Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги бухоро мухандислик технология институти


 Намлик ўзгаришда автоматик бошқариш системаси модели


Download 0.66 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/30
Sana17.06.2023
Hajmi0.66 Mb.
#1542813
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   30
Bog'liq
Kitob 2491 uzsmart.uz-Гулчирой

1.3.5. Намлик ўзгаришда автоматик бошқариш системаси модели 
Юқоридаги (1.6), (1.8), (1.11), (1.12), (1.13), (1.14) тенгламалар 
асосида намлик ўзгаришида автоматик бошқариш системасининг динамик 
моделини келтириб чиқарамиз: 



























































0
0
O
p
0
min
max
min
max
min
max
0
0
0
0
/A
Q
k
U
A

1
)
(
)
(
)
(
)
(
)
(
)
(
2
dt
T
K
U
c
c
c
t
Y
c
c
c
c
c
c
c
t
Y
Н
Н
c
c
dt
c
V
d
c
Q
c
Q
Н
S
V
H
g
S
Q
dt
dV
Q
Q
Q
и
y
З
З
Т
Т
t
t
Т
Т
Т
О
О
O
Т
Т
О
М



(1.15) 
МАТLАВ пакети ѐрдамида моделни тузиш учун системасида блок 
схемани тузиш талаб этилади [20,17,11]. Буниг учун биз Simulink
системасидан қуйидаги блок схемалардан фойдаландик. 


 – Constant - константа; 
Gain - константа ѐки ўзгарувчиларни кўпайтириш блоки; 
Sum - қўшиш; 
Integrator – сигнални интеграллаш; 
Scope – натижани кўриш (графиклар визуализацияси); 
– Product – сигналларни кўпайтириш 
Fcn - блок функцияси бўйича кириш сигналларини чиқиш 
сигналларига ўзгартириш блоки
Ўзгармас параметрларни аниқлаш учун Simulinkда М-файл «isx.m» 
ҳосил қиламиз: 
1.8-расм. Ҳосил қилинган М-файл 
Бу файлга тенгламага қатнашаѐтган барча ўзгарувчи ва ўзгармас 
катталиклар ѐзилади. Бунинг учун МАТLАВ ойнасида сичқончанинг чап 
тугмачасини босиб Simulink Libгагу Вгоwsег очамиз ва File менюсидан 


New/Моdel қаторни танлаймиз. Қатордги Model Properties да кейинги ойна 
очилади, бунда Callbacks га ва Model Initialization Function қаторига
ўзимизни файл М-file ни ѐзиб ОК ни босамиз. Simulink да блок схема 
тузиш учун, Simulink Libгагу Вгоwsег ни ишчи ойнадан нусха оламиз ва 
объект учун моделни тузамиз ( 1.9-расм).
1.9-расм. Объектнинг MATLABдаги модели 
Бизнинг объектда ғалаѐнлашув таъсир бу опара тайѐрланадиган 
сиғимдаги намлик ҳисобланади. Опара намлигининг 20% да поғонасимон 
ўзгаришида объектнинг ўтиш характеристикаси қуйидаги кўринишга эга 
(1.10-расм).


1.10-расм Опара намлигининг поғонасимон ўзгаришида объектнинг 
ўтиш характеристикаси 
Объектдаги намликнинг поғонасимон ўзгаришини аниқлаш ва 
стабиллигини таъминлаш учун подсистемадаги ғалаѐнлашув таъсирларни 
ўрганамиз. Бунда объектнинг подсистемали модели қуйидагича кўринишга 
эга бўлади (1.11-расм): 
1.11-расм. Объект подсистемаси


Кириш «Vozm» ғалаѐнлашув таъсир. 
Чиқишга «Qo» опара сарфи ўзгариши натижасида ижрочи 
механизмдан келган сигнал. 
Чиқиш «Ct» ростовчи контурга намлик ўзгаришининг чиқишдаги 
сигнални узатиш учун хизмат қилади. Шунга мувофиқ ПИ рословчи 
органнинг модели қуйидаги кўринишга эга.
1.12-расм «ПИ-рослагич» модели 
бу ерда блок: «KU» – кучайтириш коэффициенти
«VI» – интеграллаш вақтини қайд этиш; 
«Ogranichitel’» – чиқиш катталигини рухсат этилган катталик 
бўйича амалга оширишни таъминлаш.
«Integrator» – бошланғич ростловчи таъсир (нолга тенг деб олса 
ҳам бўлади).Ижрочи механизмнинг моделини юқоридаги 
модель асосида тузамиз:


1.13-расм. Ижрочи механизмнинг модели 
Чиқиш сигнали ИУ – ростловчи орган А очилиши билан опаранинг 
қайта янги берилган аниқ сарфи Q
O
ни белгилайди. Блокнинг «Fcn» 
функцияси ѐрдамида бирламчи ўзгартгичнинг моделини яратамиз. Барча 
ишлаб чиқилган подсистемаларни намлик ўзгаришининг автоматик 
бошқариш системасига бирлаштириб, намлик ўзгариши бўйича САР 
моделни оламиз.
1.14.Намлик ўзгариши бўйича АРС модели 
Хамир қоришда намлик ўзгаришининг моделини тузишда 0-300 с 
вақт оралиғини қабул қилиб, рослагични К
у
=1 и Т
и
=2 қийматларда созлаш 
орқали жараѐннинг ўтиш характеристикасини аниқладик.


1.15-расм. АРС да намликнинг ўтиш характеристикаси 



Download 0.66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling