Tasdiqlayman” О’quv ishlari prorektori


Gidrat hosil bo’lishning sharoitini aniqlash


Download 2.18 Mb.
bet42/43
Sana03.12.2023
Hajmi2.18 Mb.
#1800842
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   43
Bog'liq
Quduq.Gid.Tadqiq

Gidrat hosil bo’lishning sharoitini aniqlash.
Reja:
1.Gidrat hosil bo’lishning sharoitini aniqlash.
2. Neft-gaz tarkibidagi namlik va issiqlik sig’imini aniqlash
Гидрат ҳосил бўлиш шароитини аниқлаш
Газнинг адибатик кенгайиши (дросселлаш) натижасида унинг температурасини ўзгаришининг босим ўзгаришига нисбатини дроссель эффекти ёки Жоул-Томсон эффекти дейилади. Адиабатик жараёнлар деб атроф-муҳит орасидаги иссиқлик ўтказмайдиган моддалар билан изоляцияланган системаларда амалга ошириладиган жараёнларга айтилади. Бунда система ташқарига иссиқлик ажратиб чиқармайди ва ташқаридан қабул ҳам қилмайди.
Босим 1 кгс/см2 га пасайганда температуранинг ўзгариши Жоул— Томсон коэффициенти дейилади. Бу коэффициент қенг қўламда ўзгаради ва мусбат ёки манфий бўлиши мумкин.
Табиий газ учун Жоул—Томсон коэффициенти қуйидаги ифода орқали аниқланади:
(II.37)
бунда: СР — изобара иссиқлик сиғими, ккал/кг°С; (Di)— II.18-расмда кўрсатилган график бўйича ркея ва Ткел га боғлиқ ҳолда аниқланадиган функция, ккал/кмоль • С. Ср миқдори II.7-бандда баён қилинган усулда, ркел ва Ткел миқдорлар эса П.З-бандца баён қилинган усул билан аниқланади.
Дросселлашдан сўнг газ температурасини аниқлаш учун бошланғич босим р1 ва температура t1га (дросселлашгунга қадар) мос келадиган нуқталар қоординаталари топилади, сўнг бу нуқтани параллель равишда яқин чизиққа, яъни сўнгги босим р2 томон (дросселлаштирилгандан сўнг) силжитилади ва температура шқаласидан сўнгги температура t2 аниқланади:

О 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280 300 .
р, кгс/см'
Метаннинг интеграл дроссель-эффектиии аниқлаш учун номограмма.


Download 2.18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling