"Анатомия ва гистология" кафедраси спланхнология, респиратория ва арогениталия


Download 0.5 Mb.
bet28/44
Sana09.04.2023
Hajmi0.5 Mb.
#1343537
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   44
Bog'liq
Ан.маъ.2 кит

Бронхлар - Bronchi.
Кекирдак IV-V кукрак умурткалари сохасида айри холда иккитага - bronchi principialis, dextra et sinister бронхларга булинади. Унг бронх чап бронхга караганда кенгрок ва калтарок , чап бронх узунрок ва торрокдир. Унг бронхда 6-8та тогай халкаси булса, чап бронхда 9-12та. Бронхлар уз навбатида шохланиб , катта - кичик бронхчаларга булинади.
Упка - Pulmo (грекча - pnevmo)
Упкалар - pulmones кукрак кафасида юракнинг икки ёнида жойлашган жуфт нафас аъзоси булиб, унг ва чап упка - pulmo dextra et pulmo sinister дан иборат. Упкалар кесилган конусининг ярмига ухшайди. Конуснинг асоси - Basis pulmonis паст томондан дифрагмага тегиб турса, учи - аpex pulmonis биринчи ковургадан 3-4см юкорида ёки умров суягидан 2-3см юкорирокда туради. Упкаларнинг ковургаларга тегиб турган - facies costalis бир-бирига караган facies mediastinalis ва диафрагмага караган юзаси facies diaphragmatica лар тафовут килинади. Упканинг юкориги учида чукур эгатча бор, бу эгатча - sulcus subclavius деб аталади, сабаби бу эгатдан шу номли артерия утади. Хар кайси упкада учта:олдинги, остки ваоркакирра фарк килинади.
Упкаларнинг медиал юзасида упка дарвозаси бор (hulus pulmonis) бу дарвоза оркали бронхлар, артериялар, нервлар киради, веналар, лимфа томирлари эса чикади. упка дарвозасига кирувчи ва уердан чикувчи кон ва лимфа томирлар хамда нерв упка илдизи - radix pulmonis дейилади. Унг упка чукур орикчалар - fissura pulmonis ёрдамида уч булакка булинади, чап упкаэса икки булакка булинади.
Бронхларнинг булиниши унг ва чап упкаларга кириб кетаётган бронхлар узидан майдарок бронхларга шохланади. Хар бир бронх охири маёда (кил) бронхчаларга булиниб, упка учи ёки асосигача етиб боради. Асосий бронхлар - bronchus prineipialis dextra et sinister дейилади. унг упка асосий учта бронхларга, чап упка иккита - bronchi lobares булакларига булинади. Булаклар бронхи уз навбатида унг ва чапупкаларда неча сигмент булса, анашунча сигментар бронхлар - bronchi sigmentalis га булинади. Бронхлар диамнтри снкин - аста торайиб бориб, бронх деворида жойлашган тогай халкалари хам ингичкалашиб боради,нихоят диаметри 1мм га тенг булган бронхчаларда тогай халкаси бутунлай йуколади. Тогай халкалари йуколган бронхларда шиллик безлар хам булмайди. Аммо шиллик каватдакиприклий эпителий сакланади.
Мускул кавати циркуляр жойлашган силлик мускул толаларидан иборат (ана шу мускулар кискариши астма касаллигининг кузгалишига олиб келади). Диаметри 0,5 ммга тенг булган охирги бронхлар - bronchus terminalis дейилади.
Хар бир охирги бронх уз навбатида иккита нафас бронхиоласи - broncchiali respiratirii га булинади.
Нафас бронхиоласи торайиб ductus olveolares га, у эса кенгайиб, нафас пуфакчалари - saeculialveа lares га айланади ва альвеолалар - alveoli pulmonis ни хосил килади. Хар иккала bronchioli respiratorii дан чикувчи ductuli olveolaris ва sacculi olveolares биргаликда узунлигига ухшаш.


Download 0.5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling