Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги ташкент давлат стоматология институти


Download 1.42 Mb.
bet4/4
Sana08.10.2020
Hajmi1.42 Mb.
#132908
1   2   3   4
Bog'liq
Sharipov ikromjon 1 - topshiriq

4. Текшириш усуллари 7-топшириқ


Бимануал кўриш

Амалий куникмани бажарилиш кадамларини ёзинг



  1. Чап қўлнинг катта ва кўрсаткич бармоқлари билан, катта жинсийлаблар керилади.

  2. Ў н г қўлнинг ўрта бармоғи қинга кирғазилиб, қин орқа девори пастга босилиб, сўнгра кўрсаткич бармоқ кирғазилади.

  3. Чап қўлнинг кафти билан қорин олдинги деворига қўйилиб, бачадон танаси пайпасланади.

  4. Ў н г қўл бармоқлари (ўрта ва кўрсаткич) билан бачадон бўйни формаси,консистенцияси ва узунлиги, ҳамда ташқи бўғиз ҳолати аник,ланади. Сўнгра бармоқлар қин олдинги гумбазига ўтказилиб ташқи ички қўл бармоқлари билан бачадон танаси аниқланади.

  5. Бачадон ҳолати, ҳажми, оғриқлилиги, консистенцияси ва ҳаракатчанлиги аниқланади

  6. Бачадон ортиқлари пайпасланади. Ташқи ва ички қўл бармоқларини бачадон бурчакларидан чаноқ деворларига қараб сурилади, одатда бачадон ортиқлари пайпасланмайди.

  7. Параметрий ҳолати аниқланади.

  8. 10. Қин гумбази чуқурлиги, оғриқлилиги аниқланади.

4. Акушерлик текширишлари Топшириқ 8


Леопольд Левицский текшириш усули

Матнда текшириш усуллари босқичларини номланишини кўрсатинг 1 Ayol chalqanchasiga oyog’ini uzatgan holatda yotqiziladi. ShifoKor ayolning o’ng tomonida turadi..



  1. 1- usul: iKKala qo’lni Kaft yuzalarini bachadon tubiga qo’yiladi. Bu usul yordam ida bachadon tubi balandligi va hom ilaning qaysi qismi bachadon tubida borligi aniqlanadi.

  2. .2-usul: qo’llar bachadon tubidan KindiK sohasiga, bachadonning o’ng va chap tomonlariga qo’yiladi. Qo’l Kafti va barmoqlari bilan bachadon yon devorlariga bosib, paypaslab homilaning orqasi va mayda qismlari qayoqqa qaragani, ya’ni homila pozitsiyasi aniqlanadi. 1-pozitsiya, ya’ni homila orqasi bachadon chap devoriga, 2 -pozitsiyada o’ng devoriga qaragan bo’ladi.

  3. .3-usul: qo’lning bosh barm og’i bachadon pastKi segm entining bir tomonidan, qolgan 4 ta barmoq esa ¡KKinchi tomonidan ushlab, hom ila oldinda Kelgan qism i ushlanadi va seKin o’ngga va chapga qimirlatiladi. Bu usul yordam ida hom ila qaysi qismi bilan oldinda yotganligi aniqlanadi.

  4. .4-usul: teKshiruvchi ayolning oyoq tomonida turgan holda ¡кка1а qo’li Kaftini bachadon pastKi qismining o’ng va chap tomoniga qo’yadi va pastga tomon asta bosadi, bunda teKshiruvchi o’z qo’lini homilaning oldinda Keluvchi qismi bilan chanoq Kirish qismiga yuboradi. Bu usul yordamida homila oldinda yotgan qismining chanoq suyagiga nisbatan turishi aniqlanadi.

5. туғруқ даврлари 9-топшириқ


  • 1 давр  2 давр

  • 3 давр

Матнда туғруқ даврлари номларини ёзинг:



  • 1 давр

  • 2 давр

  • 3 давр

10- топшириқ Туғруқни даврларини таърифланг


  • 1 давр-bachadon bo'nining qisqarishi va qanalning kengayishi.birinchi tug'uvchilarda 9-12 soat,qayta tug'uvchilarda 6-9 soat davom etadi.Bu davr 2 ta fazaga ажратилади .1-latent.2-faol.

  • 2 давр-Xomilaning xaydalishi va tug'ilish.2 ta fazadan iborat

1-Erta (haydalmaydigan);2-kechki(haydalish)

  • 3 давр-Yoldosh davri.Xomila tug'ilgandan to yoldosh tushguncha davom etadi.davomiyligi o'rtacha 10-15 daq dan 30 daqiqagacha.

Назорат саволлари


  1. Ички жинсий аъзоларга кайси аъзолар киради qin

bachadon tuxumdon

  1. Хайз циклининг тухумдон фазаларини айтинг

    1. Folikullaning yetilishi (FolliKulin fazasi;)

-regenratsiya

-yetilish

-ovulasiy


    1. Sariq tananing shaklanishi va taraqqiy etish jarayon (Lyutein fazasi.)

      • 1-bosqich: proliferatsiya,

      • 2-bosqich: qon-tomirlar bilan ta’minlash bosqichi

      • 3-bosqich:gullash bosqichi,

      • 4-bosqich:ariq tananing so’nish bosqichi.

  1. Хайз циклининг бачадон фазалари номларини айтинг

DesKvamatsiya;

Regeneratsiya;

Proliferatsiya;

SeKretsiya



  1. Хайз цикли бошқарилиши босқичларини айтинг Markaziy:

miya po'stlog'i gipotalamus gipofiz

Периферик : tuxumdon bachadon



  1. Хомиладорликни гумонли белгиларини айтинг

1) boshqorong’i bo’lib ishtahasi o’zgaradi, nordon va achchiq ovqatlaryegisi

Keladi, ba’zan bo’r iste’mol qiladi, ho’l tuproq va boshqalar hidini yoqtiradi; 2)jahldor bo’lib Kayfiyati tez-tez o’zgarib turadi, uyquchan bo’lib qolishi muiriKin;



  1. hidni sezish qobiliyati birmuncha o’zgaradi (papiros, atir, yog’ hidi va boshqa hidlardan Ko’ngli ayniydi);

  2. terisida bir qator o’zgarishiar ro’y beradi: sut bezi tugmachasi atrofida, yuzida, qorin devorining oq chizig’ida qoramtir dog’lar paydo bo’ladi.

  3. sut bezida og’iz suti (boshlang’ich sut) paydo bo’lib, Ko’KraKlari

Kattalashadi. Agar sut bezining uchi siqilsa, og’iz suti chiqadi

    1. Хомиладорликни тахминий белгиларини айтинг

-Hayz ko'rishning to'xtashi

-Qinning Kirish qismi va qin shilliq qavatining bo’rtib Ko’Karishi -Sut bezlari o’zgarib Kattalashadi va qattiqlashadi.tugmacha atrofini siqanda sut chiqadi

-homiladorliKning 5-6-haftasidan boshlab bachadon Kattalashadi, shaKli va qattiq-yumshoqligi o’zgaradi.


    1. Хомиладорликни аниқ белгиларини айтинг

-HomiladorliK taxm inan 15— 20 haftaliK bo’lganda hom ilaning yuraK urishi qorin devori orqali, oddiy aKUsherÜK stetosKopi bilan aniq eshitiladi

-ichaKlarning peristaltiK (to’lqinsimon) haraKati tufayli hosil bo’ladigan ritmsiz shovqin;

-homilaning qo’l-oyoqlari qim irlashi natijasida hosil bo’ladigan va qiyinÜK bilan eshitiladigan bo’g ’iq tovush.


    • Ultratovush yordamida homila SKeletini va уигак urishini, undagi mavjud nuqsonlarni Ko’rish mumKin

    • Paypaslab Ko’rish usulida (Leopold-LevisKiy usuli) homila holatini aniqlash mumKin.

  1. Туғруқ даврларини санаб беринг

1-davr:bachadon bo'nining qisqarishi va qanalning kengayishi.birinchi tug'uvchilarda 9-12 soat,qayta tug'uvchilarda 6-9 soat davom etadi.Bu davr 2 ta fazaga ажратилади .1-latent.2-faol.

    1. давр-Xomilaning xaydalishi va tug'ilish.2 ta fazadan iborat

1-Erta (haydalmaydigan);2-kechki(haydalish)

    1. давр-Yoldosh davri.Xomila tug'ilgandan to yoldosh tushguncha davom etadi.davomiyligi o'rtacha 10-15 daq dan 30 daqiqagacha

  1. Хомиладорликни аниклаш усуллари

Leopold-LevisKiy usuli Ashgeym - Sondedar

Ultratovush yordamida

AmniosKopiya

Amniosentez

10.Хомиладорликни тахминий муддатини аниқлаш усулларини айтинг

11.Туғруқ муддатини аниқлаш усуллари



Negel usulidan

Тест топшириқлари


  1. Эстрогенлар қаерда ҳосил бўлади:

    1. гипоталамусда

    2. фолликулда

    3. бачадонда

    4. сариқ таначада

    5. гипофизда

  2. Прогестерон таъсирида эндометрийда қандай жараёнлар юз беради:

    1. десквамация

    2. пролиферация

    3. секреция

    4. гиперплазия

    5. регенерация

  3. Айтиб ўтилган хайз циклининг фазаларини қайсиниси тухумдон циклига қарашли:

    1. пролиферация фазаси

    2. десквамация фазаси

    3. тикланиш фазаси

    4. лютеин фазаси

    5. секретор трансформация фазаси

  4. Хомиладорликнинг эрта муддатларини аниклаш куйидагилардан энг аниғи:

    1. Хомиладорликга тест

    2. Хомиладорликнинг эхтимолга якин белгилари

    3. Кин оркали текшириш

    4. Хомиладорликнинг шубхали белгилари

    5. хомиладорликни аник белгилари

5.Хомиладорликга иммунологик тестлар куйидагиларга асосланади:

    1. Хоригоник гонадотропинга

    2. Кондаги прогестеронга

    3. Плацентар лактогенга

    4. Лютеинловчи гормонга

    5. Эстрогенга

    6. Хомиладорликнинг аник белгиси

    1. хомилани кимирлаши

    2. корин хажмининг каттариши

    3. кунгил айниши, кайд килиш

    4. хайз йуклиги

    5. бачадонни катталиши 7. Бачадон ва кин иннервация:

    1. чанок ва ков усти нервлари

    2. ков таги ва оралик нервлари

    3. чанок нервлари

    4. утиргич ва ёпкич тешик нерви

    5. ёпкич тешик нерви

  1. Нормал менструал цикл давомийлиги:

    1. 28-40 кун

    2. 28 - 32 кун

    3. 3-7 кун

    4. 10-13 кун

    5. 14-28 кун

  2. Нормал менструация давомийлиги:

    1. 5 кун

    2. 3 кун

    3. 1-3 кун

    4. 3-7 кун

    5. 2-10 кун

  3. Икки фазали менструал циклнинг мезони:

    1. Барча санаб утилганлар

    2. Биринчи хайз бошланиш вакти

    3. Балогатга етиш даврида менструал функцияни тикланиши

    4. Менструацияни даврийлиги

    5. овуляция

11.Хомиладорлик ташхиси куйишдаги асосий усул

    1. махсус гинекологик ва акушерлик методлари

    2. амниоскопия

    3. лапароскопия

    4. кондаги канд микдорини аниклаш

    5. гистероскопия

12.Бимануал курикдан хомиладорликни кандай тахминий белгиси аникланади

    1. Пискачек белгиси

    2. Чукалова-Кюстнер белгиси

    3. Альфельд белгиси

    4. Дункан белгиси

    5. Михайлов белгиси

13.Хомиладорликни асосий аник белгиси

    1. Хомила кисмларини пайпаслаш

    2. гипертензия

    3. кунгил айниши

    4. кайт килиш

    5. сулак окиши

14.Шифокор кайси маълумот билан хомиладорлик муддатини аниклайди

    1. охирги хайзни биринчи куни

    2. аёлни сузларидан

    3. рентген курик

    4. кон тахлили

    5. пешоб тахлили

15.тахминий тугрук муддати кандай маълумотга асосоланиб аникланади

    1. охирги хайзни биринчи куни

    2. аёлни сузларидан

    3. рентген курик

    4. кон тахлили

    5. пешоб тахлили

16.Гипоталамо-гипофизар-тухумдон тизими кандай боглик асосида ишлайди:

    1. манфий мусбат-нейтрал богликлик

    2. мусбат-нейтрал

    3. кайтарилган-мусбат

    4. оддий

    5. манфий –мусбат кайта богликлик 17. Гонадотропинлар каерда ишлаб чикарилади:

    1. аденогипофиз

    2. нейрогипофиз

    3. гипоталамус

    4. тухумдон

    5. бачадон

  1. Жинсий гормонлар ишлаб чикарилади (прогестерон, эстрадиол):

      1. тухумдон

      2. бачадон

      3. гипофиз

      4. гипоталамус

      5. Буйрак усти бези

  1. Хайз цикли 1 фазасининг гормонал характеристикаси:

      1. фолликуляр

      2. лютеин

      3. фолликулин

      4. андроген

      5. бачадон

  1. Жинсий гормонларга нима киради:

      1. андроген, эстродиол, прогестерон

      2. андроген, паратгормон, прогестерон

      3. прогестерон, андроген, инсулин

      4. соматотропин, андроген, прогестерон

      5. андроген, прогестерон, соматотропин

  1. Леопольд –Левицкийни 2 усулида аникланади:

                1. хомила вазияти ва холати

                2. олдинда ётган кисмининг характеристикаси

                3. олдинда ётган кисмининг чанок текисликларига муносабати

                4. бачадон туби баландлиги

                5. бачадон консистенцияси

  1. Хомиладорликни 40 хафтасида хомила улчами урта булганда корин айланаси ва бачадон туби баландлиги улчамлари нечига тенг:

                1. 90 ва 32 см

                2. 85-ва 32 см

                3. 95 ва 32 см

                4. 85 ва 30 см

                5. 100ва32 см

  1. Бачадон буйнининг очилиш сабаби:

              1. бачадон буйни мушак толаларининг дистракцияси,бачадон мушакларининг ретракция ва контракцияси

              2. бачадон пастки сегменти сохасидаги мушагининг кискариши

              3. бачадон пастки сегментининг дистракцияси

              4. бачадон мушак толаларининг ретракцияси

              5. бачадон мушакларининг контракцияси

  1. Илк тугувчиларда бачадон бугизини очилиш тезлиги

1.1 см – 1 соат ичида

2.2 см – 1 соат ичида

3.3 см – 1 соат ичида

4.3 см – 2 соат ичида



5.0,5см-1 соат ичида

  1. Тугрукни бошланиши хисобланади

              1. регуляр дардларнинг булиши

              2. норегуляр дардларнинг пайдо булиши

              3. регуляр дардларнининг пайдо булиши

              4. когонок сувларининг кетиши

              5. корин пасти ва бел сохасида огрик булиши

  1. Хомиладорни ёки тугувчи аёлни текшириш кайси текширувдан бошланадих

        1. система ва органлар буйича текшириш

        2. аускультацияси

        3. чанок улчамлари улчанади.

        4. корин пальпацияси

        5. бимануал куриш

  1. Тугаётган аёл ахволини бахолашнинг асосий курсаткичи

          1. Бачадон холати тонуси локал огрик

          2. ёши

          3. томир уриши ва куз туби холати

          4. шикоятлари

          5. бачадон туби холати

  1. эрта чилла даврида шифокор эътибор бериши керак булган асосий белгини айтинг

          1. Жинсий йуллардан келаётган ажралмалар

          2. Хомила холати

          3. Тери ранги

          4. Эндокрин холат

          5. Ич келиши ва диурез

  1. Бачадон буйнини очилиш механизми:

          1. Бачадон буйни мушакларининг дистракцияси ва бачадон танаси мушакларининг ретракцияси

          2. Бачадон пастки сегменти мушакларини кискариши

          3. Бачадон юкори сегменти мушакларини дистракцияси

          4. Бачадон мушакларини ретракцияси 5. Бачадон мушакларини контракцияси

  1. Тугрук бошланган хисобланади:

            1. Даврий тулгокларни бошланиши

            2. Нодаврий тулгоклар

            3. Кучаниклар бошланиши

            4. Хомила олди сувларини кетиши

            5. Корин пасти ва бел сохасида огрик

Download 1.42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling