Baqo umarov


II.  KISLOROD  TUTGAN  ORGANIK  BIRIKMALAR


Download 51.28 Kb.
Pdf ko'rish
bet16/35
Sana30.12.2017
Hajmi51.28 Kb.
#23421
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   35

II.  KISLOROD  TUTGAN  ORGANIK  BIRIKMALAR
SPIRTLAR  (ALKANOLLAR  YOKI  ALKOGOLLAR)
U glevodorod  radikali  bilan  bir  yoki  bir  n ec h ta  gidroksil  g u ru h lari 
bog'langan  birikm alarga  s p i r t l a r  deyiladi.
M olekula tarkibidagi gidroksil  guruhining soniga  qarab,  ular bir-,  ik k i-, 
uch-  va  k o ‘p   atom li spirtlarga  bo'linadi:
-   C H 3O H   -   bir  atomli  spirt  (m etanol);
-   H O C H 2~   C H 2OH  —  ikki  atom li  spirt  (etandiol);
-   H O C H 2  —  C H (O H )  -   C H ,O H   -   uch  atom li  spirt  (  propantriol). 
Radikal  xarakteriga  k o 'ra,  spirtlar  to'yingan,  to'y in m ag an ,  atsiklik  va
siklik bo'ladi.  Gidroksil  guruh bilan  bog'langan  uglerod atom ining tabiatiga 
k o 'ra ,  birlam chi,  ikkilam chi  va uchlam chi  spirtlarga bo'linadi

ш ОН
C H 3-C H 2 -C H 2-C H 2-O H  
CH3-CH-CH2-CH3 
C H 3-C H -C H 2
birlam chi 
OH 
CH
3
butil  spirti 
ikkilam chi 
uchlam chi
butil  spirti 
butil  spirti
BIR  ATOMLI  TO'YINGAN 
SPIRTLAR
Izom eriya  va  nom enklaturasi
Bu  s in f  spirtlarining  um um iy  formulasi  R—OH  bilan  belgilanadi.  Bir 
atom li  spirtlar C nH 2n+)O H   um um iy form ulaga ega bo'lgan gom ologik q ator 
hosil  qiladi.  Spirtlarning izomeriyasi  ikkiga bo'linadi:
-   uglerod  zanjirining  izomeriyasi;
-  uglerod zanjiridagi  gidroksil  guruhining holat  izom eriyasi.
M etanol,  etanol  kabi  oddiy spirtlarning izom erlari  b o'lm ayd i,  bu  hodisa
propil  sp irtidan  boshlanib,  uning  ikkita  izom erlari  bor,  chunki  gidroksil 
guruhi  birlam chi  yoki  ikkilamchi  uglerod atom lari bilan bog'lanishi  m um kin:



1
2
 
3
СНз-СН
2
-С Н 2-О Н  
C H 3-C H -C H 3
prop an o l-1  
OH
p ro p a n o l
-2
R atsional  nom enklaturasiga k o 'ra spirtlar m etil spirti  -  karbinol  hosilalari 
deb qabul  qilinadi va shunga binoan  nom lanadi:

СН
3 
СНз 
СН,


I
С Н з - О Н  
С Н з - С Н - О Н  
С Н
3
- С Н
2
- С - С Н
3
 
Н
2
С = С Н - С - С Н
2
- С Н
3
karbinol 
dimetil- 
О Н  
О Н
(metanol) 
karbinol 
dimetiletil- 
metiletilvinil-
karbinol 
karbinol
Sistem atik  nom enklaturaga  binoan  spirtlarni  nom lash  u ch u n   tegishli 
to'yingan   uglevodorodlar  nom iga  -o l qo'shim chasini  qo'shish  orqali  hosil 
qilinadi va gidroksil guruhi bog'langan  uglerod atomi  raqam bilan  ko'rsatiladi. 
R aqam lash  O H —guruhga  yaqin  to m o n d an   boshlanadi:


1 2  
5
CH,-OH 
CH
3-CH 2-OH 
CH
3-CH 2-C H 2OH 
с н н р н - с н ,
m etanol 
etanol 
propanol-1 
OH
1
2
3
4
 
propanol-2
CH, -  
HO 
CH,
3-m etilbutanol-2
Spirtlarning  olinishi
1.  M onogalogenalkillarning gidrolizi
Organik moddalarning molekularida gidroksil guruhni  kiritishning um um iy 
usullaridan biri:
OH~
R  
-  X  +  HOH  ;   _   ►
 
R  
-  OH  +  HX 
X  =   Cl,  Br,  1
H 3C 
”  
OH 
H 3C
^ C H  -  Br  +  H -O H  
«----- * 
_^CHOH 
+  H Br
H,C 
H,C
2
-b ro m p ro p a n
G idroliz  ishqoriy m uhitda olib boriladi.  Ishqor jarayonni tezlashtiradi va 
hosil  bo'ladigan  kislotani  neytrallab,  uni  qaytmasligini  ta ’m inlaydi.
2.  A lkenlarning gidratlanishi
S p irtlar  olish  u ch u n   etilen  uglevodorodlarini  k ataliza to rlar  (H 2S 0 4, 
Z n C l2)  ishtirokida  suv  bilan  qizdirish  kerak:
H"
H
2
C=CH
2
  +  H O H ----- ►
  H
3
C - C H 2 - O H
eten 
etanol

Н
2С=СН2
+ н+
  +=£ [н2с^=сн2
]
r
Д
~s
,
e '''
Q>W
H2C
  CH,
— *■  H3C-CH2OH
V
Etilendan  birlam chi  spirt  olinadi.  Etilen  gom ologlari  esa  ikkilam chi  va 
uchlam chi  spirtlarni hosil qiladi.
3.  Aldegid  va  ketonlarni  qaytarilishi
Bu  reaksiyada  aldegidlar  birlam chi,  ketonlar  esa  ikkilam chi  spirtlarni 
hosil  qiladi:
Л ) 
H,;[Ni]
H3C -  CH -  С  
-----------►
 
H3C  -  CH -  CH2OH

\  
I
CH3 

CH3
izomoy aldegidi 
izobutil  spirti
H2;[Ni]
H3C - C  =  0  
-----------►
 
H3C - C H - O H

I
CH3 
CH3
atseton 
izopropil  spirti
4.  Gidroborlash-oksidlash  usuli
A lkenlar diboran  (B H 3)2 bilan  reaksiyaga kirishib,  alkilboranga aylanadi, 
keyin esa  yum shoq oksidlovchi bilan  oksidlanadi:
+H
2C=CH2 
+H
2C=CH
H
2C=CH2 +  (BH3)2  ----- ► H3C-CH2BH----------------►  (H3C-CH2)B H -------------- ►
OH‘
------- ►(H
3C-CH2)3B  +  3H22------- *, 3H3C-CH 2OH  +  3B(O H )j
trietilbor 
etanol 
borat  kislota
CH
3 
(BH
3)2 
CH
3 
H
20 2;  OH" 
CH
3
H -C -C -C H =C H
2------- ►  H3C -C -C H 2-C H 2BH-------------- ►HjC-C-CH2-C H 2OH
CH
3 
CH
3 
CH
3
3 ,3 -d im e tilb u te n -l 
3 ,3 -d im e tilb u ta n o l-l
G idroborlash  reaksiyasi  oson  va  qulay  bo'lib,  reaksiyaning  unum dorligi 
kattadir.
5.  G rinyar reaktivi yordam ida  spirtlarning sintezi
G rin y ar  reaktivi  RM gX tegishli  alkilgalogenidga  m agniy  m etali  ta ’sirida 
olinadi.  (R  — birlam chi,  ikkilam chi,  uchlam chi,  allil,  aril  radikallari  bo'lishi 
m um kin),  X =  C l,  B ry o k il.

suvsiz efir
R - X  
+  M g  -------------------- ►
 
R - M g X
Grinyar  reaktivi
Reaksiya  natijasida  olinadigan  spirt  dastlab  olingan  karbonilli  birikm a 
tuzilishiga  bo g'liq:  chum oli  aldegidi  b irlam ch i,  b o sh q a  ald eg id lar  — 
ikkilam chi,  ketonlar  uchlam chi  spirtlarni  hosil  qiladilar:


+ H ,0  
H
H - C  
= 0   + R -  M g X ___ ►  H -
9
- O M g X  
___________►
 
H - C - O H
form aldegid 

-M g(OH)X 
R
birlam chi  spirt
J* 

+ H 20  
H
c h
3 -
c
 =  
o
  +  R - M g X   —
►CH3 - ( : - O M g x ___________►
 
c h
3 - ( : -
o h
sirka  aldegid 

-M g(OH)X 
R
ikkilamchi  spirt
CH3 
CH3 
+H20  
CH3
CH3- C  
0   + R -  M g X ___ ► С Н з-
9
- O M g X
--------------- ►CH
3
-
9
- O H
atseton 

-Mg(OH)X 
R
uchlam chi  spirt
Fizikaviy  xossalari
S p irtla rn i  m o lek u ly ar  m assasi  yaqin  b o 'lg an   u g le v o d o ro d la r  bilan 
solishtirilganda,  ular fizikaviy xossalari jihatidan keskin  farq qiladilar.  Spirtlar 
tegishli  uglevodorodlarga nisbatan  yuqori suyuqlanish  va  qaynash  haroratiga 
ega  bo'lib ,  uchuvchanligi  pastroq.  A m m o  gom ologik  q atorda  m olekulyar 
m assasining ortib borishi  bilan  bu  farq  kamayadi.  T arm oq lan m agan   zanjirli 
b irla m c h i  sp irtla rn in g   11  u g lero d   ato m i  tu tg a n   v akili  —( C n H 23O H ) 
u n d etsilg ach a 
b o 'lg an lari  suyuqlik,  ( C 12H 25O H )  d o d etsild an   boshlab 
keyingilari  qattiq  m oddalardir.
Quyi  spirtlar (m etil,  etil  va  propil)  suv bilan  istalgan  nisbatda  aralashadi. 
M asalan,  metil  spirti  tarkibidagi  gidroksil  guruhining  massasi  m olukulyar 
m assaning  yarm ini  tashkil  qiladi.  Shuning  uchun  h am ,  m etanol  suv  bilan 
istalgan  nisbatda  aralashadi.  M olekulyar  massasi  ortishi  bilan  spirtlarning 
suvda  eruvchanligi  keskin  kam ayib  boradi.  Yuqori  spirtlar  suvda  deyarli 
erim aydi.  G om ologik  qatordagi  o 'rta   spirtlar o 'tk ir hidli,  yuqori  spirtlar esa 
hidsiz  bo'ladi.  Birlam chi  spirtlar ikkilam chi  spirtlarga  nisbatan,  ikkilam chi

spirtlar esa uchlamchi spirtlarga nisbatan yuqori haroratda qaynaydi.  Spirtlarning 
fizikaviy xossalaridagi  bunday farqlarning asosiy sababi  -   ularning tarkibidagi 
gidroksil  guruhlari  o'zaro  molekulalararo  vodorod  bog'lari  hosil  qilib 
assotsiatlarga  aylanishi  bilan  tushuntiriladi.  Bu  m a’lumotlar  15—jadvalda 
keltirilgan.
15  - j a d v a   1.
Spirtlarning fizikaviy xossalari
Birikmaning  nomi
Spirtlarning
T.suyuq.,
T.qayn.
Zichligi
formulasi
t°C
t°C
d
*>4
Metanol
CH
3
OH
-98
65
0,7924
Etanol
CH
3
CH2OH
-117
78
0,7891
Propanol-1
CH
3
CH
2
CH2OH
-127
97
0,8044
Propanol-2
CH
3
CH(OH)CH
3
- 8 8
82
0,7849
Butanol-1
CH
3
CH
2
CH
2
CH
2
OH
-89
118
0,8096
Butanol-2
CH
3
CH(OH)CH
2
CH
3
-89
1 0 0
0,8087
2
-metilpropanoI
- 1
(CH
3
)
2
CHCH2OH
-108
108
0,8008
2
-metilpropanol
- 2
(CH3)3COH
25
83
0,7882
Etilenglikol
HOCH
2
-C H 2OH
-17
197
1,1155
Glitserin
CH
2
(OH)CH(OH)
CH2OH
17
290
Allil  spirti
CH
2
=C H -C H 2-OH
-129
97
0,855
Krotil  spirti
сн
3
-с н= сн -с н
2
-O H
118
0,853
Kimyoviy xossalari
Spirtlar neytral modda bo'lib, yaqqol ifodalangan  kislota va asos xossalariga 
ega emas.  Spirtlarning (R -O H )  kimyoviy xossalari  ularning funksional  O H- 
guruhi bilan belgilanadi.  Spirtlar reaksiya  paytida  kimyoviy bog'larning ikki 
xil  uzilishi bilan  ishtirok etadi:
C—  OH  bog'i  uzilib,  gidroksil  guruh  ajraladi;
О  —  N  bog'i  uzilib,  vodorod  ajraladi.
Bu  xildagi  reaksiyalar o'rin  olish yoki  ajralish reaksiyasi  bo'lishi  mumkin. 
Spirtlardagi  R-radikali  tuzilishi  ularning  reaksion  qobiliyati  o'zgarishiga va 
ba’zan  reaksiya yo'nalishini butunlay o'zgartirishga  olib  keladi.
1.  Galogenvodorodlarning ta ’siri
R - O H   + 
H - X  
------ ►
  R - X  
+  HOH
Bu  reaksiya  jarayonida  R  radikali  qayta  gu ruhlanishi  mumki n.  
Galogenvodorodning  tabiati  va  spirtdagi  gidroksil  guruhi  bilan  bog'langan 
radikalning tuzilishiga ko'ra reaksiya tezligi turlicha bo'ladi:

H I 

H B r  >  HCI 
R  — OH :  allil  >  benzil  >  uchlam chi  >  ikkilam chi  >  birlam chi
HBr yoki NaBr,  H
2
S 0 4;  Д
c h
3
 -  
сн 
-  c h , --------------------------------------- ►
 
сн, - <рн 
-  CH,  + H
20
OH 
Br
p rop an ol
-2
 
2
-b rom p rop an
HCI. Cl
2
CH,-CH
2
-CH
2
-CH
2
-CH2-OH 
----------- ►  CH,-CH
2
-CH
2
-CH
2
-CH
2
-C1  +  H20
pentanol
- 1
 
isitish 
1
 -xlorpentan
CH, 
HCl(kons.) 
CH,
CH
3
- C - O H   ------------------- ►
 
CH
3
- C - C I   + H ,0
CH, 
xona  harorati 
CH,
2
-metilpropanol-
2

2
-m etil-
2
-xlorpropan,
uchlamchi  butil  spirti 
uchlamchi  butil  xloridi
2.  Fosfor  ( I I I )  galogenidi  ta ’siri
3 R - O H   +  PX, 
---------► З Я -Х   +  H
3
PO
3
3  СНз-СН
2
-С Н -С Н 2ОН 
+  PBr,  ( 
3CH,-CHr-CH-CH2Br  +  H
3
PO

CH, 
СНз
2-  m etilbutanol-1 
l-brom -2-m etiIbutan
C H ,-C H 2OH  +  P  +  1
2
 
-----------►  C H ,-C H 2-1
etanol 
etil  iodidi
3.  Spirtlarning degidratlanishi  (suvning  ajralishi)
I
 
1
 
kislota
-c -c -------►
 
-C—C-  +  H20
I I  
I I  
H  OH 
alken
S D irt
Spirtlarning  reaksion  qobiliyati  quyidagicha o ‘zgaradi: 
uchlam chi  >  ikkilam chi  >  birlam chi
H2SOj, д
C
4H9- O H  
------------------ ►
 
C H j-C H =C H -C H
3 

CH
3-C H 2-C H =C H 2
«-butil 
-  
H20  
buten-2 
buten-l
spirti 
(asosiy  mahsulot)

СНз-СН-О Н
.-с н
с н
-Н20
н , 
С -  
СН = с н 2 
ргореп
p ro p a n o l 
- 2
4.  A ktiv  m etallar t a ’siri
Bunda spirtlar kislotadek reaksiyaga  kirishadi.
R - О -  H  + Me  -------►RO - Me +  + 0,5  H2  (Me = Na, K, Mg, Al)
Spirtlarning reaksion  qobiliyati  quyidagicha o ‘zgaradi:
С 
3-он 

birlam chi  >  ikkilamchi 

uchlam chi
5.  E firlarning hosil bo ‘lishi
C H
- C H - O H   + 
H
2SO 
etanol
О
C H
3 - C H 2-  ОН  +  СНз -
ОН
sirka  kislota
C H j-  С Н 2-   О  -  S 0
2 О Н   + 
Н20  
nordon  etil  sulfati
Н+
О
С Н з   -   С ^  
+
О С : Н

etil  atsetat
Н20
6.  Oksidlanish
O datda,  spirtlarni  oksidlanish  reaksiyasi  K2C r20 7 +  H 2S 0 4yoki  K M n 0 4 
+  H 2S 0 4  kabi  kuchli  oksidlovchi  agentlar ta ’sirida  am alga oshiriladi.
Birlam chi spirtlar:
r
-
c h
2
o h
K,Cr,07-H%  R-C
H
aldegid 
KMnOj  +  H
2
S 0
4
Ikkilam chi  spirtlar:
R
I
R - C H - O H
K M n04;  Cr
2
0 3;  Cr
2
0 72';  Cu, 250°C
U chlam chi  spirtlar:

KMn04  (neytral  muhitda)
R - C
- O H  
'
I
R
R-COOH 
karbon  kislota
R -  С = О 
keton
reaksiyaga  kirishmaydi

Spirtlarning  ayrim vakillari
CH ,O H  - M e til spirti  (metanol)  rangsiz,  o ‘ziga  xos  hidli  suyuqlik,  65°C 
da qaynaydi, o ‘ta zaharli  modda!  Metil spirt turli organik m ahsulotlam i sintez 
qilish  uchun  kimyo sanoatida ko‘p m iqdorda ishlatiladi.  Hozirgi vaqtda metil 
spirt uglerod(II)-oksidi  bilan vodorod aralashm asini  yuqori  harorat  va bosim 
ostida  rux va  xrom   oksidlari  katalizatorlari  ustidan  o ‘tkazib olinadi:
CO +  2  H2 
katalizator 
CH3OH 
350JC; 2,5*IO3 Pa  *
Metil  spirti  form aldegid,  dim etilanilin,  m etil  xlorid,  m urakkab  metil 
efirlar,  m etilam in, bo'yoqlar va boshqa organik m oddalar ishlab chiqarishda 
ishlatiladi.
C2H ,O H   — E til spirt (etanol)  rangsiz suyuqlik,  78,3  "C  da qaynaydi.  K ar- 
toshka va boshoqli  o'sim liklardan  olingan  etil spirtidan,  asosan,  oziq-ovqat 
sanotida,  ichim lik m ahsulotlari  tayyorlashda va  konditer m ahsulotlari  ishlab 
chiqarishda  foydalaniladi.  U larning tarkibidagi  uglevodlarning  bijg'ishidan 
h ar xil  m ahsulotlar aralashm asi  olinadi.  Xom aki  haydash  usuli  bilan  ajratib 
olingan  aralashm ada etil  spirtidan tashqari  o‘tkir va yoqim siz hidli  m oddalar 
ham   bo'ladi.  Bu  aralashm a  qayta  haydash  usuli  bilan  96%  C 2H 5O H   tutgan 
spirt-rektifikat  va  sivush  moylari  deb  ataluvchi  qoldiqqa  ajratiladi.  Sivush 
moyi  tarkibida  propil,  izobutil va izoamil  spirtlari  ham   uchraydi  va ular kishi 
organizm i  uchun  o 'ta   zaharli  t a ’sir  etuvchi  m oddalar  hisoblanadi.
Hozirgi vaqtda etil spirti,  asosan, etilendan  olinadi va u ko'pincha erituvchi 
sifatida yoki  texnik  maqsadlarda ishlatiladi.
H  +
H2C  = C H
2
 

H20  
-------------- ► 
H
3
C - C H : OH
etilen 
etil  spirt
O lingan spirtning konsentratsiyasi,  massa  va  hajm i  foizlarda ifodalanadi. 
Spitning  hajm iy foizi  daraja deyiladi.
CsH 7O H   -  P ropil spirtlar.  B irlam chi  propil  spirti  sivush  moyi  tarkibida 
7%  gacha bo'ladi.  U  rangsiz suyuqlik,  97,2”C   da  qaynaydi,  suv  bilan yaxshi 
aralashadi,  yonadi.  Izopropil  spirt  (C H 3)2C H O H   erituvchi  sifatida,  atseton 
va murakkab efirlar olishda katta amaliy ahamiyatga ega.  U  82,5HC  da qaynaydi, 
suv bilan  istalgan nisbatda  aralashadi.  Propil  spirt va uning efirlari  erituvchi 
sifatida ishlatiladi.
C H ,(C H 2) j- C H 2O H   n -b u til  spirti,  suyuqlik,  1 1 7 ,9 °C   da  qaynaydi. 
Plastifikatorlar,  ayrim   m urakkab  efirlar,  erituvchilar  (lak -b o 'y o q   sanoati 
u c h u n )  va  b o sh q a  m a h su lo tla r  ish lab   c h iq a rish d a   m u h im   xom ashy o 
hisoblanadi.

Propilendan oksosintez orqali butil  spirt olish  eng qulay usul  hisoblanadi:
О 
+H2
H2C = C H T CH3 + CO  + H2-------- ►
  CH3 -  (CH2)2 - C ^
propilen 
H
moy aldegid
-------►
 
CH3- C H 2- C H 2- C H 2OH
n-butil  spirt
TO'YINMAGAN  SPIRTLAR
T o'y inm ag an  spirtlarning eng  oddiy vakili  vinil  spirtidir.  u ju d a  beqaror 
va erkin holda ajratib olinmagan.
C H ,  =   C H   -   O H
Vinil spirti darhol qayta guruhlanib, sirka aldegidi  hosil qiladi.  Bu hodisani 
1887-  yilda birinchi  m arta  A.P.  Eltekov  kuzatgan  va tushuntirgan  (Eltekov 
qoidasi).  Bu  qoidaga  k o 'ra  qo'sh bog'  tutgan  uglerod atom i  gidroksil  guruhi 
bilan  bog'  hosil  qilm aydi.  Q o'shbog'  tutgan  uglerod  va  О Н -g uruh i  tutgan 
fragment  enol-shakl  deyiladi.  Bu tautom er shaklning barqaror holatga o'tishi 
k eto-enol  tautom eriyasi  deyiladi:
CH2 = С 
CH2 -  C ^

H
K vant-k im yoviy  hisoblash larn in g   k o 'rsa tish ic h a ,  k eto -sh a k l  enolga 
nisbatan  ~  14  k k al/m ol  barq aro r  bo'lgani  uchun  m uvo zanat  to 'liq   o 'n g  
tom onga  siljiydi.  Vinil spirtiga  nisbatan  uning oddiy yoki  m urakkab  efirlari 
barqaror va ju d a   m uhim  aham iyatga ega birikm alar hisoblanadi:
CH = CH 
+  HO -  C2Hs 
-------►
 
CH2 = CH -  О -  C2H5
vinil  etil  efiri
C H s C H  
+   H O O C - C H
3
 
--------- ►  
C H
2
  =   C H   -   O O C - C H
3
vinilatsetat
V inilatsetat  73°C  da  qaynaydigan 
suyuqlik,  u  oson  p o lim erlan ib , 
polivinilatsetatga aylanadi:

CH2 

CH 
--------►
 
( -  
CH2  —   CH 
- )  
n
O O C - C H
3
 
O O C - C H
3
PVA

Polivinilatsetat  (PVA)  ishqorli  yoki  kislotali  m uhitda oson gidrolizlanib, 
polivinil  spirtiga  aylanadi.  Polivinil  spirti  asosida  olingan polim er shaffof va 
suvda ju da yaxshi  eriydi.  Polivinil spirtidan sintetik tolalar, dorivor m oddalar 
va  lak ishlab chiqarishda  unum li  foydalaniladi:
H*  yoki  OH'
(-C H 2 — C H -)n   +  H20   ----------------* 
(-CH2 — C H -)n   +  n C H 3-C O O H
OOC-CH-, 
OH
C H 2= C H ~ C H j—O H   —  A llil  spirti,  97°C  da  qaynaydigan  suyuqlik, 
suvda cheksiz eriydi.  Dastlab  allil  spirti  yog‘oshni  q uruq  haydash  m ahsuloti 
tarkibidan  ajratib  olingan.  G litserin  bilan  oksalat  yoki  chum oli  kislotasini 
qo'shib qizdirilganda  ham  allil  spirti  hosil  bo'ladi:
C H iO H  
h 2c   -  
о н  
h 2c  -   O H
Г  

I
С Н О Н  
+   2   Н О О С -С О О Н   -------- ►   H C - O C O  

Download 51.28 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling