Uzbekiston respublikasi oliy va urta maxsus ta`lim vazirligi


— фосфат кислота пиничи: 2 — пясос; 3 — бак; 4 — сарфлагич; ,^,() — оуг на |)с'гу|) учун "уикс|).|а|)


Download 1.27 Mb.
bet13/45
Sana21.06.2023
Hajmi1.27 Mb.
#1643803
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   45
Bog'liq
МУКТ маьруза матн

1 — фосфат кислота пиничи: 2 — пясос; 3 — бак; 4 — сарфлагич; ,^,() — оуг на |)с'гу|) учун "уикс|).|а|);
7 — aralashtprgpch; 8 — barabap.sh rsaitor; Ya — barabailp nurptgpch; K) — 111|klo11; II — ;1ls1!ator; 12 — xakoli separator; 13 — ssparatspyalaiggsh maxsuloch' min-ichi; 14 — |)sgur gra||s|]|)|)p''|)i; I.") — pili fi.p.tr: 1(1 — psptilyator.gacha suv koladi. Uni barabanli kuritgichda me`yoriga (3% dan kam NdO) etguncha parallel xarakatdagi utxona gazlari (kirishda 55O-6OO°S, chikishda esa 1OO-11O°S xarorat) bilan kuritiladi va bunda chikadigan maxsulotning xarorati 9O°S dan oshmasligi kerak. Sungra uni separatordan utkaziladi; mayda fraktsiyaning bir kismi (retur) aralashtirgichga kaytariladi, yirik fraktsiya (>O,5 mm) esa dezintgratorda maydalanadi. Ulchami

Баён этилган схема буйича озукабоп преципитат хам ишлаб чикарилиши мумкин, лекин бунда термин фосфат кислотаси ёки зарарли кушимчалардан тала б этиладигаы даражада олдиндан тозаланган экстракцион фосфат кислотаси ишлатилади.


3.8.3. Монокальцийфосфат
Озукабоп монокальцийфосфат кавш кайтарувчи хайвонлар учун юкори сифптли озука хисобланади; шу билан бир пайтда у кислотали реакцияга эга булганлиги учун силосли озукаларнинг консервантлари хисобланади. Уни етарли даражада тоза фосфат кислоталари — термин фосфат кислотаси ёки олдиндан зарарли кушимчалардан тозаланган экстракцион фосфат кислотасини апатит концентрати ёки бур билан нейтраллаш оркали олинади. Экстракцион фосфат кислотасини фторсизлантириш сода ёрдамида амалга оширилади. Жараённи амалга ошириш 3— расмда тасвирланган схемада амалга оширилиши мумкин, лекин бунда барабанли реактор урнида икки укли шнекли аралаштиргич кулланилади. Бундан ташкари, хосил килинган массани куритишда кам эрийдиган полифосфатлар хосил булишини олдини олиш максадида мах.сулотни барабаили куритгичдан 15-2О минутда утиши таъминланади. Сунгра уни барабанли совутгичда хаво окимида 3О-4О°С гача куритилади. долган жараёнлар преципитат олпшдаги каби амалга оширилади. Бу усул буйича таркибида: О,4% НСl да эрийдиган 5О-51% Р2O5-, ва О,2% дан кам F. булган 2-навли махсулот олинади.
Юкори сифатли махсулот апатит концентрати ёки Коратог фосфорити ва термик фосфат кислотадан олинган кушалок суперфосфатни термик фторсизлантирилишидан олинади. кушалок суперфосфатнинг юкори кислоталилиги табиий фосфатнинг кейинги парчаланиши билан бир вактда массанинг етарли даражада туда фторсизланишини таъминлайди. Махсулот таркибида: 55% дан ортик фойдали Р2O5. ва О,2% дан кам F булади.
3.9. Термик фосфатлар
Майдаланган табиий фосфат, сода ва ретурлар донадорланган аралашмасини 11ОО-1200°С да айланувчи печларда куйдирилиб, совутилиб ва майдаланпб — термофосфятляр, шунингдек майдаланган табиий фосфат, охактош ва кварцитлар аралашмасини мартен ёки шахтали печларда 1400-1450°С да куйдириб (котишма холига угказилиб), донадорлаб, тез совутилиб, куритилиб ва майдалаб — фосфатли хотишмаляр олинади. Термофосфат ва фосфатли котишма таркибида бошлангич хом ашё таркибига мувофик холда усимликлар узлаштирадиган 20 дан 42% гача Р2O5 булади. Бунда умумий Р2O5-, нинг 90-98%и узлашадиган Р2O5 хиссасига тугри келари ва уни, асосан, тупроги кислотали (шурхок) ерларга солинади.
Фосфатларни термик кайта ишлашда, айникса, юкорида айтиб утилган кушимчалар иштирокида апатитнинг кристалл панжараси бузилади ва дастлаб трикальцийфосфат хосил булади, сунгра у усимликларга узлашадиган бошка бирикмаларга айланади.
Фосфатларни ишкорли парчалаш технологик жараённинг соддалиги ва фосфорли угитлар олишнинг бошка усуллари учун зарур булган кислоталарсиз амалга оширилиши билан фаркланади, бундан ташкари таркибида куп микдорда кушимчалар, шу жумладан уч
валентли металлар оксидлари тутган куйи сифатли хом ашёлардан уларни бойитилмасдан фойдаланиш имкониятини беради.
Трикальцийфосфат, кремний диоксид ва содадан иборат аралашмани куйдириш натижасида натрий-кальций фосфат ва кальций ортосиликат хосил булади:
Са3(РО4)2 + SiО2 + 2Ма2СО3 = 2Nа2О*2СаО*Р2О5] + 2СаО* SiО2 + 2СO2
Кальций фосфатлари ва силикатлари 5СаО* Р2O5*SiO2 ёки Nа2О*4СаО* Р2O5*SiO2
туридаги силикофосфатлар хосил цилади; СаО ортикча ва кам булса ёки
SiO2 катнашмаса, тетракальцийфосфат 4СаО*Р2О5 хосил булиши мумкин. Бу барча бирикмалар лимон кислотада хам, аммоний цитратда хам эрийди ва шунинг учун уларнинг таркибидаги Р2О5-, усимликларга узлашади.
Таркибида фосфор микдори куп булган чуянлардан пулат олишда хосил буладиган томасшлак ва Матрен печи шлаклари (мартенли шлак) уз таркибига кура, термофосфат ва фосфатли котишмаларга ухшайди. Улардан угит ишлаб чикариш каттик шлакларни эзиш ва майдалашга асосланган. Томасшлак таркибида 11-23% Р2О5,. ва 38-59% СаО, мартенли шлак таркибида эса 7-14% Р2О5булади. Улар таркибидаги Р2О5 лимон кислота ва аммоний цитратда эрувчан булади.
Худди шундай угитларга кальций метафосфат [Са(РО3)2] хам киради. Тоза кальций метафосфат таркибида 71,7% Р2О5.-,, техник махсулотда эса — 65% гача узлашадиган Р2О5-, булади. Озука элементининг юкори концентрацияли булиши унинг асосий ютукларидан биридир. У аммоний цитратнинг нейтрал эритмасида эрийди, сув таъсирида эса секинлик билан сувда эрувчан монокальцийфосфатга айланади. Кальций метафосфатни 275-300°С хароратда кальций дигидрофосфатни сувсизлантириш оркали хам олиниши мумкин:
nСа(Н2РО4)22О = [Са(РО3)2]n + ЗnН2О
Охак ёхуд кальций фосфат ёки дигидрофосфат билан 1000-1200°С хароратда Р3О.-, ни (шунингдек метафосфат кислотани) таъсирлаштирилиб хам кальций метафосфат олинади:
nСаО + 2(НРО3)n = Са(РО3)2 + Н2О nСа3(РО4)2 + 2nР2О, = 3[Са(РО3)2]n
АКШ да кальций метафосфат шахтали печларда ишлаб чицарилади. Печга фосфорит булакчалари солинади, у оркали печнинг асос кисмида жойлашган ёндириш камерасида фосфорнинг ёнишидан олинган кайнок газ утказилади. хосил булган кальций метафосфат суюкланмаси печнинг остига окиб тушади ва даврий равишда печдан чикариб турилади. Уни совутилганда котади, эзиш ва майдалаш оркали махсулот сифатидаги угит олинади.
Адабиётлар
1. Позин М.Е. Технология минеральных удобрений: Учебник для вузов. - Л., Химия. 1989.-352 с.
2. Технология фосфорных и комплексных удобрений / Под ред. С.Д.Эвенчика и А.А.Бродского. - М.: Химия, 1987. - 464 с.
3. Кочетков В.Н. Фосфорсодержащие удобрения: Справочник / Под ред. А.А.Соколовского. - М.: Химия, 1982. - 4ОО с.
4. Гафуров К. Обесфторенные удобрения из фосфоритов Каратау. - Ташкент: ФАН, 1992.-2ОО с.
5. Вишнякова А.А. Фосфорные удобрения из каратуских, гулиобских и других фосфоритов. - Ташкент: ФАН, 1973. - 235 с.
6. Копылев Б.А. Технология экстракционной фосфорной кислоты. - Л.: Химия, 1981. -224с.
7. Копылов В.А., Завертяева Т.И., Андрейченко А.М.,, Буслакова Л.П. Производство двойного



Download 1.27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling