У 3 Г. И к и сто II миллим э н ц и кл о и ел 11 я с и длвла7 илмий нашгисти


Download 1.06 Mb.
bet26/215
Sana11.11.2023
Hajmi1.06 Mb.
#1766319
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   215
Bog'liq
Ozbek-ismlari-manosi.Бегматов

Бойузод, Boyuzoq (уз.) — бой, бадавлат булсин ва умри узок, булсин.
Бойхон, Воухоп (уз.) — бой, бадавлат булсин.
БойхУжа, Boyxo’ja (уз.) хУжа авлодига мансуб бола бадав­лат, бой булсин.
Бойхуроз, Boyxo‘roz (уз.-фт.) — дизил холли (тожли) бола бой- бадавлат булсин.
Бойча, Boycha (уз.) — кенжа, кичик бой; бойвачча.
Бойчечак, Boychechak (О., уз.) — бойчечак очилган пайтда ту- рилган диз ёки бойчечакдек нафис, гузал булсин.
Бойшундор, Boyshunqor (уз.) — нгундордек кучли, жасур дамда бадавлат булсин.
Бойутли, Boyo‘g‘li (уз.) — бойнинг фарзанди; бойурли ypyrara мансуб бола ёки бойугли (куш) дек узок, яшовчи булсин.
Бойдадам, Boyqadam (уз.-ар.) — дадами кутлуБ, хосиятли, оплата бойлик, давлат келтирувчи бола.
Бойдараш, Boyqarash (уз.) Аллод узи дулласин, дарашсин ва cof улгайиб бадавлат булсин.
Бойдарши, Boyqarshi (уз.) — /(ар. Бой ва К,арши.
Бойдиз, Boyqiz (уз.) — бой, бадавлат диз; покиза, иффатли, мав- сума ёки садройилар фарзанди.


69


Бойк,илич, Boyqilich (уз.) киличдек уткир, кескир камда му- ста^кам булсин.


Бойцобил, Boyqobil (уз.-ар.) — акдли-одобли, мумин-кобил булиб уссин ва ушайнб бадавлат булсин.
Бойкозок, Boyqozoq (уз.) к,озокдарга ухшаш ёки крзокдар юр- тида турилган бола бадавлат булсин.
Бойдол, Boyqol (уз.) — улмасин, колсин, яшасин ва давлатли булсин.
Бойкора, Boyqora (уз.) — кучли, кудратли ва давлатли булсин.
Бойкувват, Boyqnwat (уз.-ар.) — кучли, кудратли ва давлатли булсин ёки cof улгайиб ота-онасига мададкор булсин.
Бойкул, Бойкули, Boyqul (уз.) — кар. Бой ва Кул. Ёки бойнинг хизматкори, кули маъносидаги лакдбдан ясалган булиши мумкин.
Бойкуш, Boyqush (уз.) бойкуш (бойуБли)дек яшовчан булсин, куз тегмасин.
Бойжузи, Boyqo‘zi (уз.) — куй-куз ил ар и мул, бадавлат булсин ёки куйлар кузилаётган пайтда тугилган бола.
Бойдучдор, Boyqo‘chqor (уз.) куч корде к кучли, бадавлат бола ёки дунг пешонали урил давлатли булсин. Яна кор. Кучкор.
Бойкунтр, Boyuqo‘ng‘ir (уз.) кунрирот кдбиласининг кунгир урурига мансуб бола бадавлат булсин.
Бойгози, Boyg‘ozi (уз.-ар.) — coBFa (инъом, э^сон) килиб бе- рилган бола ёки диннинг мукофазакори, дин учун курашувчи угил улгайиб бадавлат булсин.
Бойгон, Boyg‘on (уз.) сокчи, кУрикдовчи, асровчи ёки кор. Бойхон.
Боигуч, Boyg‘o‘ch (уз.) — кор. Бой ва Буччи.
Бокнра, Bokira (О.,ар.) иффатли, маъсума; покиза киз.
Болабек, Bolabek (уз.) — беклар наслига мансуб бола. Шаклла- ри: Болабой, Болаёр, Болажон, Болатой, Боланисо (а.), Болакиз (а.), Болахон (а.), Болахоним (а.).
Боламурод, Bolamurod (уз.-ар.) — мурод-максадли бола ёки му- родимиз косил булган бола.
Бола17к, Bolato‘q (уз.) — муктожсиз, тУк, насибаси бутун булиб Утсин.
Болбек, Boibek (уз.) — беклар авлодига мансуб, асалдек ши­рин, суюкли.
Болбиби, ВЫЫЫ(О ..уз.) — болдекширин, кддрли, муътабар киз.
Болбува, Bolbuva (уз.) — бува (бобо) си исми берилган ширин, азиз бола.
Болбуви, BoBtuvi (О., уз.) бувисининг исми берилган, ши­рин киз.
Болбулар, Во1Ьо‘1аг (уз.) болдек ширин Урил омон булсин ёки эктимол Борбулар (кор.).
Болда // Балда, Bolda (О., ар.) — улка (она ер, она тупрок) фарзанди.


70


Болёр, Bolyor (О., уз.-фт.) — гулнинг болидек ширин, ёдим- той диз ёки болдек ширин ва гулдек куркам диз.


Болгул, Bolgul (О., уз.-фт.) — гулнинг болидек ширин, ёдим- той диз ёки болдек ширин ва гулдек куркам диз.
Болдоно, Boldono ( О., уз.-фт.) — болдек ширин, адлли, доно диз.
Болзид, Болзидбой, Bolzid (уз.) — эдтимол: Боязид (цар.).
Болжадон, Boljahon (О., уз-фт.) — болдек ширин ва жадонга татувчи диз ёки оламдаги энг дадрли, ширин диз.
Болжон, Boljon (<>., уз.-фт.) — асалдек ширин, дадрли диз.
Боли // Болли, Boli (фт.) — усувчи, улгаювчи, яшовчи бола.
Болида, Bolida (О., фт.) — ^сиб-унувчи, улгаювчи; улмайди- ган диз.
Болиш, Болишбой, Bolish (фт.) — хурсанд, шодон бола; ол- тин, тилло (8 мисдолга тент) дек димматли, дадрли ёки ёстид (болиш)дек уйда турсин, яшасин.
Болиг // Болигбой, Bolig‘ (ар.) — балогатга етсин, улгайсин.
Болига, Bolig‘a (О ,ар.)cof улгайиб баркамол диз булсин.
Болли, ВоШ (уз.) — асал каби тотли, суюкли; ширин тилли бола ёки к,ар. Боли. Шакллари: Боллибой, Боллибика.
Болмат, Bolmat (уз.-ар.) — болдек ширин усилии Мудаммад (сав) панодида асрасин.
Болмурод, Bolmurod (уз.-ар.) — болдек ширин, суюкли ва му- род-мадсадли бола.
Боллитурди, Bolliturdi (уз.) — ширинтой, суюкли бола cof булсин, турсин ёки cof униб-уссин.
Болой, Boloy (О., уз.) — болдек ширин ва ойдек куркам диз ёки суюкли диз камолотга эришсин.
Болниёз, Bolniyoz (уз.-фт.) -- ширин, суюкли дамда Аллоднинг инъоми булган бола ёки Тангридан ёлвориб сураб олинган суюк­ли бола.
Болсаид, Bolsaid (уз.-ар.) ширин, суюкли yFwi бахтли, сао- датли булсин.
Болсидат, Bolsihat (уз.-ар.) — болдек тотли, ёдимтой бола си- дат-саломат улгайсин.
Болта, Bolta (уз.) — болтадек мустадкам булсин, киндиги бол­та б-н кесилган, мустадкам бола. Шакллари: Болтабой, Болта- бек, Болтанул.
Болтагул, Boltagul (О., уз ) —болтадек мустадкам ва гулдек чиройли диз. Шакллари: Болтабека, Болташ.
Болтабош, Boltabosh (уз.) — боши болта каби мустадкам булсин. улмасин.
Болтаёз, Boltayoz (уз.-фт.) х^ар. Болтаниёз.
Болтамамат, Boltamamat (уз. -ар.) — болтадек мустадкам угил- ни Мудаммад пайгамбар уз панодида асрасин.
Болтамат, Boltamat (уз.-ар.) — цар. Болтамухдммад.


71


Болтамурод, Boltamurod (уз.-ар.) болтадек мустах,кам, мурод- мацсадли бола ёки киндиги болта билан кесилган бола cof улгайиб мурод-макуадига етсин.


Болтаназар, Boltanazar (уз.-ар.) болтадек муста\кам ва Ал л ох, \иммат, назар кушиб берган бола.
Болтаниёз, Boltaniyoz (уз.-фт.) Аллохдан сураб, илтижо кушиб олинган боланинг умри болтадек мустах,кам булсин ёки киндиги болта билан кесилган бола. Оилада болалар турмаса шундай исм куйишади.
Болтапулат, BoltapoMat (уз.-фт.) болта ва пулатдек муста^кам булсин.

Download 1.06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   215




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling