E. rasulov, U. Begimqulov


Download 11.27 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/39
Sana07.07.2020
Hajmi11.27 Mb.
#106714
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39
106714

E. RASULOV,  U. BEGIMQULOV
KVANT 
FIZIKASI

0 ‘Z B E K IS T 0 N   RESPUBLIKASI O L IY  V A  0 ‘RTA 
M A X S U S  T A ’L IM  V A Z IR L IG I
E .N .  R A S U L O V ,  
U . S H .   B E G I M Q U L O V
KVANT  FIZIKASI
0 ‘zbekiston  Respublikasi  O liy   va  o 'rta   maxsus  ta ’lim   v a z irlig i 
tom onid an  o ‘q u v  qo'lla n m a   sifatida  tavsiya  etilga n
I qism
T D U  
K U i U H   . o . - . .  
31X0Z
T O SH K E N T  -  2006

K V A N T   F I Z I K A S I
E.  Rasulov,  U.  Begimqulov.  Kvant  fizikasi.  T.,  «Fan  va  texnolo­
g iy a »  2006,  352-bet.
M azkur  o ‘quv  qoilan m a  kvant  fizika  va  uning  matematik  apparati 
b o ig a n   kvant  mexanikasiga  bagishiangan.  Kitob  ikki  qismdan  tashkil 
topgan  b o iib ,  uning  birinchi  qismida  kvant  nazariyani  paydo  b o i i ­
shiga  sababchi  eksperimental  ishlarga  katta  e ’ tibor  berilgan.  Kvant 
tushunchalar  va  prinsiplarning  fizik  mazmuni  chuqur  tahlil  qilingan. 
Atom,  yadro  va  molekula  fizikasining  asosiy  hodisalarini  tushuntirish 
uchun  kerak  b o ig a n   mikrozarralar  harakatini  tavsiflovchi  matematik 
apparat  ham  qarab  chiqilgan.
Ushbu  q oilan m a   bakalaviriat  va  magistratura  talabalari  hamda 
aspirantlar  uchun  m oijallangan.
Kitob  kvant  nazariyani  o ‘z  tadqiqot  ishida  q oila m oq ch i  b o ig a n  
barcha  kasb  egalari  va  qiziquvchilar  uchun  ham  q o i   keladi,  deb 
o'ylaym iz.
Taqrizchi:  A.  Boydedayev,  professor.
ISBN 978-9943-10-009-1
©  «Fan va texnologiya»  nashriyoti, 2006

K V A N T   F I Z I K A S I
K IR IS H
Sizning  q o'lin gizdagi  ushbu  o ‘quv  qo'llanm a  «K vant  fizikasi» 
o'zbeK  tilida  yozilgan  bo'lib,  undagi  mavzular  ilm iy-m etodik  jihatdan 
boshqa  muaHiflarning  uslubidan  tubdan  farq  qiladi.  Kvant  fizikadan 
o'qu v  qo'llanm a  yaratish  nihoyatda  murakkab  va  mushkul  vazifadir. 
Chunki  kvant  fizikaning  tushunchalari,  g'oyalari,  qonunlari,  hatto 
matematikasi  ham  tamomila  yangicha  tasawurlarga  asoslangan  bo'lib, 
u  klassik  fizika  tasawurlariga  ziddir.  Mazkur  qo'llanm a  asosan  ikkita 
maqsadga  yo'naltirilgan;
birinchisi,  zamontalablariga  to'la  javob  beradigan  mahoratli,  yetuk 
fizik-pedagog  kadrlarni  tayyorlashga  amaliy yordam  bo'lsa;
ikkinchisi,  kelgusida  fizika  sohasida  ilm iy  ishlar  qilishni  niyat 
qilgan  ilmiy-mutaxassislarni  yetishtirishdir.
Shuning  uchun  bo'lsa  kerak,  qo'llanm adagi  mavzular  yozilishida 
qat’iy  pedagogik  uslubiyot  va  uning  ilm iy  saviyasi  pasaytirilmagan 
holda,  sodda  tushuntirish  orqali  berilgan.
Bir  bobdan  ikkinchi  bobga  o'tish  ravon,  uzluksiz  bo'lib,  oddiylik- 
dan  murakkablikka  qarab  borilgan.  Har  bir  bob  mantiqiy  yakunlan- 
gan  bo'lib,  q o'yilgan   masalaning  fizik  mohiyati  ochib  berilgan.  Boblar- 
ning  yoritilishida  awalambor,  q o'yilgan   masalaning  klassik  muammosi, 
keyin  uni  yechish  uchun  yangi  tasawurni  naqadar  zarur  ekanligi, 
so'ng  esa  kvant  tushunchalar  orqali  uning  yechim i  to'la  bayon 
qilingan.  Am aliyot  masalalarini  keltirish  orqali  ilm iy-texnikaning  rivoj­
lanishiga  ta’ sir  Ko'rsatishi  ham  yoritilgan.  Har  bir  bobning  oxirida 
savollar  majmuasi  hamda  masalalar  keltirilgan.  Bu  savollarga  javob 
bera  oigan  va  masalalami  yechgan  talaba  albatta,  bobdagi  mavzu  ha­
qida  to'la  tushunchaga  ega  bo'ladi.
Birinchi  bob  kitobxon  (talaba)  tasawurini  mikroolam  ichiga  ki- 
rishi  uchun  zamin  bo'lib,  unda  kvant  fizika,  kvant  mexanika  va  boshqa 
atamalar  ta’ riflangan.  Klassik  fizikaning  asosiy  muammolari  va 
3
oituq- 
lari  keltirilgan.  Ayniqsa,  Plank  doimiysi,  uning  fizik  ma’ nosi  va  klassik 
fizika  bilan  kvant  fizika  orasidagi  munosabatlar  aniq  Ko'rsatilgan. 
p assik  fizika  tasawuri  bilan  kvant  fizika  tasawuri  orasidagi  tub  farq- 
lar  keltirilgan.
Ikkinchi  bobda  esa  issiqÜK  nurlanishi  muammosi  ustida  to'xtalib, 
undagi  muammolar  va  ularning  yechish  yo'llari,  Plank  formulasi  ha­
qida  so'z  yuritilgan.  Bu  bobda  ham  asosiy  e ’ tibor  h -   Plank  formu- 
lasiga  qaratilgan.  Jonson  shovqini  degan  mavzu  kiritilib,  u  orqali

K V A N T   F I Z I K A S I
astrofizika,  rad io alo q a 
va 
lazer  texnikasidagi  o ‘ta  aniqliK lar  h aqida 
fikrlar  berilgan.
Uchinchi  bobga  esa  «Kvant  fizikada  saqlanish  qonunlari»  mavzusi 
kiritilgan  b o iib ,  fotoeffekt,  elektron-pozitron  juftligi,  Kom pton  effekti 
va  raman  effekti  kabi  mavzular  shu  doirada  tushuntirilgan.  Ayniqsa, 
kvant  mexanikadagi  saqlanish  qonunlarini  klassik  mexanikadagi  va 
to iq in la r  mexanikasidagi  saqlanish  qonunlaridan  keskin  farq  qilishi 
korpuskular-toiqin  dualzmi  vujudga  kelishi  juda  yaxshi  tushuntiril­
gan.  h  -   doim iylik  ikkinchi  bobda  xususiy  bir  doim iyli  sifatida 
qaralgan  boisa ,  uchinchi,  to'rtinchi  va  beshinchi  boblarda  uni  univer­
sal  doim iylik  ekanligi,  undan  keyingi  boblarda  esa,  uni  fundamental 
doim iylik  ekanligi  bilan  tushuntirilgan.  Xususiylikdan  umumiylikka 
borishning  metodik  usuli  qoilan ilgan.
Q oilanm an ing  I  qismidagi  oxirgi  oltita  bobi  makrokvant  fizikaga 
bag'ishlangan  b o iib ,  ularda  hozirgi  zamon  fanining  eng  so‘n ggi  yu- 
tuqlari  kvant  fizika  doirasida  tahlil  qilingan.  Masalan,  o ‘ta  o ‘quvchan- 
ÜK,  qattiq  jism  fizikasining  m aiu m   bir  masalalari,  lazer,  golografiya, 
Myossbauer  effekti,  mezoskopiya  va  fonono-atom   effektlarini  aytish 
mumkin.
M ualliflar  mikroolamga  (kvant  fizikaga)  qilinadigan  sayohatin- 
gizga  muvaffaqiyat  tilaydilar.  Sayohatingiz  muvaffaqiyatli,  maroqli, 
sarguzasht  kechinmalarga  boy  b oisin .  Biz  yaratgan  ushbu  kamtarin 
o 'q u v  q oilan m a   doirasida  keltirilgan  mavzularni  haqiqatan  ham,  as- 
toydil  egallab  olsangiz,  q o ‘yilagan  savollarga  javob  izlasangiz,  masala- 
larni  to ‘g ‘ri yechsangiz  biz  o ‘z  burchimizni  ado  etgan  boiam iz.
Ushbu  kitob  o ‘ sib  kelayotgan  avlodni,  mikroolamni  nihoyatda 
jozibador  va  fusunkor  g'oyalari  bilan  tanishtiradi.  Kvant  olami  Sizni 
albatta  o'zig a   rom  etadi  va  uning  topishmoqlarini  yechishga  ahd 
qilasiz  degan  fikrdamiz.  Ushbu  kitob  yoshlarning  ilm iy  nufuzini  oshi- 
rishda  shubhasiz  xizmat  qiladi  degan  umiddamiz.

K V A N T   F I Z I K A S I
I  B O B  
M avzu:  K V A N T  M E X A N I K A  Y A R A T I L G U N C H A  B O 'L G A N  
D A V R D A G I  K LA SS IK  F I Z I K A N I N G  A S O S IY  
N A T IJ A L A R I V A  K A M C H IL IK L A R I
Reja:
1.1.  Klassik  fizikaning  yutuqlari  va  kamchiliklari  haqida  qis­
qacha axborot.
1.2. Kvant mexanika fani nimani o‘rganadi?
1.3. Klassik nazariyani qoilanilishi chegarasi.
1.4.  Klassik  nazariya  bilan  kvant  nazariya  orasidagi eng  muhim 
farqlar.
1.5.  Kvant fizikada doimiyliklar va birliklar.
ADABIYOT
1.  Д.Бом.  Квантовая теория.  «Н аука»,  М.,  1965.
2.  Э.А.Нерсесов.  Основные  законы  атомной  и  ядерной  ф изи­
ки.  Учебное  пособие.  М.,  1988.
3.  А,Б.Мигдал.  Квантовая  физика  для  больш их  и  для  малень­
ких.  «Н аука»,  М.,  1989.
4.  Э.Уихман.  Квантовая  физика.  М.,  1986.
5.  П.Девис.  Суперсила.  «М и р ».  М.,  1989.
6.  R.Bekjonov,  b.Ahmadxo'jayev.  Atom   fizikasi.  T.,  « 0 ‘qituchi». 
1979.
Annotatsiya:  «yangi  fizika»  fanining  nima  sababdan  vujudga  kel- 
ganini  bilish  uchun  «esk i  fizika» ning  ijobiy  natijalar  va  kamchiliklari 
haqida  yetarli  ma’ lumotga  ega  bo‘ lish  kerak.  Shu  sababga  ко'га  bu 
bobda  klassik  fizikaning  yutuqlari  va  kamchiliklari  haqida  qisqacha 
to'xtalib,  unga  yakun  yasaymiz.  Klassik  fizika  tushuntirib  berolmagan 
eksperimentlar  ro'yxatini  keltiramiz.
Kvant  hodisa,  kvant  nazariya,  kvant  fizika  va  kvant  mexanika  kabi 
tushunchalarga  izoh  beriladi.  Shuningdek,  to'lqin   funksiya,  Siiryodin- 
9®!"  tenglamasi,  ehtimol,  dualizm  kabi  tushunchalar  ham  yoritiladi.  R e­
lativistik,  norelativistik,  kvant  nazariyani  qo'llanilish  chegarasi  haqida 
so'z  yuritiladi.  Plank  doimiysining  fizik  mohiyati  ochiladi.  Bu  bob  tala- 
baga  kvant  fizika  darvozasini  ochadi.

K V A N T   F I Z I K A S I
■ s.. 
= a a = s = s a =
«Klassik  fizika»  faqat  uzluksiz  jarayonlarni  o'rganadigan  fandir. 
biroq  uzluksiz  jarayonlar  ichida  diskret  (kvant)  hodisalari  yashirinib 
yotibdi.  U  xuddi  paranji  ichiga  yashiringan  g o ‘zal  ayolga  o'xshaydi.  U 
har  doim  ham,  har  kimga  ham  o ‘z  chehrasini  Ko'rsatavermaydi.  Bu 
chehrani  Ko'rish  uchun  unga  nihoyatda  xushtor  bo'lish  kerak  va 
paranjini  Ko'tarish  uchun  jasurlik  lozim.  Bunday  sharafga  birinchi 
bo'hb  Maks  Plank  musharraf  bo'ldi.  Chehra  jamolini  Ko'rgan  Plank 
gangib,  dovdirab  qoldi.
Bu  bob  talabaga  yangi  tasawur  dunyosini  ochadi.  Uni  tezda  qabul 
qilish  va  unga  Ko'niKish  nihoyatda  qiyin  bo'ladi.

K V A N T   F I Z I K A S I
I   bob.  K V A N T  M E X A N I K A  Y A R A T IL G U N C H A  B O 'L G A N  
D A V R D A G I   K L A SS IK  F I Z I K A N I N G  A S O S IY  
N A T IJ A L A R I V A  K A M C H IL IK L A R I
1.1.  Klassik fizikaning yutuqlari va kamchiliklari haqida 
qisqacha axborot
Bugundan  boshlab  men  bilan  birgalikda  siz  atomlar,  yadrolar  va 
elementar  zarralar  fizikasini  o'rganishni  boshlaysiz.  Bu  fizikani  o 'rg a ­
nish  davomida  siz  tabiatni  bizga  hali  oshkor  bo'lmagan,  hali  yashirinib 
yotgan  tilsimlari  va  hah  noma’ lum  bo'lgan  hodisalariga  duch  kelasizki, 
bu  hodisalarni  odatda  kvant  hodisalari  deb  ataladi.  Kvant  hodisalari 
uzlukli  hodisalar  fizikasidir.  Kvant  hodisalaming  qonuniyatini  o'rgana­
digan  fanni  kvant  fizika  deb  atashadi.  Kvant  fizika  mikroolamga  taal­
luqli  bo'lgan  zarralarni,  ularni  tabiatini,  xossalarini,  strukturasini  va 
haraKat  qonunlarini  uzluklik  tasawuriga  tayanib  o'rganadigan  fandir.
1900-yil  14-dekabrda  Berlin  shahrida  bo'lib  o'tgan   nemis  fiziklari 
jamiyatining  anjumanida  so'zga  chiqqan  Maks  Plank  qora  jismning 
nurlanish  qonuniyatini  topganligi  haqida  axborot  berdi.  Xuddi  shu 
kunni  kvant  nazariyani  tug'ilgan  kuni  deb  atasa  bo'ladi.  Kvant  nazari­
yaning  hozirgi  zamon  matematik  apparatiga  kvant  mexanika  deyiladi.
Kvant  mexanika  hozirgi  zamon  nazariy  fizikasining  eng  muhim 
bo'hmlaridan  biri  bo'lib,  u  1926-28-yillarda  nemis  olim i  Verner  Gay- 
zenberg,  avstriya  olimi  Ervin  Shryodinger  va  ingliz  fizigi  Pol  Dirak  to ­
monidan  yaratildi.  Kvant  mexanikaning  asosiy  vazifasi  mikrozarralarn- 
ing  xatti-haraKati  qonuniyatlarini  o'rganishdir.  Masalan,  elektronning 
atomdagi  haraKati,  proton  yoki  neytronning  yadrodagi  haraKati va  h.k.
M utlaqo  yangi  tasawurlarga  asoslangan  kvant  nazariya  tushun- 
chalariga  o'tishdan  aw al,  birmuncha  orqaga  qaytamizda  klassik  fizi- 
kani  asosiy  natijalari  va  kamchiliklariga  e ’tiboringizni  qaratamiz.  Klas­
sik  fizika  sahnasidagi  jarayonlarni  eslash,  bizga  nima  uchun  yangi  ta- 
sawur va  tushunchalarga  tayangan  yangi  fizika  zarurligini  tushunishga 
yordam  beradi.
Nyuton  qonunlari  yordamida  yuqoridan  tushib  kelayotgan  jismni, 
miltiqdan  otilgan  o 'q n i  va  yer  yo'ldoshlari,  Quyosh  sistemasi  va  bosh­
qa  barcha  makroskopik  haraKatlarni  tavsiflash  imkoniyatiga  ega  b o 'l- 
diK.  Bundan  tashqari,  Nyuton  mexanikasi  bizga  energiyani,  impulsni 
va  impuls  momentini  saqlanish  qonunlarini  berdi.  Mazkur  qonunlar 
yordamida  biz  moddani  xarakterlovchi  turli  fizikaviy  doimiyliklarni, 
masalan,  «zich lik »,  «elastiklik  m oduli»  kabilarni  bilgan  holda  prujina.

K V A N T   F I Z I K A S I
richag,  о ‘ гак  va  g ‘ ildiraklardan  yig 'ilg a n   murakkab  mexanizmlarni  (in- 
shootlarni)  xatti-haraKatini  tavsiflashga  qodir  boidiK .  B\i  natijalar 
Nyuton  mexanikasining  ulkan  yutug’i  edi.  Biroq  klassik  nazariya  nima 
uchun  zichlik,  bikirlik  koeffitsiyenti  xuddi  aynan  shu  qiymatga  ega 
bo'lishi,  nima  uchun  berilgan  kuchlanganlikda  o  zaKni  smib  ketishi, 
nima  uchun  vodorod  elementi  faqat  o'ziga   xos  bo'lgan  kim yoviy  xos- 
salarga  ega  bo'lishi,  nima  uchun  mis  faqat  1083°C  da,  oltin  1063°C  da, 
nikel  esa  1455°Cda  erishi,  nima  uchun  natriy  bu g'i  sariq  nur  chiqari­
shi,  nima  uchun  quyosh  nurlanishi,  nima  uchun  uran  yadrosi  spontan 
bo'linishi,  nima  uchun  oltin  kumush  yaxshi  o'txazgich,  oltingugurt 
yoki  y o g 'o c h   izolator,  nima  uchun  doim iy  magnit  po'latdan  qilinadi: 
qo'yingKi,  bunday  nima  uchun  degan  savollami  Ko'plab  qo'yish  mum- 
kinki,  ularning  birortasiga  klassik  fizika  umuman  javob  berolmadi  yoki 
berganda  ham  qisman  javob  berdi.
X IX  
asrda  kim yo  fani  moddalarning  atom  va  molekulalardan  tash­
kil  topganligi  haqida  ma’lumot  berdi.  Bu  g 'o y a   va  Nyuton  qonunlariga 
asoslangan  holda  issiqliKning  kinetik  nazariyasi  yaratildi.  Natijada, 
teplorod  tushunchasi  barham  topdi.  Maksvell  va  boltsman  gazlarini  k i­
netik  nazariyasini  rivojlantirishdi,  idish  ichidagi  gaz  tartibsiz  haraKat- 
dagi  molekulalardan  tashkil  topganligi.  ular  o'zaro  to'qnashishi  va 
idish  devori  bilan  to'qnashishda  ekanligini  e ’ tirof  etdilar.  Matemati- 
kani  qo'llab  m iqdoriy  hisoblar  qilindi.  Kinetik  nazariya  yordamida 
avagadro  soni  chamalandi  va  u  Na =  6.0210^^  mol  '  ekanligi  aniqlandi. 
Molekular  kinetik  nazariya  gaz,  suyuq  va  qattiq  jismlarni  к о 'р   hodi­
salarini  tushuntirib  berdi.  Bu  sohadagi  katta  yutuqlarga  qaramay, 
molekular  kinetik  nazariya  gaz  va  qattiq  jismlarni  issiqliK  siqimlarini 
tushuntirishga  ojizlik  qildi.
Elektr  va  magnitni  noyob  hodisalarini  tinch  turgan  va  haraKatda- 
gi  zaryadlarini  o'zaro  ta’ siri  konsepsiyasidan  kelib  chiqqan  holda  tu­
shuntirish  imkoniyati  tu g’ildi.  Elektr  va  magnit  hodisalarini  t o ia   tavsi- 
flaydigan  tenglamalar  Maksvell  tomonidan  yaratildi.  M aksvell  elektr, 
magnit,  yorug'ÜK  hodisalarini  o'rganishda  va  birlashtirishda  eng  mu­
him  qurol  bo'ldi.  Maksveü  tenglamalari  yordamida  elektromagnit 
maydon  mavjudligi  kashf  qilindi.  Uzoqdan  ta’sir  nazariyasi  barham 
topib,  yaqindan  ta’ sir  nazariyasi  yaratildi.  M aksvell  o'zinin g  yaratgan 
qonunlaridan  kelib  chiqib,  elektromagnit  to'lqinlarini  kashf  qildi  va  bu 
fikr  gers  tomonidan  tajribada  tasdiqlandi.  Maksvell  nazariyaidan  kelib 
chiqqan  yana  bir  yangi  natija  yorug'ÜKni  ham  ma’lum  to iq in   uzunlik- 
dagi  elektromagnit  to'lqinlari  ekanügi  edi.  Natijada,  bir-biriga  b o g iiq  
bo'lmagan  deb  qaralgan  elektr,  magnit va  yorug'ÜK  bitta  konsepsiyasiga 
birlashdi.  Maksvell  qonunlari  katta  yutuqlarga  erishganiga  qaramay  efir 
muammosini  hal  qila  olmadi.  Efir  masalasi  1905-yilda  A.Eynshteynni 
fazo-vaqt  tasawurini  qayta  Ko'rishi  natijasida  barham  topdi.
1890  yilda  Tomson  elektronni  kashf  etdi.  Fotoeffekt  kashf  qiündi, 
chiziqli  spektrlar  aniqlandi.  Xullas,  X IX   asrni  boshi  juda  ко'р  yangi
8

K V A N T   F I Z I K A S I
atamalar,  eksperimentlarga  boy  bo'ldi.  1911-yilda  Ernest  rezerford 
yadroni  kashf  etdi.  Atom ning  barqarorligi  haqida  fikrlar  bildirildi.  L e ­
kin,  atom  fizikasi  sohasida  ham  muammolar  Ko‘p  edi.  atomni  barqa- 
roríigini  rezerfordni  planetar  m odeli  tushuntirib  berolmadi.  Klassik  ta­
sawurga  tayangan  holda  atom  nurlanishida  chiziqli  spektrlar  masalasi 
ham  ijobiy  natijasini  topmadi.  Yana  bir  muhim  muammolardan  biri 
b o ig a n   elem entning  nima  uchun  atomlari  aynan  ekanligi  ham  muam- 
moligicha  qoldi.  Shunday  qilib,  klassik  fizika  juda  ulkan  natijalarga 
erishganiga  qaramay,  yuqorida  keltirilgan  masalalami  yechishda  juda 
ham  ojiz  edi.  Chunki  bu  masalalami  yechishda  boshqacha  fikrlash, 
yangi  tasawur  va  yangi  tushunchalarga  tayanish  kerak  edi.  Maks 
Plankgacha  bunday yangi  tushuncha  va  tasawur  paydo  b o im a g a n   edi, 
Shuning  uchun  ham  Plankni  kvant  g'oyasi  fizikani  boshqatdan  qarab 
chiqishga,  pirovardida  esa  fizikada  inqilob  yasashga  y o 'l  ochdi.
Suhbatimizni  oxirida  klassik  fizika  doirasida  turib,  hech  ham  tu­
shuntirib  berib  bo'lm agan  hodisalarni  ro'yxatini  keltiramiz:
1.  Gaz  va  qattiq  jismlarni  solishtirma  issiqliK  sig'im i  va  uni  tem- 
peraturaga  bog'liqligi.
2.  Qizdirilgan  jismlar  nurlanishini  spektr  taqsimoti  (absolut  qora 
jism  nurlanishi).
3.  Fotoelektr  effekti.
4.  Barqaror  atomning  tuzilishi.
5.  Atomlarni  nurlanishi va  nur yutilishi.  Chiziqli  spektrlar.
6.  Berilgan  element  atomlarining  aynanligi.
7.  Radioaktiv yemirilish  hodisasi.
X X  
asr  davomida  ochilgan  Kompton  effekti,  elektron-pozitron 
anniglatsiyasi,  rentgen  nurlari,  Devisson  va  Jermer  tajribasi  kabi  juda 
k o
'
p
 
yangi  eksperiment  natijalarini  ham  klassik  fizika  nuqtayi  naza­
ridan  tushuntirib  berib  bo'lmadi.  Bu  eksperimentlar  yangi  tasawurga 
asoslangan  yangi  fizika-kvant  fizikasini  tug'ilishiga  sabab  bo'ldi.
1.2. Kvant mexanika fani nimani o‘rganadi?
Kvant  mexanika  mikroolamga  tegishli  bo'lgan  zarralarning  xatti- 
haraKati  qonuniyatlarini  va  bu  olamda  r o 'y   beradigan  fizikaviy  hod i­
salar  va  jarayonlarni  o'rganadigan  fandir.  M ikroolam ga  mansub  b o 'l­
gan  zarralarning  o'lcham i  nihoyatda  kichik  bo'lib,  ularni  mikrozarralar 
deb  atashadi.  O 'lcham i  -10  '®  m  ga  teng  bo'lgan  yoki  undan  kichik 
bo'lgan  zarralar  mikrozarralar  deyiladi.  Masalan,  foton,  elektron,  ney­
tron,  proton,  mezon  kabi  zarralar  mikrozarralardir.
Kvant  mexanika  jumlasidagi  kvant  so'zi  uzluklilik  tushunchasini 
xarakterlab,  u  o'zbeKchada  bo'laK,  parcha  yoki  qism  degan  ma’ noni 
anglatadi,  ilm iy  til  bilan  aytganda  kvant  so'zi  obyektni  diskretligini, 
ya’ ni  shu  bo'laKlardan  tashkil  topganligini  bildiradi.  Masalan,  O 'zb e - 
Kiston  Respublikasining  puli  fizikaviy  kattalik  bo'lib,  u  kvantlangan.

K V A N T   F I Z I K A S I
ya’ni  mazkur  pul  b o ‘laKlardan  iborat  bo'lib,  uning  en g  kichik  kvanti 
bir tiyindir.
Mikrozarralar  oddiy  (makroskopik)  zarralardan  mutlaqo  farq  qilib, 
ular  bir  vaqtning  o ‘zida  ham  korpuskular,  ham  to'lq in   tabiatga  ega. 
Mikrozarralarning  bu  iKKiyoqlama  xususiyati  zarralarning  dualizmi 
deyiladi.  T o'lq in   xossalar  ayniqsa  mikrozarralarning  tarqalishida  na­
moyon  bo'ladi.  Korpuskular  xossa  esa  zarralarning  o'zaro  ta’ sir  jara- 
yoniga  taalluqlidir.  Masalan,  yorug'ÜK  duaüstik  xarakterga  ega,  u  ham 
to'lqin,  ham  zarradir.  Mikrozarralar xuddi  to'lq in   kabi  birdaniga  fazon­
ing  hamma  nuqtalarida  mayjud.  Shuning  uchun  mikrozarralar  hara- 
Katini  trayektoriya  tushunchasi  bilan  tavsiflash  mumkin  emas.  Aksin­
cha,  klassik  mexanikada  esa  zarralarning  asosiy  xossasi  uning  trayek- 
toriyasi  mavjudügidir.  Elektron,  foton,  proton  kabi  zarralar  uchun 
trayektoriya  tushunchasini  umuman  qo'llab  bo'lm aydi.  Shu  sababga 
Ko'ra  mikrozarralar  harakatini va  u  bilan  bo'ladigan jarayonlarni  tavsif­
lash  uchun  mutlaqo  yangi  tasawur,  zarrani  duaüstik  xususiyatini  in o­
batga  oladigan  mexanika  va  uning  yangicha  matematik  apparatini 
yaratish  lozim.
O dd iy  mexanikaning  negizini  Nyuton  mexanikasi  tashkil  qiladi, 
relativistik  tezliklar  uchun  esa  Eynshteyn  mexanikasi  ishlatüadi.  Bu 
mexanikalarning  tenglamalarida  asosiy  tushuncha  trayektoriyadan  fo y ­
dalaniladi.
Kvant  mexanikani  asosida  elementar  zarralarning  iKKiyoqlama 
xususiyatini  e ’tiborga  oluvchi  tenglama  yotishi  kerak.  Xuddi  shunday 
tenglama  1926-yilda  shvetsariyaük  fizik  Ervin  Shryodinger  tomonidan 
birinchi  bo'lib  taklif  qiündi.  Uning  relativistik  varianti  esa  elektronlar 
uchun  ingüz  fizigi  Pol  Dirak  tomonidan  berüdi.  Shryodinger  va  Dirak
tenglamalari  g'alati  Ko'rinishdagi  to'lqin  tenglamalaridir.  Bu  tenglam a­
lar  shunday  tuzilganki,  ularning  yechimi  elementar  zarralarning  xos- 
salarini  hisobga  oigan  holda  ularning  duaüstik  xarakterini  ham  nazar­
dan  qochirmaydi.  Kvant  mexanik  to'lqin   tenglamalarining  yechim i  o d ­
diy  Ko'rinishdagi 
to'lqin   tenglamalar  yechimi  kabi  to'lqin   funksiyalar 
Ko'rinishda  bo'ladi. 
Kvant  mexanikada  bu  funksiyalarni  'F-funksiya 
(psi-funksiya)  deb  atashadi.  Kvant  mexanikaning  to'lqin  tenglamasi 
Shryodinger  tenglamasi  deyiladi  va  Nyutonning  ikkinchi  qonuni  klas­
sik  mexanikada  qanday  o'rin  tutsa,  Shryodinger  tenglamasi  kvant 
mexanikada  shunday o'rin  tutadi.
T-funksiya  mikrozarraning  toîlqin  tabiatini  aks  ettiradi.  Uning 
yordamida,  masalan,  elektronlarning  difraksiyasi  hodisasini  yoki  K°- 
mezonlarning  interferensiyasi  hodisalarini  tavsiflash  mumkin,  biroq 
Maksvell  tenglamalari  yechimidan  farq  qilib,  u 

Download 11.27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling