Alisher navoiy nomidagi samarqand davlat universiteti psixologiya kafedrasi


  Ochiq  va  aniq  savollardan  foydalaning!


Download 1.13 Mb.
Pdf ko'rish
bet109/156
Sana26.11.2021
Hajmi1.13 Mb.
#177677
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   156
Bog'liq
pedagogik konfliktologiya

7.  Ochiq  va  aniq  savollardan  foydalaning!  Konflikt  vaziyatida  tomonlar 
muloqoti imkon darajasida har ikki tomonga tegishli bo’lgan axborotlarni yig’ish va 
tahlil  qilish  asosiga  qurilmog’i  lozim.  Aslida  konflikt  emosiyalar  to’qnashuvidan 
axborotlar  almashuviga  o’tilishi  asosida  yechiladi.  Shu  bois,  suhbat,  ya’ni  muloqot 
jarayonida  ochiq  va  aniq  savollar  beribgina  siz  boshqa  inson  sizdan  nimani 
so’rayotganligini, uning qanday talablari mavjudligi, uning xissiyotlari va xulosalari 
nimalarga asoslanganligini to’g’ri tushuna olasiz.  
Ammo,  ochiq  va  aniq  savollar  –  nima?!  Ochiq  va  aniq  savollar  bu  -  «ha»  yoki 
«yo’q»  so’zlari    javob  sifatida  ishlatilmaydigan,  keng  javob bo’la  oladigan,  sizning 
savolingizga opponentingiz har tomonlama to’liq javob bera oladigan savollardir.  
Nima  uchun  ochiq  va  aniq  savollar  ishlatilishi  lozim?!  Chunki  siz  o’z 
opponentingiz  borasida  keng  ma’lumotlarni  uning  o’zidan  olishingiz  lozim.  Agar  u 
sizning  barcha    savollaringizga  faqat  ―ha‖  yoki  ―yo’q‖  deb  javob  beraversa,  siz 
opponentingiz haqida juda kam va noaniq ma’lumotlar to’play olasiz xolos. ―Ha‖ va 
―yo’q‖ javoblari sizga opponentingiz kayfiyati, munosabati, xulosalari, xissiyotlarini 
to’la va asosli namoyon qila olmaydi.  
Shu  bilan  birga  ―ha‖  va  ―yo’q‖  ko’proq  siz  shakllantirgan  xulosalarga  bo’lgan 
ijobiy  yoki  salbiy  munosabatni  anglatadi.  Bunday  javoblar  –  sizning 
munosabatingizga  bo’lgan  noaniq  javob  bo’la  oladi  xolos.  Ya’ni,  opponentingiz 
xulosalari va xissiyotlari  ikkinchi planga o’tib qoladi.  Opponentingiz  fikrlarini  aniq 
tasavvur etmaslik esa konflikt yechimi jarayonida noto’g’ri xulosalar qilinishiga olib 
kelishi mumkin.    
Shu  bilan  birga,  siz  ochiq  va  aniq  savollar  berish  orqali  uni  qiynayotgan  fikr-
o’ylarning tashqariga chiqishiga yordamlashasiz. Opponentingizga shunday savollar 
berish  orkali  uning  muammolari  siz  uchun  befarq  emasligini,  siz  uning  shaxsi  va 
so’ziga etibor berayotganligingizni ko’rsatasiz. U – tinchlanadi. U -  o’zining yakka 
emasligini anglaydi. Unda ishonch hosil bo’ladi. Ochiq va aniq savollar orqali u o’z 
dardlarini gapira boshlaydi. Sizning eshitishingiz esa undagi ishonchni qayta tiklaydi. 
O’rtada  –ochiq  va  aniq  muloqot  o’rnatilishi  uchun  asos  yaratiladi.  To’g’ri  tashkil 
qilingan  muloqot  esa  tomonlarni  bir  biriga  yaqinlashtiradi,  konflikt  va  muammoni  - 
bir  tomon,  ularga  qarshi  qaratilgan  tomonlarni,  ya’ni  siz  va  opponentingizni  -    bir 
tomon  qilinishiga  ko’mak  beradi.  Ochiq  va  aniq  savollarga  kuyidagi  misollarni 
keltirish mumkin: 
Ochiq va aniq bo’lmagan savollar:  - Sen charchadingmi?! 
                           - Sen borasanmi? 
                           - Bolalar yaxshimi?!                                                            
Ochiq  va  aniq  savollar:  -  Bo’lib  o’tgan  voqyea  senga  qanday  ta’sir  o’tkazdi? 
Nimalarni o’ylading, nimalar seni qiynadi?! 
  -  Nima  uchun  sen  ―sinfdoshlar  uchrashuviga‖  borishga  qaror  qilding? 
Sinfdoshlar uchrashuviga borib, nimalarni ko’rmoqchi va bilmoqchi eding?! 
  -  Men  ketgandan  so’ng,  bolalar  nima  qildi?  Sen  ularga  mening  yo’qligimni 
qanday  tushuntirding?  Ular  nima  deyishdi?  Hafa  bo’lishdimi?  Sen  o’zing  qanday 


 
 
84 
kayfiyatda  bo’lding?  Sen  nimalarni  o’ylading?!  Bolalar  uchun  qanday  javob 
tayyorlading?! O’zing bo’lib o’tgan voqyea haqida nimalarni o’ylaysan? 
Ochiq  va  aniq  yo’naltirilgan  savollarga  faqat  ―ha‖  yoki  ―yo’q‖  deb  javob  berib 
bo’lmaydi.  Albatta,  biror  holat,  yoki  vaziyat,  yoki  xissiyotni  to’la  bo’lmasa  ham, 
kengroq tarzda so’zlab berishga inson majbur bo’ladi. Ana shunday vaziyatda siz o’z 
opponenetingiz  so’zlarini  samimiy  e’tibor  bilan  tinglasangiz,  o’rtada  samimiy 
muloqot  uchun  sharoit  yaratiladi.  Shu  bilan  birga,  agar  konflikt  eng  yaqin  odamlar 
o’rtasida  yuz  bergan  bo’lsa,  oilaviy  tashvishlar,  farzandlar  borasidagi  umumiy 
qarashlar  tomonlarni  samimiy  muloqotga  undovchi  omillar  hisoblanadi.  Esingizda 
bo’lsin,  samimiyat  samimiyat  yaratadi,  yaxshilik  yaxshilikni  keltirib  chiqaradi, 
kechirimli bo’lsangiz, sizni ham kechirishadi, iliq munosabat bildirsangiz sizning iliq 
munosabatgiz ham bejavob qoldirilmaydi.  
Agar  konfliktdan  so’ng  tomonlar  umuman  ajralib  ketsa  ham,  tomonlar  o’zaro 
hurmat,  biri  birini  xo’rlamaganlik,  biri  birini  yerga  urmaganlik,  bir  birini 
nafsoniyatiga tegmaganlik asosida ajraladi. Bu esa – tomonlarni o’z insoniy nufuzi va 
qadriyatlarini saqlab qolinishiga imkon yaratadi. 
8.      Hyech  narsa  taklif  qilmang!  Nima  uchun  aynan  mana  shunday  talab 
qo’yiladi?  Chunki,  emosiyalar  va  ehtiroslar  ichida  odam  ba’zan  so’zlashga  berilib 
ketib, aslida o’zida mavjud bo’lmagan, yoki soniyalik, bir zumlik bo’lgan xis-tuylarni 
ifodalab  yuboradi.  Ana  shunday  xis-tuyg’ularni  asl  xis-tuyg’ulardan  ajrata  olish 
darkor. Siz mavhum va aslida bo’lmagan mana shunday ―aldamchi‖ xis-tuyg’ularga 
tayanib, noto’g’ri xulosalar qilib, biror bir takliflarni kiritsangiz, noto’g’ri xulosalar 
qilgan  bo’lasiz.  Masalaning  yana  bir  boshqa  muhim  tomoni  mavjud.  Ziddiyat 
jarayonida sizning takliflaringiz, ular - aqlli, jozibali, ikki tomon uchun qulay bo’lgan 
takliflar  bo’lganiga  qaramay,  emosiyalar  girdobida  rad  etilishi  mumkin.  Shu  bois, 
avval  emosional  holatni  samimiylik  va  ishonch  asosida  shakllantirish,  undan 
so’nggina vaqti soati  yetib kelganida,  ma’lum  takliflarni bosim  o’tkazmasdan taklif 
etish mumkin bo’ladi. Shu bilan birga, sizga aytilayotgan  so’zlarning ma’nosi aslida 
boshqa  mazmunda  bo’lishi  mumkinligini  doimo  yodingizda  tuting.  Sizga 
uzatilayotgan  va  ma’lum  qilinayotgan  axborotni  siz  to’g’ri  anglayotganligingizni 
nazorat  qilib  boring.  Buning  uchun  opponentingiz  so’zlarini  o’zingiz  anglaganingiz 
tarzida  qayta  takrorlab,  undan  qayta  so’rab  turing:    «Sizni  to’g’ri  tushundimmi?», 
―Siz  shunaqa  demoqchimisiz?‖,  ―Sizni  to’g’ri  tushungan  bo’lsam,  siz  shuni.... 
nazarda  tutyapsiz.  To’g’ri-mi?!‖    Bu  usullar  boshqa  odamni  to’g’ri,  adekvat 
anglashga yordam beradi. O’zga odamning fikrlarini adekvat, ya’ni ularga jamlangan 
ma’lumotlarni  aynan  opponentingizga  o’xshab  anglanishigina  ziddiyatga  bo’lgan 
tomonlar munosabatlarini bir biriga yaqinlashtiradi, fikrlar uzviyligiga olib keladi. 
9.    O’zingizni  nazorat  qiling!  Ziddiyat  jarayoni  ko’pincha  tomonlar qalbida va 
fikrida mavjud bo’lgan barcha negativ holat va qarashlarni yuzaga olib chiqadi. Shu 
bois,  har  ikkala  tomon  ham    qarama-qarshi  tomonni  hamma  nuqsonlarda  ayblash, 
o’zini esa himoya qilish bosqichidan o’tadi. Qarama-qarshilik kuchaygan paytda har 
doim  ham  boshqalar  bizga  aytayotgan  ba’zi  ―achchiq‖,  ―adolatli‖,  shu  bilan  birga, 
boshqa bir ―bo’hton‖, ―yolg’on‖, ―amalda bo’lmagan‖ so’zlar bizlarga yoqavermaydi. 
Ko’pchilik bunday holatdan ―tutoqib‖ ketadi. Ammo agar siz ―yarashish‖, ―kelishish‖ 
pozisiyasida  turgan  bo’lsangiz,  tabiiy  ravishda  ba’zi  kompromisslarga  borishga 


 
 
85 
to’g’ri  keladi.  Shu  bois,  har  ikkala  tomon  ham  o’z  emosiyalari  qatorida  o’zi 
ishlatayotgan  so’zlari,  amallari,  fikrlarini,  tana  zabonini  nazoratda  ushlashi  talab 
etiladi.  O’zingizni  nazorat  qila  olsangizgina,  o’zga  insonni  nazorat  qilish  uchun 
vaziyat  yaratiladi.    Boshqa  odam  o’z  so’zini  tugatmagunchacha,  uning  so’zini 
bo’lmay eshiting. Agar bu odamdan jahlingiz chiqayotgan bo’lsa, «men  – tasdiqlar‖ 
tizimini  qo’llang.  Bu  usul  sizning    his  tuyg’ularingizni  birovga  yetkazishga  imkon 
beradi.  Jahlga jahl bilan javob qaytarish konfliktni kuchurlashtirib yuborishini doimo 
esda tuting. Agressiyaga qarshi agressiya bilan javob qaytarmang. O’zingizni nazorat 
qiling,  bu  esa  opponentingiz  fikrlari  va  amallarini  nazorat  qilish,  uni  to’g’ri 
xulosalarga  yo’naltirish,  opponentingizga  ta’sir  o’tkazish  uchun  imkon  yaratadi. 
Keyinroq, ya’ni siz jahldan tushganda, suhbatni davom ettirishni so’rang. 
10.  Birovning  nafsoniyatiga  tegmang!  Har  inson  o’zicha  bir  olam  hisoblanadi. 
Har  bir  inson,  uning  ilmi,  bilimi,  madaniyati,  shaxsiyati  va  ijtimoiy  mavqyeidan 
qat’iy nazar o’ziga ma’lum bir ijobiy daraja bilan munosabat bildirishga bolalikdan 
o’rgangan bo’ladi. Shu bois, insonning o’ziga nisbatan qadrli va e’zozli munosabatda 
bo’lishi  tabiiy  hol  hisoblanadi.  Masalan,  konkret  inson,  xotin  va  yoki  kelin  sifatida 
sizning  talablaringizni  aniq  bir  vaziyatda  qoniqtirmayotgan  bo’lishi  mumkin,  ammo 
aynan mana shu inson qiz, farzand, ona, mutaxassis sifatida o’z oilasi va jamoasining 
juda  katta  hurmatiga  loyiq    bo’lishi  ham  mumkin.  Yoki  aynan  mana  shu  konkret 
inson,  ota  va  er  sifatida  o’z  xotinida  ba’zi  e’tirozlarni  uyg’otishi  mumkin,  ammo 
mana shu erkak o’z ish joyida, o’z oilasi va yaqinlari o’rtasida juda katta hurmat bilan 
tilga  olinishi  mumkin.  Ya’ni,  siz  ―yomon‖  deb  o’ylayotgan  yaqin  odamingiz,  u  er, 
xotin,  aka,  uka,  qarindosh,  hamkasaba,    ota-ona,  boshliq  sifatida  sizning 
talablaringizga  javob  bera  olmagani,  hyech  zamonda  mazkur  insonni  batamom 
―yomon  otliq‖  qilib  qo’yish  uchun  asos  bo’la  olmaydi.  Inson  xarakteri  turli 
vaziyatlarda o’zini turlicha namoyon qiladi. Balki ―ayb‖ o’zingizdadir, talablaringiz 
haddan  ziyod  ortiqdir,  ularni  bajarib  bo’lmas,  balki  ―gap‖  opponentingizda  emas, 
balki o’zingizning xarakteringizda yashiringandir. Balki ―janjallarni‖ o’zingiz keltirib 
chiqarayotgandirsiz. Bu haqida samimiy  o’ylab ko’rish, vaziyatga xolis baho  berish 
lozim. Har holda, sizning opponentingiz sizga qanchalik yaqin yoki uzoq bo’lishiga 
qaramay,  insonning  nafsoniyatiga  tegadigan  piching,  qochirim,  kesatik,  dag’al, 
qo’pol  so’zlarni  ishlatib  bo’lmaydi.  Insonning  nafsoniyatiga  tegadigan  gaplarni 
ziddiyatda mutlaqo ishlatib bo’lmaydi. Nafsoniyatga tegadigan so’zlarni ishlatish hali 
biror bir ziddiyatni yechimga olib kelmaganligini esingizda tuting. Har bir insonning  
shaxsiyatiga  tegadigan  gaplar  muomala  va  suhbatni  qiyinlashtiradi,  orani  buzadi, 
tomonlarni bir biridan ayiradi, dillarni og’ritadi, alamlarni vujudga keltiradi. Ammo, 
agar siz yuqorida ko’rib chiqilgan «Adolatparvarlik mezon»lariga amal qilsangiz iliq 
va samimiy suhbat uchun imkon yaratiladi. 
Shunday qilib, konfliktdagi muloqot madaniyatining kuyidagi talablari mavjud: 
1.  Suhbat uchun qulay, tinch va to’g’ri joy tanlang 
2.  Hamsuhbatingizning gaplarini bo’lmang 
3.  Sabr – qanoatli bo’ling 
4.  Tana zaboniga quloq soling 
5.  Etibor bilan tinglang 
6.  Ma’ruza o’qimang 


 
 
86 
7.  Ochiq va aniq savollardan foydalaning 
8.  Hyech narsa taklif qilmang 
9.  O’zingizni nazorat qiling 
10.  Birovning nafsoniyatiga tegmang 

Download 1.13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   156




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling