У 3 Г. И к и сто II миллим э н ц и кл о и ел 11 я с и длвла7 илмий нашгисти


Download 1.06 Mb.
bet191/215
Sana11.11.2023
Hajmi1.06 Mb.
#1766319
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   215
Bog'liq
Ozbek-ismlari-manosi.Бегматов

Урилтож, 0‘g‘iltoj (О., уз.-фт.) — тож (хол) б-н турилган бу к^здан кейинги бола урил булсин.
Ушлтой, 0‘g‘iltoy (О., уз.) — бу сукжли, эрка диздан кейинги бола урил булсин.
Урилтош, O‘g‘iltosh (О., уз.) — жони тошдек мустах,кам булган ушбу диздан кейинги бола урил булсин.
Угалтурди, 0‘g‘ilturdi (О ., уз.) — бу бола омон-эсон улгайсин, турсин ва ундан кейингиси угил булсин.
Угалтурсин, 0‘g‘iltursin (О., уз.) —- бу диз coF-саломат улгай- синл турсин ва ундан кейин бола урил булсин.
УУилтурар, 0‘g‘iltug‘ar (О ., уз.) — бу диздан кейин угил тути- лар^деб умид диламиз.
Угалхол, 0‘g‘ilxol уз.-фт.) — хол б-н тутилган ушбу диз- дан^кейингиси угил булсин.
У™лхон, 0‘g‘ilxon (О., уз.) — кар. Утл (Урил + хон).
Угалча, Угалчахон, 0‘g‘ilcha (О ., уз.) — угил урнига берилган ва кутилган, орзу дилинган диз.
Угилчевар, 0‘g‘ilchevar (О., уз.) — улгайиб модир, уддабурон диз^булсин ва ундан кейинги бола угил булсин.
Угалшакар, 0‘g‘ilshakar( О ., уз.-фт.) — ширин, ёдимтой бу диз- дан кейинги фарзандимиз утл булсин.
Угилширин, 0‘g‘ilshirin ( 0 уз.-фт.) — ширин, ёдимтой бу диз- дан^кейин угил турилсин.
Угилшод, O‘g‘ilshod (0., уз.-фт.) - бу дувнод, шодон диздан кейинги бола угил булсин.
Урил юр, 0‘g‘ilyur (О ., уз.) сору саломат юрсин, улгайсин ва навбатдаги бола угил булсин.
Урлон, 0‘g‘lon (уз.) — ёш бола, vfh/i бола, ботир, мард ёки под- шо^зода. Шакллари: Умонбойt Уклон пи, Уь.понхон.
Угон, 0‘g‘on (уз.-кад.т.) — Утнберди (кар ) исмининг эд. шакли.


536


Угонберди, 0‘g‘onberdi (уз.-к,ад.т.) — ташри, Алло* ато к,ил- ган, бахш этган бола, Аллох,нинг ту*фаси.


К
Кавомиддин, Qavomiddin (ар.)диннинг ростгуй, *ак,ик,атгуй кишиси.
Кавий, Qaviy (ар.) — кувватли, кудратли.
Кавсбой, Qavsboy (ар.-уз.) — к,авс ойида (шамсия йил *исоби- нинг тук,к,изинчи ойи — 22 ноябрь —21 декабрга туьри келади) туьилган бола.
Кадам, Qadam (ар.) — cof булиб юриб, кддам босиб кетсин, кдцами кутлуь булсин. Шакллари: К,адам6ек, %адамбой, К,адамбу.
Кдцамбу, Qadambu (О., ар.) кодами кутлуг к,из.
Кдцаммурод, Qadammurod (ар.) кодами кутлуг булиб, улгай- иб мурод-мак,садига етсин.
Кадамшо, Qadamsho (ар.-фт.) — кддами кутлуг, улуг мартаба- ли бола.
Кадим, Qadim (ар.) — умри узок, булсин. Шакллари: К^адимбой, К^адимхон.
Кадр, Кадир, Qadr (ар.) — кддрли, обрули, иззат-эътиборга са- зовор. Шакллари: К,адрбой, К,адрхон.
Кадрбека, Qadrbeka (О., ар.-уз.) иззат-эътиборга лойик,, олий насаб к,из.
Кадриддин, Qadriddin (ар.) — диннинг к,иммати, обруси, юк- саклиги ёки диннинг кдцрли, эътиборга сазовор кишиси.
Кадрия, Qadriya (О., ар.) - - эъзозли, муътабар к,из.
Казна бой, Qaznaboy (ар.-уз.)цар. Разнобой. Асли: Хазина.
Кайим, Qayim (ар.) — к;ар. Крйюм.
Кайирбой, Qayirboy (уз.) — буз бола; тсран, чидамли, муста\кам.
Каймок,, Qaymoq (О., уз.) — ширин, суюкли ёки баданида ор- тик,белги (хол, ортик,ча бармок,, бирор нишон) б-н тугилган бола.
Кайнар, Кайнаржон, Qaynar (уз.) — шух, жушк,ин, гайратли бола
Кайнарой, Qaynaroy (О., уз.) шух, жушк,ин, гайратли к,из
Кайрил, Qayril (О ., уз.) — бурилган, яхшилик томонга кайрил- син. Бу исм боланинг согайиб кетишини ёки навбатдагп бола угил булишини орзу К.ИЛИШНИ ифода к,илади.
Кдйрок,, Qayroq (уз.) — кдйрок, тошдек муста\кам булсин еки кдйрок, — лалми (ба\оркор) кукарган пайтда тугилган бола.
Кайс, Qays (ар.) — Мажнуннинг асл номи. Маьноси номаь- лум. Эху.: к,айс — улчов, микдор.
Кайсар, Qaysar (ар.) — ужар; маркам, мустахуам ёки \укмдор, подшо\, х,оким. Бу исмни кддимги император Цезарь (Кесарь, Кайзерь) номи б-н *ам боглашади.


537


Кдитарбой, Qaytarboy (уз.) — кдйтади, яъни яшайди ёки оила- дагилардан бирортаси узок,кд кетганда тугилган бола.


Кайтган, Qaytgan (уз.) — аввалги турмаган фарзандлар $фнига, эвазига кдйтариб берилган бола.
Кайтим, Qaytim (О., уз.) — аввалги турмаган болалар урнига кдйтган (кдйтариб берилган) к.из.
Кдйтмас, Qaytmas (уз.) — ужар, чекинмайдиган, бир сузли; мард, довюрак.
Кдйюм, Qayyum (ар.) — абадий мавжуд булувчи. Бу ном Ал- ло\и Таолонинг сифатларидан бири. Асли Абдуцайюм. Шаклла- ри: К,айюмбой, К,айюмжон, /(айюмхужа.
Кдлабек, Кдлъабек, Qalabek (ар.) — кдлъадек ма)дсам, муста\- кам бола.
Кдлам, Qalam (О., ар.) — цар. Крламцош ёки чиройли к,ошли
К.ИЗ.
Кдламгул, Qalamqul (О., ар.) — цар. К,аламх;ош\ кошлари чи­ройли ва гулдек зебо к,из.
Кдламой, Qalamoy (О., ар.) — ингичка кора кошли ва ойдек сулув киз.
Кдламцош, Qalamqosh (О., ар.-уз.) — нозик к,ора к,ошли; чи­ройли К.ОШЛИ К.ИЗ.
Кдландар, Qalandar (фт.) — дарвеш, таркидунёчи, дарбадар ке- зувчи.
Кдлб, Qalb (ар.) — иг, кучук.
Кдлбали, Qalbali (ар.) — Алига содик,, вафодор киши.
Кдлбия, Qalbiya (ар.) — кдлбга хдмохднг, нозик таъб, зебо.
Калбмухаммад, Qalbmuhammad (ар.) — Мукаммад(сав)га содик,, сидкидилдан хизмат к,илувчи.
Кдлднргоч, Qaldirg‘och (О ., уз.) — кдлдиргочлар учиб келганда тугилган к,из ёки к,ошлари кдлднргоч кднотидек ингичка, нозик к,из.
К,алмоц, К,алмок,бой, Qalmoq (муг.) — узбекларнинг кдлмок, кдбиласига мансуб бола (мутулча: халимаг — "аралаш", "курама").
Кдлпок,, Кдлпокрой, Qalpoq (уз.) — пакмок, сочли, серсочли, яъни кдлпокди булиб тугилган бола.

Download 1.06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   215




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling