Yo`g`on ichak anatomiyasi


Download 101.13 Kb.
Sana30.04.2023
Hajmi101.13 Kb.
#1416939
Bog'liq
yo`g`on ichak anatomiyasi

Йугон ичак –intestinum grassum . Ингичка ичак тугаган жойидан бошланиб , то орка тешиккача давом этади .

  • Етита кисмдан иборат
  • кур ичак – caecum:
  • кутарилувчи чамбар ичак – calon as cendens: кундаланг чамбар ичак –cflon transversum :
  • тушувчи чамбар ичак – colon transversum
  • <> симон ичак colon sigmoideum ,
  • тугри ичак – rectum
  • ,анал канали – canalis analis
  • йугон ичакнинг умумий узунлиги – 1 -1,5м
  • диаметри 5-8 см,
  • охирги ќисмида 4 см атрофида бўлади.

Ingichka ichakdan farqlari

  • Йугон ичак ингичка ичакдан йуғонлиги, деворини (бир текис булмай) бугим -бугим булиб кенгайиб ва торайиб турган бугин -бугимлиги, бошдан - оёк осилиб ётган ёг усимталари ва буй баробар йуналган йуллари билан ажралиб турса, шиллик кавати эса безларнинг камлиги, сурғичларнинг булмаслиги билан фарк килади.
  • Йўѓон ичакнинг деворида ёѓ ўсимталари - appendices epiploicae, бўлади, ингичка ичакда бундай ўсимталар йўќ.
  • 4. Нормал ћолатда йўѓон ичак кулранг-зангори тусда, ингичка ичак оч пушти рангга эга бўлади.

Ингичка ичакнинг йўѓон ичакка ўтиш жойида илеоцекал клапан (баугиний исканжаси) жойлашган Уни йуѓон ичакдаги массани ингичка ичакка ќайтиб ўтишига (рефлюксига) тўсќинлик ќилувчи

Ko`r ichak

Чувалчангсимон ўсимтанинг асоси, одатда, Мак Бурней нуќтасига аксланади. Мак бўрней нуќтаси linea spinaumbilicalis – нинг ташќи ва ўрта 1/3 ќисмлари ўртасидаги чегарага мос келади

Yonbosh suyagi oldida yuqorigi o`simtaning tepada o`ng tarafda yoki kichik chanoq bushlig`ida joy.orqa medial yuzasida mushak tasmalarni o`zaro birikkan joyidan chuvalchangsimon o`simta chiqadi uzunligi 20 sm uzun chuvalchang ham 20 sm

Ko`tariluvchi chambar ichak

  • Uzunligi15-20 sm ko`ndalang ch ichak 30-83 sm chegarasi epadan jigar meda taloq tegib turadi.pastki tomondan ingichka ichak qovuzloqlari orasidan 12 barmoqli ichak meda osti bezi yotadi oldingi yuzasi qorinni oldingi yuzasiga tegib turadi

Tushuvchi ch ichak

  • 10-15 sm rqa tomondan belning chap buyrakning pastki uchi va yonbosh mushagiga tegib tursa oldi bn yon tomondan qorincha ichki tomondan ichaklarga va qovuzloqqa tegib turadi.qorin parda oldi va yon tomondan o`rab turadi.

“S” ichak

  • Chap yonbosh soxasida yotadi u yuqori yonbosh suyagi qirrasi soxasidan boshlanib dumg`aza yonbosh soxasidan to`g`ri ichakka o`tadi uzunligi 15-67 sm qorin parda hamma tomondan egallagan

Qon bn taminlanishi

  • Yo`go`n ichak katta halqasi orqali qon bn taminlanadi.
  • (Yuqori) supperior mezenterika arteriya
  • (pastki)enterior mezenterika arterior
  • Yani tashqi va ichki marginal arteriyalar
  • Yuqorigi tashqi o`rta arteriya va ichki paski o`rta arteriya birlashib ichakning butun yuzasi buylab tarqaladi
  • Vena ichak arteriyalari bn bir xil yunalib tashqi va ichki o`rta venalardan chiqadi va taloq venasiga qushilib vena portaga aylanadi

Чамбар ичакнинг иннервацияси

  • вегетатив нерв системасининг симпатик ва парасимпатик бўлимлари ћамда висцеросезувчи нерв толалари ёрдамида амалга оширилади. Вегетатив иннервация манбаини юќори тутќич чигали - plexus mesentericus superior, пастки тутќич чигали – plexus mesentericus inferior, ва уларни ўзаро боѓловчи тутќичаро чигал – plexus intermesentericus ташкил этади. Тутќичаро чигалга truncus vagalis posterior дан парасимпатик толалар келади.
  • Санаб ўтилган чигаллардан йўгон ичакнинг туќич чеккасига нерв тармоќлари – rr.colici келади ва деворнинг ичига кириб девор ичи нерв чигалларини ћосил ќилади.

Download 101.13 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling