Toshkent tibbiyot akademiyasi Termiz filiali davolash ishi-1 fakultetii


Download 1.91 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/3
Sana22.09.2023
Hajmi1.91 Mb.
#1684944
  1   2   3
Bog'liq
Xurshidbek travmatalogiya



Toshkent tibbiyot akademiyasi Termiz
filiali davolash ishi-1 fakultetii
403-B guruh talabasi Eshkeldiyev
Xurshidbekning 
Bilak suyagi tipik joyidan singanda gips
bog’lam qo’yish texnikasi 
mavzusida tayyorlagan mustaqil mavzusi


Mavzu: Bilak suyagi tipik joyidan singanda gips
bog’lam qo’yish texnikasi
Reja:
 1.Bilak suyagining distal qismi
2.Bilak suyagi tipik joyi sinishi mexanizmi
3.Gips bog’lam qo’yish texnikasi


Medical science is defined as a science that is involved
in the maintenance of health and the prevention,
treatment, or management of disease
Add nv
Odatdagi joyda radial sinish turlari. Kollis sinishi (turi), Smitning sinishi (II
toifa)
littl bit f b d t t


 Bilak suyagi, radius, tirsak suyagidan
tashqarida va osgina oldinda joylashgan.
Unda tana va ikkita – yuqorigi va pastgi
epifizlar farqlanadi.
Bilak suyagining tanasi, corpus radii, uchqirrali shaklida. U uch qirg’oq:
oldingi, orqa va suyakaro (medial – va uch yuza: oldingi, orqa va lateral,
ga ega. Oldingi qirg’oq, margo anterior, va orqa qirg’oq, margo posterior,
yumaloqlangan ko’rinishga ega. 
Suyakning ichki, yoki medial qirg’og’i, o’tkir,
tirsak suyagi tomonga qarab yo’nalgan va
suyakaro qirg’og’i, margo interossea, deb
ataladi. Oldingi yuza, facies anterior, ozgina
botiq.
Bilak suyagi


Қўл суякларининг энг кўп учрайдиган синишларидан
бири билак суягининг 
дистал метафизи — типик жойидан синиши бўлиб,
хамма синишларнин тахминан 15-20%иниташкил
килади. Билак суягининг типик жойидан синиши 
ёши кайтган аёлларда эркакларга нисбатан 2-3
марта кўпрок рўй беради. Бу синиш йил фаслига
боғлиқ; киш, пайтларида, айникса, яхмалакда билак 
суягининг типик жойидан синишлари микдори
кескин ошади
Билак суягининг типик жойидан синиши деганда — бўғим юзасидан н 2-
3 см юқоридан синиш тушунилади. Синиш чизиги кўндаланг ёки кийшик
кўндаланг йўналишда ўтади. Катта ёшдаги шахсларда билак суяги дистал 
қисмининг кўп майдаланиб кетган (парчаланган) синиши кузатилади. Пастки 
эпифиздаги синиш кўпрок панжанинг кафт орқасига ёки кафтга буқилган
холатида узатилган қўл билан йиқилганда рўй беради. Агар бемор кафт 
орқасига буқилган қўли билан йиқилганда дистал бўлак кафт орқаси ва билак 
томонга сурилади ва озгина супинация холати бўлади, марказий бўлак эса 
кафт-тирсак томонга сурилади (экстензион Коллис синиши)


Коллис синишига карама-карши ўларок»
кафтнинг буқилган холатидаги кул билан
йиқилганда дистал метаэпифизнинг флекцион
синиши содир бўлади (Смит синиши). Бунда
дистал бўлак бир оз пронацияда ва кафт
томонга сурилган, вахрланки марказий бўлак —
супинация холатида ва қисман орқа томонга
сурилган бўлади. 
Т а ш х и с. Ташки томондан кўздан
кечирилганда билак суягининг типик жойидан
бўлаклари сурилган синишларда вилкасимон
ёки найзасимон деформация аниқланади.
Коллис синишида билакнинг орка юзасида
дистал бўлакни, кафт юзасида эса проксимал
бўлакни пайпаслаб кўриш мумкин. Панжа
дистал бўлак билан бирга билак томонга
сурилган. Смит синишида, аксинча, дистал
бўлак билакнинг кафт юзасида, проксимал
бўлак эса кафт орқаси юзасида пай-пасланади


Билак суяги унинг орқа ёки кафт томонидан ва тирсак суягининг бигизсимон ўсига
пайпасланганда синган жойда қаттиқ оғриқ. бўлади. Укига тушадиган оғирлик
синган жойда оғриқни кучайтиради. Билак-кафт бўғимидаги харакат кескин
чекланган ва оғриқли бўлади. Бўлаклар ўртасидаги ҳаракатчанлик ва суяк
крепитациясини текшириш шарт эмас. Билак суяги типик жойидан синганда
сурилган бўлаклардан баъзан ўрта нерв, шунингдек ўрта билак нервларининг
суяклар орасидаги тармоклари шикастланади (Турнер неврити), бу кескин
оғриқдар, парестезия ва анесезия зоналари пайдо бўлиши билан юзага чикади,
кейинчалик «панжанинг қаттиқ шиши», панжа суякларининг догсимон остеопорози
ва бошқалар кузатилади. IV бармоқдаракатлари чекланган, панжа орқасидаги тери
ялтирайди. 


Нормада билак суягининг бўғим юзаси четларини туташтирадиган
чизик унинг ўки орқали ўтказилган перпендикуляр билан мое
келиши ёки перпендикулярдан кафт томонга 10° га огиши
мумкин, яъни ўк ва билак суягининг бўғим юзаси четларини
туташтирадиган чизик ўртасидаги 80-90°ни ташкил этиши керак
(133-расм, а). Агарда бу бурчак 90°дан кўп бўлса, дистал бўлак
ташки томонга сурилган -Коллис синиши (133-расм, б). 80°дан кам
бўлса, дистал бўлакнинг кафтга сурилганлигини билдиради —
Смит синишиt


Билак суягининг типик
жойидан синганини
аниқлашда икки
проекциядаги
рентгенограммаларнинг
аҳамияти катта. 
Баъзан 3/4 проекциядаги
учинчи сурат зарур (синиш
ва парчалар бор йўқлиги
аниқланади, дистал
бўлакнинг сурилишига ба,\о
берилади). 
Рентгенограмма да ён проекцияда
сурилишга баҳо бериш учун билак
суяги ўкини марказий бўлак
бўйича, билак-кафт бўғими
сатҳида эса билак суяги ўкига
перпендикуляр чизикни ва уни
бўғим юзаси четлари билан
туташтирадиган чизикни
ўтказилади


Дистал бўлакнинг бурчак
ҳосил қилиб сурилишини
бартараф этмаслик Коллис
синишида суякнинг ички
кафт томонида буқилишни
ва Смит синишида кафт
орқасида буқилишини
чегаралаб кўяди
Рентгенограммада
олдинги-орқа проекцияда
аниқланадиган
бўлакларнинг сурилиши
функция бузилишлари
учун унчалик аҳамиятга
эга эмас. 
Тирсак суяги бошчасининг бўғим
фасеткаси билак суягининг бўғим
юзасидан 0,5-1 см га юқорида
(роксимал) жойлашган. Билак
суягининг бўғим юзаси билан
олдинги-орқа рентгенограммада
диафиз ўкига перпендикуляр
ўртасидаги нормал бурчак
радиоульнар бурчак — 30°ни
ташкил этади



Download 1.91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling