmalashtirilgan  tarzda  kompyuter  texnikasi  boshqaradi. 
Ular  tarixan  chastotani  o'zgartiruvchi  deb  atalsada,  mazmunan 
elektr  tarmoqlaridan  kelgan  chastotani  ham,  kuchlanishni  ham 
o ‘zgartiradi,  boshqarib  turadi.  Ya’ni  tarmoqdan  kelgan  standart 
chastotali va kuchlanishli  elektr energiya hisobiga elektr dvigatelga 
aynan  shu  damda  qo'yilgan  talabga  muvofiq  kerakli  chastota, 
kuchlanish,  hatto,  kuchlanish  fazasining  kerakli  qiymatlarini 
beradi.  Invertor chastotasi 0 dan  1600 H zgacha uzluksiz o'zgarishi 
mumkin,  ayrim qurilmalarda 3000 Hz dan ortiq chastota va shunga 
mos  elektrodvigatel  aylanish  tezligi  olingani  haqida  m a’lumotlar 
bor.  Bu tezlik shunchalik kattaki, unga mos potshibniklar yaratilishi 
ham texnik muammodir.
Invertor yordamida  quyidagilami  amalga oshirish  mumkin:
•  Dvigatelga uzatiluvchi kuchlanishni programmali boshqarish;
•  Dvigatelga  uzatiluvchi  tok  chastotasini  programmali  bosh­
qarish;
•  Invertor ekranida dvigatelning aylanish tezligi, tok kuchi va kuch­
lanish,  mexanik quwat,  kuch  momenti  kabi  parametrlami  ko'rish;
•  Dvigatelga uzatiluvchi tok parametrlarini o'zgartirish  hisobiga 
uni  ishga  tushirish,  aylanish  tezligini  asta-sekin  o'zgartirish,  tor- 
mozlash,  aylanish  yo'nalishini  o'zgartirish;
Texnologik jarayonlarda bunday o'zgartishlarga zarurat bo'lib 
turadi,  ularni  amalga  oshirish  uchun  o'chirish-yoqish,  induktiv 
qarshilik ulash va boshqa usullardan foydalanilgan. Ularning o'rniga 
invertoming  qo'llanishi  elektr  energiyani  ikki  martagacha  tejash 
imkonini beradi.  Ilgari aylanish tezligi  doimiy bo'lgan jarayonlarda 
kerakli  tezlikni  o'matish mumkin bo'ladi.  Texnologik jarayonlami 
aniq  meyoriy  talablarga  muvofiq  olib  borish,  mahsulotlarning 
sifatini  oshirish,  texnikaning unumdorligini  oshirish va uzoq vaqt 
buzilmasdan  ishlash imkoniyati  paydo bo'ladi. Jumladan  invertor- 
lar  elektr  dvigatellarining  kuyib  qolishini  to'liq  bartaraf etadi.
Invertorlarni  turli sohalardagi  foydali  qo'llanish imkoniyatlari 
hali  to'liq  aniqlanmagan.

35.1.  0 ‘zgaruvchan tokning qanday parametrlari bor?
35.2.  O'zgaruvchan tokning sanoat chastotasi nimaga teng?
35.3. Uzunligi 40 sm bo'lgan ingichka po‘lat steijen simmetriya nuqtasi 
atrofida aylanmoqda. Aylanish chastotasi qanday bo'lganda steijen uzilib 
ketadi?
3 6 - § .   0 ‘z g a r u v c h a n   to k n i   t o ‘g ‘r ila s h
Elektr asboblarida doimiy kuchlanish, 
d o im iy   tokni  talab  q ilad igan   joylar 
uchraydi.  Bunday  holda  o ‘zgaruvchan 
« 
tokdan  doimiy  tok  olish  jarayoni  o ‘zga- 
- 
ruvchan  tokni  to‘g ‘rilash  deb  ataladi.
0 ‘zgaruvchan  tok  ham  qiymat  ji- 
36. l-rasm
hatdan,  ham  ishorasi  o ‘zgarib  turuvchi 
tokdir.  Tokni to ‘g ‘rilash  —  o ‘zgaruvchan 
tokni  faqat  bir  y o ‘nalishdagi  qism ini 
o'tkazishdan  iborat.  D astlab  bunday 
jarayon  uchun  ikki  elektrodli  elektron 
36.2-rasm .
lampalardan  -  diodlardan foydalanilgan.  Lekin yarimo‘tkazgichlar 
texnikasi  rivojlanishi  bilan  yarimo‘tkazgichli  diodlar  qoMlanila 
boshladi  (36 .1-rasm).
D io d n in g   elektr  sxem asidagi  b elg ila n ish i  36.2-rasm d a 
ko‘rsatilgan.  Y arim o'tkazgichli  diod  shunday  asbobki,  uning 
bir  tarafiga,  anodiga  m usbat  kuchlanish  berilganda,  uning 
qarshiligi  nolga  teng  va  undan  m aksim al  tok  oqadi.  D iod n in g 
anodiga  m anfiy  kuchlanish  berilganda,  u ning  qarshiligi  juda 
katta  boMadi  va  undan  deyarli  tok  o ‘tm aydi.  Shunday  qilib 
yarim o'tkazgichli  diod  -  bir tarafga  qarab tok  o ‘tkazadi.
Tokni to‘g‘rilovchi  qurilma transformator va uning ikkilamchi 
g ‘altagiga ketma-ket ulangan dioddan  iborat boMadi  (36.3-rasm). 
Transformator tok manbaiga ulanganda uning ikkilamchi g'altagida 
ishorasi  o ‘zgarib turuvchi davriy EYuK vujudga keladi  ( U2 grafikka 
qarang),  bu  kuchlanish  diodning  yo'nalishiga  mos  kelganda  — 
ikkilamchi  zanjirdan  tok  o ‘tadi  (36.3-rasmdagi  ikkinchi  grafikka
В

qarang), kuchlanish teskari bo'lganda — tok o'tmaydi.  Hosil bo'lgan 
tok notekis va uzilishlarga ega.
Tokni  nisbatan  tekis qilish uchun ikkilamchi zanjirga konden­
sator  ulash  mumkin.  Notekis  tokning  zaryadlari  kondensatorni 
zaryadlab-razryadlanib,  tashqi zanjirdagi kuchlanish va tok nisbatan 
tekisroq  bo'ladi  (U„ -  grafikka  qarang).  Kondensatorning  sig'imi 
kattaroq bo'lsa,  zanjirdagi  tok doimiy tokka yaqinlashadi,  konden­
sator tok  impulslarini  tekislovchi  filtr vazifasini  bajaradi.
Ikki  diodli  to'g'rilagichda  (36.4-rasm)  o'zgaruvchi  tokning 
ikkala  yarim  davri  to'g'rilanadi,  to'g'rilangan  tok  kuchi  uzluksiz 
bo'ladi,  zanjirga  kondensatorning ulanishi zanjirdagi tok kuchini 
doim iy tokka yanada yaqinlashtiradi.
Boshlang'ich  o'zgaruvchan tok  T{t)  =  l 0cosa>t  bo'lsa,  to'g'ri­
langan tokni  I,(t) =  70 |cos 
To'g'rilangan tok garmonik bo'lmasada davriy funksiyadir,  uning 
chastotasi  dastlabki  o'zgaruvchan  toknikiga  nisbatan  ikki  marta
36.4-rasm .
ortiqdir  (buni  36.4-rasmdagi  gra- 
fiklardan  ham  ko'rish  mumkin). 
To'g'rilagich  zanjiriga  kondensa­
tor  va  induktiv  g'altakni  parallel 
ulaylik  ( 3 6 .5-ra sm ).  U larn in g 
elektr o'tkazuvchanligi tokning xa-

rakteristikasiga kuchli bog‘liqdir:  kondensatorniki 
coC 
kabi,  induk­
tiv g ‘altakniki  1 /  
coL 
kabi.  Natijada induktiv g ‘altakdan  —  doim iy 
tok o ‘tadi,  kondensatordan — 0 ‘zgaruvchan tok  12ш o ‘tadi.  Shunday 
qilib chastotasi ikki marta oshirilgan 0‘zgaruvchan  tok hosil qilinadi.
Radiofizikada  0 ‘zgaruvchan  signallar  bilan  ishlashning  turli 
imkoniyatlari  yaratilgan.
Muhim  formulalar
• Induktiv g‘altakda tokning paydo bo'lishi va so‘nishi:
\ \
I  
=  / 0 exp
/
j
 j
- * t
•  Kondensatorning zaryadlanishi va razryadlanishi:
q(l) = CU0 (l  - е х р ( - //Л С ) ) ,  q(t) =  CU0 exp{ - t /  
RC) .
•  0 ‘zgaruvchat tok va kuchlanish:  /( /)  =  / 0 sin(W ),  U(t) = U0 sin («г1) .
•  0 ‘zgaruvchan tok uchun amplituda va effektiv qiymat:
I0 = J l I ef,  U0 = j 2 U ef.
•  O'zgaruvchan tok uchun Om qonuni:  I0  =U0 
/  Z ,  
|/ 0|  = U0 
/ \ Z \ .
•  0 ‘zgaruvchan tok quwati:
p e f
  =  
cos 
a   =  
UefIeJ cos a,
P  = ^ - R e f ± )
 = - ^ L Re(Z) = ^ -R e (Z ).
2 
\ Z )
 
2|Z| 
2
Ketma-ket zanjirning  kompleks qarshiligi:
Z  =  R  +  i ( c o L - l / ( o C ) ,   \Z\  =  yj R2  + ( c o L - l / c o C ) 2
•  Parallel zanjirning kompleks o'tkazuvchanligi:
1 1  
1 
.  r
—   =  —  + ------
+  ic o L ,
Z  
R 
icoL
■ M
i - 4
N 2
•  Transformatorda ikkilamchi kuchlanish:  U2  = ~rrUy.
•  Doimiy tok dvigatelida quwatlar ballansi:  UI  -   I 2 
R  
+ ЫФ /  dt.
•  To‘g‘rilangan tok formulasi:  I, (t) =  I 0 |cos cot\.

ELEKTROMAGNIT  TEBRANISHLAR
3 7 - § .  Tebranma  kontur
Mexanikada  moddiy  jismlarning  tebranishlari  o ‘rganiladi. 
Matematik  mayatnik,  fizik  mayatnik,  tarang  tortilgan  tor,  havo, 
suv, hatto yer ham tebranishi  mumkin.  Elektr va magnitizm fanida 
esa zaryad  miqdori,  tok kuchi,  potensiallar farqi,  elektr va magnit 
maydon energiyasi,  elektr maydon kuchlanganligi,  magnit  induk­
siya va  magnit induksiya oqimi kabi fizik miqdorlar o ‘iganilar ekan, 
biron sharoitda ularning ham  tebranishini, garmonik o'zgarishini 
kutish  mumkin.
6-§  da  elektr  maydonda  elektr  dipolga  ta’sir  etuvchi  kuch 
momenti  o ‘rganilgan  edi.  Elektr dirol  momenti  p  elektr maydon 
kuchlanganligi  bilan  a   burchak  hosil  qilsa,  dipolni  maydon 
yo'nalishiga buruvchi kuch  momenti  hosil b o‘ladi:  /V = -PEsina  , 
minus  ishora kuch  momentining y o ‘nalishi  a  burchakka  nisbatan 
teskari ekanligini  ko'rsatadi.  Bunday kuch momenti ta’sirida dipolni 
elektr  maydon  yo'nalishi  atrofida  tebranishlari  vujudga  keladi. 
Burchak kichkina boMganda tebranishlar garmonik bo'ladi.
Xuddi  shunday  28-§  da  magnit  momentli  zarra  magnit  in­
duksiya yo'nalishi  atrofida tebranishi tahlil etilgandi.
Tabiatdagi  atom  va  molekulalarning  ko'pchiligi  elektr  dipol 
m omentiga va  ko'pchiligi  magnit  momentga  egadir,  demak  ular 
elektr va magnit maydonlarda tebranar ekan,  bunday tebranishlar 
tabiatda keng tarqalgan ekan.
37. l-rasm.
С
Ushbu bo'limda tebranma kon­
tumi  va  undagi  elektr  va  magnit 
tebranishlami o'rganamiz. Tebran­
ma  kontur  kondensator  С  va  in­
duktiv  L  g'altakdan  iborat  siste- 
madir  (37.1-rasm).  Induktiv  g'al- 
takning  aktiv  qarshiligini  keyingi

bo‘limda hisobga olamiz.  Induktiv g'altak o ‘ta o'tkazgichdan iborat 
boMsa,  uning  aktiv  qarshiligi  nolga  teng  boMadi.
Dastlab  kondensator  q0  zaryad  bilan  zaryadlangan,  undagi 
elektr  m aydon  energiyasi  Wn = q l / 2 C   boMsin.  Kondensator 
qoplamalaridagi teskari  ishorali  zaryadlar bir-biri  bilan tortishgani 
bilan,  qoplamalar orasi  dielektrik bilan toMdirilgani uchun zaryad­
lar  qo‘zg‘almas  qoladi.
Kondensator  qoplamalari  induktiv  g'altak  uchlariga  ulansa, 
kondensator  g'altak  orqali  razryadlana  boshlaydi,  zanjirda
I  (?) =  d q /  dt  tok oqadi.  Tok oqishi  natijasida magnit  maydon  va u 
bilan bog'liq energiya  WB  =  L I 2 / 2   vujudga keladi, kondensatordagi 
zaryad va energiya  esa kamaya boradi:  WE  = q2( t) / 2 C   Sistemada 
aktiv qarshilik bo'lmagani  uchun  umumiy energiya  o'zgarmaydi:
IV£+ W
b
=W0,
s L +L J L  = W
q
. 
(3 7 .1 )
Kondensator  razryadlana  borib,  nihoyat  biron  damda  to'liq 
razryadlanadi:  q =  0,  zanjirdagi  tok  kuchi  I 0  bu  paytda  eng  katta 
bo'lib,  sistemaning butun  energiyasi  magnit  maydon  Z,/02 / 2   ener­
giyasiga aylanadi.  Energiyani  saqlanish qonuniga asosan sistemadagi 
maksimal  tok  I 0 ni  topishim iz  mumkin:
9 
f-
Qo  _  J o 
v  _  % 
/-,7  -,ч
2C  "  2  ' 
V°  "  J L C  
( 3 7 '2)
Bu jarayonda  elektromagnit  induksiya  qonuni  aktiv  ishtirok 
etadi.  Om qonuniga ko'ra zanjirga potensiallar farqi ulansa, birdaniga 
/   = U /  R  = oo  katta tok kuchi vujudga kelishi kerak,  lekin  induksiya 
hodisasi  tufayli  tok  kuchining  oshib  borishi  asta  sekin  boMadi, 
buni  biz  31 -§  ko'rib  chiqqan  edik.  Shuning  uchun  kondensator 
razryadlanib,  tok kuchi  eng katta  qiymatga erishguncha,  elektr va 
magnitizm  qonunlariga  ko'ra  vaqt kerak boMadi,  buni  biz  quyida 
hisoblaymiz.
Tokning dastlabki sababchisi boMgan kondensatordagi  poten­
siallar farqi  nolga  aylangan  paytda  tok  kuchi  maksimal  qiyniatiga

erishadi.  Bundan  keyin  elektromagnit  induksiya  qonuniga  ko'ra, 
tok  kuchi  birdaniga  nolga  aylanmaydi,  31-§  da ko'rilganidek,  tok 
oqishi  davom  etib,  tok  kuchi  asta-sekin  kamaya  boradi.  Tok 
oqishining davom etishi  kondensatorni zaryadlay boshlaydi,  lekin 
bunda  kondensator qoplamalarining  ishorasi  dastlabki  holdagiga 
nisbatan  teskari  bo'ladi.  Tok  kuchi  nolga  aylangan  paytda,  kon­
densator dastlabki zaryad qQ ga va dastlabki energiya  W0 = q l /  2С  ga 
ega bo'ladi.
Shunday  qilib  tebranma  konturda  tebranishning  yarim  davri 
tugaydi.  Bu yarim  davr  ichida:
•  tok kuchi noldan maksimal qiymatiga yetdi va so'ngra nolgacha 
kamaydi;
•  kondensator  zaryadi  maksimal  qiymatidan  nolgacha  ka­
maydi,  so'ngra teskari ishorali  maksimal  qiymatga erishdi;
•  magnit  maydon  energiyasi  noldan  maksimal  qiymatgacha 
oshdi va nolgacha kamaydi;
•  kondensatordagi  elektr  m aydon  energiyasi  m aksim al 
qiymatdan  nolgacha kamaydi, so'ngra yana maksimal qiymatgacha 
oshdi;
•  kondensatordagi  potensiallar farqi va  magnit  maydon oqimi 
ham  zaryad va tok kuchi  kabi yarim davtga tebrandi.
Bundan  keyin  kondensator  razryadlanib,  yana  teskari  ishora 
bilan  zaryadlanib,  tebranma  konturdagi  tebranishning  bir  davri 
tugaydi.  Bujarayonda energiya saqlanadi.
O'quvchi  bu jarayonlarni  batafsil  o'rganib,  kelajakda  umum- 
ta’lim maktab va  kollejlarning o'quvchilariga tushuntirib berishga 
tayyorlanishi  kerak.
Tebranma  konturdagi jarayonlarni  matematik  tarzda  o'rga- 
nishga  kirishaylik.  Kirxgoffning  ikkinchi  qoidasiga  ko'ra  yopiq 
konturdagi  elektr  yurituvchi  kuchlar  yig'indisi  (induksiya  EYuK 
E  = - L d f  I  d l )  zanjirdagi  potensial  tushish  U  =  q / C   ga teng  bo'­
lishi  kerak:
(37-3)

I(t) = d q / d t   tenglikdan  foydalansak:
^
 + ^
 =  °’ 
Щ = 1 L C '  
(37'4)
Garmonik tebranishlarning keltirilgan tenglamasini hosil qildik. 
Tenglamadagi  co0  —  tebranma  konturning  xususiy  tebranishlar 
chastotasi deb ataladi.
Tenglamaning yechimini  quyidagicha  izlaymiz:
q(t) = A exp( k t). 
(37.5)
Bu  ifodani  (37.4)  differensial tenglamaga qo‘yib,  quyidagi algebraik 
tenglamani  topamiz:
k 2  + 
= 0. 
(37.6)
Bu  tenglama  differensial  tenglamani  xarakteristik  tenglamasidir. 
Uning  yechimi:  к = ±iw0 ,  demak:
q(t)  = qt  exp(ia^t) + q2 exp( -
1
щГ). 
(37.7)
Eksponentalarni  Eyler formulasiga  ko‘ra yozishim iz  mumkin:
exp(/ftn,/)  = c o sco^t + /sin cogt,  exp(-iabf) = cos co0t -  /sin 
coq
/, 
q(r)  = A cos co0t + В sin cogt,  A  = q{ +q2,  B = i(qi - q 2)-  (37.8) 
Shunday  qilib  (37.4)  tenglamaning  (37.7)  yechim i  bilan  (37.8) 
yechimi ekvivalent ekan. Tenglama yechimining yana bir ko‘rinishini 
topamiz .A,  В  o ‘zgarmas sonlaming o ‘rniga  Q,  a   o'zgarmas sonlarni 
quyidagicha kiritaylik:
A = Q  
sin a ,  
B = Q c o s a ,
unda:
Я (0  = OfsinacoSdJt,/ + cos a sin co$t] =  Qsin 
+ a ).  (37.9) 
Shunga  o ‘xshash,  yechimni
q(t) =  Qcos(co0t + a -  л / 2 )  
(37.10)
shaklga ham keltirish mumkin.
Xullas  (37.4)  tenglamaning  yechimi  (37.7)—(37.10)  turlicha 
shaklda  yozilishi  mumkin  va bu yechimlar ekvivalentdir.  Ularning 
hammasida  xarakteristik  tenglamaning  yechim i  ishtirok  etadi. 
Tenglamaning yechimini ulardan biri yordamida ifodalash  mumkin. 
Yechimlardagi  doimiylar  tebranishlarning  boshlang‘ich  holatiga 
asosan aniqlanadi.

(37.4) 
ikkinchi  darajali  differensial tenglamaning boshlangMch 
shartlari quyidagicha  bo‘lsin:
9(0)  = q0, 
7(0) =  / 0 =0. 
(37.11)
Unda yechimni  quyidagicha yozishimiz mumkin:
q(t) = qQ cos co0t. 
(37.12)
Bunga asosan boshqa fizik miqdorlami  ham hisoblashimiz mumkin: 
7(0 = d q / d t  = -tfQfflt) sin(
WE  = ql cos2 (co^t) /  2C,
Wg  =  Lqlcoo2 sin2(< V )/2  = ql sin2 (a*/) /  2C.
Tebranish  davri:
T = 2я /  coo  = 'In'fLC. 
(37.13)
Shunday  qilib,  tebranma  konturda  zaryad  va  tok  kuchi, 
elektr va  m agnit  m aydonlar,  ularning  energiyalari  -  garm onik 
tebranar  ekan,  tebranma  konturda  s o ‘nmas  tebranishlar  ro‘y