Qidiruv: Утказгичлар

Тўғри туртбурчакли кенг остонали сув ўтказгичлар
- Suyuqlik va gaz mexanikasi faniga kirish
Ярим ўтказгичли
- Texnologiyalari universituti qarshi
Хусусий ярим ўтказгичлар
- O‘zbekiston respublikasi axborot texnologiyalari va kommunikatsiyalarini rivojlantirish vazirligi muhammad al‑xorazmiy nomidagi toshkent axborot texnologiyalari universiteti elektronika va radiotexnika kafedrasi Mustaqil ish -2
II-БОБ. Яримўтказгичли диодлар олиш технологияси
- Мустақил иши бажарди: А. Негматов
Аралашмали ярим ўтказгичлардаги заряд
- 28-Ma’ruza Kirishmali yarim o’tkazgichlar
-мавзу. Яримўтказгичли спинтроника
-
Ярим ўтказгичли оптик кучайтиргичлар
- Оптик кучайтиргичлар режа
Стрелкали ўтказгичларнинг ишлатилиши
- 3-амалиёт машғулоти Темир йўлларда стрелкали ўтказгичлар ва уларнинг турлари, қўлланилиши, стрелка маркасини топиш
III.2 Cув ўтказгичларнинг асосий ҳисоблаш формуласи
- Iii. Иншоатлар бўҒини ҳисоби III. Сув ўтказгичлар aсосий тушунчалар ва сув ўтказгичлар таснифи
Iii. Иншоатлар бўҒини ҳисоби III. Сув ўтказгичлар aсосий тушунчалар ва сув ўтказгичлар таснифиIii. Иншоатлар бўҒини ҳисоби III. Сув ўтказгичлар aсосий тушунчалар ва сув ўтказгичлар таснифи
Z сув ўтказгичдаги геометрик фарқ, яъни юқори ва пастки бьефлардаги сув оқими сатҳлари фарқи
0.94 Mb. 8
o'qib
Elektr va magnetizm 6-ma’ruza Ўтказгичлар электр майдонида. Ўтказгичлар электр сиғими. Конденсаторларнинг сиғими. Электр майдон энергияси ва зичлигиElektr va magnetizm 6-ma’ruza Ўтказгичлар электр майдонида. Ўтказгичлар электр сиғими. Конденсаторларнинг сиғими. Электр майдон энергияси ва зичлиги
Tashqi sirtlar o’zgarmaganda, zaryadlangan jism elektr maydoni potensiali unga berilgan zaryad miqdoriga proporsionaldir
1.31 Mb. 1
o'qib
1. Ўтказгич ва ярим ўтказгичлар хақида тушунча1. Ўтказгич ва ярим ўтказгичлар хақида тушунча
1.09 Mb. 12
o'qib
3-амалиёт машғулоти Темир йўлларда стрелкали ўтказгичлар ва уларнинг турлари, қўлланилиши, стрелка маркасини топиш3-амалиёт машғулоти Темир йўлларда стрелкали ўтказгичлар ва уларнинг турлари, қўлланилиши, стрелка маркасини топиш
1.51 Mb. 3
o'qib
5-лаборатория иши термоэлэктрик термометрларнинг ишлаш принципини ўрганиш5-лаборатория иши термоэлэктрик термометрларнинг ишлаш принципини ўрганиш
A ва b ўтказгичлар учидаги потецциаллар ҳамда ҳароратлар айирмаси натижасида ҳосил бўлган тэюк
322.87 Kb. 4
o'qib
5-лаборатория иши термоэлэктрик термометрларнинг ишлаш принципини ўрганиш5-лаборатория иши термоэлэктрик термометрларнинг ишлаш принципини ўрганиш
A ва b ўтказгичлар учидаги потецциаллар ҳамда ҳароратлар айирмаси натижасида ҳосил бўлган тэюк
304.25 Kb. 4
o'qib
Portal guldu uz-ярим ўтказгичли ҚPortal guldu uz-ярим ўтказгичли Қ
«Ярим ўтказгичлар ва диэлектриклар физикаси» ва «Гелиофизика ва қуёш энергиясидан фойдаланиш» мутахассисликлари бўйича
0.72 Mb. 52
o'qib
1- иш ўтказгичлар ҳақиқий қаршилигини уларнинг геометрик параметрлари ва материалларнинг солиштирма қаршилигига боғлиқлигини ўрганиш1- иш ўтказгичлар ҳақиқий қаршилигини уларнинг геометрик параметрлари ва материалларнинг солиштирма қаршилигига боғлиқлигини ўрганиш
U кучланишнинг занжирдаги ток кучи I га нисбати доимий қиймат эканлигини аниқлади
59.49 Kb. 2
o'qib
Ўзбекистон республикаси транспорт вазирлиги тошкент давлат транспорт университети “Қурилиш” факультетиЎзбекистон республикаси транспорт вазирлиги тошкент давлат транспорт университети “Қурилиш” факультети
Aвтомобиль йўллари, кўприклар, тоннеллар, йўл ўтказгичлар ва аэродромларни лойиҳалаш ва қуриш
1.1 Mb. 20
o'qib
28-Ma’ruza Kirishmali yarim o’tkazgichlar28-Ma’ruza Kirishmali yarim o’tkazgichlar
Tayanch iboralar: Ярим ўтказгичлар, концентрация, xususiy yarim o‘tkazgichlar, kristall, taqsimot funksiyalari, elektr o’tkazuvchanlik, dielektriklar, Fermi sathi
48.34 Kb. 3
o'qib
28-Ma’ruza Kirishmali yarim o’tkazgichlar28-Ma’ruza Kirishmali yarim o’tkazgichlar
Tayanch iboralar: Ярим ўтказгичлар, концентрация, xususiy yarim o‘tkazgichlar, kristall, taqsimot funksiyalari, elektr o’tkazuvchanlik, dielektriklar, Fermi sathi
281.48 Kb. 4
o'qib
Хусусан ярим ўтказгичларХусусан ярим ўтказгичлар
P'' ва ''N'' орасида бир-бирига тегиб турган жойида ''тешик'' ва ''электрон''лардан иборат ''юпқа'' қатлам ҳосил бўлади. Бу қатлам ҳосил бўлгандан кейин ''диффўзия'' жараёни тўхтайди. Ҳосил бўлган қатлам p-n ўтиш дейилади. (10-расм)
175.89 Kb. 1
o'qib
Яримутказгичлар электр токини яхши утказувчи моддалар (утказгичлар, асосан, металлар) ва электр токини амалда утказмайдиган моддалар (диелектриклар) орасидаги оралиқ вазиятни эгаллайдиган моддаларЯримутказгичлар электр токини яхши утказувчи моддалар (утказгичлар, асосан, металлар) ва электр токини амалда утказмайдиган моддалар (диелектриклар) орасидаги оралиқ вазиятни эгаллайдиган моддалар
Ko‘ndalang elektr maydon yupqa dielektrik orqali o‘tib, kanaldagi zaryad tashuvchilar konsentratsiyasini boshqaradi
1.15 Mb. 1
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling