Zbekiston respublikasi axborot texnologiyalari va kommunikatsiyalarini

---

O'ZBEKISTON RESPUBLIKASI AXBOROT 

TEXNOLOGIYALARI VA KOMMUNIKATSIYALARINI 

RIVOJLANTIRISH VAZIRLIGI 

MUHAMMAD AL-XORAZMIY NOMIDAGI TOSHKENT 

AXBOROT TEXNOLOGIYALARI UNIVERSITETI 

QARSHI FILIALI 

 

 

 

 

 

 

KOMPYUTER INJINIRING FAKULTETI 

KI-11/19 (C) GURUH TALABASINING 

 

DISKRET TUZILMALARI  

FANIDAN 

 

MUSTAQIL ISHI 

 

Bajardi:                    Omonov A 

Qabul qildi:              Ro'zmurodov I 

 

 

 

Qarshi-2021 

---

 

Mavzu:  Grafning  analitik  usulda  berilishi  usullari.  Grafning 

matrisalar 

ko'rinishida 

berilishi. 

Qo'shnilik 

va 

insidentlik 

matrisalari.  Qo'shnilik  va  insidentlik  matrisalariga  ko'ra  grafni 

yasash. Izomorfizm tushunchasi. Graflarning izomorfligi. 

 

Reja: 

 

1. Graflar nazariyasi 

2. Grafning analitik usulda berilishi usullari.  

3. Izomorfizm tushunchasi.  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

---

Graflar nazariyasi 

 

Graflar  nazariyasi  hozirgi  zamon  matematikasining  asosiy  qismlaridan 

biridir.  Keyingi  vaqtlarda  turli  xil  diskret  xususiyatlariga  ega  bo`lgan  hisoblash 

qurilmalarini loyihalashda graflarning ahamiyati yanada oshdi. 

  

Umumiy  holda  graf  bu  –  ma’lum  bir  holatdagi  chiziqlar  bilan  (to`g`ri 

bo`lishi  shart  emas)  tutashtirilgan  nuqtalar  to`plamidir  va  to`plam  nuqtalari  graf 

uchlari,  ularni  tutashtiruvchi  chiziqlar  graf  qirralari  deyiladi.  Odatda,  graf  uchlari 

natural  sonlar  bilan,  qirralarini  ular  tutashtirgan  uchlar  belgilandan  sonlarning 

tartiblanmagan  juftliklari bilan belgilanadi. 

Agar har qaysi 2 ta uch faqat 1 ta qirra bilan tutashtirilgan bo`lsa va har bir 

qirra har xil uchlarni tutashtirsa, bunday grafga sodda graf deyiladi 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1-  rasm 

 

  Graflarni faqat faqat rasm ko`rinishda emas, analitik ko`rinishida ham 

tasvirlash mumkin.  

       Masalan: V = {1,2,3,4,5,6,7}, 

E= {{1,2}, {1,3}, {1,4}, {1,7}, {2,5}, {2,6}, {2,7}, {3,4}, {3,6}, {4,5}, {4,6}, 

{5,7}}. 

       E to`plam V to`plamning 2 elementli to`plam ostilar to`plami bo`lib, uning har 

bir elementi  qirrani ifodalaydi. 

---