1-маъруза геодезия тўҒрисида мълумот
Download 1.14 Mb.
|
Geodeziya
- Bu sahifa navigatsiya:
- Qabul qildi: Saidov Baxtiyor РЕЖА
- Қутбий координата тизими
- Ясси координата тизимлари
- Тўғри бурчакли ясси координата тизими Тўғри бурчакли координата тизимида ихтиёрий бир нуқта координата боши қилиб олинса, бундай координата тизимига шартли (маҳаллий) координата тизими
- Гаусс-Крюгер тўғри бурчакли координата тизими
TOSHKENT ARXITEKTURA-QURILISH UNIVERSITETI MUXANDISLIK QURILISH INFRASTRUKTURASI FAKULTETI “GEODEZIYA VA KADASTR” KAFEDRASI “Injenerlik geodeziyasi” FANIDAN MUSTAQIL ISH MAVZU: Geodeziyada qo‘llaniladigan koordinata sistemalari Bajardi: Abduraxatova Shodiya Gurux: 302-22-guruh Qabul qildi: Saidov Baxtiyor РЕЖА:
Ер шарида ўтказилган меридиан ва параллеллар йиғиндиси географик тўр деб аталади. Картада географик тўр ёрдамида нуқталарнинг географик координаталари аниқланилади. Ер шаридаги бирон нуқтанинг географик координаталари (ўрни) шу нуқтанинг географик кенглиги ва узоқлиги билан ифодаланади. Ер юзасидаги бирон нуқтадан Ер марказига томон туширилган шовун чизиғи билан экватор текислиги орасида ҳосил бўлган бурчакка, шу нуқтанинг географик кенглиги дейилади. Нуқтанинг географик кенглиги билан белгиланади. Ясси координата тизимлари Ясси координата тизимларидан Геодезияда кўпроқ қўлланадигани тўғри бурчакли ва қутбий координата тизимларидир. Улардан ер юзасидаги кичикроқ худудларни съемка қилиш ва горизонтал текислик сиртида план ва карталарни тасвирлашда фойдаланилади. Бу координата тизимлари ер сферик эканлиги инобатга олинмасдан, ясси деб олинганда қўлланилади. 3.4. -шакл. Геодезик тўғри бурчакли ясси координата тизими Тўғри бурчакли ясси координата тизими Тўғри бурчакли координата тизимида ихтиёрий бир нуқта координата боши қилиб олинса, бундай координата тизимига шартли (маҳаллий) координата тизими дейилади. Бундай кордината тизими катта ҳудудда бажариладиган геодезик ишларда жуда ҳам ноқулай, сабаби қўшни участкадаги геодезик ишларни ягона ҳолга келтириш қийинлашади. Бу координата проекция тизими 1928 йилдан киритилган бўлиб, унда ер Бу координата проекция тизими 1928 йилдан киритилган бўлиб, унда ер эллипсоиди бошланғич Гринвич меридианидан ғарбдан шарқга қараб 60 ёки 30 ли зоналарга бўлинади ва араб сонлари билан номерланади ( 3.5-шакл). Зона бу икки томонидан географик меридиан билан чегараланган ер эллипсоидининг бўлаги. Бундай бўлаклар сони дан 60 та ёки 120 та бўлади. Ҳар бир зона немис олими К. Гаусс томонидан 1825-1830 йилларда ишлаб чиқилган цилиндрик проекцияга туширилиб текисликка ёйилади. Бу проекцияни тўғри бурчакли координата тизимида қўллашни 1912 йилда немис геодезисти Л. Крюгер ишлаб чиқди. Шунинг учун зонал системали тўғри бурчакли координата Гаусс-Крюгер тўғри бурчакли координата тизими деб юритилади.
Foydalanilgan adaiyotlar ro’yxati:
Download 1.14 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: |
Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling
ma'muriyatiga murojaat qiling