Ta’lim vazirligi guliston davlat universiteti analitikkim yo fanidan zamonaviy pedagogik tehnalogiyalar asosida tayyorlangan


Download 2.92 Mb.
bet65/86
Sana02.06.2024
Hajmi2.92 Mb.
#1836587
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   86
Bog'liq
portal.guldu.uz-A N A L I T I K K I M YO

Асосий адабиётлар



  1. Золотов Ю. А., Дорохова Е. Н., Фадеева В. И. и др. В 2 кн. Кн 2. Основу аналитической химии. М.: “Вусшая школа” 1999, С.40-53.

  2. Васильев В. П. Аналитик кимё I-кисм.

Тошкент “Узбекистон” 1999, С227-230

  1. Пилипенко А. Т., Пятницкий И. В. Аналитическая химия. В 2-х томах. Кн1.

М.: “Химия” 1990, С.138-154.

  1. Бончев П. Р. Введение в аналитическую химию. Пер. с болг. под ред. Б. И. Лобова.Л.: “Химия” 1978, С.233-242.

  2. Скуг Д. Уэст Д. Основу аналитической химии. В 2-х томах. Кн 1. Пер. с англ. под ред.Ю. А. Золотова. М.: “Мир”. 1978, С.211-224.

  3. Фритц Дж. Шенк Г. Количественнуй анализ. Пер. с англ. род ред. Ю. А. Золотова.

М.: “Мир”. 1978, С.142-152

  1. Ушакова Н. Н. Курс аналитической химии. М.: Издательство МГУ 1978, 261-267.

  2. Дорохова Е. Н., Прохорова Г. В. Задачи и вопросу по аналитической химии.М.: Издательство МГУ 1978, С.108-114

  3. Алексеев В. Н. Микдорий анализ. Тошкент “Урта ва олий мактаб”.1963, 259-280.



кушимча адабиётлар



  1. Хусаинов Х. Толипов Ш. Т. Аналитик кимёдан масалалар туплами

Тошкент “Укитувчи” 1983, С.173-176.

  1. Бобоев. Н. Б.. Туробов Н. Т., Ибраимов Ч. И. Титриметрик анализ

методлари (методик кулланма) Тошкент “Университет” 1994, С.12-15.

  1. Крешков А. П. Основу аналитической химии. В 3-х томах. Т 2. М. “Химия”. 1977,138-153.



Титрлашнинг индикатор хатолари.
Режа
1.Титрлаш вактида индикаторларни танлаш.
2.Анализда индикаторларнинг рангини узгартириш натижасида хатолар.
3.Индикатор хатоларни хислблаш.
4.Оксидланиш-кайтарилиш методлари.
5.Оксидланиш-кайтарилиш методларининг назарий асослари.

Титрлашнинг охирги нуктасини курсатувчи рТ киймати эритманинг эквивалент нуктасидаги рНга тугри келавермайди. Натижада эквивалент нуктада кислота ёки ишкорнинг микдори ортиб колади.


Эквивалент нуктада индикаторнинг рТси,эквивалент нуктадаги рНнинг кийматидан кичик булса, кислота ортикча куйилган булиб, индикаторнинг водород хатоси ёки “H- хато” деб аталади. Аксинча, эквивалент нуктада рТ катта булса,ОН- ионлари купрок куйилган булади ва у гидроксил хато ёки "ОН- хато" дейилади.
Агар кучсиз кислота ёки асос титрланаётган булса, улар кам
диссоциялангани учун "кислота хатоси" ёки "НАn -хато" ва тегишинча "ишкор хатоси", "ОН- хато" дейилади.
Хатонинг манфий ёки мусбат булиши ахамиятлидир. Кислотани титрланаётганда "Н-хато" (НАn-хато) килинса, кислотанинг бир кисми титрланмай колган булади ва хато манфий (-) белгили булади. Аксинча, кислотани титрланаётган вактда ОН-хато (МеОН-хато) олинса, хатонинг
белгиси мусбат () булади. Чунки бу хатолик эритмага кушилган ортикча ОН- ионлари натижасида хосил булади.
Ишкор ёки кучсиз асосларни титрланганда "Н- хато" (НАn- хато) ёки "ОН--хато" (МеОН-хато) ларнинг белгилари тескари булади.

Download 2.92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling