Til va yozuv masalalari mashg’ulot rejasi


Download 140.63 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/3
Sana02.01.2022
Hajmi140.63 Kb.
#199936
1   2   3
Bog'liq
2-MAVZU

2. O‘zbek yozuvlari tarixi.  

      Bilib oling.  Sobiq  Ittifoq  tarkibidagi  turkiy  va  boshqa  xalqlar  (arman,  gruzin, 

Boltiqbo„yi  xalqlaridan  tashqari)  1940-  yil  8-  may  kuni  qabul  qilingan  farmonga 




ko„ra  rus  (kirill)  alifbosi  asosida  tuzilgan  alifbodan  foydalanib  keldilar.  Ungacha 

Okzbekiston va boshqa respublikalarda lotin alifbosi joriy etilgan edi. 

     O„zbekiston  Markaziy  Ijroiya  Komitetining  1928-yil  mart  oyidagi  III 

sessiyasida  lotin  alifbosini  davlat  alifbosi  deb  qaror  qabul  qilindi.  Sobiq  Ittifoq 

Markaziy  Ijroiya  Komiteti  Prezidiumi  va  Xalq  Komissarlar  Soveti  bu  qarorni 

1929- yil 7-avgustdagi maxsus qarori bilan ma‟qulladi. 

       Lotin  alifbosiga  o„tishdan  avval  butun  musulmon  xalqlari  va  elatlari  arab 

yozuvini qo„llar ediiar. XX asrning 20- yillari arab alifbosi ma‟lum darajada isloh 

qilindi. Chunki arab alifbosida unli tovushlarni ko‟rsatadigan alohida belgilar yo‟q 

edi. Zer-u zabar (harfning osti va ustida qo„llanadigan belgilar) faqat „Qur‟on“ va 

arab  tilda  yozilgan  diniy  asarlardagina  qo‟llanar  edi.  1921-yil  1-  5-yanvarda 

Toshkentda  chaqirilgan  til-imlo  qurultoyi,  boshqa  masalalar  bilan  birga,  arab 

harflarining  so„z  boshi,  o„ftasi  va  oxirida  qo„llanish  shakllarini  soddalashtirdi. 

O„zbek tiliga xos bo„lmagan  sod, zod, itqi, izg'iharflari alifbodan chiqarildi,  u, o„, 

i, a tovushlari uchun alohida harflar belgilandi. 1922-yil aprel oyida bo‟lgan maorif 

va  madaniyat  xodimlarining  ikkinchi  qurultoyi  ham  birinchi  qurultoy  qarorlarini 

ma‟qulladi. 

       Eski  Turkiston  xalqlarijumladan,  o„zbek  xalqi,  qadimdan  yuksak  madaniyatli 

xalq  sifatida  dunyoga  tanilgan.  Movarounnahrda  run,  uyg„ur,  sug„d,  moniy  va 

braxma  (braxmon)  yozuvlari  qollanilgan. Diniy  mazmundagi  asarlar  braxma  yoki 

moniy yozuvida, rasmiy hujjatlar uyg„ur yoki sug„d yozuvida yozilgan. 

      Qayd etilgan yozuvlarda bitilgan ko„p yozma yodgorliklar hozirgacha saqlanib 

keladi.    Runiy  yozuvda  —  O„rxun-Enasoy  tosh  bitiklari,    uyg„ur  yozuvida    (uni  

Mahmud  Koshg„ariy  „turkcha  yozuv“  deb  nomlaydi)  —  qadimgi  turkiy 

yodnomalar    (VIII—X  asrlar);  „Oltin  yorug“,  „Maytri  simit“,  budda  va  xristian 

diniga  oid  yodnomalar,  yuridik  huijatlar  esa  sug'dyozuvida  bitilgan.  Moniy 

yozuvida  „Xuastuanift“  yodgorligi  yozilgan.  Uyg„ur  yozuvi,  arab  yozuvi  bilan 

barobar,  XV  asrgacha  qoilanadi.  „Qutadg„u  bilig“ning  Vena  (Hirot)  nusxasi  (XI 

asr),  „Hibatul  haqoyiq“  (XII  asr)ning  A  nusxasi,  ,,O„gkuznoma“ning  qadimiy 

nusxasi (XIII asr oxiri), Xorazmiy qalamiga mansub ,,Muhabbatnoma“ (1353- yil) 

asarining qadimgi nusxasi, „Latofatnoma“, „Dahnoma“, „Mahzanul asror“ (XIV— 

XV asrlar) kabi asarlarning ayrim nusxasi yoki parchalari uyg„ur yozuvida bitilgan. 

Uyg„ur  yozuvi  sug„d  yozuvi  asosida  kelib  chiqqan.    Runiy  yozuvi  ham  qadimgi 

oromiy yozuvi asosida kelib chiqqan, degan nazariya hozir asosiy o„rinni  

egallaydi. 


Download 140.63 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling