0 ga teng bòladi, K+ ionlari konsentratsiya gradienti bòylab hujayradan oqib chiqadi


Сурфактант – бу юза актив модда ,альвеолаларни ички юзасини қоплайди, сувнинг юза таранглигини анча камайтиради


Download 1.58 Mb.
bet7/9
Sana22.06.2023
Hajmi1.58 Mb.
#1650281
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
FINAL fiziologiya

Сурфактант – бу юза актив модда ,альвеолаларни ички юзасини қоплайди, сувнинг юза таранглигини анча камайтиради.
356. Максимал чуқур нафас чиқарган ўпкада қандай ҳаво қолади:
J: 3000 ml
357. Қайси ҳаво йиғиндилари ўпканинг умумий сиғимини ташкил этади:
J: 6500 ml
358. Қандай ҳолатда бронх мушаклари бўшашади:
J: prostoglandin tasrda va simpatik nerv tasrda
359. Қандай ҳолатда бронх мушаклари қисқаради:
J: parasimpatik nerv tasrida va Gistamin tasrda
360. Плевра бўшлиғида ҳаво тўпланганда, бу холат қандай номланади:
J: Plevmotoraks
361. Дондерс модели қандай механизмни намойиш этади:
J: Нафас олиш ва чиқариш акти механикасини кўрсатувчи Дондерс модели.
362. Газ эмболияси қачон кузатилади
J: сув тубидан Тез кўтарилиш оқибатида ўпкадан чиқиб улгурмайди ва қонда газ пуфаклари пайдо бўлади, яъни газ эмболияси ҳосил қилувчи кессон касаллиги келиб чиқади
363. Плевра бўшлиғида манфий босим бўлишига сабаб
J: ўпка тўқимасининг эластик тортишиш кучи ва плевра пардаларининг ҳавони сўриш ҳусусиятига эга эканлиги.
364. Паст атмосфера босимида...
J: Gipoksiya bo'ladi
365. Баланд атмосфера босимида...
J: бўшашиш, ранги оқариш, лабларда ва буруннинг равоқларида кўкариш белгилари пайдо бўлади.xushdan ketsh
366. Қонда СО2 таранглигининг камайиши қандай номланади
J:
367. Анатомик ўлик бўшлиқни хажми тенг.
J: 140-150 ml
368. Нафас тезлашиши қандай номланади:
J: giperventilatsiya
369. СО2 қонда асосан қайси кўринишда ташилади:
J: карбогемоглобин (ННbСО2
370.Эйпноэ нима:
J: odatdagi nafas olsh lekn nafas olsh ritmni va tezligni ozgartra olmaydi
371.Гипокапния келиб чиқишига сабаб:
J: Алвеоляр ҳаводан қонга етарлича кислород ўтмаслиги гипоксемик гипоксияга сабаб бўлади.
372.Гипоксия нима
J:
Download 1.58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling