Qidiruv: КИМЕВИЙ

Кимёвий бирикмалар
- 10-Mavzu. Hayot davomiyligining asosi – nuklein kislotalar reja
-§. Кимёвий технология, нефть ва газни қайта ишлаш технологияси йўналишлари амалиётига қўйиладиган хавфсизлик талаблари
-
Агрокимёвий хаританома тузиш
- Асосий қисим типик бўз тупроқларнинг келиб чиқиши ва тарқалиши
АЛУНИТ-қазилма ноорганикмодда, хомашё (кимёвий формуласи калий ва алюмнийнинг мураккаб сульфати, алюминий хомашёси). АМОРТИЗАТОР
- Глосарий (луғат) а абразив — абразив
Фотокимёвий реакциялар
- Физиология. Вазифалари ва усуллари. Тиббиётдаги аҳамияти. ҚИСҚача тарихи. ҚЎЗҒалувчан тўҚималар физиологияси
-модда. Кимёвий ёки радиоактив моддалар билан ифлосланган ерлардан
- Ўзбекистон республикасининг ер кодекси 1-боб. Умумий қоидалар
Кимёвий ҳисоблашлар
- Oziq-ovqat mahsulotlari texnologiyasi va sanoat uzumchiligi
Кимёвий усул
- Амалий машғулотлар учун услубий қЎлланма
Кимёвий чидамлилик - коррозия
- Қурилиш материалларининг асосий хоссалари Маърузачи: в б,доцент. Х. М. Сабуров Қурилиш материалларининг асосий хоссалари
Этилен ва пропиленнинг кимёвий хоссалари
- Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Бухоро муҳандислик-технология институти
Кимёвий таркиби
- Ў. АҲмедов, А. Эргашев, А. Абзалов
Диссертация мавзуси: Чизиқий зичлиги 8. текс бўлган аралаш иплар технологик параметрларини пневмомеханик йигириш машинасида ишлаб чиқишДиссертация мавзуси: Чизиқий зичлиги 8. текс бўлган аралаш иплар технологик параметрларини пневмомеханик йигириш машинасида ишлаб чиқиш
I-боб. Кимёвий толаларни ишлатиш истиқболлари, уларнинг ассортименти, аралашма толаларнинг хосса кўрсаткичларини башорат қилиш, уларни қайта ишлаш усулларига бағишланган адабиётлар шарҳИ
Диссертация 1.02 Mb. 3
o'qib
Цитрус меваларидан пектин моддасини ажратиб олиш ва баъзи-бир физик –кимёвий хоссаларини ўрганишЦитрус меваларидан пектин моддасини ажратиб олиш ва баъзи-бир физик –кимёвий хоссаларини ўрганиш
N -пектин ва l-пектинларга бўлинади. N -пектинлар 50% гача метиллашган; l-пектинларда эфирланган карбоксил гурухлар 50% дан озроқ бўлади. Уларнинг тузлари нормал ёки нордон пектинлар дейилади [5-10]
58.5 Kb. 2
o'qib
Кимёвий технология асосий жараён ва курилмалариКимёвий технология асосий жараён ва курилмалари
Butun dunyoda XX asrning o`rtasigacha bir nechta o`lchov sistemasi mavjud edi: mkgss – metr, kilogramm – kuch va sekundaga asoslangan texnik sistema; sgs – santimetr, gramm va sekundaga asoslangan metrik sistema
63 Kb. 2
o'qib
Кимёвий технология асосий жараён ва курилмалариКимёвий технология асосий жараён ва курилмалари
Gaz yoki bug`li aralashmalardagi komponentlarining suyuqlikda yutilish jarayoni absorbsiya deb nomlanadi. Yutilayotgan gaz yoki bug` absorbtiv, yutuvchi suyuqlik esa – absorbent deb ataladi
1.65 Mb. 13
o'qib
Мавзу: Техника керамикаси. Техника керамикаси махсулотлари Техника керамикаси классификациясиМавзу: Техника керамикаси. Техника керамикаси махсулотлари Техника керамикаси классификацияси
N4, Si-Me-o-n системасида ҳосил бўлувчи ва сиалон номи билан аталувчи оксинитридли фазалар киради. Бундай қийин эрувчан нометалл ва металлсимон моддаларнинг кимёвий формуласи ва структурасига оид маълумотлар 4-жадвалда
1.77 Mb. 6
o'qib
1-мавзу. «Кимёвий инжиниригида моделаштириш» фанига кириш1-мавзу. «Кимёвий инжиниригида моделаштириш» фанига кириш
Bu modelga asosan, moddaning butun oqimda bir XIL taqsimlanishi qabul qilingan. Ya’ni bu apparatga kirgan modda bir zumda butun apparat xajmiga bir tekisda taqsimlanadi. Ideal aralashtirish modeli matematik ifodasi quyidagicha
99.26 Kb. 1
o'qib
1-мавзу. «Кимёвий инжиниригида моделаштириш» фанига кириш1-мавзу. «Кимёвий инжиниригида моделаштириш» фанига кириш
Bu modelga asosan, moddaning butun oqimda bir XIL taqsimlanishi qabul qilingan. Ya’ni bu apparatga kirgan modda bir zumda butun apparat xajmiga bir tekisda taqsimlanadi. Ideal aralashtirish modeli matematik ifodasi quyidagicha
1.41 Mb. 3
o'qib
4 соат “Кимёвий ишлаб чиқариш энерготехнологиялари ” фанининг келиб чиқиши ва ривожланиши4 соат “Кимёвий ишлаб чиқариш энерготехнологиялари ” фанининг келиб чиқиши ва ривожланиши
«харканча кийматга тушса» хам купайтиришга интилиш солиштирма энергия сарфиётини ошиб кетишига олиб келиши мумкин. Шунинг учун жадаллаштирилган жараёнларни ишлашда жадал ишлайдиган реактор ва масса алмаштиргич аппаратлар қаторида энергияни тежовчи технологияларни
171 Kb. 17
o'qib
Тошкент тиббиёт академияси биоорганик ва биологик кимё кафедраси биоорганик кимё I курсТошкент тиббиёт академияси биоорганик ва биологик кимё кафедраси биоорганик кимё I курс
D- ва чапга бурувчи L- турларига булинади. Улар физик ва кимёвий хоссалари билан бир биридан фарк килмайди. Факат оптик фаоллиги билан фарк килади. Энантиомерларнинг сони
349.5 Kb. 1
o'qib
24-маъруза. Металларнинг умумий хоссалари Режа: Металларнинг умумий хоссалари. Металларнинг даврий системадаги ўрни Металларнинг физик ва кимёвий хоссалари Металларнинг олиниши. Қотишмалар24-маъруза. Металларнинг умумий хоссалари Режа: Металларнинг умумий хоссалари. Металларнинг даврий системадаги ўрни Металларнинг физик ва кимёвий хоссалари Металларнинг олиниши. Қотишмалар
James E. House. Inorganic Chemistry. Elsevier, Illinois Wesleyan University 2013. Р 832
1.05 Mb. 1
o'qib
металлар коррозияси тушунчаси ва металларни коррозиядан сақлашнинг иқтисодиётдаги ахамиятиметаллар коррозияси тушунчаси ва металларни коррозиядан сақлашнинг иқтисодиётдаги ахамияти
«corrodere» сўзидан олинган бўлиб, емирилиш деган маънони билдиради. Металл ва металл буюмларнинг атроф–муҳит билан физик–кимёвий таъсирлашиши натижасида ўз–ўзидан емирилиш ҳодисасига металлар коррозияси дейилади
28.5 Kb. 4
o'qib
Режа: Абсорбентлар турлари, уларнинг физик-кимёвий хоссалариРежа: Абсорбентлар турлари, уларнинг физик-кимёвий хоссалари
H2S, cоs, cs2 лардан тозалашда ютувчини тўғри танлаб олиш асосий вазифадир. Ютувчини тўғри танлаб олиш товар газ сифатини оширишдан ташқари қурилмаларни энергия ва металлар сарфини камайтиради
266.57 Kb. 2
o'qib
Ибн Сино ер ости сувларининг қандай тоғ жинсларидан оқиб чиққанлигига қараб, уларнинг кимёвий таркиби шаклланади, деб таъкидлаган. Минерал сувлар шифобахш сувлар деб тушунтирган ва бу билан гидрогеохимия фанига асос солган. Ал-БерунийИбн Сино ер ости сувларининг қандай тоғ жинсларидан оқиб чиққанлигига қараб, уларнинг кимёвий таркиби шаклланади, деб таъкидлаган. Минерал сувлар шифобахш сувлар деб тушунтирган ва бу билан гидрогеохимия фанига асос солган. Ал-Беруний
N. Павловский, Ф. P. Саваренский, А. F. Лебедев, Н. И. Толстихин, Г. Н. Каменский, А. M. Овчинников, О. K. Ланге, А. Н. Семихатов ва бошқалар
94.57 Kb. 6
o'qib
Ернинг пайдо бўлиши, тузилиши ва кимёвий таркиби. Ер пўсти (литосфера) геокимёсиЕрнинг пайдо бўлиши, тузилиши ва кимёвий таркиби. Ер пўсти (литосфера) геокимёси
Bu toʻlqinlar boʻylama va koʻndalang toʻlqinlar boʻlib, ularning Yer ichki qismini tashkil etgan qattiq, suyuq qatlamlarida tarqalishi turlicha koʻrinish kasb etadi. Bu zamonaviy metodlar asosida Yer ichki qatlamlarini oʻrganish quyidagi
49.25 Kb. 11
o'qib
Атом – бу кимёвий элементнинг оддий ва мурраккаб моддалар таркибига кирадиган энг кичик заррачасидир. Оддий моддалар деб, бир хил турдаги атомлардан ташкил топган моддаларга айтилади. Масалан: LI, K, Na, Rb, Cs, Fr, B, C, N2, O2, F2, Cl2, Br2, J2, P, S, SiАтом – бу кимёвий элементнинг оддий ва мурраккаб моддалар таркибига кирадиган энг кичик заррачасидир. Оддий моддалар деб, бир хил турдаги атомлардан ташкил топган моддаларга айтилади. Масалан: LI, K, Na, Rb, Cs, Fr, B, C, N2, O2, F2, Cl2, Br2, J2, P, S, Si
Li, K, Na, Rb, Cs, Fr, B, C, N2, O2, F2, Cl2, Br2, J2, P, S, Si, Al, Au. Улар алоҳида ёки молекула ҳолида учраши мумкин
19.15 Kb. 1
o'qib

1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling