‘zbekiston respublikasi oliy va 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi

X V III bob.
  XIX ASRNING  IKKINCHI  YARMI  -   XX ASRNING 
BIRINCHI YARM1DA Q  OZOG‘ISTON  JURNALISTIKASI
Qozog‘istonda  davriy  matbuotning  paydo  b o ‘lishi  va  rivojlanishi  XIX 
asr  70-yjllarining  oxiri-80-yillarining  boshiga  t o ‘g‘ri  keladi.  Bu  o ik a  
Rossiyaga  qo‘shib  olingandan  keyin  qozoq jam iyatining  ijtimoiy va  siyosiy 
hayotida  tub  o ‘zgarishlar  yuz  berayotgan  davr  edi.  0 ‘sha  paytgacha 
Qozog‘iston  patriarxal-feodal  tartiblar  va  k o 'ch m an ch i  xo'jalik  yuritish 
usuli qaror topgan  ovullardan  iborat bo‘lib  kelgandi.  Kapitalistik taraqqiyot 
yo‘liga  qadam  q o ‘ygan  Rossiya  esa  bundan  keyingi  xo'jalik  va  savdo-sotiq 
munosabatlarini  rivojlantirish  imkoniyatlarini  faollik  bilan  izlayotgan  edi.
Xo'jalik  bobida  va  madaniy  jihatdan  an ch a  ravnaq  topgan  Rossiya 
xomashyo  zaxiralariga  boy  katta  hududlami  o ‘z   ta ’sir  doirasiga  tortish  va 
Qozog‘istonni  o*z  kapitalistik  rivojlanishining  xom   ashyo  yetkazib 
beradigan  qo‘shimchasiga  aylantira  borish  bilan  bir  paytdá  bu  qoloq 
diyorga  madaniy darajasini  ancha  yuksaltirish,  q o zo q   xalqining  demokratik 
madaniyatini  o*stirish  imkoniyatini  berdi.  Ayni  shu  davrda  dastlabki  qozoq 
bosma  kitoblari,  gazetalari  paydo  bo‘ldi.
Cho‘qon  Valixonov,  Abay  Qo'nonboyev,  Ibray  Oltinsarin  kabi  buyuk 
qozoq  ma’rifatparvar  olimlari,  Alixon  Bukeyxonov,  Ahmed  Boytursunov, 
Muhamedjon  Seralin  va  boshqalar  singari  birinchi  professional  publitsistlar 
hamda  gazeta  va  jurnallaming  muharrirlari  faol  ijtimoiy,  ilmiy,  adabiy- 
publitsistik  ijodga  kirib  kelishdi.  Qozoq  va  rus  tillarida  chiqa  boshlagan 
dastlabki  nashrlarda  o ‘sha  davrdagi  hukm ron  tabaqalar  faoliyati  shakl- 
lantirgan  ijtimoiy fikr o ‘z  aksini  topardi.
Bu 
ochiqdan-ochiq 
mustamlakachilik 
siyosati 
ijtimoiy-iqtisodiy 
rivojlanish  darajasi  jihatidan  yangi  «xoljalik*lardan  bir  necha  pog‘ona 
pastda  bo'lgan  xalqni  ezish  va  talashdan  iborat  edi.  Rus  tilidagi  gazetalarga 
chor  senzurasi  tom onidan  kuchli  ta ’sir  o ‘tkazib  turilardi.  Ilk  davriy 
gazetalardan  boMgan  «Туркестанские  ведомости»  (1870)  chor  hukumati 
siyosatiga  amal  qilardi  va  u  qat’iy  jilovlab  qo'yilgan  edi.  M a’muriyat 
matbuotdan  odamlarga  o*zi  lozim  topgan  xabarlarni  yetkazishda  va 
hokimiyat  nazdida  qanday  siyosatni  q o llab -q u w atlash lari  zarurligini 
tushuntirishda  foydalanardi.

Gazetaiarda  e ’lon  qilinayotgan  maqolalaming  aksariyatini  ko'ch- 
manchi  chorvadorlar  bilan  yangi  ko'chlb  kelganlar  o ‘rtasidagi  savdo-sotiq 
munosabatlarining  tahlili  tashkil  qilardi.  Biriiiclii  muxbirlar  dashtda  ishlab 
turgan  yarm arkalam i  m uqoyasa  qilib,  aholiiiing  turli  guruhlari  o'rtasidagi 
ayirboshlashni  ta q q o slar  ekanlar,  chorva  mollari,  te n ,  o ‘tin  va  boshqa 
tovarlar  bilan  savdo  qilish  hisobiga  aylanma  mablag'Iami  ko'paytirish 
muammosini  ko‘tarardilar.
G azetalar  m aqolalarida  Rossiyadan  dehqonlam i  ko‘chirib  keltirish, 
qozoqlaming  o 'tro q   x o ‘jalik  yuritishga  o'tishi,  dashtda  savdo  munosabat- 
larini  rivojlantirish  ■haqidagina  xabar  berib  qolmasdan,  puldan  foydalanish 
evaziga  ayirboshlashning  yangi  shakllari  paydo  bo‘layotganligi,  tem ir 
yo'llar  quriiishi  boshlanayotganligi,  hunarm andchilik  ishlab  chiqarishining 
yangi  tarm oqlari  vujudga  kelayotganligi  to ‘g‘risida  ham  ko‘p  yozishardi. 
Geograf,  etn o g raf  va  boshqa  soha  olimlarining  notanish  joylarga  qizi- 
qishlari  oshib  borishi  ko‘p  jihatdan  m atbuotning  mazmunidagi  sifat 
o ‘zgarishini taqozo  qildi.
Jamiyatda  yuz  berayotgan  yangiliklar  tavsifiy  maqolalami  tobora  siqib 
chiqara  boshladi.  U lam in g   o ‘mini  voqea-hodisalam i  tahlil  qilishga,  fakt- 
larni  sharhlashga,  yangiliklam i  qiziqarli  tarzda  taqdim   etishga  qaratiJgan 
jumalistika egallay  bordi.
1870-yildan  e ’tib o ran   Toshkentda  nashr  etila  boslilagan  (birinclii  soni 
qozoq  tilida  ch iq q an )  «Turkiston  viloyati  gazeti»  va  1888— 1902-yiliarda 
Omskda  chiqib  tu rg an   «Dala  viloyati  gazeti»  dastlabki  qozoq  gazetalari 
hisoblanadi.  T u rkiston  o ‘lkasi  m a’muriyati  tom onidan  nashr  etiladigan  bu 
ikkala  gazetada  m ahalliy  hokimiyatning  buyruq  va  farmonlari  qozoq  tilida 
chop  etilardi.  B u n d an   tashqari,  ularda  tub  yerli  aholining  hayoti,  ishlab 
chiqarish  faoliyati  va  turm ush  tarzi  to'g'risida  ko'plab  qimmatli  xabarlar 
berib  borilardi.
Milliy  ongning  o ‘sishi,  o ‘ziga  xos  dasht  madaniyati,  xalq  ijodkorligi 
yuksalishidan 
ib o rat 
m uhim   tarixiy  bosqichdan  keyingina  haqiqiy 
ma’nodagi  milliy  m atb u o t  vujudga  keldi  va  rivojlandi.  0 ‘sha  yillarda  rus, 
tatar,  boshqird  nashrlari  foyda  ko‘rish  maqsadida  qozoqlaming  ilk  adabiy 
asarlarini  ko‘plab  adadlarda  chiqara  boshladilar.  Bu  jarayonlar  ijtimoiy 
fikrni  uyg‘otib,  yozm a  adabiyot  rivojlanishini  jadallashtirdi.  E.l.  Ivan- 
chikova  va  S.S.  Akashevaning  «Qozog‘istonning  inqilobdan  ilgarigi  davriy 
matbuoti»  («До  револю тиионная  периодическая  печать  Казахстана») 
nomii  bibliografik  ko'rsatkichida  1917-yilga  qadar  Qozogliston  hududida, 
shu  jum ladan,  O renburg,  Omsk,  Toshkentda  chiqib  turgan  yuzdan  ziyod 
gazeta, jum al  nom lari  keltirilgan.
Orenburgda  nashr  etilgan  «Qozoq»  gazetasi  (1905—1913)  birinchi 
umummilliy  gazeta  o'laroq  butun  xalq  e’tirofini  qozonib,  ovuldan-ovulga 
qo‘lma-qo‘l  o!ib  o ‘qilardi.  Ahmed  Boytursunov  deyarii  gazetaning  butun 
faoliyati  davomida  uning doimiy  muharriri bo‘lib turdi.  Anciv hujjatlarida  Urol 
viloyati  haibiy  gubem atorining  xati  saqlangan  bo‘lib,  unda  gazeta  dasturi 
batafsil  bayon  qilinadi:  «1905-yil  9-dekabrdagi  sirkular  farmoyishga  binoan, 
qirg‘iz  Mustafo  0 ‘rozovich  Ahmedovga  qirg‘iz Ahmed  Boytursunovning  to ‘liq

m a’nodagi  muhanirligida  qirg'iz  tilida  quyidagi  dastur  asosida  «qozoq» 
(«qiig‘iz»)  kundalik gazetasini nashr etish topshiriisin:
•   K o'rsatm alar 
va  hukumat  farmoyishlari;
•   davlat dumasi va davlat  kengashi;
•   tashqi va  ichki  xabarlar;
•  qirg'izlar tarixi  va etnografiya;
•  iqtisodiyot, savdo-sotiq,  hunarmandchilik,  qishloq xo‘jaligi va hokazo».
«Ayqap*  jurnali  bilan  «Qozoq»  gazetasi  o'rtasida  ko'chm anchi  qozoq
xalqining  o ‘troq  hayotga  o'tishi  to'g'risida  davom  etgan  bahs-m unozara 
qozoq  jumalistikasining  yorqin  saliifalaridan  biri  b o id i.  Bu  m unozarada 
matbuot  vositasida  ochiq  professional  mubohasa  yuritish  unsurlari  vujudga 
keldi  va  rivojlandi.  «Qozoq»  gazetasi  yem i  taqsimlashning  ko'chm anchilik 
shakli  orqali  xo‘jalik  yuritishning  yangicha  yo'siniga  asta-sekinlik  bilan 
o'tishni  taklif  qildi.  Mafkuraviy  va  biryoqlama  yondashuv  ta ’siri  ostida 
bo‘lgan  gazetaning  uzoq  davr  mobaynidagi  mavqeyi  «burjuacha  miiliy 
qarashlar»ning targ‘ibotchisi  sifatida  ta ’riflanardi,  chunki  uning  sahifalarida 
ko'chm anchilikni qo'llab-quw atlovchi  maqolalar e ’ion  qilib turilardi.
Demokratik  nashr  hisoblangan  «Ayqap» jurnalining  h ar bir  sonida esa 
yer,  jam iyat  hayotida  uning  roli  va  ahamiyati,  yerdan  oqilona  foydalanish 
va  uni  xalqqa  xatlab  berish,  o ‘tro q   turm ush  tarziga  o ‘tish  yo‘llari  haqida 
maqolalar berib  borilardi.  Bunda  ko'chm anchi  ekstensiv  xo‘ja!ik  sharoitida 
yerdan  foydalanish  xarakterini  aks  ettiruvchi  «Yer-ona,  chorva  esa  uning 
farzandi»  degan  fikr ifodalangan  edi.
«Ayqap»  jurnalining  noshiri  va  muharriri  M uham edjon  Seralin 
qozoqlar  o ‘troq  hayotining  dastlabki  tajribasini  yoritîshga  katta  hissa 
qo‘shdi.  Bu jumalning  asosiy  o ‘zagini  M.Seralin,  B.Qoratoyev,  J.Seydalin 
tashkil  qilardi.  Qozoq  publitsistikasi  qaldirg‘ochlarining  ijodi  o'ikaning 
ijtimoiy-siyosiy  hayotida  ikki  m asala-yer  va  oq  podshoga  qarshi  kayfîyat 
kucliayganügi  masalasi  keskin  turgan  bir paytga to ‘g ‘ri keldi.
Bu  davrda  qozoq  jamiyatining  taqdiri  yer  masalasining  hal  etilishi 
bilan  bog'liqlikda  ko'rilardi.  0 ‘z  nuqtayi  nazarlarini  «Ayqap* jum alida  aks 
ettirgan  «dehqon  demokratlar*  dasturi  XIX  asming  ikkinchi  yarmidagi 
qozoq  m a’rifatparvar demokratlari  iqtisodiy dasturining  asosini  tashkil  etdi. 
Ular  jam oa  yerlarini  baravar  taqsîm lash,  o ‘troq  hayotga  o ‘tish,  soliqlarni 
kamaytirish  va  hokazo  m uhim   masalalarnl  birinchi  bo‘lib  ko‘tarib 
chiqdilar.  Bu  dasturda  ma’rifatchilik  yo'oalishi  katta  o ‘rin  egalladi.
0 ‘sha  davr  matbuoti  badiiy  adabiyot  sezilarli  ravishda  tadrijiy 
rivojlanayotgan  asnoda  faoliyat  ko'rsatayotgan  edi.  Shu  m unosabat  bilan 
ko‘pgina  ijtimoiy  va  madaniy  jarayonlar  bir-biriga  ta ’sir  ko'rsatib  turardi. 
Badiiy  adabiyotga  xos  jarayonlar  voqelikni  aks  ettirishning  hujjatli  shakl- 
larida  ancha  hoziijavob,  ancha  aniq-ravshan  namoyon  bo'ldi.  Yozuvchilar, 
shoirlar,  jamoat  arboblari  o ‘z  xalqi  kelajagini  eng  aw alo ,  m a’rifatda, 
turm ush  madaniyatini,  ilg'or  urug‘-aymoqchilik  va  oilaviy  munosabatlami 
joriy  etishda  ko'rdilar.  M a’rifatparvarlikni,  demokratik  g'oyalam i  ilgari 
surish  manzarasida  fosh  qiluvchilik  mayllari  ham  avj  olib,  davriy  mat- 
buotda  muntazam,  izchil va  ijtimoiy  xarakter kasb eta bordi.

’ Binobarin,  XIX  va  XX  asr  chegarasidagi  Stolipin  islohotlarining  tub 
burilish  paytida  «Qozoq*  um um m illiy  gazetasi  va  «Ayqap»  milliy-demo- 
kratik  ju m ali  timsolida  qozoq  jam iyatining  orzu-umidlarini  ifodalovclii 
m atbuot  vujudga  keidi.  Bu  nashrlam ing  sahifalarida  jam iyatda  iqîisodiy 
jih atd an   o ‘zgarishlar  yasashning  ko‘p  qirrali  va  hal  etilishi  qiyin  bo‘lgan 
masalalarí  o ‘z aksini  topa bordi.
Shunday  qilib,  qozoq  c h o ila rid a   matbuot  turli  subektlar  o ‘rtasida 
iqtisodiy  axborotni  ayirboshlash,  ishlab  chiqarish,  savdo-sotiq  munosabat- 
lari  q aro r  topayotgan  bir  paytda  rivojlana  bordi.  Qozoq  va  rus  tilidagi 
gazetalar  ayni  bir  paytda  nashr  etilardi,  chunki  Qozog‘iston  Rossiyaga 
qo'shib  olingach,  aholini  ko‘chirib  keltirish  siyosati  faol  o'tkazila 
boshlanganligi  munosabati bilan  rusiyzabon  aholi soni orta bordi.
G azetalar  mazmun  ham da  o ‘quvchilar  ommasiga  tarqalish  va  ta ’sir 
ko‘rsatish  jihatidan  baravar  emasdi.  Qozoq  ma’rifatparvarlari  va  yozuv- 
chilarining  yuqori  tabaqasi  adabiy-badiiy  ijod  namunalari  bilan  davriy 
m atbuotda  chiqib  turardi.  M uayyan  ijtimoiy  guruh  nom idan  o ‘z  kuza- 
tishlari,  o ‘y-fikrlari,  munozarali  nuqtayi  nazarlarini  ifodalash  imkoniyat- 
larini  berishi bilan  publitsistika u la m i  o ‘ziga jalb  qilardi.
Birinchi  qozoq  olimi,  sayyohi  va  publitsisti  Cho‘qon  Valixonov 
dunyoqarashi  uning  hayoti  va  faoliyatiga  zamin  boigan  o b ’ektiv  shart- 
sharoitlar  negizida,  asosan  rus tafakkuri  ta’siri  ostida  shakllangan  bo‘lib,  bu 
tafakkur  a n ’ànalarini  u  qozoq  tadqiqotchilik  va  davriy  adabiyotiga  ham 
olib  kirdi.  Rus  demokratlarining  asarían  bilan  tanishish  unga  nafaqat 
Q ozog'iston  va  Markaziy  Osiyodagi  boshqa  féodal  davlatlaming  xo'jalik 
sohasidagi  rivojlanishining  ahvoli  va  istiqbollarini  chuqur  o'rganish  va 
tahlil  qilish,  balki  o‘ziga  xos  shaklda  bo‘lsa  ham,  shaxsiy  qarashlarini 
ifodalash  imkonini  berdiki,  ular  olim ning  ilmiy  va  publitsistik  asarlarida 
aks ettirilgandi.
Qashg'aristonga sayohat  qilgan  Ch.Valixonov  «Oltishar yoki  Xitoyning 
N a n -li  (kichik  Buxoriya)  provinsiyasidagi  oltita  sharqiy  shaharning  1858— 
1859-yillardagi  ahvoli  haqida»  batafsil  hisobot  yozdi.  Bu  Sharqiy  Tur- 
kistonning  jug'rofiyasi,  tarixi,  aholisi,  hukumat  tizimi,  sanoati  va  savdo- 
sotig‘i  haqida  m a’lumotlar  beruvchi  qim m atli  tarixiy-iqtisodiy  tadqiqotdir. 
Ingliz  iqtisodchisi  Jon  Styuart  M illning  «Sibir  vedomstvosidagi  qirg‘izlarda 
sud  islohotlariga  doir  qaydlar*  n om li  m ashhur  kitobning  ayrim  joylaridan 
iqtibos  keltirganligi  muallifining  iqtisodiy salohiyatidan dalolat  beradi.
XIX 
asrning  60-yillaridagi  islohotlar  davrida  Ch.Valixonov  bu  o'z- 
garishlar  xalqning  moddiy  va  m adaniy  ahvoli  yaxshilanishiga  xizmat  qila- 
digan  bo‘lishiga  erisha  bordi.  U  boshqa  asarlarida,  masalan,  «Qirg‘izlarning 
ko'plab  yurishlari  haqida»gi  asarida  hamda  «Chorvachilik-xalq  boyligi* 
asarining  xomaki  qo'lyozmasida  o ‘sha  davming  bosh  mavzui  boigan 
qozoqlarning  qishloq  xo‘jaligini  yuritish  yo'sinlari  masalasiga  murojaat  qilib, 
chorvachilik-ko‘chmanchi  xalq  m ehnat  faoliyatining  asosi,  uning  turmush 
farovonligining  birdan-bir manbayi ekanligini  ko'rsatib berdi.
Ch.Valixonovnuig  aksar  asarlari  tavsifiy  mazmunda  bo'lishiga  qara- 
masdan,  ularda  olimning  fuqaroük  nuqtayi  nazari  aniq-ravshan  ifoda

etilgan.  Yer  masalasini  hal  qüishda  mahalliy  hokimiyatiaming  adolatsiziigi 
va  nochorligini  fosh  qilar  ekan,  u  yerdan jam oa  b o iib   foydalanishni  taklif 
qiladi.  (O 'sha  davrda  bu  iIg‘o r  usul  bo'lib,  barcha  m uam m olam i  adolat 
asosida  va  tub  yerli  aboli  uchun  eng  foydali  tarzda  hal  etish   maqsadiga 
xizmat qilardi).
Qozoq  hayotini  yoritishda  bir  qator  mislsiz  unsurlam i  jo riy   etgan 
m a’rifatchi  Ibray  Oltinsarinning  ismi  ham  milliy  publitsistika  tarixida 
munosib  o ‘rin  egalladi.  Muallif xo‘jalikning  yangi  shakllarini  m isollar  aso­
sida  ko‘rsatishga  harakat  qildi.  «Qipshak  Seyitqul*  ochçrkida  u  qashshoq- 
lashib  qolgan  o ‘ttizta  oilaning  qipchoq  urug'idan  bo'lgan  kam bag‘al 
Seyitqul  boshchiligida  tirikcliilik  vositalarini  izlayotganliklari  to ‘g‘risida 
hikoya  qiladi.
K o'chm anchi  qozoqlar o ‘sha  paytda  faqat  chorvachilikiii,  savdo-sotiq 
va  uy  hunarmandchiligining  o ‘ta  oddiy  turlarinigina  biüshar  edi.  Shunday 
bir sharoitda  qo‘shnilardan  ko'chm anchilar orasida  o ‘sha  davrgacha  deyarli 
u rf  bo'lm agan  butunlay  yangi  hunar  turini  o ‘rgangan  Seyitqul  ularga 
yordamga  keladi.  Bu  esa  g‘allakor  dehqonchilik  hunari  edi.  «Seyitqul  har 
tom onlam a  o'ylab  ko‘rib,-deb  yozadi  l.  01tinsarii,-eng  a w a lo   qulay 
qo‘nimgoh  topishga  qaror  qildi.  K o’p  joylarni  aylanib  k o'rib,  nihoyat, 
T o ‘rg‘ay  cho'lida,  Qabirg'a  daryosi  vodiysida  manzil  qilishni  ko'ngjiga 
tugdi*1.
Kambag‘allar  asrlar  bo‘yi  odam   q o ‘li  yetmagan  yerga  ishlov  berishga, 
turkistonliklarga  o'xshab  emi  sug'orish  uchun  anhorlar  qazishga  kiri- 
shadilar.  Bug‘doy  hosili  shu  darajada  bitib  beradiki,  o ‘sha  manzilgoh 
aholisinigina  ta ’minlab  qolmasdan,  balki  ortiqchasini  chorva  moliga 
ayirbosh qilish  imkoni tug‘iladi.  N atijada,  g‘allakor!ar boyib  ketishadi.
Shunday  qilib,  I.  Oltinsarin  iqtisodiy  jarayonni-xo‘jaîik  yuritishning 
boshqa  shakliga  o ‘tishni  ochib  berishda  birinchi  boMib  ocherk  unsurlarini 
va  aynan  lavha  xususiyatlarinj  kiritdi,  hujjatli  material  va  ishonchli  faktlar 
asosida  qozoq jurnalistikasida badiiy  publitsistik jaurlar  rivojlanishiga  ibtido 
b o ig a n   asar yaratdi.
M a’rifatparvar  shoir  Abay  Q o ‘nonboyev  o ‘z  she’riy  va  publitsistik 
ijodida  otashin  so‘zi  hamda amaliy  faoliyati  bilan  zamondoshlariga  yordam 
berishga  intildi.  To'biqti  volosti  boshqaruvchisi  oMaroq  u  xalqni  m a’rifatli 
qiiishga, 
uning 
xo‘jalik-maishiy 
sharoitini 
yaxshilashga 
qaratiigan 
tadbirlarni  amalga  oshirishga  harakat  qildi2.  O 'z  she’riy  ham da  faJsafiy- 
nasihat  mazmunidagi  suhbat-m ushohadalarida  u  fuqarolik  ju r’ati  va 
publitsistik  ehtirosi  bilan  qozoq  jam iyatining  féodal  patriarxal  asoslarini 
ochib tashladi,  xalqni  ma’rifatga,  yangi  ilg‘or  hayot  tarziga  d a’vat  etdi.
Abay  xalqning  siyosiy.  iqtisodiy  va  madaniy  qoloqligi  ko‘chm anchi 
hayot  tarzi  bilan,  qoloq  ishlab  chiqarish  usuli  bilan  b o g liq   ekanligini 
yaxshi  tushunar  edi.  U  o ‘z  xalqini  vahshiyona  urf-odatlardan,  jaholatdan
1 Алтынсарин  И.  Избранные  произведения.  Алма-Ата:  АН  К азС С Р,  1957,
с-34.
2  Абай.  Стихотворения  и  поэмы.  М-Л.:  1966. с-8.

qutqarish  uchun  ko‘p   ishlar  qildi.  Abay  ijodidagi  sobitqadamiik  shundan 
iborat  ediki,  u  o ‘z  nazmiy  so‘zi  vositasida  «mavjud  tuzum ni  o'zgartirish 
zarurligini  vatandoshlari  ongiga  yetkazishga*1  intilardi  Shoiming  ko‘pgina 
she’rlarida  xalqiga  « 0 ‘jarlik  qilm a,  ey  mening  qaysar  xalqim,  mening 
so'zJarim ning  to ‘g‘ri  m azm unini  uqib  olgini  Ey  qozoqlarim!  Kambag'al 
xalqim  mening.  Sening  ko'rinishing  yomon  emas,  soning  ham  ko'p.  Ayt- 
chl,  nega  buncha yuzlaring aldam chi?*2.
O lz  xalqiga  bo'igan  ishonch  m a ’rifat,  bilim  va  ilmu  madaniyat 
jihatidan  ancha  ustun  xalqlar  bilan  yaqinlashish  kuchiga  ishonch  Abay 
ijodining  negizini  tashkil  qiladi.  Uning  she’riy  va  publitsistik  merosi 
vatandoshlari  boshidan  kechirayotgan  qiyinchiliklami  nozik  tushunish, 
bilim ,  m a’rifat  orqali  hayotni  qayta  qurishning  yaxshi  yo‘llarini  izlash 
tom irlaridir.  Zam ondoshlarining  o g 'ir  hayotiga  va  ular  tortayotgan  iqti- 
sodiy  qiyinchiliklarga sherik  b o ‘lish,  shubhasiz,  Abay singari buyuk  shaxslar 
ijodida  barq  urib turadi.
A srlar  marrasida  yashab  o ‘tgan  shoir  Sultonmahmud  T o ‘rayg‘irovning 
sh e’riy  ijodida  ham  yuitdoshlari  hayotiga  nisbatan  yangicha  fikrlar  va 
qarashlar  bayon  etilgan.  U ning  ijodiy  taijimayi  holi  «Ayqap»  jum ali  bilan 
uzviy  bog‘langan.  Boshqa  m a ’rifatpaivarlar  qatori  u  ham  m a’rifat 
qozoqlam i  «og'ir  uyqu*dan  uyg‘o ta   oüshiga  ishongan.  Ijodkor  xo‘jalikning 
m uayyan  tuzilishini,  insonning  tabiat  ustidan  hukmdorligini  ham  xalqning 
m a’rifatlilik darajasi bilan bog‘Iaydi.
Ijodining  ilk  davrida  shoir  «Intiqom   payti  qachon  kelajak»,  «Boylik» 
va  hokazo  nazmiy  asarlar  yaratib,  ularda  atrof  dunyoni  falsafiy  tafakkur 
qilish  bilan  biiga  kambag‘alning  jamiyatdagi  ahvolini  tushuntirishga  ham 
harakat  qiladi.  «Bechora  kam bag‘al  boyga  ishlovchi  xo‘kiz  bo‘lish  uchun 
dunyoga  kelganmi?  Koriga  yarashi  uchun  xo‘jayin  ho‘kizlarini  boqishi 
kerak  emasmi  axir?  Shundoq  ham   kambag‘allami  o ‘lmasdan  beriroq 
ahvolda  saqlaydilar.  Ulam ing  hayoti  muhtojlikka  to ia .  Agar  ho‘kiz  ishlab 
holdan  toygan  bo‘lsa,  o 'z   holiga  kelishi  uchun  uni  o'tloqqa  qo4yib 
yuboradilar,  kambag‘al to ‘g‘risida  kim  jo n  kuydiradi?»3.
Zam onaviy  nazariyalar  nuqtai  nazaridan  aytish  mumkinki,  S. 
T o ‘rayg‘irov qozoqlarning  og‘ir  va  adolatsiz  moddiy  hayotîni  she’riy  ijodda 
aks  ettirgan  dastlabki  grajdan  shoirlardan  edi.  0 ‘z  asarlarida  u  aholining 
m oddiy  hayotiga  urg‘u  berib,  oddiy  va  ayni  bir  paytda  m uhim   masalalarga 
e ’tibom i  qaratdi.  Ishlasa  ham   hech   vaqoga  ega  boim aydiganlar  nigohi 
bilan  vaziyatga  boqdi,  mazlum  siitf tom onini  olib,  qozoq  ovulidagi  ijtimoiy 
m unosabatlarni  birinchi  bo'lib  keng  va  chuqur tanqid  ostiga oldi.
O iim ,  jam oat  arbobi  Alixan  Bukeyxonov  birinchilardan  bo'lib  qozoq 
publitsistikasida  statistik  m a’lum otlarni  tahlil  qilish  usul  va  uslublarini 
qo'lladi.  Oksford  universiteti  qoshidagi  0 ‘rta  Osiyoni  o ‘rganish  jamiyati
1  О ^Ь а тап Ь а,  30-Ьс1.
2  Торайгыров С.  М.  Стихи  и   поэм ы .  Алма-Ата:  1989,  32-36-с.
3  Букейхан  А ,  Ба>пурсын  А ,  Дулатон  М.  Рыскулов  Т.  Оксфорд,  Англия.
Репринт, серия №5.

olimlari  qaydlarining  to ‘plami  guvohlik  beradiki,  A.  Bukeyxonov  tarixchi, 
iqtisodchi,  folklorchi  bo'lgan.  U  qozoq  eposi  va  folklorini  ilmiy  nuqtayi 
nazardan  tahiil  qildi,  dastlabki  olim  bo'lish  bilan  bir  qatorda  o ‘z   xalqining 
hayoti,  turmushi,  an’analari,  m adaniyatini  tadqiq  etish,  xalq  og‘zaki  ijodi 
namunalarini  yig‘ish va o'rganish  bilan  ham  shug‘ullandi.
} 
A.Bukeyxonov  faol  publitsist  edi.  Birgina  «Qozoq*  gazetasi  sahi-
falarida  uning  250  dan  ziyod  m aqola,  taqriz  va  ilmiy  tadqiqotlari  e ’lon 
qilingan.  Olimning  o ‘n  yilga  yaqin  um ri  va  faoliyati  ikkita  ekspeditsiya 
tarkibida  amalga  oshirilgan  ishlar  bilan  bog'liq  bo‘ldi.  U lardan  biri  F. 
Shcherbin  rahbarligida  Semipalatinsk  viloyatining  Qarqara,  Pavlodar,  Ust- 
Kamenogorsk,  Semipalatinsk  uezdlarida  va  Akmola  viloyatining  Omsk 
uezdida  ish  olib  boidi.
C ho‘l  olkasining  iqtisodiy-xo‘jalik  tuzilishini,  xalqning  madaniyati, 
turmushi,  an ’analari  va  urf-odatlarini  har  tom onlam a  tadqiq  etishi  uning 
publitsistikasiga  faktik  negiz bo‘lib  xizmat  qildi,  xo‘jaliklarni  ro ‘yxatga  olish 
esa  o ‘rganilgan  materiallami  yig'ish,  qayta  ishlash,  tartibga  solish  hamda 
nashrga  tayyorlash jarayonida  m uhim   maktab vazifasini  o ‘tadi.
Sibir  tem ir  yo‘Ii  bo‘yidagi  Chelyabinskdan  Toshkentgacha  bo‘lgan 
hududlarni  statistik  iqtisodiy  jihatdan  o ‘rgangan  boshqa  ekspeditsiya 
tarkibida  esa  A.  Bukeyxanov qozoq  xo’jaliklarini  ro‘yxatga  oldi.  Qo'ychilik 
to ‘g*risidagi  batafsil  monografiyasidan  tashqari  u  G 4arbiy  Qozog'istondagi 
yirik  qoramolchilik  va  yilqichilik  haqida  ocherklar  yozdi.  Tadqiqotchi 
olimning  asari  Tomskda  «Sibir tem ir yo'li  hududlarini  iqtisodiy  o ‘rganishga 
doir  materiatlar»1  degan  umumiy  nom   ostida  nashr etildi.
A.Bukeyxonovning  «Sug‘oriladigan  qirg‘iz  yerlarining  begonalash- 
tirilishi»,  «Cho‘l  o ‘lka  qa’ridagi  rus  qarorgohlari*  va  boshqa  yirik  asarlari 
Sankt-Peterburgda  1906-yildan  nashr  etib  kelinayotgan  «Сибирские 
вопросы»  jum alida  e ’lon  qilindi.  Biroq  olim  umrining  kattagina  qismi 
qozoq  xalqining  o'troq  hayotiga  o ‘tishi  masalasida  m a’lum  (sovet  maf- 
kurachilari tom onidan  «burjuacha  milliy»  deb  nomlangan)  nuqtayi  nazarda 
turgan  «Qozoq» gazetasidagi  ish  bilan  band  bo'ldi.
Publitsist  murakkab  m uam m oni  tahiil  etarkan,  eng  m uhim i,  uni  hal 
qilish  yo'lini  ham  taklif  qiladi.  Dehqonchilikka  o ‘tish  oson  em as,  bunda 
xalqning  tabiiy  o'ziga  xosliklarini  va  ruhiy  tayyorgarligini  hisobga  olish 
lozim-gazeta  g'oyalarini  qo‘llab-quw atlovchi  qozoq  jam oat  arboblari  shu 
nuqtayi  nazarda edilar.
A. 
Bukeyxanov  aholini  ko'chirib  keltirib,  mustamlaka  qilish  muam- 
mosini  har  tomonlama  o'rganib  chiqqach.  «Сибирские  вопросы» 
jurnalida  bir  necha  yirik  maqolalar  e'lo n   qildi.  Publitsist  q o ‘rg‘onlar, 
ekinzorlar,  o ‘tloqlar  bilan  birga  qirg‘izlarning  eng  yaxshi  quduqlari  tortib 
olinayotgan,  oqibatda  esa,  suv  manbayisiz  qolayotgan  c h o ‘lni  butun 
qiymatidan  mahi-um  qilayotgan  am aldorlar  xatti-harakatlarining  haqiqiy 
mohiyatini ochib,  har bir uezdning  batafsil  tavsiflni  beradi.
1  Сеитон  Э.  Алихан  Буксйхан  —  основоположник  казахского  краеведения.
II  ж.  Ай.  -1995,  № 4,  с-31-35.

XX 
asr  Maxtor  Umarxonovicb  Avezov  ijodi  bilan  nishonlandi.  Qozoq 
adabiyoti  bu mumtoz vakilining 20-yillardag¡ aksariyat asarían qozoq xalqining 
patriarxal  féodal  o'tmishini  fosh  qilishga  bag'ishlangan.  Yozuvchining 
asarlarida aks etgan voqelik,  obrazlilik,  estetik ta ’sir vazifalari bilan bir qatorda 
xalqning  xo'jalik  munosabatlari,  turmushi  va  axloqining  real  manzarasidan 
guvohlik  bera  oladi.  Buning  ustiga  M-Avezov  ijodiy  yo'lining boshlanishi  yirik 
tarixiy  o ‘zgarishlar,  ijtimoiy  siljishlar,  (ub  iqtisodiy  qayta  qurishlar,  bir 
tuzum dan  ikkinchi tuzumga o ‘tish davriga to‘g‘ri keldi.
Yozuvchi  ko'plab  voqealarga  bevosita  guvoh  bo'ladi.  Bu  esa  uning 
asarlaridagi  badiiy  olamni  shakllantirishga  ta ’sir  ko'rsatadi,  biroq  ijodkor 
bir q a to r  ilk  asarlariga  fuqarolik  ohangini,  publitsistik  ruh,  siyosiy baholash 
m azm unini  bogiadiki,  shu  bois  taqiblarga  duchor  bo'lganligi  m a’lum. 
U ning  «Himoyasizlar  taqdiri»,  «Yetim*,  «Barimta»,  «Kim  aybdor?*  va 
boshqa  hikoyalari  inqilobdan  ilgarigi  qozoq  ovulining  ijtimoiy-iqtisodiy 
m unosabatlari  mohiyatiga  chuqur  kirib borilganligini  xarakteriaydi.
M .  Avezov  qayd  qilgan  ko'plab  ma’lumotlar  yerga  egalik,  nikoh  va 
hokazo  sohalardagi  oddiy  qozoq  huquqi,  dafn  marosimlari,  to'y. 
urf- 
odatlari,  qozoq  taqvimiga  oid  bilim lar,  kosmogonik  tushunchalar  bilan 
bog'liq.  Arxiv  va  e ’ion  qilingan  m a ’lumotlami  to ‘g‘ridan-to‘g‘ri  voqealar 
joyidagi  shaxsiy  kuzatuv  m ateriallari  bilan  uyg'unlashtirish,  bevosita 
o ‘tm ish  guvohlari  yoki  ulam ing  avlodlaridan  olingan  so‘rov  m a’lumotlari 
M.  Avezovga  tarixiy  faktlami  taqqoslash,  hujjatlilikni  badiiy  va  publitsistik 
nasr asosiga q o ‘yish  imkonini  berdi.
Yozuvchining  ilk  ijodida  ko‘rsatib  berilgan  xalqning  murakkab  va 
rang-barang  hayoti  o‘ta  nobarqaror,  jo ‘n  ekstensiv  chorvachilik  xo‘jaligi 
manzarasida  davom  etadi.  Shu  munosabat  bilan  muallifning  ko‘chm anchi 
chorvador  xo'jaügi  iqtisodiyoti  bilan  bog'Uq  ko‘p!ab  qiziqarli  kuzatishlari, 
maishiy  detallar tavsifi  uchraydi.  M asalan, joydan-joyga  ko‘chish  lavhalari, 
m uom ala  va  m ehnat  ko‘nikm alari  jarayonida  axloq,  turm ush,  odam lar 
hulqining  aniq  detallará shunday kuzatishlar jumlasidandir.
«D ovonda  uzilgan  o ‘q*,  «O g'ir  yil*  qissalari  va  boshqa  ilk  asarlarida 
kapitalizm ning  rivojlanishi,  patriarxal-feodal  munosabatlaming  o ‘ziga  xos 
yashovchanlik  sharoitida  milliy  tadbirkorlikning  shakllanish  jarayoni  o ‘z 
aksni  topdi.  Binobarin,  m uallif  Yettisuvning  yirik  savdo  markazi  bo'lgan 
Q arqara  yarmarkasini  shunday  tavsiflab  beradi:  «Muhim  ahamiyatga  ega 
joy.  D unyoning  turli  tom onlaridan  keladigan  to‘qqizta  yo‘1  bir  tugunda 
birlashadigan  bu  yerga  Volgadan  tortib  Irtish  daryosígacha  bo'lgan  rus 
shaharlarining  savdogarlari,  Xiva,  Buxoro,  Samarqand,  Toshkentdan  va 
hatto  Tatariston  hamdà  g'uljadan  tujjorlar  kelishadi.  Nimalarnidir  olib 
kelishib,  nim alarnidir  olib  ketishadi.  Mana  uch  oydirki,  Qarqarada  katta 
savdo-sotiq  avjida  va  yana  uch  oy  ana  shunday  davom  etadi.  0 ‘lkaning 
vodiysi  chet-chetlarigacha to ‘lib-toshib  ketgandek,  lekin  tovarlar tog‘lardan 
oqib  tushayotgan  bahorgi  dolg‘ali  oqimlar  yanglig4  bu  yerga  kechayu 
kunduz oqib  kelmoqda*1.
1 Ауэзов  М.  О.  Собрание  соч.  т.  1,  Алма-Ата:  «Жазушы»,  с-216.
306

M.Avezovning  badiiy  va  publitsistik  merosi  Qozog‘iston  publitsis- 
tikasida  rivoj  topgan  kuzatuvchanlik  va  uning  voqea  detallarini  berishda 
ifodalanishi;  so‘rov usutida to'plangan  faktlarga  asoslangan tahlillar;  hozirgi 
davr  jarayonlarini  teran  tafakkur  qilish  singari  original  usullar  m anbayi 
bo‘lib xizmat  qildi.
1917-yildan  keyingi  matbuot  o'ynagan  rol  tadqiqotchilari  «sosializm 
qurilishi»ning  istisnosiz  barcha  jabhalarida  hukm  surgan  o ‘ta   yuksak 
ko‘tarinkilikni  qayd  qiladilar.  Bu  davr  m atbuoti  o ‘quvchilar e ’tiborini  bosh 
sarlavhalar  bilan  toitishga  intiluvchi  shiom om a  matbuot  nam unasidir. 
Masaian,  Vemiyda  (sobiq  Olmaota)  chiqadigan  «Заря  свободы»  gazetasi 
Yettisuv  dehqonlarini  «kim  ekin  ekm asa,  o ‘ziga  va  butun  xalqqa  dush- 
mandir»,  degan  bolsheviklarcha  shior  ostida  ko'klamgi  ekish  kam pa- 
niyasiga taklif qiladi1.
1918-yilning  birinchi  yarmida  qozoq  tilida  gazetalaming  yangicha  turi 
tashkil  etila  boshladi.  To‘rg‘ay  o'Ikasida  «Qazaq  muni»  («Qozoq  o ‘ylari»), 
Aqmolada  «Tirishilik»  («Tirikchilik»)  gazetalari  chiqa  boshladi.  M a’Iumki, 
ularda  A.  Jangildin  va  S.  Seyfullin  singari  taniqli  arboblar  m aqolalarini 
e ’lon  qilib bordilar.
20—30-yillarda  «kollektîvlashtirish»  foydasiga  taig'ibot  ishlari  nihoyat- 
da  keng  k o ia m   kasb  etdi.  «Советская  степ»  (hozirgi  «Казахстанская 
правда»)  «Kolxoz  qurilishi  frontlarida»  rukilini  ochib,  unda  «Quloq  va 
boyga  hujum ni  kuchaytiramiz!»,  «Boylar va jinoyatchilarni quvib  solaylik!», 
«Quloq  va  boylarning  yaxshilab  adabini  berayük!»,  «Quioq va  boylar  ustiga 
hujumga!»,  «Quloqlar*va  o'ng  og‘m achilarga  qarshi  kurashni  b ir  daqiqa 
ham  bo'shashtirmaylik!»  va  hokazo  chaqiriq  sarlavhalar  ostida  materialfar 
e’ion  qilib  turdi2.  Chala  savod  aholiga  qaratilgan  bunday  om m aviy  d a ’vat 
ko‘plab  mavjud  muammoiami  tezda  va  unclia  ham  o ‘ylab  o ‘tirm asdan  hal 
qilib yuborish  maqsadini  ko'zlardi.
20—30-yillar  matbuotida  qishloq  xo'jaligi  mavzuyi  ustun  edi,  biroq 
asta-sekin  o'ikaning  sanoat  bilan  bog‘liq  kelajagini  m uhokam a  qilishga 
o'tila  boshlanganligi  kuzatildi.  «Sovetskaya  step»  gazetasi  1926-yilda  e ’ion 
qilgan  «QozogMstonni  tadqiq  eiish»  maqolasi  mohiyat  e ’tibori  bilan 
respublikaning  boy  konlarini  o ‘zlashtirish,  qayta  ishlovchi  yirik  korxonaiar 
qurish  jarayonini  yoritishning  boshlanishi  bo‘ldi3.  1937-yildayoq  m am - 
lakatda  120  ta   yangi  korxona,  shu jum ladan  Qarag‘andadagi  yangi  ko‘mir 
koni,  Ridder  polimetall  kombinati,  C him kent  qo‘rg‘oshin  zavodi,  O qto‘ba 
kimyo  kombinati  va  boshqa  korxonaiar  ishlab  turganligi  shundan  dalo- 
latdir.  «Казахская  правда»  gazetasi  muxbirining  og‘ir  sanoat  xalq  ko- 
missari  o ‘rinbosari  A   Serebryakov  bilan  suhbatini  e ’ion  qilar  ekan,  unda 
ulkan  mamlakatning  sanoat  sohasidagi  «kelajagi  porloq»  ekanligini  ta'k id - 
lagan  edi4.
1 Имашеп С.  Избранные труды.  Алма-Ата:  «Казахстан»,  1985.  с-54.
2 Это  нашей  истории строки.  Астана:  Елорда:  1999, с-24.
3  «Советская степь»,  1926,  14-июнь.
4  «Казахская  правда».  1937,  11-фепраль.

Bu  davrda  vaqtli  m illiy  matbuot  qozoq  yozuvini  birxillashtirish 
nuqtayi  nazaridan  o ‘tkazilgan  tajribalar  laboratoriyasiga  aylandi.  Bu  sohada 
dastlab  arab  imlosidan  lotin  alifbosiga,  keyin  esa  midan  kirill  imlosiga 
o'tilganligi  rus  yozuviga  yaqinlashuv  singari  tarixan  o 'z in i  oqlagan  ijobiy 
jih atlar  bilan  birga  milliy  jurnalistikaning  o ‘ziga  xosligi  va  betakrorligi 
singari  bir qator a n ’analam ing  boy berilishiga olib  keldi.
Taraqqiy  etib  borayotgan  axborot jarayonida  shunga  muvofiq  ravishda 
m atbuot  organlarida  tashviqot—targ‘ibot  ishlarini  professional  ravishda  olib 
borishga  qodir  jum ahst  kadrlarga  ehtiyoj  tug'ildi.  Davriy  m atbuot  uchun 
xodim lam i  tayyorlashga  kirishgan  dastlabki  o ‘quv  yurtlaridan  biri  Qozoq 
jum alistika  instituti-Q   JI  b o ‘lib,  u   butun  qozoq  jum alizm i  maktabining 
rivojlanishi  uchun  asos  xizm atini  o 'ta d i1.
Ikkinchi  jahon  urushi  boshlanganligi  va  ham m a  narsa  harbiy 
ehtiyojlarga  safarbar  qilinganligi  munosabati  bilan  ko‘pgina  gazeta  va 
jurnallarning  nashr  etilishi  to ‘xtatildi.  «Казахская  правда»,  «Sotsialistik 
Qozog'iston»  singari  respublika  gazetalari,  «Прииртош ская  правда», 
«Экспенди»,  «Sovettik  Q arag'anda»,  «Болшевик  Алтая»  kabi  viloyat 
gayptabrigina  chiqib  turdi.  Bu  gazetalaming  jum alistlar  jam oalari  xalq 
xo‘ja!igining  favqulodda  sharoitdagi  muammolarini  yoritib  borishni  o ‘z 
zimmalariga oldilar.
Urushdan  keyin  Q ozog'iston  jumaüstikasi,  ayniqsa,  qozoq  tilidagi 
nashrlarning  qayta  oyoqqa  turishi  uzoq  davom  etdi.  Tahririyatlar  qaytadan 
tashkil  etilib,  kadrlar  tayyorlandi,  lekin  endi  ko‘p  jihatdan  prinsipial 
ravishda boshqa  m atbuot  shakllanayotgan edi.
Qayta  qurish  davrigacha  b o ‘lgan  yillarga  ijtimoiy-siyosiy  va  iqtisodiy 
jarayonlar  matbuotda  faqat  hukm ron  paitiya  mafkuraviy  yo'liga  mos 
kelish-kelmasligi  nuqtayi  nazaridan  yoritilgan  davr  sifatida  qaralishi  lozim. 
M arkaziy  apparatning  vazifasi  «turli  iqtisodiy  strukturalar  ishini  markaz- 
lashtirish»gina  boMmasdan,  m am lakat  mintaqalari  iqtisodiyotini  rivojla- 
nishning yuqoridan  belgilangan  maromida  ushlab turishdan  ham  iborat  edi. 
Binobarin,  ma’lumki,  Q ozog'istonga  xomashyo  yetkazib  beruvchi  mintaqa 
sifatidagina  qaralib,  tugal  ishlab  chiqarish  jarayonlari  haqidagi  gaplar  esa 
faqat  rejalardagina  ovoza  qitinardi.
Qozog‘istonning  60—70-yillar  boshidagi  matbuoti  uchun  aksariyat 
dolzarb  mavzulami  ochib  berishda  andozabozlik,  xarakterlami,  korxonalar, 
sex,  brigadalar  jam oalarining  hayotini  ko‘rsatishda  biryoqlamalik,  «asr 
qurilishlari»ni  yoritishda  haddan  tashqari  bo'rttirishlar-tasvirlanayotgan 
obyekt  ahamiyati,  k o ia m i  va  qiymatini  o ‘ta  kuchaytirib  ko‘rsatish; 
iqtisodiyotning  qaysi  sohasi  haqida  gap  borayotganligidan  qat’i  nazar, 
m ateriallarni  bir-biriga  ju d a  o ‘xshash  qilib  qo‘yadigan  bir  qolipdagi  til 
imkoniyatlaridan  foydalanish  kabi  xususiyatlar  xos  bo‘lib  qolaverdi.  Masa- 
lan,  ijodiy jum alistik  niyat  ko‘plncha  mehnatda eng  yaxshi  ko'rsatkichlarga 
erishish  uchun  olib  borilayotgan  sotsialistik  musobaqani  to'liq  yoritish
1  Козыибасв  C.K.  М астодонт  отечественной  журналистики.  Алматы: 
КаэГУ.  2000, с-13-15.

nuqtayi  nazaridan  baholanardi.  Jamoaning  serqirra  hayoti  qachondir  qabul 
qilingan  majburiyatlami  bajarish  yoki  shu  m arraga  erishish  uchun 
«kurashwian  iborat  qilib  ko'rsatiiardi.  «Iqtisodîyot»  bo'lim ida  bir  xil 
materiallaming  e ’ion  qilib  turilishi  davriy  m atbuotni  kam  axborot  tasliiy- 
digan  va  o ‘quvchilaming  rang-barang  talablarini  qondirish  nuqtayi 
nazaridan jozibasiz bir ahvolga  keltirib qo'ygan  edi.
Shunday  bo'lsa-da,  Qozog'iston  jurnalistikasining  qayta  qurish  va 
oshkoralik  e’ion  qilingandan  keyingi  rivojlanishi  m atbuotning  ko‘pgina 
ijodiy  jihatlari  va  prinsiplari  o ‘z  dolzarbligini  saqlab  qolganligini  va 
respublikada  maqbul  mustaqil  matbuotning  keng tarm og‘i vujudga  kelishiga 
asos  bo‘lib xizmat qilganligini  ko'rsatdi.