Diffеrеntsial rеnta I ning hosil bo’lishi
Еr uchast-kasi
|
Ijti-moiy ishlab chiqarish xarajat-lari (so’m)
|
O’rtacha foyda (so’m)
|
Ijti-moiy qiymat (so’m)
|
YAlpi mahsu-lot (tonna)
|
Mahsu-lotning indivi-dual qiymati
(so’m)
|
Ijti-moiy qiymat – bozor narxi (so’m)
|
YAlpi sotil-gan mahsu-lot (so’m)
|
Dif-fеrеn-tsial rеnta I
(so’m)
|
A
|
8000
|
2000
|
10000
|
20
|
500
|
500
|
10000
|
-
|
B
|
8000
|
2000
|
10000
|
25
|
400
|
500
|
12500
|
2500
|
D
|
8000
|
2000
|
10000
|
30
|
333
|
500
|
15000
|
5000
| Diffеrеntsial rеnta II ning hosil bo’lishi
Ishlab chiqarish davri
|
Ishlab chiqarish xarajat-lari
(so’m)
|
YAlpi mahsulot (tonna)
|
1 tonna mahsu-lotning indivi-dual qiymati
(so’m)
|
1 tonna mahsu-lotning ijtimoiy qiymati
(so’m)
|
Sotilgan mahsulot summasi, so’m
|
Qo’shimcha mahsulot, ya’ni dif-fеrеntsial rеnta II, so’m
|
Birinchi yil
|
10000
|
20
|
500
|
500
|
10000
|
-
|
Ikkinchi yil
|
15000
|
40
|
375
|
500
|
20000
|
10000
|
ИХ
- ердан фойдаланганлик учун тўланадиган рента
R
- ерга илгари сарфланган капитал учун фоиз
r
А
- 1) ер участкаси эгаси олиш мумкин бўлган ер рентаси миқдорига;
- 2) ссуда фоизи меъёрига
Ернинг нархи иккита миқдорга боғлиқ:
Ер нархи.
- Маълумки, ер инсон меҳнати маҳсули бўлмаганлиги сабабли алмашув қийматга эга эмас. Шунга кўра, назариётчилар ер ва бошқа табиат инъомлари нархини иррационал нархлар деб атайдилар.
НЕ
R
r*
3. Агросаноат интеграцияси ва агробизнес
Агросаноат интеграцияси
- – қишлоқ хўжалиги билан саноат, айниқса унга хизмат қилувчи ва маҳсулотни истеъмолчига етказиб берувчи туташ тармоқлар ўртасида ишлаб чиқариш алоқаларининг ривожланиши ҳамда уларнинг узвий бирикиш жараёнидир.
Агросаноат мажмуаси (АСМ) – бу қишлоқ хўжалик маҳсулотлари етиштириш, уни сақлаш, қайта ишлаш ва истеъмолчиларга етказиб бериш билан шуғулланувчи иқтисодиёт тармоқлари бирикмасидир.
- – қишлоқ хўжалигига ишлаб чиқариш воситалари етказиб берадиган саноат тармоқлари, шунингдек, қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришига техника хизмати кўрсатиш билан банд бўлган тармоқлар;
. Биринчи соҳа
- – қишлоқ хўжалигининг ўзи;
иккинчи соҳа
- – қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини истеъмолчига етказиб беришни таъминлайдиган тармоқлар (тайёрлаш, қайта ишлаш, сақлаш, ташиш, сотиш);
учинчи соҳа
- – одамлар ҳаёти ва фаолиятининг умумий шароитларини таъминлайдиган инфратузилма (йўл-транспорт хўжалиги, алоқа, моддий-техника хизмати, маҳсулотни сақлаш тизими, омбор ва тара хўжалиги)дан иборат.
тўртинчи соҳа
Қишлоқ хўжалик соҳаларидаги тадбиркорлик фаолияти агробизнес дейилади.
Агрофирма маълум турдаги қишлоқ хўжалик маҳсулотларини етиштириш ва уни пировард маҳсулот даражасигача қайта ишлашни қўшиб олиб борадиган корхонадир.
Агросаноат бирлашмалари бир турдаги маҳсулот ишлаб чиқарувчи ва унга боғлиқ ишлаб чиқариш фаолияти билан шуғулланувчи бир неча хўжалик ҳамда корхоналарнинг бирлашмасидир.
Агросаноат комбинатлари қишлоқ хўжалик маҳсулотларини етиштириш, қайта ишлаш ва истеъмолчиларга етказиб беришгача барча технологик жараёнга хизмат қилувчи хўжалик ва корхоналарнинг маълум бир ҳудудида бирлашувидир.
Do'stlaringiz bilan baham: |