Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент фармацевтика институти

Avtomatlashtirsh istemalarining exnik–iqtisodiy   samaradorligi 
 
Texnologik  ob‟ektlarni  avtomatlashtirish  ularning  texnik  iqtisodiy    ko‟rsatkichlarini  3-5%ga 
orttirib,  maqsadga  karatilgan  mahsulotni  olishda  ko‟p  mexnat  talab  qilishlik  darajasini  ancha 
kamaytirishga (30-40%ga) olib keladi. 

 
177 
 
 
Ikkinchi  tomondan  uni  amalga  oshirish  uchun  kushimcha  kapital  mablaglar  talab  kilinadi. 
Masalan,  kimyoviy  va  unga  yakin  sanoat  tarmoqlarida  avtomatlashtirishga  ketadigan  xarajatlar  TOB 
qurilmalari tannarxining 35%ini tashkil etadi. 
 
Avtomatik  sistemalar  (AS)ni  joriy  qilish  samaradorligining  asosiy  ko‟rsatkichi  ularning  uzini 
koplay olish muddati hisoblanadi. 
T=(K+A)/E 
Bu  erda  T-uzini  koplash  muddati,  yil;  K-AS  ni  joriy  qilish  uchun  sarflanadigan  kapital  mablaglar  , 
sum; A-joriy qilingan avtomatlashtirish qurilmalari tannarxidan ajratilgan amortizasion tulovlar, sum; 
E- shartli- yillik iqtisodiy samara, sum/yil. 
 
Iqtisodiy samara avtomatlashtirish bo‟yicha aniqlanadi: 
E=(S1-S2)/P 
Bu  erda  S1,S2-maqsadga  karatilgan  mahsulot  birligining  avtomatlashtirishdan  keyin  yillik  ishlab 
chiqarish. 
 
Kimyo  korxonalari  mahsuloti  tannarxining  asosiy  bandi(50-80%)  xom  ashyo  tannarxi  ekanini 
hisobga  olib,  asosiy  e‟tiborini  maqsadga  karatilgan  mahsulot  birligiga  to‟g‟ri  keladigan  xomashyo 
solishtirma sarfini pasaytiruvchi avtomatlashtirish vositalarini joriy qilishga karatish zarur. 
 
Uzini koplash muddatining teskari kattaligi iqtisodiy samaradorlik koeffisienti E hisoblanadi: 
E=1/T=(S1-S2)*P/(K+A) 
 
Keltirilgan formulalar bo‟yicha aniqlangan samaradorlik ko‟rsatkichining qiymatlari normativ 
qiymatlar bilan takkoslanadi va natijaga asoslanib, Asni joriy qilishning maqsadga muvofiqligi haqida 
xulosa chiqariladi. Kimyoviy korxonalarda Asning uzini koplashini normadagi muddati taxminan uch 
yilni tashkil etadi. 
 
Bog‟lanishni  tahlil  qilish  shuni  ko‟rsatdiki,  birinchi  bosqichda  (K0-K1)  iqtisodiy  vositalar 
kompleksiga  ozgina  xarajatlar  qilinganda  iqtisodiy  samaradorlik  S1  tannarxiningortishi  va  oddiy 
boshqarish  funksiyalarining  avtomatlashtirilishining  samaradorligi  juda  kichik  bo‟lganidan  iqtisodiy 
samaradorlik manfaydir. Kapital  mablaglarning  ma‟lum qiymatidan boshlab boshqarish vazifalari va 
masalalarini  kengaytirish  Asning  samaradorligini  keskin  usishiga  olib  keladi,  demak  yanada 
takomillashgan texnika vositalarikompleksidan foydalanish hisobiga iqtisodiy samarani xam oshiradi. 
Takomillashtirishning bu bosqichida AS eng katta samara beradi. Bu bosqich uzok davom etmaydi. U 
kapital  xarajatlarning  bundan  keyingi  ortishi  (K2-K3)  Asni  joriy  qilishning  iqtisodiy  samaradorligini 
bunchalik  keskin  oshirmaydi;kapital  xarajatlarning  ma‟lum  qiymatidan  boshlab,  boshqarishning 
funksiya  va  vazifalarni  bundan  keyingi  kengaytirish  juda  oz  samara  beradiki,  natijada  sistemaning 
iqtisodiy samaradorligi tusha boshlaydi. Bu boshqaruvning funksiyalari va vazifalarining takrorlanishi, 
texnologik  xodimlariga  beriladigan  axborotning  xaddan  tashqari  ko‟pligi,  ASning  murakkabligi, 
demak  ishonchsizligi,  boshqarish  funksiyalari  avtomatlashtirish  bilan  tushuntiriladi,  ularni  fan  va 
texnika rivojining erishilgan darajasida texnik personalga koldirish maqsadga muvofiq. K4 qiymatdan 
boshlab,  texnik  vositalar  majmuasini  murakkablashtirish  ko‟rsatilgan  sabablarga  kura  iqtisodiy 
samaraning manfiy qiymatiga olib keladi. 
 
Bog‟lanishni  tahlil  qilish  shuni  ko‟rsatdiki,  xar  bir  BTO  uchun  eng  ko‟p  iqtisodiy  samara 
beradigan AS tanlab olish mumkin. Bunda kapital xarajatlar K3 ni tashkil etadi. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
178 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
O‟zlashtirish uchun savollar: 
 
1. Avtomatlashtirish loyihasining vazifasilari va loyihalash masalalari nimalardan iborat? 
2. Avtomatlashtirish sistemalarini loyihalash bosqichlari qanday? 
3. Texnologik jarayonlari avtomatlashtirishning qanday sxemalari bor? 
4. Texnologik ob‟ektlarni avtomatlashtirish darajasi qanday aniqlanadi? 
5. Parametrlarni qayd etishning qanday usullari usullari bor? 
6. Avtomatlashtirish sistemalarining texnik – iqtisodiy samaradorligi nimalardan iborat? 
19-MA’RUZA. 
 
MAVZU : TIPAVIY TEXNOLOGIK JARAYONLARNI AVTOMATLASHTIRISH. 
 
 
Reja: 
1. Texnologik jarayonlarni avtomatlashtirishning tipaviy ob‟ektlari. 
2. Sarfni rostlash ob‟ektlarini va materiallarni uzluksiz dozalashni avtomatlashtirish. 
3. Sarflarning nisbatini ARS (avtomatik rostlash sistemasi) 
4.Sarflarning nisbatini ARS (avtomatik rostlash sistemasi) 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Adabiyotlar: 

 
179 
 
1. Yusupbekov N.R. va boshqalar. “Texnologik jarayonlarni boshqarish  sistemalari”, -Toshkent, 1997 
y. 
2. Yusupbekov N.R. va boshqalar. “Avtomatika va ishlab chiqarish jarayonlarini avtomatlashtirish.”, -
Toshkent, 1982 y. 
3. Mansurov X.N. “Avtomatika va ishlab chiqarish jarayonlarini avtomatlashtirish”,-Toshkent 1987 y. 
4.  Майзель  М.М  “Основы  автоматики  и  автоматизации  производственных  процессов  ”,  - 
Toshkent, 1964 
Texnologik jarayonlarni avtomatlashtirishning 
tipaviy ob’ektlari. 
 
Kimyo  va  ozik-ovkat  sanoatlari  katta  miqdordagi  turli  xil  tarmoqlar  bilan  ifodalanadi.  Uz 
navbatida  amalda  xar  bir  soha  (tarmoq)  xususiy  texnologik  jarayonlari  bo‟lgan  turli  xil  ishlab 
chiqarishlarga  ega.  Ular  apparatura  va  konstruktiv  rasmiylashtirishga  karab,  foydalaniladigan  xom 
ashyo  va  yarim  fabrikalarga  ishlov  berish  usullariga  hamda  foydalaniladigan  energiya  turlariga  kura 
farq  kilinadi.  Birok  jarayonlar  texnologiyasi  va  ayniksa  texnologik  jarayonlardagi  avtomatlashtirish 
nuktai nazaridan umumiylik juda ko‟pdir.  
 
Kimyo, ozik-ovkat va boshqa sanoatlarda texnologik jarayonlarda turlicha bo‟lishiga karamay, 
ularning  xammasi  ayrim  texnologik  operasiyalardan  tuzilgan  va  ularni  quyidagi  tipli  jarayonlar 
guruxining biriga kiritish mumkin: 1) mexaniq; 2) gidrodinamik; 3) issiklik; 4) massa almashinish; 5) 
kimyoviy; 6) mikrobiologik. 
 
Mexaniq jarayonlarning asosiy turlar aralashtirish, kushib yuborish, dozirovkalash, maydalash, 
elash, presslash, granullashdir. 
 
Gidrodinamik  jarayonlarga  suyuklik  va  gazlar  xarakati  yoki  ma‟lum  muhitlardagi  kattik 
zarrachalar  xarakatining  umumiy  qonuniyatlariga  asoslangan  jarayonlar  kiradi:  suyuklik  va  gazlarni 
okishi, filtrlash, gazli va suyuk va bir jinsli bo‟lmagan aralashmalarni ajaralishi, suyuk va pastasimon 
materiallarning aralashtirilishi. 
 
Issiklikni  berish  yoki  uzatish  bilan  utadigan  issiklik  jarayonlari  sanoatning  ishlab  chiqarishi 
jarayonlarida  juda  keng  qo‟llaniladi.  Ularga  isitish,  sovutish,  kondisionerlash,  buglatish  jarayonlari 
kiradi. 
 
Massa  almashish  jarayonlari  moddani  uning  eng  yuqori  konsentrasiyadan  kichikrok 
konsentrasiyaga 
o‟tkazish 
bilan 
ifodalanadi. 
Massa 
almashinish 
jarayonlariga 
gazlarni 
absorbsiyalanishi  va  desorbsiyalanishi,  rektifikasiyalash  ekstraksiyalash,  kuritish,  kondensatlash 
kiradi. 
 
Kimyoviy jarayonlariga oksidlanish, tiklanish, neytrallash, degidradlash, sulfatlash, aromatlash, 
sovunlash, gidrogenlash jarayonlari kiradi. 
 
Mikrobiologik  jarayonlarga  turli  ozuka  mahsulotlarini  tayyorlash,  bijgish,  fermentasiya, 
sterilizasiya va boshqa jarayonlarni kiritish mumkin. 
 
Xar  bir  gurux  sharoitlarining  asosida  umumiy  fizik-kimyoviy  jarayonlar  yotadi,  bu  esa  ularni 
avtomatlashtirish  ob‟ekti  sifatida  kraganda  xususiyatlarning  deyarli  uxshashligini  bildiradi.  Natijada 
xar bir gurux ob‟ektlarining xususiyatlarini chukur urganish va shu kabi ob‟ektlarni avtomatlashtirish 
xususida  toklangan  tajribalardan  foydalanilgan  xolda  avtomatlashtirishning  tipaviy  chizmasini 
yaratishga  imkon  beradi.  Birok  avtomatlashtirish  ob‟ektlarini  tipiklashtirish  uchun  texnologik 
uxshashlikning  uzi  kifoya  emas,  chunki  bir  gurux  jarayonlar  ketadigan  apparatlar  turli  ko‟rinishda 
bo‟lishi  mumkin  va  avtomatalashtirish  ob‟ekti  sifatida  uzlarining  xususiyatlari  bilan  farq  kilinadilar. 
Demak,  faqat  ikta  uxshashlikni,  ya‟ni  texnologik  jarayonning  va  apparat  tipini  birgalikda 
karalgandagina avtomatik rostlashning tipaviy ob‟ekti hisoblanadi. 
 
Xar  bir  tipaviy  ob‟ekt  uchun  bitta  yoki  bir  nechta  avtomatlashtirish  turli  sistemaning 
variantlarni  yaratish  mumkin.  Murakkab  texnologik  kompleksning  avtomatlashtirish  prinsipial 
chizmasini  yaratganda  uni  elementar  ob‟ektlarga  ajratish  lozim,  bularni  deyarli  xammasi  tipaviy 
analogi bo‟ladi. Texnologiyani  yoki ishlatilayotgan  apparatlarni xususiyatlarni  hisobga olib va  shular 
asosida lozim bo‟lgan o‟zgartirishlar kiritilib, elementar ob‟ektlar uchun avtomatlashtirishning tipaviy 

 
180 
 
chizmasidan  foydalanish  mumkin.  Lekin biz  sanoatda eng  ko‟p tarkalgan  ba‟zi bir  tipaviy jarayonlar 
bilangina kifoyalanamiz. 
 
Kimyo va ozik-ovkat sanoatida issiklik jarayonlaridan eng ko‟p tarkalgan issiklik almashinish 
jarayonlaridir.  Issiklikni  berish  radiasiya,  sovuk  va  isitilgan  okimlarni  aralashtirish,  shuningdek, 
issiklik almashtirgichlarning devori orkali amalga oshirilishi mumkin. 
 
Rostlashning  issiklik  ob‟ektlariga,  odatda,  sezilarli  darajada  inersionlik  va  kechiqish  xosdir. 
Bundan  tashqari,  sanoat  sharoitda  ishlatitladigan  temperatura  datchiklari  sarf,  bosim  va  satx 
datchiklariga  karaganda  yanada  ko‟prok  inersionlikka  ega.  Ayniksa,  agressiv  muhitlarning 
temperaturasini  nazorat  qilishda  ximoya  kobikli  datchiklar  ishlatilganda,  ularning  dinamik 
xaraktieristikalari  yanada  yomonlashadi.  Shuning  uchun  temperaturaning  ARS  sidagi  inersionligi 
katta,  utish  jarayonlari  ulardan  davomliligi  bilan  farqlanadi.  Odatda  issiklik  alamashish  jarayonlarini 
rostlash uchun PI-rostlagichlar ishlatiladi. 
 
Issiklik  almashtirgich  chiqishdagi  isitilayotgan  okimning  temperaturasiga  karab  issiklik 
tashuvchining sarfini rostlash issiklik okimini o‟zgartirishining eng ko‟p tarkalgan usulidir. 
 
Sarfni rostlash ob’ektlarini va materiallarni 
uzluksiz dozalashni avtomatlashtirish. 
 
 
Texnologik sxemalarda suyukliklar, gazlar, bug va sochiluvchan materiallar uzatiladigan kuvur 
va  tasmali  transporterlardan  keng  foydalaniladi.  Kuvurlar  va  tasmali  transportelar  texnologik 
jarayonlarni avtomatlashtirishda rostlashning juda keng tarkalgan ob‟ektlari hisoblanadi. 
 
Sochiluvchan  mahsulotning  sarflanishi  rostlashning  avtomatik  sistemasi  19.1  rasmda 
keltirilgan.  Transporterda  xar  onda  berilgan  miqdordagi  mahsulot  bo‟lishi  kerak.  «Mahsulot 
bunkeridagi  rostlovchi  organing  holati-massa  o‟lchovchi  datchiklarning  vaziyati»  kanali  bo‟yicha 
rostlashning  dinamik  xarakteristikasi  umumiy  xolda  integrallovchi  bugin  orkali  sof  kechiqish  bilan 
tavsiflanadi. Bunker tasmasiga tushayotgan mahsulot sarfining o‟zgarishi galayonlanuvchi ta‟sirdir. 
 
 
 
Sochiluvchan mahsulotning sarfini rostlash avtomatik sistemasi. 
 
 
Rostlash sxemasiga muvofiq tasmali transporterning 1-1 massa o‟lchovi  datchigi  ko‟rsatuvchi 
va  uzi  yonuvchi  1-2  rostlagichga  signal  uzatadi,  masalan  izodrom  rostlash  qonuni  bilan.  Rostlovchi 

 
181 
 
ta‟sir  masofadan  turib  boshqarish  paneli  1-3  orkali  ijro  mexanizm  1-4  ga  uzatiladi,  u  esa  bunkerdan 
transporterga  mahsulot  uzatishni  rostlovchi  organining  ochilish  darajasini  o‟zgartiradi.  Rostlashni 
izodrom qonuni ob‟ektni statik xatosiz barqaror rostlanishini ta‟minlaydi. 
Bir  kator  jarayonlarda  sarflarning  nisbati  biror  uchinchi  kattalik  –  jarayonda  ishtirok  etuvchi 
o‟zgaruvchi kattaliik bo‟yicha tuzatilishi mumkin. 
 
Ko‟pchilik  ishlab  chiqarishlarda  uzluksiz  dozalash  qo‟llaniladi.  Uzluksiz  dozalash  jarayonini 
shunday boshqarish kerakki, bunda aralashmaning talab kilinayotgan xar bir komponentini  ta‟minlash 
lozim. 
 
Uzluksiz  dozalash  bunkerli  va  tasmali  dozatorlar  tomonidan  amalga  oshiriladi.  Bunkerli 
dozalashni  sochiluvchi  materiallar  va  suyukliklar  bilan  ishlashda  qo‟llaniladi,  tasmali  dozatorlar  esa 
yuqori  aniqlikda  dozalashni  ta‟minlaydi.  Umumiy  xolda,  tasmali  dozatorlar  ta‟minlovchi  va  yuk 
kutaruvchi  qurilma  yigindisi-torozi  konveyerdan  iboratdir.  Tasmali  dozatorlar  konstruksiyasi  bir 
agregatli va ikki agregatli bo‟ladi.  
 
 
Sarflarning nisbatini ARS (avtomatik rostlash sistemasi) 
 
Bir  agregatli  dozatorlarda  ta‟minlovchi  va  yuk  qabul  kiluvchi  vazifasi  kushilgan,  ikki 
agregatlida esa bu vazifalar ajratilgan. 
Dozatorning  unumdorligi  uchta  parametr  bilan  belgilanadi:  W  ogirlik  konveyerining  yuklanishi 
konveyer  lentasining  xarakat  tezligi  V  va  uning  yuk  qabul  qilish  qismining  uzunligi  L  bilan 
belgilanadi. Tasmali dozator kechikib rostlovchi astatik ob‟ektdan iborat. Kechiqish vaqti materialning 
torozi konveyerida bo‟lish vaqti bilan aniqlanadi. 
 
Dozalash jarayonini avtomatlashtirishda ikki agregatli tasmali dozatorlarda talab kilinayotgan F 
unumdorlikka  konveyerning  yuk  qabul  kiluvchi  qismi  lentasida  yuklanishini  rostlash  yuli  bilan 
erishiladi:  F=W  /  L.  Bir  agregatli  dozatorlarda  torozi  konveyeri  lentasining  xam  yuklanishi,  xam 
xarakat tezligi rostlanadi. 
Uzluksiz  ishlaydigan  bir  agregatli  tasmali  dozatorning  unumdorligi  (3-rasm,  a)  dozalash, 
tezligiga  bog‟liq  bo‟lib,    y  1-6  elektr  dvigatel  rotorining  aylanish  chastotasiga  mos  xolda  o‟zgaradi. 
Sxema  ishlaganda  elektr  dvigatel  yuritmasining  aylanish  chastotasi  1-1  datchigi  signali  1-3 
ko‟paytirish  blokiga  uzatadi.  Bu  bilan  birga  vaqtda  shu  blokka  konveyerning  torozi  qismidagi 
yuklanish  2-1  datchigidan  signal  keladi.  Ko‟paytirish  bloki  dozatorning  joriy  Funumdorligiga 
proposional  signalni  shakllantiradi.  Bu  signal  PI-rostlagich  1-4  dan  keladi.  Undan  rostlovchi  ta‟sir 

 
182 
 
elektr  dvigatelning  1-6  yuritmasiga  uzatiladi,  u  esa  dozatorning  joriy  va  berilgan  unumdorliklarining 
mos kelishini  
 
3-rasm. 
Tasmali dozatorning avtomatlashtirish sxemasi : 
a – bir agregatli ; b- ikki agregatli. 
 
ta‟minlash uchun I I konteyner tasmasining xarakat tezligiga o‟zgartiradi. SHchitda mos xolda elektr 
dvigatel aylanish chastotasi va konveyer yuklanishini nazorat qilish uchunko‟rsatuvchi asboblar 1-2 va 
2-2,  shuningdek,  dozatorning  joriy  unumdorligini  nazorat  kiluvchi  uzi  yozuvchi  asbob  1-5 
joylashtirilgan.  Rejimni  tanlash  kaliti  SA1  bilan  boshqarish  rejimini  avtomatik  rejimdan  kulda 
boshqarish rejimiga kuchirish amalga oshiriladi. 
 
Ikki  agregatli  tasmali  dozatorda  bunker    Idan  yuk  konveyeri  II  tushadigan  material  miqdori 
ta‟minlagich IIIning ishlash jadalligiga bog‟liq. Konveyer yuklanishi datchigi 1-1 dan keladigan signal 
PI-rostlagich  1-3  ga  keladi.  Undan  rostlovchi  ta‟sir  ta‟minlovchining  unumdorligi  o‟zgarishini 
yuklanishining joriy qiymati berilganga teng bulgunga kadar o‟zgarishini yuklanishning joriy qiymati 
berilganga  teng  bulgunga  o‟zgarishini  ta‟minlovchi1-4  o‟zgarmas  tok  elektr  dvigatelga  uzatiladi. 
Yuklanishni  nazorat  qilish  uchun  shchitda  ko‟rsatuvchi  va  uzi  yozar  asbob  1-2  joylashtirilgan. 
Konveyer  yuritmasi  elektr  dvigateli  knopkali  SB1  stansiya  orkali  boshqariladigan  magnitli  ishga 
tushirgich bilan ishga tushiriladi. Elektr dvigatelningishlashi to‟g‟risida HL1 lampa yordamida signal 
beriladi. 
 
 
 
O‟zlashtirish uchun savollar 
 
1. Texnologik jarayonlarni avtomatlashtirishning tipaviy ob‟ektlari nimalardan iborat? 
2. Sarfni rostlash ob‟ektlarini va materiallarni uzluksiz dozalash qanday  avtomatlashtiriladi? 
3. Sarflarning nisbatini ARS (avtomatik rostlash sistemasi) qanday? 
20-MA’RUZA 
 
MAVZU: ARALASHTIRISH JARAYONI OB’EKTINI 
AVTOMATLASHTIRISH 
 
Reja: 
1. Umumiy tushunchalar. 

 
183 
 
2. Absorbsiya jarayoni ob‟ektini avtomatlashtirish 
3. Kuritish jarayoni ob‟ektini avtomatlashtirish 
4. Kimyoviy – texnologik jarayonlarni avtomatlashtirish 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Adabiyotlar: 
1. Yusupbekov N.R. va boshqalar. “Texnologik jarayonlarni boshqarish  sistemalari”, -Toshkent, 1997 
y. 
2. Yusupbekov N.R. va boshqalar. “Avtomatika va ishlab chiqarish jarayonlarini avtomatlashtirish.”, -
Toshkent, 1982 y. 
3. Mansurov X.N. “Avtomatika va ishlab chiqarish jarayonlarini avtomatlashtirish”,-Toshkent 1987 y. 
4.  Майзель  М.М  “Основы  автоматики  и  автоматизации  производственных  процессов  ”,  - 
Toshkent, 1964 
Ikki  va  undan  ortiq  suyuk  yoki  sochiluvchan  komponentlar  okimlarini  aralashtirish  uchun 
davriy ishlovchi yoki uzluksiz ishlovchi aralashtirgichlar  qo‟llaniladi. Aralashtirgichlar aralashtirishni 
tezlashtirish  va  aralashma  tarkibi  bir  tekis  bo‟lishini  ta‟minlash  maqsadida  meshalkalar  bilan 
ta‟minlanadi. 
Avtomatlashtirish  ob‟ekti  sifatida  aralashtirgich  «kirsh  komponenti  sarfi-aralashma  sifatining 
ko‟rsatkichi»  kanali bo‟yicha kechikuvchi  yoki  kechikmaydigan rostlash statik ob‟ekti sifatida karab 
chiqarilishi  mumkin.  Kechiqishning  mavjud  bo‟lishi  hamda  aralashtirish  jarayonining  inersionligi 
aralashma  komponentalarining  fizik  parametrlariga  va  aralashtirishning  samaradorligiga  bog‟liq. 
Aralashma sifatining talab kilinayotgan darajadan oshishiga sabab buluvchi galaenlantiruvchi ta‟sirlar 
aralashma  komponentlari  sarfining  o‟zgarishi,  shuningdek,  ular  xossalarining  o‟zgarishi  bilan 
bog‟liqdir.  Uzatilayotgan  komponentlar  sarfining  o‟zgarishi  ,  rostlovchi  ta‟sirlar  hisoblanadi. 
Aralashtigichni  avtomatlashtirishning  eng  oddiy  sxemasi  xar  bir  komponentning  berilgan  qiymatda 
sarflanishini 
barqarorlashtirishni 
nazarda 
tutadi. 
Agar 
komponentlardan 
birining 
sarfini 
barqarorlashtirish  imkoni  bulmasa,  u  xolda  boshqa  komponentlar  sarfi  nisbat  rostlagichi  yordamida 
berilgan  tarkibidagi    aralashmani  saklash  maqsadida  unga  nisbatan  berilgan  proporsiyada 
o‟zgartirilishi kerak. 

 
184 
 
 
1- rasm. 
Aralashtirish jarayonini avtomatlashtirish sxemasi. 
 
20,1- rasmdagi sxemada aralashmaning shakllantiruvchi K1 va K2 komponentlar sarfi 1-1 va 2-1 sarf 
ulchagichlar yordamida ulchanadi. SHchitda ikkilamchi ko‟rsatuvchi va uzi yozar 1-2 va 2-2 asboblar 
joylashtirilgan bo‟lib,  
 
ularning  o‟lchash  natijalari  nisbat  rostlagichi  1-3ga  uzatiladi.  Masofadan  turib  boshqarish  paneli1-4 
orkali rostlagich asosiy K1 komponentning sarfiga bog‟liq xolda yordamchi K2 komponent rostlovchi 
klapanning 1-5 ijrosi mexanizmiga ta‟sir ko‟rsatadi. 
Aralashma  sifatini  uzluksiz  o‟lchash  imkoni  bo‟lganda  aralashma  sifati  bo‟yicha 
korreksiyalovchi  ikki  konturli  ARS  dan  foydalanish  mumkin.  Aralashmaning  sifati  analizator  1-3 
yordamida ulchanadi, shchitda asbob  3-2  yordamida nazorat  kilinadi va tuzatish  kirituvchi  rostlagich 
3-3  ga  uzatiladi,  u  esa  sarflarning  berilgan  nisbatini  rostlagich  1-3  da  o‟zgartiradi.  Avtomatlashtirish 
sxemasi  K1 komponentning sarflanishini aralashtirgichdagi satxga bog‟liq xolda rostlashni xam kuzda 
tutadi.  Satx  holatini  datchik  4-1  ulchaydi  va  rostlagich  4-2  orkali  K1komponentning  rostlovchi 
klapanning ijro mexanizmi 4-4 ga ta‟sir ko‟rsatadi. 
                
Absorbsiya jarayoni ob’ektini avtomatlashtirish 
   
Absorbsiyada  suyuk  yutgich  gazni  yutadi.  Absorberga  kelayotgan  gaz  kirish  eritkichi-
absorbentga  yutiladi.  Tayyor  mahsulot  hisoblangan  chiqish  eritmasi  M  chik  absorberdan  ishlab 
chiqarishga tanlab olinadi. 
 
Absorberlarni  avtomatlashtirishda  chikuvchi  eritma  konsentrasiyasini,  satx  va  bosimni 
rostlashnitaminlash talab kilinadi. 
 
Absorber  avtomatlashtirish  ob‟ekti  sifatida  xususiy  xosilali  differensial  tenglamalar  bilan 
tavsiflanadi.bu shu bilan ifodalanadiki, jarayonda suyuklikning butun hajmi ishtirok etadi. Absorbsiya 
jarayonlari  modellarini  soddalashtirish  maqsadida  ular  dinamik  buginlar  ko‟rinishida  takribiy 
ifodalanadi.  Bu  xolda  absorbsiya  jarayoni  sof  kechuvchi  ikkinchi  tartibli  nodavriy  bugin  bilan 
tavsiflanadi.  Absorberlarning  ulchami  katta  bo‟lgani  uchun  ular  «absorbent  sarfi-chiqish  eritmasi 
konsentrasiyasi» kanali bo‟yicha katta inersionligi va kechiqish vaqtlari bilan ifodalanadi.   
Absorberni  avtomatlashtirish  sxemasi  uchun  absorberdagi  eritma  satxini  va  gaz  bosimini 
avtomatik  rostlash  yuqorida  karab  chikilgan  sxemalarga  kura  amalga  oshiriladi.  CHiqish  eritmasi 
konsentrasiyasini rostlash uchun ular konsentrasiyasini rostlash uchun ular konsentrasiya datchigi 1-1 

 
185 
 
bilan  ulchanadi,  undan  chikkan  signal  rostlashning  izodrom  qonuni  bilan  ko‟rsatuvchi  va  uzi  yozar 
asbob  1-2  ga  keladi.  Rostlovchi  ta‟sir  masofadan  turib  boshqarish1-3  paneli  orkali  absorberga 
absorbentni uzatishni ijrochi mexanizm 1-4 vositasida o‟zgartiradi.