Имом ал бухорийнинг педагогик карашлари


Download 29.01 Kb.
bet1/3
Sana19.06.2023
Hajmi29.01 Kb.
#1622144
  1   2   3
Bog'liq
IMOM AL BUXORIYNING PEDAGOGIK QARASHLARI


ИМОМ АЛ БУХОРИЙНИНГ ПЕДАГОГИК КАРАШЛАРИ

Режа

1. Бухорий асарлари

2. Педагогика карашлар


3. Имом ал бухорийнинг педагогик карашлари


Имом аль-Бухорий ( асл исми Абу Абдуллох Мухаммад ибн Исмоил ибн Иброхим аль Бухорий 810-870-йиллар) ислам оламининг йирик мутафаккири. Muhaddislar imomi deb yuritiladi.


Отаси Исмоил оз даврининг йетук мухаддисларидан, Малик ибн Аласнинг шогирди ва якинларидан бири бо'либ, тиджорат ишлари билан шуг'улланган. Онаси такводор, дийонатли, окила айол эди. Otasi vafot etgach, uning tarbiyasi volidasi zimmasiga tushgan. У 5—6 йошидан исломий илмларни, Мухаммад (сав )нинг хадисларини о'рганишга ва йодлашга киришади. Таникли мухаддислар — Доксилий, Мухаммад ибн Салом Пойкандий, Мухаммад ибн Юсуф Пойкандий, Абдуллох ибн Мухаммад Маснадий ва бошкалардан сабок олган. Азалдан мухаддислар сафарга чикишдан олдин оз юртидаги ровийлардан бирорта хам хадис колдирмасдан йозиб олган болиши ва шундан кейингина бошка шахар йоки мамлакатга сафарга отланиши мумкин эди. Бухорий 16 йошга йетгунча, о'з юртидаги машойихлардан хадис эшитиб, йозиб олеб, халифаликнинг турли вилоятлари томон йо'л олади. 825 yil Buxoriy onasi va akasi Ahmad bilan Makkaga kelib, haj ibodatini ado etadi. Онаси ва акасини Buxoroga qaytarib, o'zi Makkada qoladi. Bu yerda faoliyat ko'rsatayotgan olimlarning ilmiy yig'inida qatnashadi. 827 г. Мадинага боради. Мадинадаги машхур уламолардан Иброхим ибн Мунзир, Мутриф ибн Абдуллох, Иброхим ибн Хамза ва бошкалар билан мулокотда бо'либ, улардан хадислар бойича сабок олади. Bu vaqtda Rasulullohning sahobalari, sahobalarning izdoshlari turli mamlakatga tarqab ketgan edilar. Шундай шароитда Мухаммад( сав)нинг хадисларини то'плаш турли шахар ва мамлакатларга боришни такозо килар эди. Бир неча тарихчиларнинг та'кидлашича, Имом Бухорий Хиджоз, Мекка, Мадина, Тойф, Джиддага килган сафарлари 6 йыл давом этган. So'ng Басра, Куфа ва Bag'dodga сафар килади. Шом
ва Мисрга о'тади. Бундан ташкари Хуросон, Марв, Балкс, Хирот, Нишопур, Рэй, Джибол каби шахарларда бо'либ, бу шахарлардаги олимлардан сабок олди ва хадислар то'плади. Imom Buxoriyning asarlari orasida eng mashhur bo'lgani "Аль-Джоме ас-Сахих"дир. Undan tashqari tarixy voqealar va shaxslarni chuqur tahlil qiladigan, hadis ilmining asoslaridan bo'lgan ilmlarga oid bir qator o'ta ahamiyatli kitoblar yozdi. Имом бухорининг илмий ахамияти юксак болган бир нехта асарлар тасниф кылди: «Аль-джоме' ас-сахих», «Ал-адаб аль-муфрад», «Ат-тарих аль-кабир», «Ат-тарих ас-саг» ир», «Ат-тарихс аль-авсат», «Ат-тафсир аль-кабир», «Биррул волидайн», «Асмо ас-сахоба», «Куньялар» ва бошкалар. Улар орасидаги «Аль-джоме ас-сахих» асари ислом оламида Корондан кейинги анг мухим манба сифатида э'зозланувчи манба хисобланади. Имом бухорининг хадислар то'плаш борасидаги койган шартлари бошка мухаддисларнинг шарларидан ко'ра аникрок бо'лгани сабабли «ал-джоме' ас-сахих» асари «англ ишончли хадислар то'плаган» номига сазовор бо'лган. Мухаддислар хадисларининг ровийлари о'заро учрашганлари ихтимоли мавджуд бо'лса шунга кифойаланишган, аммо Имом Буксори эшитган хадисларининг ровийлари о'заро учрашганини алохида кърган гувохнинг э'тирофини хам шарт килиб койган. Bunday shart boshqa muhaddislarda uchramaydi. Хофиз ибн Хаджар аль-Аскалонийнинг хисобига ко'ра «Аль-джоме' ас-сахих»даги хадисларинг сони 7397 тани ташкил этади. Bular orasida takrorsizlari 2602 tani tashkil qiladi. Изохлар, ровийларнинг иштилофи ва иловаларни кo'шилса китобда келтирилган хадислар сони 9082 тага йетади.Айнан Имом Бухорий туфайли Мовароуннахр худудида IX-XII асрларда ко'плаб хадисхунослик мактаблари шаклланди ва муваффакиатли фаолия т юритди. Hozirgi kunda olimning asarlari dunyoning o'nlabtillariga tarjima qilingan va islom dunyosida uning jodidan ko'plab ilmiy tadqiqotlarda foydalanib kelinadi. Ana shuning o'zidan ham anglash mumkinki Imom al Buxoriy nafaqat diniy balki dunyoviy bilimlar taraqqiyotiga sezilarli tasir o'tkaza olgan. Имом Buxoriyning ijodiy merosi o'zining hajmi, zamonasining diniy va ijtimoiy fanlarini to'la-to'kis qamrab olganligi bilan kishini hayratga soladi. Хориджий юртлардаги сафардан кейин Бухорога кайтгач, хадис илмини таргиб этишга киришади. Ul zotning bu sa'yu ko'shishlari bu vaqtda Buxoroda hisoblanadi. Bu asar Hindiston va Qohirada отбивная etilgan. Бухорий яратган «Китоб алфавоид» («Фойдали ашыолар хақида китоб»), «АлДжоми' алкабиыр» («Катта таянч»), «Халк афол алибод» («Аллох бандалари ишларининг табиати»), «АлМуснад алкабиыр» («Катта таянч "), "Аттафсир алкабийр" ("Катта тафсир"), "Китоб алксиба" ("Хайрехсон хакида китоб") ва бошка асарларнинг ба'зилари бизгача йетиб келмаган, базилари джахоннинг турли мамлакатлари кутубхоналарида сакланайотганлиги хакида ма'лумотлар бор . Buxoriyning boshqa asarlari orasida «Tafsir al-Qur'on» («Кур'он тафсири») китобини хам алохида та'кидлаш керак. Имом Бухори нафакат йирик олим, балки о'зининг го'зал хульк-атвори, одамоксунлиги, мурувватлилиги, химматлилиги ва бекиос саховатлилиги билан бошкалардан тамомила аджралибтурган.
Buxoriy asarlari musulmon dunyosining barcha Madrasa va dorilfununlarida payg'ambar (as) sunnatlari bo'yicha asosiy darslik, qo'llanma hisoblanadi. Джамоат арбоблари, олиму уламолар ва дин пешволари буксори асарларига таяниб иш тутадилар. Istiqlol sharofati bilan Buxoriyning o'lmas merosi elyurti bag'riga qaytdi. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг „Имом алБухори таваллудининг хижрийкамарий таквим бойича 1225 йиллигини нишонлаш то'г'рисида"ги карори (1997 йил 29 апреля) асосида Бухорийнинг илмий меросини о'органиш ва таргиб килиш, хотирасини абадиылаштириш борасида катта ишлар Цилинди.
Insoniyat madaniyati xazinasida shunday noyob kimsalar, nodir siymolar borki , hamma zamin-u zamonlarda barcha avlodlar ulardan o zlari uchun ham ruhiy, ham ma'naviy ozuqa oladilar. ularning yogMularidan muttasil istifoda etib yuradilar. Шун дай оламшумул сиймолар каторидан шарафли о'рин олган юртдошимиз Имом Абу Абдуллох Мухаммад ибн Исмоил аль-Бухоридир.
Имом Бухорий Мекка, Мадина, Дамашк, Кайсария, Хомс, Багдод, Куфа, Восит, Балкс, Нишопур, Аскалон, Марв каби шахарларда бир неча йил яшаб, хадислар то'плаш, йозиш ва ко'плаб толибларга илм о'ргатиш билан шуг'улланади. Йигирма йошидан бошлаб китоб талиф эта бошлади. Ул зот каламига мансуб болган «Аль-Джоме' ас-Саксикс», «Аль-алаб аль-муфрад». <<Ат-тарихс аль-кабир .. .Ат-тарихс-ус-саг'ир», «Аль-Кироату хальфа-л-имом .Рафул-йадайни фи-с-салоти каби асарлар хозирда республикамиз китоб хазиналарида сакланмокда. Imom Buxoriy Nishopurdan asl vatani - Buxoroga qayt gach, birmuncha vaqt tolibi ilmlarga hadis ilmidan dars berdi.
Имом Бухорий Кур'они Каримдан кейинги иккинчи диний манба деб э'тироф этилган «Аль-Джоме' ас-Сахих китобидан кейин яратган «Аль-адаб аль-муфрад» («Адаб дурдоналари) асарида акслокий кадриятларни байон этади.
Имом Бухорий ушбу асарида ахлок, одоб хакида со'з юритар экан, одамларни ота-онага хурмата бо'лишга, онани э'зозлашга, мехр-окибатли, пок ва иймонли бо'лишга да'ват этади, йашшилик кылиш инсоннинг мукаддас бурчи эканини та 'кидлайди. <<Аль-адаб аль-муфрад асарида шундай ривоят килинади. Odam uchun eng og'ir gunoh, bu Allohga shirk keltirish, farzandning ota-onaga oq bo'lishidir. Имом Бухорий бу хакда шундай ривоят килади: «Халифа Абу Бакр Сиддик айтадилар: «Расулуллох сахобалардан: «Мен сизларга гунохларнинг енг каттасини айтиб берайми? » - Деб уч Марта так'радилар. Улар: «Эй Расулуллох, айтиб беринг , - дейишди. Шунда Расулулло:
Импакт-фактор научного журнала (SJIF 2022=5,016) Паспорт: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257
«У-Аллохга ширк келтириш ва ота-онага ок бо'лиш, - деб джавоб бердилар.
Имом Бухорий болаларнинг солих-кобил бо'лишлари Аллох таолонинг тавфики билан бо'лишини, аммо уларга одоб-ахлок о'ргатиш оталарнинг вазифаси эканлигини та'кидлайди. Бухорий кариндош-уруг'ларга яшшилик килишни, уларга нисбатан рахм-шафкатли бо'лиш ва улар билан муттасил борди-келди килиб туришни та'кидлайди. «Анас ибн Молик (рози яллоксу анху) айтадилар: <<Ризки кенг ва фаровон бо'лишини ва хайоти узокка боришини йахши ко'радиган киши кариндошлари билан о'зини узмасин, дедилар. Имом Бухорий рахм-шафкат хусусида кылган насихатларида, айникса, беморлар холидан хабар олишни, йетим болаларга отасидек мархаматли бо'лишни. хар бир О'з боласига кандай бо'лса, колидаги йетимга ветчина шундай караш кераклигини уктиради. Mutafakkirning та' kidlashicha, musulmon kishi o'z birodari bilan uch kundan ortiq arazlab, gina saqlab, gaplashmay va so'rashmay yurishi durust emasdur. Улардан кай бири биринчи бо'либ саломлашса, о'шаниси яхширокдир. Улуг мутафаккир мехр-шафкат хакидаги карашларида оламларни ахилликка, о'заро хурмат-ихтиромда болишга ундаб, кимки Аллохга ва оксиратга иймони бо'лса, у зинхор кошнисига озор бермаслиги, Аллохга ва оксиратга ишончи бо'лса, мехмоннинг хурматини о 'rniga qo'yishi, Allohga va oxirat kuniga ishonsa, faqat yaxshi gaplardan gapirib yoxud sukut saqlashi lozimligini aytadi.
Shuningdek, Imom Buxoriy kimki farovon hayot kechirib, yaxshi nom qoldiray desa, qarindosh-urug'lariga siylayi rahm qilishi, ularning hol-ahvollaridan xabardor bo'lib yurishi zarurligini ta'kidlaydi. Имом Бухорий одамларга тил билан, коль билан озор бермасликни юксак амаль хисоблайди. Улуг олимнинг та'кидлашича, хар бир одам комил инсон болиш учун о'зи якши ко'радиган нарсасини озгаларга хам раво ко'радиган, го'зал акслокли бо'лиши керак.
А'робийлар: <<Э, Расулуллокс! Insonlarga berilgan fazilatlarning eng yaxshisi nima ?» - Деб Со'рашади. Расулулло: <Имом Бухорий хаёли боълишни иуда улуглайди . Hayoni iymon belgisi deb biladi. Бу хусусда шундай ривоят келтиради: <<Расулуллох о'з биродарига шарму хайодан панд-у насихат килайотган бир ансорийнинг йонидан о'та туриб: «Хайо хам иймон белгиларидандур», - дэб унинг гапига кo' шимча килдилар.
Улуг' олим одамларни то'гри со'зли бо'лишга, ва'дага вафо кылишга да'ват этиб, мунофик кишининг учта белгиси бо'лишлигини корсатиб, уларга йолг'он гапиришдан, ва'дага вафо килмасликдан ва омонатга сийонат килишдан иборатлигини айтади. Имом Бухори мусульмон кишини хакорат килишни гунох, у билан уришишни кофирлик дэб билади. Va yana shu fikrni davom ettirib, insonning kuch-qudrati jismonan paxlavonligida emas, balki jaxli chiqqan vaqtda o'zini tiya olishida deb hisoblaydi. У бу хакда шундай ривоят килади: «Расулуллох сахобаларидан: «Сизлар пакславон деб кимни
Импакт-фактор научного журнала (SJIF 2022=5,016) Паспорт: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257
xisoblaysizlar ? - Деб так'Радилар. Улар: «Курашда хэч кимдан йикилмайдиган кишини биз пакславон дэб биламиз», дейшади. Расулуллох: «Ундай эмас, Пахлавон деб джахли чиккан вактда о'з нафсига эга бо'ла оладиган кишини айтилади», дедилар». Imom Buxoriyning fikricha, har bir odam birodaridagi biror kamchilikni tuzatishga harakat qilmog'i lozim. Шу ма' нода улар бирлари учун козгудирлар. Бу хакда асарда шундай ривоят байон этилган: <<Абу Хурайра айтадилар: «Хар бир момин банда о'з биродарин козгусидир. У биродарида бир айбни корса, о'зида болган шундай айбни тузатишга харакат килиши керак... Яна Расулуллох: «Хар бир момин биродарин ко'згуси, хар бир момин иккинчи моминнинг биродари - акаси йо укасидир, уни зое боълишдан саклайди ва уни мухофаза килиб юради» ,- дедилар. Imom Buxoriyning ta'lim-tarbiya xususidagi ta'limotida axloqiy qarashlar muhim o'rinda turadi. Юнинг уктиришича, баланд товуш билан о'ринсиз коп кулиш бошкалар дилига озор берувчи хислат. Бу фикр куйидаги ривоятда та'кидланади: <<Абу Хурайра айтадилар: <<Расулуллох: «Товуш чикариб кулишни кам кил. Чунки коп кулиш дилни халок (вайрон) килади, -дейдилар.
Imom Buxoriy xalqqa yoqimli, doimo extiromli, uning muhabbatiga sazvor bo'lishni go'zal axloqlilik deb biladi. Бу хакда олим шундай ривоят килади: «Мухаммад ибн Абдуллокс ибн Амр ибн аль-Ос (разияллоксу анху) Расулуллохдан эшитдилар. Расулуллокс: «Qiyomat kuni menga eng yaqin bo'luvchilaringiz kimligini aytib beraymi ?» - деб со'раганларида, сахоблар джим туришди. Расулуллох, бу саволларини икки йо уч маротаба кайтарганларидан кейин, улар: <<Э Расулуллох! Айтиб Беринг !» ,-дейишди. Расулуллох: «Улар ахлокда (халкка) йокимлирок болганларингиздир», дедилар.
Buyuk olimning ta'kidlashicha, inson uchun eng katta boylik qalb saxovatidir. Бу хакдаги фикрни олим куйидаги ривоятда ифодалайди: «Абу Хурайра Расулуллохдан ривоят кылдилар: •Бойлик молнинг ко'плиги билан емас, балки (чин) бойлик - нафснинг бойлигидир .? - дедилар .
Улуг мутафаккир оилавий мухитнинг баркарор, тинч, оила а'золарининг сог'-саломат , то'к бо'лишини истайди. Шундай болган ойла бакстиёрдир.
Аль-Buxoriyning zehni juda otkir bo'lgan . Uning yozishicha 100 ming saxix va 200 ming g'ayri saxix hadisni yod bilgan. U 1080 та мухаддисдан хадис эшитган, ундан эса 90 мин киши ишонарли хадисларни эшитган.
Хадисларда та'лим - тарбия, одоб - акслок хакидаги фикрлар джуда ко'плаб учрайди. Arablar bosib olganidan keyin Movarounnahrda ham arablardagi kabi machitlar barpo etildi, machitlar huzurida esa maktablar ochildi. Bu maktablarda o'g'il bolalarga Qur'oni Karimni o'qishni o'rgatishga farmon berildi. Machit imomi bolalarni o'qitardi. мактабларда араб тили мухим фан сифатида о'китилган. Ма'лумотларга ко'ра Узбекистон худудида хам VIII-IX асрлардан бошлаб мактаб ва медреселяр пайдо
Импакт-фактор научного журнала (SJIF 2022=5,016) Паспорт: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257
Бо'ла Борган. Bu yerda beriladigan ta'limning manbai Qur'on asoslari, hadislar va ulamolarning kitoblari hisoblangan. Ta'lim va tarbiyada haqiqiy insoniy hislatlar targ'ib qilingan. Фарзандарнинг халол, пок, мехнацевар, катталарга хурмат рухида тарбиялашга э'тибор берилган, шу билан бирга дунёвий билимлар, хисоб, адабиёт, тарикс, географий илмлари хам о'ргатилган .
Мана о'н икки асрдирки, "Аль-джоме ас-сахих" асари миллионлаб инсонлар калбини иймон нури билан мунаввар этиб, хак ва езгулик йо'лига чорлаб кетмокда. Яратганга шукрлар бо'лсинки, озодлигимиз шарофати билан аль-Бухорийдек улуг' айдодларимиз эль-юрти баг'рига кайтмокда. Алломанинг о'лмас мероси хар бир юртдошимиз хонадонига кириб, онг-у тафаккуримизни равшан этмокда, калбимизни иймон нури ва мехр-окибат туйгулари билан мусаффо этмокда.
Айнан Имом Бухорий туфайли Мовароуннахр худудида IX—XII асрларда коъплаб хадисшунослик мактаблари шаклланди ва муваффакийатли фаолият юритди. Hozirgi kunda olimning asarlari dunyoning oʻnlabtillariga tarjima qilingan va islom dunyosida uning jodidan koʻplab ilmiy tadqiqotlarda foydalanib kelinadi. Хориджий юртлардаги сафардан кейин Бухарога кайтгач, хадис илмини таргиб этишга киришади. Ul zotning bu saʼyu koʻchishlari bu vaqtda Buxoroda hisoblanadi. Буасар Хиндистон ва Кохирада измельчить этилган. Бухорий яратган «Китоб ал-фавоид» («Фойдали ашйолар хакида китоб»), «Ал-Джоме' ал-кабийр» («Катта таянч»), «Халк аф'ол алибод», («Аллох бандалари ишларининг табиати»), « Аль-Муснад аль-кабийр» («Катта таянч»), «Ат-тафсир аль-кабийр» («Катта тафсир»), «Китоб аль-хиба» («Хайр-эхсон хакида китоб») ва бошка асарларнинг баъзилари бизгача йетиб kelmagan, baʼzilari jahonning turli mamlakatlari kutubxonalarida saqlanayotganligi haqida maʼlumotlar bor.
Buxoriyning boshqa asarlari orasida «Tafsir alQur'on » ( «Кур'он тафсири») китобини хам алохида та'кидлаш керак. Бухорий асарлари мусулмон дуньосининг барча медресе ва дорилфунунларида пайгамбар (ас) суннатлари бойича асосий дарслик, колланма хисобланади. Джамоат арбоблари, олиму уламолар ва дин пешволари буксори асарларига таяниб иш тутадилар. Istiqlol sharofati bilan Buxoriyning oʻlmas merosi el-yurti bagʻriga qaytdi. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг «Имом аль-Бухори таваллудининг хиджрий-камарий таквим бойича 1225-йиллигини нишонлаш тогрисида»ги карори (1997-йил 29-апреля) асосида Бухорийнинг илмий меросини о арганиш ва таргиб килиш, хотирасини абадийлаштириш борасида катта ишлар килинди. 1998-йил 23-октабрда Самаркандский юбилей той'й-тантаналари бо'либ o'тди.
Аллома абадий къоним топган Челак туманидаги Хартанг кишлогида улкан йодгорлик маймуи очилди (каранг буксори йодгорлик маймуй ). Buxoriyning boy maʼnaviy merosini chuqur oʻrganish va keng targʻib qilish maqsadida Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti Ислам Каримовнинг ташаббуси билан Имом аль-Бухори халкаро джамгармаси тузилди (1998-йил 4-ноября; раиси Зохидилло Мунавваров). Jamgʻarmaning asosiy vazifasi Qur'oni karim va Buxoriyning «al-Jome as-sahih»i tarjimalarining akademik nahrlarini tayyorlash, buyuk islomshunoslar ilmiy merosini tadqiq etish, diniy-falsafiy mavzularda ilmiy anjumanlar oʻtkazish va sh улар йордамида йош авлодни миллий аналаримизга садокат рухида тарбиялашдан иборат. 2000-йылдан бошлаб мазкур жамг`арма о`зининг ма`навий-ма`рифий, илмий-адабий „Имом аль-Бухорий сабоклари“ журналини нашр эта бошлади. Jurnal xalqimizni milly-ma'naviy merosimizdan bahramand etish,milly, diniy qadriyatlarning sog'lom idrok etilishiga yordam berishni o'z oldiga maqsad qilib qo'ygan.
Узбекистонда Бухорийнинг хотираси муносиб тарзда абадиылаштирилган. Toshkent Islom institutiga Buxoriy nomi berilgan. Buxoriyning hayoti va jodiga bagʻishlab bir necha tillarda kitob-albom, 2 qismli film (1995), «Hadis ilmining sultoni» 4 qismli kinoqissa (1998) yaratilgan.VA u vafot etagldi
Аль-Mug'iraning otasi Bardizba, aksariyat olimlar ва tarixchilarning fikriga ko'ra Buxoriyning eng qadimgi ajdodidir. Бардызба и Зардуштийлик Magi va shunday vafot etdi. As-Subki Bardizbaxning otasi ismini aytgan yagona olim, uning so'zlariga ko'ra Bazzaba ( Fors tili : Bhbh ). Bardizba va Bazzaba haqida juda kam narsa ma'lum, faqat ular Fors tili va o'z xalqlarining diniga ergashdilar. [6] Tarixchilar, shuningdek, Buxoriyning bobosi Ibrohim ibn al-Mug'ira haqida hech qanday ma'lumotga duch kelishmagan
O'n olti yoshida u akasi va beva onasi bilan birgalikda Makka ziyoratlari . У эрдан хадис ильмини ошириш максадида бир катор сайохатлар кылди. U o'z davrining barcha muhim Islomiy markazlaridan o'tib, ulamolar bilan suhbatlashdi va hadislar to'g'risida ma'lumot almashdi. Айтишларича, у 1000 дан ортик эркаклардан эшитган ва 600000 дан ортик урф-одатларни органган.
O'n olti yil yo'qligidan keyin, u Buxoroga qaytib keldi va u erda u o'zining rasmini yaratdi al-Jomi 'as-Sahih , 7275 ta sinovdan o'tgan urf-odatlar to'plami, to'liq tizim uchun asos яратиш учун бобларда джойлаштирилган хукукшунослик спекулятив конунлардан фойдаланмасдан.
Uning kitobi sunniy musulmonlar orasida juda hurmatga sazovor bo'lib, hatto undan ham oldinroq eng haqiqiy hadislar to'plami hisoblanadi Muvatta imom Molik va Sahihi Muslim Buxoriy shogirdining Муслим ибн аль-Хаджадж . Aksariyat sunniy ulamolar buni faqat ikkinchi darajali deb bilishadi Qur'on haqiqiyligi nuqtai nazaridan. Shuningdek, u boshqa kitoblarni, shu jumladan yozgan al-Adab al-Mufrad , bu Hadislar to'plamidir axloq qoidalari odob-axloq qoidalari, shuningdek Hadis rivoyat qiluvchilarning tarjimai hollarini o'z ichiga olgan ikkita kitob (qar анг) йо'к ).

Download 29.01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling