T o s h k e n t d a V l a t iq t is o d iy o t in IV e r s I t e t I a bd u ra h im o rtiq o V sanoat iqtisodiyoti


Download 16 Kb.

bet4/24
Sana11.02.2017
Hajmi16 Kb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24

M ashinasozlik  va  m etallni  qayta  ishlash  sanoati  —
iqtisodiyot  uchun  m ashina  va  m exanizm lar,  jihozlar,  agregat  va 
apparatlar, 
asbob-uskunalar, 
m adaniy-m aishiy 
m ollar, 
shuningdek,  m udotaa  aham iyatiga  ega  b o ‘lgan  m ahsulotlar 
ishlab  chiqaruvchi  o g ‘ir  sanoat  tarm oqlari  m ajm uidir.  Ushbu 
sanoat  butun  xalq  x o ‘jaligini  texnika  bilan  ta ’m inlashda  m oddiy 
asos  hisoblanadi.  Fan-texnika  taraqqiyoti,  xalqning  m oddiy- 
m adaniy  farovonligi  va  m am lakat  qudrati  m ashinasozlik  sanoati 
taraqqiyotiga  b o g ‘liq.  Uning  aham iyati,  eng  avvalo,  fan-texnika 
yutuqlarini  ishlab  chiqarishga  va  insonlar  hayotining  barcha 
sohalariga jo riy   etish  asosida  q o ‘l  m ehnatini  m ashina  m ehnatiga 
aylantirish,  yengillashtirish,  m ashinani  m ashina  bilan  yaratish,

K arim o v  
l.A . 
S urx o n d ary o  
vilo y ati 
K en g ash in in g   n a v b ald an  
tashqari 
sessiy asid ag i  n u tq i / X alq   s o 'z i,  2013,  21 -dckabr.
35

tejam kotiikni  ta ’m iniash  va  m ehnatning  mazmuni  va  xarakterini 
o ‘zgartirishdan  iborat.  M ashinasozlik  sanoati  m ahsulot  sifatini 
yaxshilash,  ishlab  chiqarishning  sam aradorligini  yuqori  darajaga 
k o ‘tarishga  im koniyat  yaratadi.
M ashinasozlik  va  metallni  qayta  ishiash  sanoati  respublika 
sanoat  tarm oqlari  orasida  yuqori  o ‘rinlarda  turadi  (3-jadvalga 
qarang).  0 ‘sish  su r’atlari  b o 'y ich a  ham  bu  tarmoq  yuqori  o'rin n i 
egallaydi.  Bu  holatni  7-jadvalda  keltirilgan  m a ’lum otlardan 
k o ‘rish  m um kin.
7 -  jadval
O ‘zbekistonda  sanoat mahsuloti, jumladan,  mashinasozlik 
mahsuloti  hajmining o ‘sishi,  %
K o 'rs a tk ic h la r
2 0 0 0 -y
2 0 1 0 -y
2 0 1 2 -y
Jam i  sanoat
6.4
8.5
7,9
S hu ju m ia d an :
m ash in a so z lik   v a  m etallni  q ay ta  ishiash
10
12,8
13,0
* M a n b a :  0 ‘z b e k is to n   R e s p u b lik a s i  D a v la t  s ta tis tik a   q o 'm ita s i  m a ’lu m o tla ri
Hozirgi  kunda  m ashinasozlik  sanoatining  lOdan  ortiq 
tarm o g 'i  m avjud.
U lar 
qatoriga  avtom obilsozlik,  sam olyotsozlik,  traktor- 
sozlik  v a  qishloq  x o ‘jaIik  m ashinasozligi,  elektrotexnika  va 
vagonsozlik,  asbobsozlik  va  kabelsozlik  kabi  yirik  tarm oqlar 
kiradi.
M ustaqillik  yillarida  m ashinasozlik  sanoati  korxonalari 
tom onidan  ishlab  chiqarilayotgan  m ahsulotlarning  hajm i  va 
turlari  keskin  o ‘zgardi.  Uni  8-jadvalda  keltirilgan  raqam lardan 
ham  k o ‘rish  m um kin.
36

8-jadval
O ‘zbekiston  mashinasozlik sanoatida  muhim  mahsulot
turlari
K o 'rstk ich la r
Q ’lchov
birligi
2 000-y
20 1 0 -y
2 0 1 2 -y
A v to m o b illar
m in g  dona
31,3
220,3
239,9
A v to b u sla r
dona
483
1268
1100
T rak to rlar
m in g  d o n a
1.0
2,8
1,8
K u ch lan n sh
tran sfo rm ato rlari
M in g   kV t
134.0
1879.3
6093,4
M ax su s  elck trik  k o ‘p rik  
ki'anlari
dona
12
23
23
A k k u m u ly ato rlar
m in g   dona
24,0
411
542,9
* M a n b a :  0 ‘z b e k is to n   R e s p u b lik a s i  D a v la t  s ta tis tik a   q o 'm it a s i  m a 'lu m o tla r i
Ushbu  sanoat  tarkibida  m etallni  qayta  ishlash  sohasi  ham  
m avjud  b o ‘lib,  bu  soha  o ' z   navbatida,  m etall  buyum lar  tayyor­
lash,  m etall  konstruksiyalar  ham da  m ashina  va  asbob-uskunalar 
ta ’miri  tannoqlaridan  iborat.  B unday  faoliyat  bilan  2,5  m ingdan 
ortiq korxona shug‘ullanm oqda.
Q urilish 
m ateriallari 
sanoati. 
Respublika 
quriiish 
m ateriallari  ishlab  chiqaradigan  k o ‘p  tarm oqli  sanoatga  ega. 
Seinent,  asbest-sem ent,  devorbop  m ateriallar,  yum shoq  yopqich 
va  gidroizolyatsiya  m ateriallari,  tabiiy  toshlardan  qoplam a 
m aterial 
(plita)lar, 
noruda 
qurilish 
m ateriallari, 
qurilish 
keram ikasi, 
issiqlik  izolyatsiyasi  m ateriallari,  ohak,  gips, 
b o g ‘lovchi  m ateriallar  va  ulardan  buyum lar,  sam tariya-gigena 
jihozlari,  polim er  xom  ashyodan  qurilish  m ateriallari  va 
buyum lar,  tem ir-beton  konstruksiyalari  va  boshqa  ishlab 
chiqarish 
tarm oqlari 
m avjud. 
O ‘zbekistonda  tabiiy  xom  
ashyodan  qurilish  m ateriallari  sifatida  foydalanish  tarixi  uzoq 
o ‘tm ishga  borib  taqaladi.  A yniqsa,  binolar  qurilishida  xom  
g ‘is h f  guvala,  yog‘och  sinch,  oddiy  tuproq(loy)dan tiklanadigan
37

paxsa  asrlar  davom ida  asosiy  qurilish  m ateriali  b o ‘lib  kelgan. 
X urndonlarda  pishirilgan  g ‘isht,  sopol,  chinni  koshin,  ganch, 
yo'riilgan  granit,  m arm ar  toslilar  saroy,  m adrasa,  m asjid, 
rabotlar qurilishida  keng  q o ‘llanilgan.
Hozirgi  davrda  ushbu  tarm oq  korxonalarida  500  dan  ortiq 
nomdagi  m ahsulot  turlari  tayyorlanadi.  Jum ladan,  2012  yilda 
6,8  mln.  tonna  sement,  1365  mln.  dona devorbop  m ateriallar,  7,4 
mln.  n r   deraza oynalari  ishlab  chiqarilgan.
9- jadval
Yengil  sanoat mahsulotlarini  ishlab 
cl
liqarish  dinamikasi
M a h su lo tla r  non ii
2010  y.
2011 
y .
2012  y.
Ipak  to la si.  m in g  t.
1.3
1,4
1,1
Ip  g azlania,  m ln.  n r
145.3
130.0
138.9
S hoyi  g azlam a,  n iln .n r
3,4
3.3
2.9
Chlam  \'a   g ila m c h ilik  m ah su lo tlari. 
m inp  n r
2 164 9 .6
26141,8
2 7 6 6 3 ,0
P ay p o q lar,  m ln.  juft
27,8
24,1
34,4
T rikotaj  m ah su lo tlari.  m ln.  dona
98.9
1  12,3
132,6
P o y ab zal.  m ln.  juft
3.3
4.2
5.2
*M anba:  O 'z b c k is to n   R espublikasi  D avlat  statistika  q o km itasi  m a ’lum otlari
Y engil  sanoat.  H ozirgi  davrda  O 'zbekiston  yengil  sanoati 
k o ‘p  tarm oqli  industrial  kom pleks  b o ‘Iib,  uning  tarkibida  paxta 
tozalash  zavodlaridan 
tashqari,  to ‘qim achilik,  trikotaj,  shoyi 
to q is h ,  tikuvchilik,  k o ‘npoyabzal,  gilam chilik,  chinni-fayans 
buyum lari  va  attorlik  mollari  ishlab  chiqarish  sohalarida  300  ga 
yaqin  yirik  korxonalar  bor.  R espublika  sanoat  m ahsulotlari 
um um iy  hajm ida  yengil  sanoat  hissasi  13,0  %  ni  tashkil  etadi. 
B u  tarm oq da  145  m ingga  yaqin  xodim   ish  bilan  band.  Yengil 
sanoat  tarm og'i  faoliyatining  asosiy  ko'rsatkichlari  9-jadvalda 
keltirilgan.
O ziq-ovqat  sanoati.  Sanoatning  bu  tarm og'i  asosan  xom  
ashyoni  qayta  ishlashga  asoslangan.  U ning korxonalarida g o ‘sht 
va  g o ’sht  m ahsulotlari, 
y o g ' - m o y ,  
sut  va  sut  m ahsulotlari, 
shakar,  non  va  non  m ahsulotlari,  m akaron.  m eva-sabzavot 
konservalari,  qandolat,  choy  qadoqlash,  uzum  va  sham pan
38

vinosi,  spirt,  aroq,  pivo,  chanqoqbosar  ichim liklar,  tam aki, 
sovun  va  boshqa  m ahsulotlar  ishlab  chiqaradigan  k o ‘plab  sanoat 
korxonalari faoliyat  ko'rsatm oqda.
O ziq-ovqat  sanoatida  2 0 0 0 -2 0 12-yillarda  erishilgan  daraja 
haqida  quyidagi  jad v ald a  keltirilgan  k o 'rsatkich lar  orqali 
m uayyan tasavvurga ega  b o ‘lish  mumkin.
11-jadval
Oziq-ovqat sanoati mahsulotlarini ishlab  с liqarish dinamikasi
2 0 0
1-v.
200 5 -y .
2010-y.
201 2 -y .
G o 's h t  va  g o ‘sht 
m ah s u lo tlan ,  m in g  
t.
122,3
152,7
182,7
198,5
Sut  va  sut m ah su lo tlari, 
m in g   1.
186,9
250,6
307,2
319
M o l y o g 'i,  m in g  t.
2,0
1,7
5,2
8,7
0 ‘sim lik  y o g ‘i,  m in g  t.
236,8
261,7
244,2
236
P ish lo q   va y o g 'll 
b n n z a ,  m ing t.
1,2
0,9
1,6
1,8
Q a n d -sh ak ar,  m in g  t.
288 ,0
146,4
286,1
323,1
U n,  m m g  t.
1784,9
1576,2
1579.8
1820,3
K rupa,  m in g  t.
62,6
36,8
20,5
34,7
N o n  v a n o n  
m ah su lo tlari,  m in g   t.
846,7
685,7
912,9
1062,0
K o n serv alar,  m ub,
474 ,7
370,3
4 48 ,4
461
Q a n d o lat m ah su lo tlari, 
m m g  t.
62.5
32.0
36,3
43,6
M ak aro n  m ah su lo tlari, 
m in g  t.
92,2
50,8
57,4
77,3
M arg arin   m ah su lo tlari, 
m in g  t.
19,3
21,3
16,2
29,7
K ir  sovun,  m ing  t.
36,2
55,0
56.0
52.3
A tir sovun,  m in g  t.
1022
621
2501,9
2889.1
U zum   vinosi.  m in g  dal.
7185
43 1 4
3605,8
3750,7
A ro q   va  h k cr-aro q  
m ah su lo tlari,  m in g  dal
6,6
6,8
11.7
15,5
A lk o g o lsiz  ichim liklar, 
m in g  dal
13,6
7.5
43.0
47,4
M in eral  suvi,  m ln 
v arirn litr
102,6
147.5
311.9
390,7
C h o v  tabiiy,  m in g   t.
6,5
8,4
21,1
17,2
T am aki  m ah su lo tlari, 
m ln  dona.
6976
5349
13949
9934,1
* \1 a n b ;r   0 ‘z b e k is to n   R e s p u b lik a s i  D a v la t  s ta tis tik a  q o 'm ita s i  m a ’lu m o tla ri
39

Keyingi  о ‘п  yilda  ayniqsa  g o ‘sht  va  g o ‘sht  m ahsulotlari,  sut 
va  sut  m ahsulotlari,  non  va  non  m ahsulotlari,  mineral  suvi, 
qandolat  m ahsulotlari  ishlab  chiqarish  vuqori  su ra’tlar  bilan 
rivojlandi.  B unday  iqtisodiy  o ‘sishga  ana  shunday  m ahsulotlam i 
ishlab  chiqaradigan  korxonalam i  m odem izatsiya  qilish,  texnik 
va  texnologik  jihatdan  qayta  jihozlash  b o 'y ich a  dasturiy 
topshiriqlam i  so 'zsiz  am alga  oshirish  yuzasidan  ko 'rilg an   izchil 
chora-tadbirlar  tufayli  erishildi.
2013-yilning  oxiriga  kelib  respublika  oziq-ovqat 
sanoati 
korxonalari  uyushmasi  tizim idagi  150  dan  ortiq  korxonada  aholi 
ehtiyoj lari  uchun  m ingdan  ortiq  turdagi  oziq-ovqat  m ahsulotlari 
ishlab  chiqarish  y o ‘lga q o ‘yildi.
Q isqacha xulosalar
Sanoat  m illiy  iqtisodiyotining  yetakchi  tarm og'i  hisob­
lanadi.  Ijtim oiy  ishlab  chiqarishni  rivojiantirishda,  aholining 
farovonligini  oshirishda uning  aham iyati  beqiyosdir.
0 ‘zbekiston  sanoati  ju d a  katta  tarixiy  y o in i  bosib  o ‘tdi  va 
istiqiol  yillarida  tubdan  o ‘zgarib,  bozor  iqtisodiyoti  talablariga 
m os ravishda  rivojlana  boshladi.
M ustaqillik  yillarida 
respublika  uchun  m utlaqo  yangi 
b o blgan  avtom obilsozlik,  m atorsozlik  va  ularga  butlovchi  qism ­
lar  tayvorlaydigan  sohalarga,  neft  va  gazni  qayta  ishlaydigan, 
farm asevtika,  zam onaviy  televizor  va  kom pyuterlar  ishlab 
chiqaradigan  sanoat tarm oqlariga  asos  solindi.
Sanoat  ishlab  chiqarishi  ayniqsa  keyingi  o ‘n  yil  ichida jadal 
rivojlandi.  O qibat  natijada  O 'zbekiston  dunyoning  sanoati 
rivojlangan m am lakatlari  safidan jo y  oldi.
O ‘zbckistonda  sanoat  tarm oqlarini  yana  ham  rivojlantirish 
uchun  barcha  im koniyatlar,  y a'n i  -  juda  katta  m oddiy,  mehnat. 
m oliyaviy  va  intellektual  resurslar  mavjud.  U lardan  oqilona 
foydalanish  asosida  respublika  sanoatini  qudratli  sanoatga 
aylantirish  va  sam aradorlik jihatidan  uni  yanada  yuqori  darajaga 
k o ‘tarish mum kin.
40

N azorat va  m uhokaina  uchun  savollar
1 .Sanoat -  m illiy iqtisodiyotning  yetakchi  tarm og ‘i.
2 .Sanoatning 
asosiy 
xususiyatlari 
va 
sanoat 
ishlab 
chiqarishining  xalq  x o ‘jaligining  boshqa  sohalar  bilan  o ‘zaro 
b o g ‘liqligi  nim alarda  namoyon  b o ‘ladi?
3 . 0 ‘zbekiston  sanoatining  rivojlanish  bosqichlari  va  sanoat 
tarm oqlarining taraqqiyoti.
4 .Sanoat  va  bozor  x o ‘jaligi  ham da  uning  xorijiy  bozorga 
chiqish im koniyatlari  va y o ‘llari  nim alardan iborat?
5.Sanoat  ishlab  chiqarishning  xalqaro  ham korlik  sohasidagi 
vazifalari nim alam i  taqazo  etadi?
41

A sosiy  adabiyotiar
1.  K arim ov 
l.A. 
ja h o n  
m oliyaviy-iqtisodiy 
inqirozi, 
0 ‘zbekiston  sharoitida  uni  bartaraf  etishning  yoTlari  va 
choralari.  -  Т.:  0 ‘zbekiston,  2009-yil,  56  bet.
2.  K arim ov  l.A.  “M am lakatim izda  dem okratik  islohotlar  va 
fuqorolik  jam iyatini  rivojlantirish  konsepsiyasi” .  -  //X alq  s o ‘zi, 
2010-yi.l,  13-noyabr.
3.  K arim ov  I.A.  A m alga  oshirilayotgan  islohotlarim izni 
yanada  chuqurlashtirish  va  fuqarolik  jam iyati  qurish  y o rug‘ 
kelajakning 
asosiy 
om ilidir. 
O 'zb ekisto n  
R espublikasi 
K onstitutsiyasi  qabul  qilinganining  21  yilligiga  bag 'ish lan g an  
tantanali  m arosim dagi  m a ’ruza.  -  //X alq  so 'zi,  201 3 -yil,  7- 
dekabr.
4.  K arim ov  I.A.  2014-yil  yuqori  o 'sish   su r’atlari  bilan 
rivojlanish,  barcha  m avjud  im kom yatlam i  safarbar  etish,  o ‘zini 
oqlagan  islohotlar  strategiyasini  izchil  davom   ettirish  yili 
b o ‘ladi.  - // X alq s o ‘zi,  2014-yil  18-yanvar.
5.  П ромы ш ленность  Республик»  У збекистан.  С татисти­
ческие  сборники.  Т.:  - 2000-2013  гг.
6.  http://w w w .press-service.uz -  «Prezident sayti».
7.  http://w w w .gov.uz — «H ukum at  sayti».
8.  http://w w w .tsue.uz -  «U niversitet  sayti».
42

I ll  bob
SA N O A T  T A R M O Q   TU Z IL M A SI  VA  TARKTBIY 
SIL JISH L A R
3.1.  T arkibiy  siyosat, uning  m ohiyati va  aham iyati
Tarkibiy  siyosati 
haqida  m ulohaza  yuritishdan  oldin, 
strukturaning o ‘zi  nim a ekanligini  bilib  olishim iz zarur.
Tarkibiy  lotincha,  «structura»  so ‘zidan  olingan  b o ‘lib, 
narsalar  tarkibiy  qism larining  o ‘zaro  b o g ‘liq  ravishda  joylashi- 
shini,  tuzilishini  bildiradi.
Tarkibiy  siyosatining  mohiyati  sohalarning  tuzilm aviy 
jihatlarini  belgilab  berish,  yoTga  solib  turishdan  iboratdir.  Ana 
shu  nuqtai  nazardan  m ustaqillikning  o ‘tgan  davri  uchun  va 
2010-2020-yillarga  m oTjallangan  iqtisodiy  siyosatning  y o ‘na- 
lishi  va  xususiyatlari  doirasida  belgilangan  m illiy  iqtisodiyot 
strukturasida  progressiv  o ‘zgarishlarni  am alga  oshirish,  tarm oq- 
lararo  va  tarm oq  ichki  m utanosibliklarini  takom illashtirish,  fan- 
texnika  taraqqiyotini  belgilovchi  sohalam i  ustuvor  rivojlanti- 
rishni  davom   ettirish  vazifasi  muhim   aham iyatga m olikdir.
D avlat  strategiyasiga  m uvofiq  ijtim oiy  ishlab  chiqarish  va 
jum ladan,  sanoat  strukturasini  izchil  tarzda  takom illashtirish 
k o ‘z  ilg ‘aydigan  istiqbolda  quyidagilardan  iborat  b o ‘lishi 
mum kin:
• xalq  x o ‘jaligi  va  uning  yetakchi  tarm og ‘i  b o ‘lgan  sanoatni 
balanslashtirilgan tarzda va izchil rivojlantirish;
• iqtisodiyotni,  xususan,  sanoatni  m odem izatsiyalash  va 
ishlab  chiqarishni  diversifikatsiya  qilish  y o ‘liga  o ‘tkazish,  uning 
sam aradorligini  oshirish,  moddiy,  m ehnat va m oliyaviy resurslar 
iste ’m olini  ratsionallashtirish, u lam i har tom onlam a tejash;
• iqtisodiyotning,  jum ladan,  sanoatning  ijtim oiy  y o ‘nalishini 
yanada  kuchaytirish,  m illiy  iqtisodning  aholi  farovonligini 
oshirish  bilan  b o g ‘liq  boTgan  xilm a-xil  vazifalar  tom on  yanada 
chuqurroq burilishini  ta ’minlash  lozim.
43

B ir  butun  qism lam ing  m uayyan  o ‘zaro  aloqasi,  bir-biriga 
nisbatan  joylashuvi  b o ‘lgan  strukturaning  ahvolini  m utanosib- 
likJar  ju d a  ham  aniq  va  konkret  tarzda  ifodalaydi.  Iqtisodiy 
jarayonlam ing 
m ohiyatini 
chuqur  bilib 
olish 
va 
ulam i 
bashoratlar  va  loyihalarda  tatbiq  etish,  ijtim oiy  va  shaxsiy 
iste’m olni,  fan-texnika  taraqqiyotining,  m illiy  iqtisodiyotning 
tegishii  ishlab  chiqarishlari  va  tannoqlari  rivoji  istiqbollarini 
sinchkovlik  bilan  hisobga  olish,  korxonalam i  zarur  zaxiralar 
bilan  ta ’m inlashni  m ustahkam lash  -   ana  shularning  ham m asi 
prognozlash  va  loyihalashtirish  texnologiyasining  eng  m uhim  
tarkibiy,  tuzilm aviy  qism lari  b o iib ,  ularga  q a t’iy  rioya  qilish 
vazifalarining  m utanosibliligi,  balanslashtirilganligi,  realligi, 
q o 'y ilg an   m aqsadlarga  erishishdagi  ishonchliligi,  ta ’sirchan- 
ligm ing  shartidir.
0 ‘zbekiston 
davlatinm g 
iqtisodiy 
strategiyasida 
xalq 
xo  jaligi  strukturasini  takom illashtirish.  uning  tarm oqlarini 
rivojlantirish 
yuzasidan 
m uhim  
topshiriqlar 
ham da 
bu 
tarm oqlam ing m arralari  batafsil belgilab berilgan.
Takror  ishlab  chiqarishning  hozirgi  sharoitlarida  iqtisodiy 
o ‘sish  iqtisodiyot  k o ‘lam ining  o ‘sishi  bilangina  emas,  balki 
is te ’m olda  ham,  ishlab  chiqarishda  ham  strukturaviy  siljishlar, 
ularning tezligi  va  sam aradorligi  bilan am qlanadi.
Tarkibni  aniqlovchi  siyosatni  shakllantirish  iqtisodiyotdagi 
strukturaviy 
o ‘zganshlarni 
sifat 
jihatdan 
baholashni 
aniqlanishining  prinsipial  xususiyati  iqtisodiyotning  o ‘sish 
su r’ati  k o ‘rsatkichlarining  degradatsiyasi  yuz  berishi  m uam m o- 
sini  ha!  etishi  zarurligidir,  chunki  ayni  bir  sur’atning  o 'zi  bir 
necha  tannoqlarning  turli  o ‘sish  su r'atlarida  ifodalanishi  m um ­
kin.  Bu  bir  xil  b o ‘lm agan  iqtisodiy  va  ijtim oiy  oqibatlarga  olib 
keladi.  Bu  m uam m o  oqibatda  u  yoki  bu  sohaga  ustuvorlik 
(afzallik)  berish  tizim ini  yaratilishini  taqozo  etadi.  M asalan,  fan- 
tcxnika  taraqqiyotida  to ‘liq  aks  etadigan  sohalar  ajralib  turadi: 
yoqilg  i-energetika,  elektronika,  m ashinasozlik,  kimyo.  Shuning 
uchun  bu  tarm oqlar  o ‘sish  su ra tla ri  b o ‘yicha  sanoat  o'sishidan
44

yuqori  turishi  kerak.  M ashinasozlikning  tarm oq  strukturasida 
ham   jid d iy   o ‘zgarishlar  yuz  berishi  zarur.  K im yoda  biotexno- 
logiya  v a  nanotexnologiyani  q o ‘llab,  nozik  organik  sintez 
m ahsulotlarini  ishlab  chiqarish  jadal  su r’atlarda  rivojlanishi 
zarur.
Tarkibiy  o ‘zgarishlarning  y o ‘nalishi,  ulam ing  jadalligi  va 
k o ‘lamini  aniqlash  m uhim   ish.  Ayni  vaqtda  iqtisodiy darajasi  bir 
xil  yoki  iqtisodiyotdagi  stm ktura  y o ‘nalishlari  o ‘zgarishi 
o ‘xshash  b o ‘lgan  m am lakatlar  gum hi  b o ‘yicha  tarm oqlararo 
kom plekslar  va  ayrim   tarm oqlar  ishlab  chiqarishi  va  iste ’m oli- 
ning  rivojlanishidagi  um um iy  qonuniyatlam i  aniqlash  -  bu 
barcha  analitik  m ateriallar  istiqbolni  prognozlashning  m uhim  
zam ini  hisoblanadi.
Shu  bilan  birga,  stm ktura  y o ‘nalishlari  o ‘zaro  m uvofiqlash- 
tirilishi  kerak, 
chunki  rivojlanish 
strategiyasiga  m uvofiq 
tarm oqlararo 
kom plekslar 
va 
tarm oqlam i 
rivojlantirish 
u y g ‘unlashtirilishi  zam r.
0 ‘zbekiston 
Respublikasi 
Prezidenti 
I. 
K arim ovning 
birinchi  chaqiriq  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  M ajlisining 
X[V  sessiyasida  qilgan  m a’ruzasi  va  keyingi  chiqishlarida 
m am lakatim izning  yangi  -   X XI  asr  boshlaridagi  asosiy  vazifa- 
lari  aniq  belgilab  berilgan.  Ularda  tabiiyki,  yangi  asrga  qadam  
q o ‘ygan  m am lakatim izning  «iqtisodiyotni  isloh  etish  va jam iyat- 
ni  o ‘zgartirish  borasidagi  ishlar  natijasini  xolis  baholash»  bilan 
birgalikda  «ustuvor  y o ‘nalishlar  va  bundan  keyingi  rivojlanish 
strategivasini  shakllantirish»  m asalalariga  alohida  e ’tibor  qara- 
tilgan.
Yangi  asrning  dastlabki  yillaridagi  taraqqiyot  strategiyasi, 
jam iyatni  yangilash,  barcha  sohadagi 
islohotlarni  yanada 
chuqurlashtirish  borasidagi  faoliyat  6  ta  ustuvor  y o ‘nalishdan 
iborat.  Birinchi  ustuvor  y o ‘nalish  -  aholini  yanada  kuchli 
ijtim oiy  him oya  qilish,  ikkinchi  ustuvor  y o ’nalish  -   m am lakat 
siyosiy  va  iqtisodiy  hayotini,  davlat  va  jam iyat  qurilishini 
yanada  jadallashtirish,  uchinchi  ustuvor  y o ‘nalish  -   jam iyat
45

m a ’naviyatini  yanada  yuksaltirish,  to ‘rtinchi  ustuvor  y o ‘nalish  -  
kadrlar  tayyorlash,  beshinchi  ustuvor  y o ‘nalish  -   iqtisodiyotda 
tarkibiy  o'zg arish lam i  ta ’m inlash,  oltinchi  ustuvor  y o 'n alish   -  
jam iyatdagi  barqarorlik,  tinchlik,  m illatlar  va  fuqarolararo 
totuvlikni,  sarhadlarim iz  daxlsizligini,  m am lakatim iz  hududiy 
yaxlitligini ta ’m inlashdan  iborat.
A na  shu  ustuvor  yo'nalishlardan  b in   iqtisodiyotda,  shu 
jum ladan,  sanoatda  ham   larkibiy  o ‘zgarishlam i  am alga  oshirish 
b o ‘lib,  sanoat  boshqaruvi  tuzilm asini  yaxshilashdan  tortib 
korxonalarni  yangilash  va  texnik  jih atd an   qayta  jihozlashga, 
m am lakatning  boy  tabiiy  va  m ineral  xom   ashyo  salohiyatidan 
to 'la,  sam arali  foydalanishga,  eksportga  m oslangan  va  im port 
o 'rn in i  bosuvchi  m ahsulot  ishlab  chiqaradigan  quvvatlam i barpo 
etishga q aratilm og‘i  darkor.
Iqtisodiyotni  tarkibiy  o'zg artirish  jarayonida, 
ayniqsa, 
investitsiya  dasturini  am alga  oshirish  m uhim   aham iyatga  ega. 
Bu  borada  m am lakatda  katta  ishlar  qilinm oqda.  2012-yilda 
asosiy kapitalga  q o ‘yilgan  investitsiyalam m g  34,2  foizi  sanoatga 
kiritilm oqda.  A na  shu  investitsiyalar  asosida  yangidan-yangi 
korxonalam ing  barcha  viloyatlarda  qurilayotganligi  nafaqat 
hududlam ing  sanoat  tizim ini,  balki  ularning  qiyofasini  ham  
tubdan o ‘zgartirib  yuborm oqda.
R espublika  iqtisodiyotida,  shu  jum ladan,  sanoatda  tarkibiy 
o ‘zgarishlarni  izchil  ta ’m inlash  natijasida  davlatning  qudratini 
yanada  orttirish,  m am lakat  m ustaqilligini  m ustahkam lash,  yurtni 
obod  etish  va  xalqning  tarovonligini  yanada  yuqori  darajaga 
ko 'tarish   m um kin.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling