Тошкент Педиатрия Тиббиёт Институти Кафедра: Aкушерлик ва гинекология,болалар гинекологияси


Download 64.65 Kb.
Sana30.10.2023
Hajmi64.65 Kb.
#1734914
Bog'liq
Отабеков С 15-мавзу

Тошкент Педиатрия Тиббиёт Институти

Кафедра:Aкушерлик ва гинекология,болалар гинекологияси

Фан:Акушерлик

Мавзу:Хомиладорлик перитонити,сепцис

Тайёрлади:Отабеков С. 405-2пед

Этиологияси

Турли инфекциялар

  • асосан жарохат юзасидан тушган инфекциялар
  • юлдош кучган юзаси
  • кин ораликнинг шилиниш йуллари
  • хаво томчи йуллари

Септицемия

Septisemiya umumiy og‘ir septik kasallik bo‘lib, qonga kirgan mikroblar ko‘payib, qon bilan butun

organizmga tarqaladi; mikrob toksinlari organizmni zaharlaydi.

Yurak, tomirlar, jigar, buyraklar va boshqa organlarda ro‘y-rost

distrofik o‘zgarishlar ro‘y beradi.

Kasallik tug‘ruqdan keyin 2–3-kuni qaltirash, tana haroratining

40–41° gacha ko‘tarilishi, umumiy ahvolning keskin darajada yo_x0002_monlashuvi bilan boshlanadi. Bemor beparvo, uyquchan bo‘lib,

boshi og‘riydi, ba’zan bezovtalanib alahlaydi.

Даволаш принциплари:

  • Оператив даво бачадон экстирпацияси ортиклари билан бирга.
  • Антибиотикотерапия
  • Инфузионно – трансфузион терапия.
  • Эрта бошланган ИВЛ.
  • Иммунокоррекцияловчи даво.

тугрукдан кейинги перитонит

  • кунгил айниб кусади
  • ичи дам булади
  • тана харорати кутарилади
  • АБ тушади
  • пулс ошади
  • тил курук
  • куз ичига ботиб кетади

АКУШЕРЛИК ПЕРИТОНИТИ

Кейинги 10 йилларда бизда ва чет давлатларида кесар – кесиш операциясининг сони куринарли даражада усиб боради. АКШ да бу 2 бараварга купайди ва хамма тугрукхоналарнинг 10 % ташкил этади. Кесар – кесиш операцияси сонининг купайиб бориши, асосан хомила хаётини саклаб колиш билан боглик, чунки операция авваламбор хомиланинг тугрук травмаси ва гипоксиясин олдини олиш максадида килинади.

АКУШЕРЛИК ПЕРИТОНИТИ

  • Перитонит – чилла даврида асосан 3 сабабга кура келиб чикиши мумкин:
  • кесар – кесишдан кейинги асоратлар;
  • бачадон ортиклари яллигланишининг хуружи;
  • сепсис;
  • 98 % да кесар – кесишдан кейин бошланади. Кесар – кесишдан кейинги перитонит, чилла давридаги ва абортдан кейинги йирингли – яллигланиш касалликлари орасида 4,6 – 7 % ни ташкил этади. Улим юкорилигича колади ва 26 – 35 % гача етади. Оналар улими таркибида септик касалликларидан перитонитга 3,6 – 4 % га тугри келади.

классификацияси

И.В. Давидовскийнинг таърифлашича: - перитонит корин пардасининг яллигланишидир.

  • уткир
  • сурункали
  • махаллий
  • умумий булиши мумкин.

Акушерлик перитонити

Акушерлик перитонити стадиясига кура:

сероз

фибриноз

йирингли экссудат шаклларида булиши мумкин. Кесар – кесишдан кейинги перитонит купинча ёйик, баъзида эса тотал булади.

клиник куриниши

  • Инфекция тушиш йулларига кура, операциядан кейинги перитонитнинг 3 варианти еки 3 хил клиник куриниши бор:
  • .Биринчи шакли булиб, кесар – кесиш пайтида, купинча хориоамнионит заминида килинган операция пайтида инфекция тушиш туфайли юзага келадиган перитонит хисобланади.
  • Иккинчи шакли булиб, кесар – кесишдан кейин эндометритга учраган ва ичакларнинг узок вакт чала фалажлиги туфайли юзага келган перитонит хисобланади.
  • Учинчи шаклига кура, бачадоннинг операциядан кейинги чокларининг ажралиши туфайли юзага келган перитонит киради.

Комплекс даволаш

Комплекс даволашнинг умумий принциплари:

.Перитонит сабабларини йукотиш учун уз вактида килинадиган операциялар.

Корин бушлигига дренаж куйиш.

Рационал антибактериал даволаш.

Дезинтоксикацион даволаш.

Айланадиган суюклик хажмини нормаллаштириш.

Парентерал овкатлантириш.

Микроциркуляциясини нормаллаштириш

КШС ни коррекциялаш.

Ичаклар перистальтикасини тиклаш.

Упка, юрак, жигар, буйрак фаолиятининг бузилишини олдини олиш ва даволаш.


Download 64.65 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling