Xitoy tilida sodda gaplar

简单句子

Xitoy tilida sodda gaplar

O'zbek tilidan farqli o'laroq, xitoy tilida hech qanday kelishmovchilik yoki

qarama-qarshilik mavjud emas, shuning uchun jumladagi so'zlarning tartibi ma'no tushunishda muhim rol o'ynaydi. Ushbu maqolada sizga qanday qilib xitoycha jumlalarni grammatik jihatdan to'g'ri tuzish, ularning eng tipik tuzilishini ko'rib chiqish, shuningdek, xitoycha turli iboralarga misollar keltirish kerakligini aytib beramiz.

Baza tuzilishi

Keling, xitoy tilidagi eng sodda va eng qisqa jumlalarni ko'rib chiqaylik. Ularning tuzilishi oddiy:

Ega + fe'l

Bunga asoslanib, siz ikkita so'z bilan jumlalar tuzishingiz mumkin, masalan:

你吃。

你听。

他笑。

我读。

我去。

你看。

你滚。

你来。

你做。

Vaqtning holati

"Qachon?" Savoliga javob beradigan vaqtni ko'rsatadigan so'zlar. Xitoy jumlalarida odatda predmetdan keyin darhol, oldin kamdan-kam hollarda, lekin hech qachon oxirida aytilmaydi:

Ega + zamon + fe'l [+ ob'ekt]

例如：

我今天工作。

我们每天洗澡。

他星期二来。

Bu shaklda vaqtning ifodalanishi O'zbek tili bilan bir xil hisoblanadi.

Joyning holatlari

Xitoy tilida harakat joyini bildiruvchi so'zdan oldin, zài fe'l har doim joylashadi. Ushbu qurilishning barchasi odatda vaqt sharoitidan keyin va fe'ldan oldin joylashtiriladi - undan keyin hech qanday holatda kelmaydi:

Ega + zamon + 在 joy + fe'l [+ ob'ekt]

例如：

我在上海工作。

你们星期六在家看电影。

她1998 年在美国出生。

Xitoy tilida joyning holatlarini ifodalash o'zbek tili kabidir.

Ushbu qoidadan istisnolar mavjud - bu oldin emas, keyin joy talab qiladigan maxsus fe'llar. Barcha istisnolar singari, ularni faqat yodlash kerak:

Davomiyligi

Vaqtni ko'rsatadigan, ammo "qancha vaqt?" degan savolga javob beradigan so'zlar harakatning davomiyligini ko'rsatadi va jumlaning oxiriga joylashtiriladi:

Ega + vaqt + 在 joy + fe'l [+ ob'ekt] [+ 在 joy] + davomiylik

Ish harakatning bajarilish holati

Amal qanday bajarilishini bildiruvchi so'z (masalan: tez, jim, g'azablangan, hushyor) odatda joydan oldin va fe'ldan oldin qo'yiladi:

Ega + vaqt + harakatlar kursi 地 + 在 joy + fe'l [+ ob'ekt] + davomiylik

Mo‘ljal

Ko'pincha harakat kimgadir qaratilgan bo'ladi, masalan, "sizga" yoki "unga", xitoy jumlasidagi bunday inshootlarda fe'ldan oldin darhol joy bor:

Ega + vaqt + harakatlar kursi 地 + 在 joy + 用 asbob + qabul qiluvchi + fe'l [+ ob'ekt] + davomiyligi。

Gapda 也 Ning joylashuvi

也 yě, boshqa lahjalar singari, fe'l oldida joylashtirilgan, ammo agar jumlada 很, 都 yoki 不 bo'lsa, ular oldida 也 so'zi paydo bo'ladi:

Oldin:

他 很 喜欢 吃 包子。 我 也 很 喜欢 吃。

tě hěn xǐhuān chī bāozi. wǒ yě hěn xǐhuān chī.

U pirog eyishni yaxshi ko'radi. Men ham yaxshi ko'raman.

我们 很 高兴。 他 也 很 高兴。

wǒmen hěn gāoxìng. tā yě hěn gāoxìng.

Biz baxtlimiz. U ham xursand.

Oldin:

你 是 我 的 朋友。 他们 也 都 是 我 的 l

nǐ shì wǒ de péngyǒu. tāmen yě dōu shì wǒ de péngyǒu.

Siz mening do'stimsiz. Ularning hammasi mening do'stlarim.

我 吃素。我 家人 也 都 吃素。

wǒ chīsù. wǒjiā rén yě dōu chīsù.

Men vegetarianman. Mening oilam ham vegetarianlar.

不 va 没 dan oldin:

我 不 是 学生。 他 也 不 yu 是

wǒ bùshì xuéshēng. tā yě bùshì.

Men talaba emasman. U ham.

我 没 去过 美国。 他 也 没 yu 去过

wǒ méi qùguò měiguó. tā yě méi qùguò.

Men Amerikada bo'lmaganman. U ham u erda yo'q edi.

So‘roq so'zlar

Qisqartirilgan jumladan so'roq qilish uchun zarur bo'lgan narsa - bu so'roq haqida so'rashni istagan so'zni almashtirish yoki jumlaning oxiriga qo'shimcha qo'shishdir. Demak, so'roq so'zlarining o'rni ular almashtirgan atamaning joyiga bog'liq。

Ism xususiyatlarining tartibi

Ba'zan elementni belgilash kerak bo'lgan o'ziga xos xususiyatlarga ega (kim, qancha, qaysi). Ushbu xususiyatlar o'zlarining buzilmas tartibiga ega:

Egasi (meniki, uni) u + indikativ (这 / 那) + miqdor + hisoblash so'z + sifatlar + ot yoki ibora

我 的 这 三 个 孩子 都 很 yu 听话

wǒ de zhè sān gè háizi dōu hěn tīnghuà.

Uchala farzandim ham juda itoatkor.

这 个 红 色 的 小 盒子 里面 有 什么？

zhè gè hóngsè de xiǎo hézi lǐmiàn yǒu shénme?

Bu qizil qizil qutining ichida nima bor?

主语是执行句子的行为或动作的主体，如“我写字”中的“我”就是主语，它做出“写”这个动作，“写”则是谓语，用来修饰主语，而“字”是接受谓语“写”这个动作的对象，它因此被称为宾语，有的语法书也称它为“客体”或“受体”。

主语是句子中的陈述对象，与英语语法也有相似之处。常常由名词、 代词、或 名词性短语充当。形容词、动词、 谓语性短语和 主谓短语也可充当主语。 句子成分划分时，主语符号为双横线。

主语是句子中的陈述对象，与英语语法也有相似之处。常常由名词、代词、或名词性短语充当。形容词、动词、谓语性短语和主谓短语也可充当主语。句子成分划分时，主语符号为双横线。

冰雪融化了，草儿绿了，春天来了。 （冰雪、草儿、春天，名词作主语）

一米等于一百厘米。 （一米，数词做主语）

他们终于登上了山峰。 （他们，代词作主语）

每个人的学习方法都不同。 （学习方法，名词性短语作主语）

和平与发展是当今世界的两大主题。 （和平与发展，并列短语作主语）

吃的是草，挤出来的是奶。 （吃的、挤出来的，动词性短语作主语）

学开车是很不容易。 （学开车，动宾短语作主语）

人多了很危险。 (人多了，主谓短语做主语)

优美的音乐令人陶醉。 （音乐，作主语）

施事主语：主语在句子中是动作行为的发出者。

例如：大家要积极参加学校活动。（“大家”是主语）

受事主语：主语在句中是动作行为的承受者。

例如：校报还没有印出来。（“校报”是主语）

中性主语（当事主语）：主语在句子中既不是施事，也不是受事，而是被描写、说明、判断的对象。又 叫“关系主语”。

例如：我们的前程很美好。（“前程”是主语，是被描写的对象）

小明十六岁了。（“小明”是主语，是被说明的对象）

北京是祖国的心脏。（“北京”是主语，是被判断的对象）

汉语的主语和印欧语有很大不同。因为汉语缺乏形式标记，所以不同词性的词与句子成分之间的对应关系错综复杂。这类问题历来有争议，可以理解为词的兼类，也可以理解为词和句子成分对应关系问题。

按照语言学家朱德熙的说法，主语位置上的动词、形容词被解释为名词化的实际上很牵强，是照搬印欧语法的结果，动词、形容词实际上也可以做主语。

例如：

逃避不能解决问题。（逃避是动词）

坚强是一种宝贵的品质。（坚强是形容词）

谓语是对主语动作状态或特征的陈述或说明，指出"做什么(do what)" , "是什么(what is this)"

谓语动词的位置一般在主语之后，经常用动词和形容词搭配然后用来充当谓语动词。在英语中，动词按作用和功能主要分为两大类，一类是谓语动词，另一类是非谓语动词。

Predikat - bu "nima qilish kerak", "bu nima" degan ishoralarni ko'rsatib, sub'ektning harakat holatini yoki tavsifini ifodalash.

Predikativ fe'lning holati odatda predmetdan keyin keladi, ko'pincha fe'llar va sifatlar bilan qo'llaniladi va keyin predikativ fe'l sifatida ishlatiladi. Ingliz tilida fe'llar asosan vazifalari va funktsiyalariga ko'ra ikki toifaga bo'linadi.Bir turi predikativ fe'l, boshqa turi predikativ bo'lmagan fe'ldir.

谓语概念在语文语法中作用是表明主语怎么样、有什么性质、处在什么状态等等，是用来陈述主语的，常用动词、动词性短语，形容词、形容词性短语，名词、名词性短语，主谓短语充当谓语。在英语中，动词按作用和功能主要分为两大类，一类是谓语动词，另一类是非谓语动词。

例如：

他们正在排练节目。（排练，动词做谓语）

　　鱼儿在河里游泳。（游泳，动词做谓语）

　　山上的树又绿了。（绿，形容词做谓语）这里是变绿的意思。动词

　　这里的黎明静悄悄。（静悄悄，形容词短语做谓语）

　　外面天气很热，别中暑了。（热，形容词做谓语）

在传统汉语语法里，谓语是一个句子里两个主要部份的其中一个部分。另一个是主语，由谓语来修饰。谓语提供了有关主语的资讯，如主语做了什么或是什么。

有一种说法说一个句子可以有主语、谓语、宾语、定语、状语、补语、系语等。还有一个说法是除了主语及其修饰的部分之外其余部分都是谓语。按照前一种说法，“我们家两口人。”中主语是“我们家”，宾语是“两口人”，谓语“有”被省略。按照后一种说法，“我们家两口人。”中主语是“我们家”，谓语包括被省略的述语“有”和宾语“两口人”。

按照前一种说法，一个句子根据其结构可以分成：叙事句、有无句、表态句、判断句等。

叙事句：主语+谓语，或者主语+谓语+宾语

　　如：“我编辑百度百科”，或“我正在编辑”。

有无句：主语+谓语+宾语

　　如：“我有百度百科的账号”。

表态句（也叫描写句）：主语+表语

　　如：“百度百科的内容非常全面”。

判断句：主语+断语

　　如：“百度百科是一个互联网上的应用软件”。

动作方向

在汉语中，由于主语和谓语之间的关系是主题和解释，这种松缓的关系常常导致谓语的动作方向不很清楚。看似相同的句子，动作的方向可以不同；看似相反的句子，动作方可却又可以相同。例如:

他改变了我的想法。

他变了脸色。

第一句中，动作的方向是自主语外发至宾语。可是，第二句中到底是他自己主动改变了脸色，还是他的脸色因为其他原因(可能因为愤怒、惊慌)而变了。在第一种情况，动作是自主语外发，在第二种情况却不是。

所以在判断谓语方向的同时也要根据主语方向以及语境来判断，例如：

我借（借入）了你（您）一本书。

我向你（您）借（借出）了一本书。

你（您）借（借出）给我一本书。

这三个个句子陈述的是相同的事件。

而“我借了你一本书。”可以理解为“我借出”或者“我借进”，这样类似的句子则要判断动作的方向得靠语境提示来判断。

种类

动词谓语

　　以动词或动词为中心的词组作为谓语最常见。

　　他约我去迪士尼。

　　老鼠爱大米。

形容词谓语

　　在汉语中，形容词和动词在文法上表现很相似，很多语法学家都把它们归入谓词(predicative)一类。汉语中的形容词或其词组可以直接充当谓语，而无需另外添加系词(copula，相当于英语中的 be)。

　　(汉)她很漂亮。

　　(英)She is very beautiful.（系表结构）

名词谓语

　　名词或名词性的词组也可以充当谓语。

　　今天星期四。

主谓谓语

　　一个完整的主谓结构也可以充当谓语。这一类的句子，主语和谓语之间的关系有好几种情况：

　　主语表示主谓谓语的发生时间、地点。

　　明天我回来。

　　主语表示主谓谓语中的受事。

　　这本书我早就看过了。

　　主语受主谓谓语描述。

　　这个人心肠很好。(以主谓谓语描述主语的性质。)

Xitoy grammatikasida predikat tushunchasi predmetning qanday ekanligini, uning tabiati, qanday holatda ekanligini va hokazolarni anglatadi va predmetni ifodalash uchun ishlatiladi.Ushbu fe'llar, fe'l iboralari, sifatlar, sifatlar, iboralar, ot so'zlari, Mavzu predikativ iborasi predikat vazifasini bajaradi. Ingliz tilida fe'llar asosan vazifalari va funktsiyalariga ko'ra ikki toifaga bo'linadi.Bir turi predikativ fe'l, boshqa turi predikativ bo'lmagan fe'ldir.

Masalan:

Ular namoyishni takrorlamoqda. (Qayta tayyorlash, fe'l predikat sifatida)

Baliqlar daryoda suzmoqdalar. (Suzish, fe'llar predikatlardir)

Tog'dagi daraxtlar yana yam-yashil. (Yashil, sifatlar predikatlardir) Mana, yashil rangning ma'nosi. fe'l

Bu erda tong otmoqda. (Jimgina, predlog sifatidagi sifatlar bilan)

Tashqarida ob-havo juda issiq, issiq urmang. (Issiq, sifatlar predikatlardir)

An'anaviy xitoy grammatikasida predikat jumladagi ikkita asosiy qismdan biridir. Ikkinchisi predikat tomonidan o'zgartirilgan mavzu. Predikat mavzu haqida ma'lumot beradi, masalan, nima qilgan yoki nima qilgan.

Biror jumlada predmet, predikat, ob'ekt, atribut, adverbial, to'ldiruvchi, tizim va boshqalar bo'lishi mumkin degan gap bor. Yana bir gap bor, mavzu va uning o'zgartirilgan qismlaridan tashqari, qolganlari predikat. Avvalgi bayonotga ko'ra, "bizning oilamiz ikkita" mavzusi "bizning oilamiz", ob'ekt "ikki kishi", va "siz" degan predmet qoldirilmaydi. Ikkinchi iboraga ko'ra, "bizning oilamiz ikkitadir." Mavzu "bizning oilamiz", predikat esa "siz" predmeti va "ikki kishi" predmetini o'z ichiga oladi.

Oldingi bayonotga ko'ra, jumlalarni tuzilishiga ko'ra: jumlalar, jumlalar, jumlalar, ifodali jumlalar, hukm hukmlari va hokazolarga bo'lish mumkin.

Izohli jumlalar: mavzu + predikat yoki mavzu + predikat + ob'ekt

Masalan: "Men Baidu Entsiklopediyasini tahrir qilaman" yoki "Men tahrir qilaman".

Jumla bormi: mavzu + predikat + ob'ekt

Masalan: "Menda Baidu Entsiklopediyasida hisobim bor".

Deklarativ jumlalar (shuningdek, tavsiflovchi jumlalar deb ataladi): mavzu + predikativ

Masalan: "Baidu entsiklopediyasining mazmuni juda kengdir."

Hukm hukmi: mavzu + tasdiqlash

Masalan: "Baidu entsiklopediyasi bu Internetdagi amaliy dastur."

Harakat yo'nalishi

Xitoy tilida predmet va predikat o'rtasidagi munosabatlar mavzu va tushuntirish bo'lganligi sababli, bu bo'shashgan munosabatlar ko'pincha predikat yo'nalishi aniq bo'lmasligiga olib keladi. Xuddi shu jumlalar uchun harakat yo'nalishi boshqacha bo'lishi mumkin, qarama-qarshi jumlalar uchun esa harakat bir xil, ammo bir xil bo'lishi mumkin. Masalan:

U fikrimni o'zgartirdi.

U yuzini o'zgartirdi.

Birinchi jumlada harakat yo'nalishi avtonom tildan ob'ektga o'tadi. Biroq, ikkinchi jumlada u o'z tashabbusi bilan yuzini o'zgartirganmi yoki boshqa sabablarga ko'ra (ehtimol g'azab va vahima tufayli) yuzini o'zgartirganmi? Birinchi holda, harakat avtonom tilda chiqmoqda, ammo ikkinchi holatda bunday emas.

Shuning uchun predikat yo'nalishini hukm qilganda, masalaning yo'nalishi va kontekstiga qarab ham hukm qilish kerak, masalan:

Sizdan (sizdan) bir kitob oldim (qarz oldim).

Men sizdan (sizdan) kitob oldim (qarzga oldim).

Menga kitob (qarz) berasiz.

Ushbu uchta jumlada bir xil voqea ko'rsatilgan.

Va "Men sizdan kitob oldim". "Men qarz oldim" yoki "Men qarz oldim" kabi tushunish mumkin. Bunday o'xshash jumlani harakat yo'nalishini aniqlash uchun kontekstual so'rov bo'yicha baholash kerak.

mehribon

Fe'l predikati

Fe'l yoki fe'l markazidagi gap eng keng tarqalgan predikatdir.

U mendan Disneyga borishingizni so'radi.

Sichqonlar guruchni yaxshi ko'radilar.

Sifat predikati

Xitoy tilida sifatlar va fe'llar grammatikada juda o'xshashdir va ko'pgina grammatiklar ularni predikativ deb tasniflashadi. Sifat yoki uning xitoy tilidagi iborasi kopula qo'shmasdan to'g'ridan-to'g'ri predikat bo'lib xizmat qilishi mumkin (kopula, ingliz tilidagi ekvivalenti).

(Xan) U juda chiroyli.

(Inglizcha) U juda chiroyli. (Tizim tuzilishi)

Ot predikati

Ot yoki nominal iboralar ham predikatlar bo'lib xizmat qilishi mumkin.

Bugun payshanba.

Mavzu predikati predikati

To'liq predmet predmeti tuzilishi predikat vazifasini ham o'tashi mumkin. Ushbu jumlada predmet va predikat o'rtasidagi munosabatlar bir nechta vaziyatlarga ega.

Mavzu predikativ predikatning paydo bo'lish vaqti va joyini bildiradi.

Men ertaga qaytib kelaman.

Mavzu predikat predikatidagi mavzuni bildiradi.

Men bu kitobni ancha oldin o'qiganman.

Mavzu predikativ predikat tomonidan tasvirlangan.

Bu odamning qalbi yaxshi. (Predmet predikati predmeti predmet tabiatini tasvirlash uchun ishlatiladi.)

223-班 阿吉佳 Асадова Азиза