Щзгармас ток машиналари


Якор чўлғамининг э.ю.к. ва индуктив қаршиликлар


Download 4.44 Mb.
bet121/145
Sana30.10.2023
Hajmi4.44 Mb.
#1734260
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   145
Bog'liq
ЭЛЕКТР МАШИНАЛАР-1 кисм

Якор чўлғамининг э.ю.к. ва индуктив қаршиликлар

Синхрон машинанинг якор чўлгами ҳосил қилган Фаd ва Фаq ­­магнит оқимлар ротор билан синхрон тезликда айланиб якор чўлгамида Еаd ва Еаq э.ю.к. ларни индукциялайди.


f1W1Kч1Фad; Еаq= (23.9)
Бу э.ю.к. лар бўйлама ва кўндаланг якор реакциясининг э.ю.к лари деб аталади. Синхрон машинанинг ҳаво бўшлиғидаги натижавий магнит оқимини асосий гармоникаси.
(23.10)
Магнит оқимнинг асосий гармоникаси ҳаво бўшлигида
(23.11)
э.ю.к ни индукциялайди. Бу ерда Фf – қўзғотиш чўлғами ҳосил қилган магнит майдон, Е- қўзғотиш чўлғамининг магнит майдони якор чўлғамида индукциялаган э.ю.к. Якор реакциясининг Еad ва Еaq эюк ларини қуйидагича ифодалаш мумкин
Еad =xad Id Еaq=xaqIq (23.12)
Бу ерда xad ва xaq симметрик юклама остида ишлаётган синхрон машинанинг бўйлама ва кўндаланг якор реакциясини магнит майдонига тўғри келадиган якор чўлғамининг ўзиндукция индуктив қаршиликлари. Бу индуктив қаршиликларни якор реакциясини бўйлама ва кўндаланг индуктив қаршиликлари деб аталади. Магнит оқимнинг формуласини эюк ни ифодасига қўйиб бўйлама ва кўндаланг индуктив қаршиликлари учун қуйидаги формулани ёзишимиз мумкин.


; (23.13)
Аёнсиз қутбли синхрон машиналарда бўйлама ва кўндаланг ўқлар бўйича ҳаво бўшлиғи бир хил бўлганлиги сабабли Кad= Кaq бўлиб xad=xaq бўлади, шунинг учун бу иккала ифодадан xad нинг ифодасидан фойдаланамиз. Якор реакцияси қанча кучли бўлса xad ва xaq шунчалик катталашади, бу эса синхрон машинанинг статик турғунлигини пасайтиради. Синхрон машиналарнинг якор чўлғамини сочилма илашиш оқимини ψσа ҳам бўйлама d ва кўндаланг q ташкил этувчиларга бўлиш мумкин.
ψσаd= ψσаsinψ ψσаq= ψσаcosψ
Илашиш оқимининг ташкил этувчиларига Id ва Iq лар ҳосил қилинади. Ҳудди шундай якор чўлғамининг тўла сочилиш э.ю.к.си Еσа ни ҳам ташкил этувчиларга ажратиш мумкин.

Еσаdσа sinψ=xσaI sinψ=xσa Id (23.14)
Еσаqσа cosψ=xσaI cosψ=xσa Iq

Еσаd ва Еаd шунингдек Еσаq ва Еаq лар фаза бўйича мос йўналганлари учун уларни арифметик қўшишимиз мумкин.


Еdσаd+ Еаd=xσa Id+ xad Id= xd Id (23.15)
Еqσаq+ Еаq=xσa Iq+ xaq Iq= xq Iq
Бу ерда xd = xad+ xσa; xq = xaq + xσa;
Еd ва Еq э.ю.к.лар якор чўлғамининг бўйлама ва кўндаланг ўқлар бўйича ўз индукциа э.ю.к.лари бўлиб ҳисобланади. Якор чўлғаминингбўйлама ва кўндаланг ўқлар бўйича xq ва xq cинхрон индуктивликлари қаршиликлари деб аталади. Бу индуктив қаршиликлар симметрик юкламага уланган синхрон машинанинг қарор топган синхрон режимида аниқланади.
Яқор чўлғамининг сочилиш индуктив қаршилиги хσа xad синхрон индуктив қаршиликлар ва xaq ларга нисбатан анча кичик бўлганлиги сабабли синхрон индуктив қаршиликлар xd ва xq лар хам машинанинг ҳаво бўшлиғи δ га боғлиқ бўлади.



Download 4.44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   145




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling