Alisher navoiy nomidagi samarqand davlat universiteti psixologiya kafedrasi


Download 1.13 Mb.
Pdf ko'rish
bet112/156
Sana26.11.2021
Hajmi1.13 Mb.
#177677
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   156
Bog'liq
pedagogik konfliktologiya

Tana zabonining  yetti doirasi 
1.  Tashqi  ko’rinish.  Sochingiz  jingalakmi  yoki  boshqa  rangga  bo’yalganmi? 
Sochlaringiz  orqa  tomonga  turmak  qilinganmi,  yoki  kesilganmi?!  Sochlaringiz 
chiroyli  va  zamonaviy  qilib  turmaklanganmi,  yoki  pala  partishmi?!  Egningizda 
atlasmi  yoki  shim-kostyummi?  Bo’yalganmisiz  yoki  o’sma  qo’yganmisiz?  
Ro’moldamisiz,  yoki  boshingiz  ochiqmi?  Tilla  zanjirdamisiz  yoki  hyech  narsa 
taqmaganmisiz?  Yoshmisiz,  yoki  yoshi  o’tganmisiz?!  Mashinadamisiz,  yoki 
oyoqdamisiz?!  Mana  shularning  barchasi  siz  haqingizdagi  ma’lum  ma’lumotlarni 
boshqalarga  uzatib  turadi.  Tashqi  ko’rinish  inson  haqidagi  ma’lum  informasiyani 
yaqqol  namoyon  etadi.  Tashqi  ko’rinishdan  inson  moddiy  ahvoli,  kelib  chiqishi, 
ijtimoiy  holati  borasidagi  ilk  ma’lumotlarni  darrov  qabul  qilish  mumkin.  Masalan, 
odatda zamonaviy kiyingan, sochlari bo’yalgan, o’ziga aro berib yuradigan ayolni siz 
kalish-maxsida,  boshiga  ko’k  rangdagi  ro’mol  o’ragan,  milliy  kiyimda,  mungli 
ahvolda  ko’rsangiz,  birinchi  qiladigan  xulosangiz,  ―Bu  ayol  azador  bo’libdi-da‖ 
degan  xulosa  bo’ladi.  Ya’ni,  tashqi  ko’rinish  mazkur  ayol  hayotida  kechgan 
voqyealar borasidagi ma’lum axborotni  atrofdagilarga tarqatish uchun xizmat qiladi. 
2. Vaqt. Vaqt hamda vaqtga bo’lgan munosabat inson haqida aniq ma’lumotlarni 
olishga  yordam  beradi.  Siz  uchrashuv  uchun  ertalabni  tanladingizmi  yoki  kechki 
paytni?  Siz  biror    odamni    60  minut  kutasizmi,  yoki  2  minutdan  so’ng,  kutmasdan 
ketib  qolasizmi?  Yoki,  siz  o’zingiz  uchrashuvga  tayinlangan  vaqtda,  kechikmasdan 
kelasizmi,  yoki  har  doim  kechikib  yurasizmi?  Siz  tanigan    odamni  ko’rib,  darrov 


 
 
88 
ro’parasiga  chiqasizmi,  yoki  uning  o’zi  oldingizga  kelishini  kutib  turasizmi? 
Bularning barchasi siz haqingizdagi ma’lum axborotlar manbai bo’lib xizmat qiladi. 
Agar  siz  uchrashuvga  kechikib  kelsangiz-u,  darrov  kechirim  so’rab,  o’zingizni 
aybdorday  xis  qilsangiz,  demak,  siz  odatda  kechikib  yuradigan  odam  emassiz, 
kechikishingiz  uchun  biror  sabab  mavjud,  ataylab  bunday  qilmagansiz, 
kechikkaningiz  uchun  o’zingiz  hijolatdasiz.  Ammo  agar  kechikib  kelgandan  so’ng, 
uzr  ham  so’ramasangiz,  demak,  siz  tarbiyasiz,  qo’rs  odamsiz,  yoki  kutayotgan 
odamning  kekkaygan  boshlig’isiz.  Demak,  vaqtga  munosabat  masalasi  ham  inson 
xarakterini belgilovchi omillardan biri hisoblanadi.  
3.  Ijtimoiy  ahvolingiz.  Odamning  ijtimoiy  ahvoli  uning  tashqi  ko’rinishingizdan 
yaqqol ko’rinib turadi. Ijtimoiy ahvol va tashqi ko’rinish masalasi odamning na faqat 
qaysi  sohada  ishlashi,  oilasining  to’kinlishi,  uning  boyligi,  yoki  kambag’alligi,  
shaharlik, yoki qishloqlik ekanligini oydinlashtirishga xizmat qiladi. To’kin yashash 
ramzlarining  mavjudligi,  biror  guruhga    taalluqlilik,  boylik,  mashina,  zebu-ziynat 
kabilar siz to’g’ringizdagi ma’lum axborotlarni doimiy uzatib turadi. Ijtimoiy ahvol 
shuningdek, agar inson juda kam zebu-ziynat ishlatgan bo’lsa ham, ammo kiyimining 
qanday  bichuvda  tikilganligi,  materiallarning  to’la-to’kisligi,  uning  razmeri 
masalalarda ham o’zini namoyon qiladi. Zadagonlarga tegishli oilalarda juda sodda, 
zebu  ziynatsiz,  ammo  xushbichim  kiyiinish  targ’ib  qilinadi.  Zebu  ziynatning 
ortiqchaligi  madaniyatsizlik  va  didsizlik  alomati  sifatida  baholanadi.  Yangi  boy 
bo’lgan  odamlar  esa,  o’zining  boylar  qatoriga  qo’shilganligini  namoyon  qilish 
maqsadida,  ko’pincha  zebu  ziynatni  ko’p  ishlatishadi.  Demak,  odamning  tashqi 
ko’rinishi uning ijtimoiy mavqyeini aniqlashga ko’mak beradi. 
4.  Yaqinlikni  ko’rsatuvchi  alomatlar.  Inson  boshqa  insonlar  bilan  bo’ladigan  o’z 
muloqotida  ularning  nechog’li  o’ziga  yaqinligini  ko’rsatuvchi  alomatlarni  ham 
bildirib  turadi.  Masalan,  qo’l  berib  salomlashish,  quchoqlashish,  yelkaga  urib 
qo’yish.  Toshkentlik  yigit-qizlar  hyech  qachon  o’zaro  qo’l  berib  so’rashmaydilar. 
Ammo  viloyatlardan  kelgan  yigit-qizlar  orasida  qo’l  berib  salomlashish  urf-odati 
keng  tarqalgan.  Shu  bois,  viloyatdan  kelgan  yigit  toshkentlik  qizga  qo’lini  uzatib, 
salomlashmoqchi bo’lsa, qiz bola uning qo’lini olmasligi tabiiy. Chunki toshkentlik 
qiz bu narsani behurmatlik alomati hisoblaydi. Viloyatdan kelgan yigit uchun esa qiz 
bola  uning  qo’lini  olmaganligi  –  uni  mensimaganligi,  hurmat  qilmaganligi,  o’zini 
―katta‖  olganligi  belgisi  bo’ladi.  Aslida,  qiz  bola  va  har  qanday  ayolga  erkak  kishi 
birinchi bo’lib qo’l uzatishi madaniyatsizlik alomati hisoblanadi. Shu bois, bu narsa 
toshkentliklarda  targ’ib  qilinmaydi.  Shu  bilan  birga,  ayol  va  erkak  salomlashish 
qonun qoidalarida, ya’ni etiketda ham, faqatgina ayol kishi o’zi birinchi bo’lib qo’l 
uzatsagina,  unga qo’l  berib salomlashish mumkinligi  ta’kidlanadi.  Ya’ni,  ayol  kishi 
qarshisida  turgan  odamning  o’ziga  yaqinligi  me’yorlarini  o’zi  belgilaydi.  Demak, 
insonlararo  munosabatlarni  ko’rsatib  turuvchi  maxsus  makon  mavjud.  Mana  shu 
makon insonlarning o’zaro yaqinligiga qarab turib, qisqarishi, yoki kengayishi, tabiiy 
holdir. Tana zabonida kuyidagi turdagi xatti-harakatlar ajratiladi: 
- yaqin tanishlarning o’z xatti-harakatlari
- rasmiy hatti-harakatlar; 
- doimiy xatti-harakatlar;  
- kichik bir guruhda qabul qilingan xatti-harakatlar.  


 
 
89 
 Masalan,  hozir,  Toshkentda  o’g’il  bolalarning  salomlashishida  boshining  bir 
chekkasini  o’zaro  urishtirib  qo’yish  urf  bo’lgan.  Ammo,  katta  yoshdagilar  hyech 
qachon  boshini  urishtirib,  salomlashmasligi  ayon.  Begona  odamlar  o’zaro  yaqinlik 
alomatlarini  ko’rsatuvchi  harakatlarni  ishlatmaydilar.  Begona  odam  dabdurustdan 
sizning  yelkangizga  urib,  salomlashsa,  ―bu  –  odam  jinni  ekan‖,  deb  o’ylashingiz 
tabiiy.  Ammo  sizga  yaqin,  ammo  uzoq  vaqt  siz  ko’rmagan  odam  siz  bilan  o’z 
yaqinligini ko’rsatuvchi alomatlardan xoli bo’lgan rasmiy salom-alik yo’lini tanlasa 
hamda  sizga  ―sovuq‖,  yoki  ―rasmiy‖  munosabat  bildirsa,  siz  uni  yoki  biror  narsa 
bo’lgan, yoki ―u kekkayib ketibdi‖, degan xulosalarni qilasiz.  
5.  Tana  harakatlari.  Tana  zabonida  juda  katta  axborot  yuz  mimikasi  va  tana 
harakatlari  orqali  uzatiladi.  Yuz  mimikasi  inson  psixologiyasi,  insonning  ichki 
kechinmalari  va  xis-tuyg’ulari  bilan  kuchli  bog’langan  bo’ladi.  Shu  bois,  insonning 
nima  deyayotganligiga  qaramay,  yuz  mimikasi  o’ziga  xos  tabiiy  munosabatlarni 
bildirib turadi. Yuz mimikasi orqali juda katta ochiq, aniq va to’g’ri axborot uzatiladi 
va  qabul  qilinadi.    Shu  bilan  birga  tana  harakatlari  ham  insonlararo  yaqinlikni 
ko’rsatib turadi. Siz, o’zingizga yaqin odamga yaqinroq turasiz, uning tanasiga vaqti 
vaqti  bilan  qo’l  tekkizib  turasiz,  u  bilan  o’pishasiz,  orqasini  silab  qo’yasiz,  ammo 
sizga  uzoq  bo’lgan  va  tanimagan  odamga  nisbatan  hyech  vaqt  bunday  tana 
harakatlarini  ishlatmaysiz.  Yuz  ifodasi,  mimika,  ko’z  qarashlar,  qanday  qadam 
tashlashingiz,  imo-ishoralaringiz,  qo’l  harakatlaringiz  –  bularning  barchasi  tana 
harakatlari  bo’lib,  ular  o’zaro  munosabatlar  borasida  aniq  ma’lumot  beradi.  Inson 
mimikasi  juda  katta  axborot  tashuvchi  hisoblanadi.  Hayrat,  esankirash,  hursandlik, 
shodlik, jahl, sevinch, savol bilan qarash, tushkunlik, o’ylanish, g’azab, hafagarchilik, 
yig’i,  tanglik  kabi  xissiyotlar  inson  qiyofasida  to’liq,  darrov  va  adekvat,  ya’ni 
to’laqonli  aks  etadi  hamda  boshqalar  aynan  mana  shu  xususiyatlarini,  aynan  mana 
shu  kayfiyatlarni  qabul  qiladi.  Shu  bois,  sizning  jahlingiz  chiqayotgan  bo’lsa-yu, 
opponentingiz  ―Mana  jahling  chiqayotibdi‖  desayu,  siz  ―Yo’q,  mening  jahlim 
chiqmayotibdi,  senga  shunday  ko’ringandir‖,  deb  aytsangiz  ham,  opponentingiz 
sizning so’zlaringizga emas, balki o’z ko’zlariga ishonadi. 
6. Shaxsiy makon. Inson uchun o’z shaxsiy  makonini muhofaza qilish muhimdir. 
Shaxsiy  makonning  himoya  qilinganligi  insonni  tinch  va  havfsiz  muloqot  olib 
borayotganligini ko’rsatuvchi xususiyat  hisoblanadi.  Muayyan  bir  vaziyatda  sizning 
va  sizning  suhbatdoshingizning  qanchalik  bir  biringizdan  uzoqlikda  turishingiz,  siz 
bilan  suhbatdoshingiz  o’rtasidagi  makon  shaxsiy  makon  hisoblanadi.    Har  bir 
insonning  esa o’z  shaxsiy  makoni bo’ladi.  Bu  makonga boshqalarning  kirib  borishi 
ularning  sizga  aloqadorligi,  yaqinligiga  bog’liq  bo’ladi.  Agar  notanish  odam  sizga 
juda  yaqin  kelsa,  siz  tabiiy  ravishda  undan  chetlashishga  harakat  qilasiz.  Siz 
tanimagan  odam  hyech  qachon  sizning  shaxsiy  makoningizni  buzishga  harakat 
qilmaydi. Agar tanimagan odam sizning shaxsiy makoningizni buzib kirishga intilsa, 
sizning  ko’nglingizda  havf  uyg’onadi,  siz  sezgir  tortasiz.    Masalan,  siz  tanimagan 
odam  birdaniga  sizni  quchoqlab  ketmaydi.  Demak,  muloqot  olib  borilganda  inson 
shaxsiy  makoni  borligi  va  uni  buzib  bo’lmasligi  tamoyillariga  rioya  qilmoq  zarur. 
Agar  siz  birovning  o’z  shaxsiy  makoniga  ruhsatsiz  kirib  borsangiz,  uning 
shaxsiyatiga  bosim  o’tkazganingiz,  uning  xavfsizligiga  tahdid  ko’rsatganingiz 
bo’ladi.  


 
 
90 

Download 1.13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   156




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling