E. rasulov, U. Begimqulov


Muvozanatli  nurlanish  holatida  nurlanishning  spektrial  zichligi  (u^


Download 11.27 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/39
Sana07.07.2020
Hajmi11.27 Mb.
#106714
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39

Muvozanatli  nurlanish  holatida  nurlanishning  spektrial  zichligi  (u^ 
yoki  ия)  faqat 
chastotaga  (yoki  to 'lqin   uzunlikka)  va  temperaturaga 
bog'liq.  issiqliK  nurlanishi  naziriyasining  asosiy  maqsadi 
Uy(T)  yoki 
ua
(T]  funksiyaning  Ko'rinishini  topishdir.
2.2. Kirxgof masalasi
5k ^ 
>.’•1
Qattiq,  suyuq  va  gaz  holatidagi  barcha  jismlar  nurlanadi.  Jism  zar- 
Щ-
ralarining  tartibsiz  issiqliK  haraKatida  uning  atom  va  molekulalarining 
uyg'onishi  hisobiga,  boshqacha  aytganda,  jismning  ichki  energiyasi 
hisobiga  nurlanish  energiyasi  vujudga  keladi.  Jismning  faqat  tem pera­
turasiga  b o g 'liq   bo'lgan  nurlanish  issiqÜK  nurlanishi  deb  ataladi.  Har 
xil  jismlarning  issiqÜK  nurlanishining  xossasi  jismning  tabiatiga  b o g'liq  
bo'lmay,  balki  faqat  uning  temperaturasi  bilan  aniqlanadi.  Masalan, 
yonayotgan  gaz  alangasiga  kiritilgan  metall  o'zaK  kvars  о'гакка  nis­
batan  ravshanroq,  o 'z   navbatida  esa,  alanga  uchquni  esa  ulardan  ham 
ravshanroq  nur  sochadi.  Muayyan  temperaturadagi  jismning  issiqliK 
nurlanishi  uning  nurlanish  qobiliyati  bilan  aniqlanadi.  Birlik  yuza  sirti­
dan  birlik  vaqt  ichida  chiqayotgan  nurlanish  energiyasiga jism nin g nur 
chiqarish  qobiliyati  de>iladi va  r bilan  belgilanadi.
Barcha  jismlar  o'zig a   kelib-Tushayotgan  nurlanishni  yutish  qobi- 
hyatiga  ham  ega.  Yutish  jarayonida  nurlanish  energiyasi  jismning  ichki 
energiyasiga  aylanadi.  Tajribadan  ma’lumki,  bir  jism  nurlanishni  к о 'р - 
roq ^ t s a ,   boshqasi  Kamroq  yutadi.  Shu  bois  har  qanday  jism  yutish 
qobilyati  deb  atalgan  kattalik  bilan  xarakterlanadi.  Tushayotgan  nurla- 
isnnmg  qanday  ulushini  (qismini)  yutilishini  xarakterlaydigan  Kat- 
Yiit*'^ 
yutish  qobiliyati  deyiladi  va  a  harfi  bilan  belgilanadi.
tabiatiga  uning  sirtining  holatiga  (silliq  yoki 
aiaa  h 
jismga  tushayotgan  nurlanishning  to'lq in   uzunli-
og  iiq.  Jism  mutlaq  qora  bo'lganda  u  o 'zig a   tushayotgan  barcha
29

K V A N T   F I Z I K A S I
nurlanishni  yutadi.  Bunday  absolut  qora  jism  uchun  yutish  qobiliyati  1 
ga  teng,  y a ’ni  a = l .   absolut  qora  boim agan  barcha  jismlar uchun  a < l; 
ideal  silliq  sirt  Ko‘zgu  uchun  a = 0 .  2.1-rasmda  absolut  qora  jismning 
nur chiqarish  qobiliyati va  yutish  qobiliyati  tasvirlangan.
2.1-rasm. Absolut  qora jism xossasi:  a)  yutish  qobiliyati katta  boigan 
jism;  b)  nur chiqarish  qobiliyati katta boigan jism.
Muayyan  temperaturada  har  qanday  jismning  nur  chiqarish  q ob i­
liyatini  yutish  qobiliyatiga  nisbati  jismning  tabiatiga  b o g iiq   emas  va 
bu  nisbat  absolut  qora  Jismning  nur  chiqrish  qobiliyatiga  teng,  y a ’ni
a, 
a.
qora
chunki  absolut  qora  jism  uchun  a =  l.  Bunda  r,,  rj-  •••  >  « i ' 
-turli
jismlarning  nur  chiqarish  va  nur  yutish  qobiliyati.  Shu  munosabatga 
binoan  Jismning  yutish  qobiliyati  qancha  katta  b o is a   uning  nur 
chiqarish  qobiliyati  ham  shuncha  katta  eKanligi  kelib  chiqadi.  M u ay­
yan  temperaturada  absolut  qora  jism  eng  к о ‘ р  nur  chiqarish  qobiliya­
tiga  ega.  Muvozanatli  nurlanishda  esa,  har  qanday  jismning  birlik 
yuzasidan  birlik  vaqt  ichida  chiqarayotgan  nurlanish  energiyasi  absolut 
qora  jism  nurlanish  energiyasiga  tengdir.  Haqiqatan  ham  jism  o'ziga  
tushayotgan  nurlanish  energiyasi   ni  al  qismini  yutishi,  qolgan  ( l - a )  I  
qismi  esa  qaytishi  va  bunga  ai  yutish  energiyasiga  teng  bo'lgan  r- 
nurlanish  energiyasini  qo'shsaK
(l-a )-/ + i-(l-a )-/ + a / = / = r,„„ 
tenglikka  ega  bo'lamiz.
Shu  sababdan  ham  kovak  ichidagi  nurlanish  ham  xuddi  absolut 
qora  jism  chiqarayotgan  nurlanish  kabi  bo'ladi  va  uni  o'rganish  uchun 
kovakda  kichik  tirqish  ochish  kifoya.  IssiqliK  nurlanishi  masalasi  bilan 
ayniqsa  nemis  olimi  Kirxgof  qiziqdi  va  uning  ustida  к о 'р   ishladi. 
Yuqorida  keltirilgan  munosabat  spektrial  nur  chiqarish  qobiliyati  /v  va 
nur yutish  qobiliyati  a^  uchun  ham  o'rinlidir.
30
Í   ■  '

K V A N T   F I Z I K A S I
1859  yilda  gustav  K irxgof  qiziq  bir  qonunni  topdi.  IssiqliK  mu­
vozanati  paytida  jismning  nurlanish  qobiliyatini  uning  yutilish  qobi- 
livatiga  nisbati  chastota  va  temperaturaga  b o g 'liq   bo'lgan  universal 
ftinksiya  ekan.  Bu  universal  funksiyani  odatda,  K irxgof  funksiyeisi  deb 
ataladi.  A gar  jismning  nurlanish  qobiliyatini  rv   va  yutish  av  desak,  u 
holda
- ^  =  c ^
a.. 
4
(2.3)
ifoda  o'rinlidir  (bunda  s  -  yorug'liK  teziigi).
(2.3)  formuladagi 
va 
av  KattaliKlarni  har  biri  bir jisradan  ikkinchi 
jismga  o'tganda  keskin  o'zgarishi  mumkin.  Ammo  ular  hosil  qilgan
munosabat  —   esa  o'zgarmas  qolaveradi.  K irxgof  qonunining  asl  maz- 
“ v
muni  shundadir.  K irxgof  qonuniga  ко'га  qora  jism  nurlanishining  in­
tensivligi  devorning  materialiga  b o g 'liq   emas,  faqat  chastota  va  tem­
peraturaga  b og'liq.  Shu  munosabat  bilan  K irxgof  fiziklar  oldiga  iklci 
masalani  hal  qilish  vazifasini  qo'ydi:
1.  Nurlanish  energiyasining  to'la  zichligi    ni  temperaturaga 
bog'liq  bo'lish.
2.  Muvozanatli  nurlanish  energiyasining  spektrial  zichligi  (tar­
kibi)  u{K,T)  yoki  u(v,T)  Ko'rinishini  topish,  y a ’ni
u (X,T)dv=F(v,T)dv. 
(2.4)
(2.4)  formuladagi  F(v,Tj  -   adabiyotda  K irx go f funksiyasi  yoki  uni­
versal funksiya  deb  yuritiladi.
2.2-pasM.  Absolut  qopa  jism  nupla- 
nishining  intensivligini  to'lqin  uzun- 
liiaca  bog'liqligi.  Bunda  T =  5250K 
(yashil  chiziq).  Peley-Jins  metodi 
bilan  olingan  egpilix  (sapiq  chiziq) 
Bin  fopmulasi  bilan  olingan 
egriÜK 
(binafsha),  Р1апк fopmulasi  bilan  hi­
soblangan  egriliK  eKsperiMental  eg- 
piliK  ustiga  tushadi.  Bu  yerda 
 
=  580 ПМ.
masala  20-yillardan  keyin,  ikkinchi  masalani  yechish 
masa L  
^   , 
Ko'proq  vaqt  kerak  bo'ldi.  Krixgofni  q o'ygan   ikki 
ini  eskperimentatorlar  muvaffaqiyatli  yechdilar.  2.2-rasmda
i
31

K V A N T   F I Z I K A S I
T = 5 2 5 0 K   temperatura  uchun  nurlanish  intensivhgining  t o iq in   uzun­
liklar  bo'yicha  taqsimoti  tasvirlangan.  2.3-rasmda  esa  turli  temperatu- 
ralar  uchun  intensivligini  (nurlanish  energiyasining  zichligini)  to'lqin 
uzunliklar  uchun  taqsimoti  keltirilgan.  Bu  masalani  nazariy  jihatdan
yechish  katta  qiyinchiliKlarga  duch 
Keldi.  Bu  masalalami  yechishga  juda 
Ko‘p  fiziklar  urindilar.  Birinchi  ma­
salani  yozef  Stefan 
(1879-yil)  va 
Lyudvig  boltsman  (1884-yil)  muvaffa- 
qiyatli  hal  qildilar.  Ikkinchi  masalani 
nemis  olimi  Vilgelm   Vin  (1893-yil), 
Reley va  Jins  (1900-yil)  qisman  yech­
dilar.  Klassik  fizika  pozitsiyasida  turib 
bu  masalani  hal  etishdagi  barcha  ur- 
inishlar  «bekor  ketdi».  Bu  masalani 
yangi 
tasawur 
bilan 
qurollangan 
Maks 
Plank 
yechishga 
muyassar 
bo'ldi.  Uning  kiritgan  yangi  g'oyasi 
issiqliK  nurlanishini 
to'la  tushuntirib 
berdi.  Sha  natijada  fizikada,  yuqorida 
aytganimizdek,  buyuk  buiilish  ro'y 
berdi.  Bu  hol  14-dekabr  1900-yil  bo'lib,  X X   asr  kvant  fizika  asri  bo'lib 
qoldi.
2.3. IssiqliK nurlanishining klassik nazariyasi.
Stefan-boltsman qonuni
Birlik  sirtdan  birlik  vaqtda  chiqayotgan  barcha  to'lqin  uzunlikdagi 
nurlanishlaming 
to'la 
energiyasi,  y a ’ ni  energetik  yorituvchanlik 
(ravshanhk)
À.HM
2.3-pasM.  Nuplanish 
intensivligini to'lqin 
uzunliKKa 
bog'hqllK taqsimoti tupli 
temperaturalarda  Keltirilgan.
=  [r^dv
(2.5)
bilan  aniqlanadi.
Tv  -   chiqarish  qobiliyati  faqatgina  jismlarning 
issiqliK 
nurlanishiga 
xos  bo'lib,  luminessensiya  nurlanishi  bundan  matlaqo  mustasnodir. 
Qralayotgan  jism  uchun  fv  faqat  temperaturaga  b o g'liq .  Jismning 
chiqarish  qobiliyati  atrofdagi  muhitga  ham  jism  bilan  nurlanishni  mu- 
vozanatliligiga  ham  b o g 'liq   emas.  Eksperimental  ma’ lumotlam i  tahlil 
qilgan  Stefan  1879-yilda  energetik  yorituvchanlikni 
issiqliK 
nurlovchi 
jism  absolut  temperaturasi  T  ni  to'rtinchi  darajasiga  proporsional 
ekanligini  aniqladi:
R = y ^ d v  =  cfT^
(
2
.
6
)
32

K V A N T   F I Z I K A S I
(2.6)  formulani  Stefan  empirik  y o ‘l  bilan  topgan  bo'lsa,  1884-yilda 
boltsman  termodinamik  mulohazalaridan  hamda  M aksvell  elektrodi- 
namikasining  qonunlaridan  foydalanib  nazariy  y o 'l  bilan  topdi.  Shu 
boisdan  ham  (2.6)  munosabatdagi  energetik  yorituvchanlik    N i  ter­
modinamik  temperaturaga  bog'lanish  formulasini  Stefan-boltsman 
qonuni  deb  yuritiladi.  o   -   Stefan-boltsman  doimiysi  bo'lib,  uning  son 
qiymati
ga  teng.  Stefan-boltsman  qonuni  faqat  absolut  qora  jismlarning  nur- 
lanishi  uchun  o'rinli,  lekin  qora  bo'lm agan  jismlar  uchun  (2.6)  formula 
o'rinli  bo'lmay,  uning  oddiy analitik  ifodasi  yo'q .
Umuman  olganda,  qora  bo'lmagan  jismlar  uchun  Stefan-boltsman 
qonunini  quyidagicha  yozish  mumkin.
R  =   e a P  
(2.7)
Bunda  E<1  nurlatgichning  issiqliK  nurlanish  koeffitsiyenti  yoki 
qisqacha  nurlanish  koeffitsiyenti  deb  ataladi.  Gohida  uni  qoraliK  koef­
fitsiyenti ham  deyiladi.
2.4. Shin formulasi. Shin sUjlshl. Shin funksiyasi
Muvozanatli  nurlanishni  nazariy  o'rganishdagi  keyingi  qadamni 
1893-yilda  nemis  fizigi  Vilgelm   Vin  qo'ydi.  K irxgofni  (2.4)  formulasini 

bir o'zgaruvchiliK  Ko'rinishiga  keltirishga  muvaffaq  bo'ldi,  y a ’ ni
f ,
u^dv = v^F  —
.T ,
dv-
(
2
.
8
)
(2.8) 
formulani  Vinning  strukturaviy formulasi  deyiladi.   tem pera­
turada  birlik  chastotaga  (yoki  to'lq in   uzunlikka)  t o 'g 'r i  kelgan  nurlan­
ish  energiyasini  topish  formulasi  strukturaviy  formula  deyiladi.  T e r­
modinamik  mulohazalardan  va  yorug'ÜK  chastotasini  o'zgarishini 
ifodalovchi  Dopier  effektini  inobatga  olib  topilgan  (2.8)  formula  Krix- 
gof  masalasini  to'la   yechimini  bermadi.  Bu  masalani  yechishda  V in ­
ning  xizmati  shundaki,  u  ikki  o'zgaruvchili  funksiyani  bir  o'zgaruvchili 
funksiya  Ko'rinishiga  keltirdi.  Bu  esa  termodinamik  nurlanish  xossalari 
haqida  yetarlicha  ma’ lumot  olish  imkoniyatini  berdi.  Vinning  struk­
turaviy  formulasi  temperatura  T ni  o'zgarishi  bilan  energiyaning  spek- 
tnal  zichligining  maksimumini  siljishini  Ko'rsatadi.  (2.8)  formulani  nur­
lanishning  to'lq in   uzunUklari  uchun yozamiz:
u■^dÀ =  À~^Ç(À, T ) d À 
(2.9)
• 
zichlikning  maksimumini  siljishini  (2.9)  formuladan  oson
opish  mumkin.  Buning  uchun  (2.9)  formulani  differensiallash  va  hosi- 
asini  0  ga  tenglash  kerak.  Natijada,
33

K V A N T   F I Z I K A S I
-5
bundan
=
 
(
2
.
10
)
kelib  chiqadi  (bunda  S(, =  2,9-10'^nj-K).
(2.10) 
formula  Vinning  siljish  qonuni  deb  yuritiladi.  Muvozanatli 
(qora)  nurlanish  uchun  nurlanish  energiyasining  spektrial  zichligining 
eng  katta  qiymatiga  to ‘g ‘ri  kelgan  t o iq in   uzunliK 
termodinamiK 
temperatura  T  ga  teskari  proporsionaldir.  Bu  ifoda  eksperimentda 
oich an ga n   nurlanish  energiyasi  zichligini  X  ga  b o g iiq   taqsimotdagi 
maksimumga  t o ia   o'rin li  b o iib   (2.3-rasm),  nurlanish  intensivligini 
to iq in  
uzunlikka 
b o g iiq  
taqsimotini 
turh 
temperatura 
uchun 
oich an gan   natijalarini  t o ia   aks  ettiradi.
Bu  formula  texnikada  va  astrofizikada  juda  katta  ahamiyatga  ega, 
chunki  u  spektrial  tahlil  asosida  quyosh,  yulduzlarning  temperaturasini 
oich ash   imkoniyatini  ochdi.  Masalan,  relikt  (qoldiq)  nurlanish  (koi­
notning  issiqliK  nurlanishi)  ustida  A.Penziyes  va  R.Vilson  tomonidan 
kosmosda  qilingan  tajribalar  T=3K  ekanligini  aniqladi.  Bu  esa  «Buyuk 
portlash»  nazariyasidan  olingan  natijalarni  tasdiqladi.
Shinning  ikkinchi  xizmati  shundaki,  (2.8)  formulani  integrallash 
orqali  bevosita  Stefan-boltsman  formulasini  aks  ettiruvchi  ifodani  olish 
mumkin:
R =
u„dv =
\ T )
dv
agar  —  =  x   desak,  dx =  —   va  dv =  T d x .  U  holda 
T  
T
jx^F {x)d x
(
2
.
11
)
-   ifodaga  ega  boiam iz.  (2.11)  ifodadagi 
x ^ F (x )d x   sonni  xarakter-
0
laydi va  uni  a  desak,  R =  aT*  formulaga  keltiramiz.
1886-yilda  Vin  eksperimental  natijalarni  yana  bir  bor  tahlil  etib
(
2
.
12
)
/
av ^
. T j
~
  exp
V
T
qonuniyatni  topdi  (a  -  biror koeffitsiyent).
Shin  formulasining  hozirgi  zamon  Ko'rinishi  quyidagicha:
PYnl  _
,3 
~
/  \ 
8ñv^
exp
c
kT
(2.13)
34
l a t :

K V A N T   F I Z I K A S I
bunda,  Й 
-   Plank  doimiysi,  (t) =  2nv  -   burchaK  chastota,  к  -   boltsman
doimiysi, 
с  -  
y o r a g ‘lÍK 
teziigi.
Shin  formulasini  tekshirish  uchun  eksperimentatorlar  nurlanish  in ­
tensivligini  to'lq in   uzunlikka  (chastotaga)  b o g ‘liqlÍK  taqsimotini 
ö
‘1- 
chadilar  va  u  2.2-rasmdagi  kabi  uzluksiz  q o ‘ n g ‘iroqsimon  Ko'ri­
nishdagi  egrilikka  ega.  À  ning  biror  qiymatida  U  maksimumga  ega  va 
muayyan  temperaturada  to'lqin  uzunlikning  eng  kichik  va  eng  katta 
qiymatlari  uchun  nolga  intiladi.  2.2-rasmdagi  Ko'rsatilgan  egrilikni 
(uni  K irxgof  funksiyasi  deb  atasak)  katta  chastotalarga  to 'g 'r i  kelgan 
qismini  Vin  funksiyasi  to 'g 'r i  aks  ettiradi.  Qisqa  chastotalarga  to 'g 'r i 
kelgan  intensivlikni,  shuningdek,  A^^^ga  to 'g 'r i  kelgan  intensivlikni  U 
qanoatlantirmaydi.
Lyummer  va  Pringsgeym   1899-yllda  qilgan  tajribalar  Vinning  sil­
jish  qonunini  to'la  tasdiqladi.  Shunday  qilib 
Vin  formulasi  ekspe- 
rimental  egrilikni  katta  chastotalarga  to 'g 'ri  kelgan  qismini  to'la  aks 
ettirib,  K rixgof  masalasini  to'la  yecha  olmadi.  Shunga  qaram ay  U 
kiritgan  tushuncha  va  qonunlar  issiqÜK  nurlanish  fizÍKasini  anglashda 
va 
am aliyotda 
juda  muhim  rol 
o'ynadÍKÍ, 

1903-yilda  N o b e l  m uko­
fotiga  sazovor  bo'ldi.  vin  formulasi  quyosh  nurlanishi  spektrini  katta 
chastotalar  qismiga  to 'g 'ri  kelgan  issiqÜK  nurlanishi  intensivligini  ham 
yaxshi  tushuntirib  berdi.
2.5.  Reley-Jins formulasi.  Ultrabinafsha haloKat
K irxgof  q o'ygan   masalani  Vin  qisman  yechdi.  U  topgan  (2.13) 
formula  2.2-rasmda  yeltirilgan  spektrial  zichlikni  kichik  to'lq in   uzun­
liklar 
sohasiga  to 'g 'ri  kelgan  qismini  yaxshi  tushuntirib  berdi. 
Biroq 
ga  teng  va  undan  katta  bo'lgan  to'lqin  uzunlikka  ega  b o 'l­
gan  sohasi  (Á>Án,¡,x)  uchun  olingan  nurlanish  energiyasi  natijalarini  tu­
shuntirib  bera  olmadi.
Klassik  statistika  mexanikasi  va  M aksvell  elektrodinamikasi  q o ­
nunlariga  m uvofiq  (termodinamiKa,  optiKa  va  elektrodinamika  g 'o y a ­
lari  birlashmasi)  ravishda  Kirxgofni  ikkinchi  masalasini  hal  qilishda 
dastawal  D.U.Reley  (1842-1911),  sal  Keyinroq  D.D.Jins  (1877-1941) 
kirishdi.  Ular  bu  masalani  yechishda  klassik  statistiKa  fizikasining  en ­
ergiyaning  teng  taqsimlanishi  teoremasiga  asoslanishdi.  R eley  va  Jins 
yopiq  kovak  ichki  devori  ossillatorlar  (atomlar)  majmuasidan  tashkil 
topgan  va  ushbu  ossillatorlar  bilan  kovak  ichidagi  nurlanishlar  orasida 
energiya  almashuvi  vujudga  Kelishi  mumkin  dedilar.  U  holda  m uvo­
zanatli  nurlanish  sharoitida  kovak  ichida  turhun  to'lqinlar  to'plam i 
(sistemasi)  yoki  tebranish  turlari  (moddalari)  hosil  bo'ladi.  Har  bir 
turg'un  to'lq in   tebranish  moddasi  (tu ri)  deyiladi.  Energiyaning  teng 
taqsimlanishi  teoremasiga  binoan  elektromagnit  nurlanishning  har  bir 
erkinlik  darajasi  o'rtacha  k T   energiyaga  ega  bo'ladi  (¿-boltsman
35

K V A N T   F I Z I K A S I
doimiysi).  Bu  teoremaga  Ko‘ra  adiabatik  qobiq  ichidagi  nurlanish  en­
ergiyasining  to'la  qiymatini  aniqlash  shu  hajmdagi  elektromagnit  te­
branishlar  erkinlik  darajasining  to'la  sonini  topish  masalasiga  keladi.
A g a r  kovakni 
I  o'lcham ga  ega  bo'lgan   kub  shaklidagi  quti  deb 
qarasaK,  u  holda  to'la  moddalar  soni  dN^-ia
(2.14)
Ÿ  
С
formula  yordamida  topiladi  (bunda  Р-кпЪ  hajmi).
Har  bir  chastotaga  turg'un  to'lqinni  tebranish  moddasi  desak,  u 
holda  (2.14)  formulaga  binoan  moddalar  soni  kovakdagi  nurlanishni 
tavsiflovchi  elektromagnit  tebranishlarning  erkinlik  darajasi  soniga 
teng  bo'ladi.  Bitta  erkinlik  darajasiga  to 'g 'ri  kelgan  nurlanishning    
desak,  u  holda  kovak  ichidagi  nurlanish  energiyaining  zichligi
и Л Т ) = ^ ^ < Е > - -
< E >
(2.15)
g a   ten g  b o 'la d i. 
(2.15) 
form uladan  Ko'rinadiKi, 
Uy(T) ni 
bilish  uchun
har  bir  tebranish  moddasining  o'rtacha  energiyasi  < E >   ni  topish  kerak 
bo'ladi.  (2.15)  Spektrial  taqsimot  chastotalarga  b o g 'liq   ko'rinishda 
yoziladi.  Kerak  bo'lgan  hollarda  v =  c/X  formula  yordamida  (2.15)  for- 
mulani  to'lq in   uzunliklariga  b o g 'liq   formula  shaklida  yozish  mumkin.
KlassiK  statistikaga  ко'га  muvozanath  nurlanishda  har  bitta  erkin­
lik  darajasiga  o'rtacha  ~ k T   ga  teng  bo'lgan  kinetik  energiya  to 'g 'ri
2
keladi.  Xususiy  chastota  bilan  tebranayotgan  ossillator  uchun  KinetiK 
energiya  bilan  potensial  energiyaning  o'rtacha  qiymati  bir-biriga  teng. 
Bundan  chiqadiKi,  kovakdagi  issiqliK  teb-ranishning  har  bir  modasiga 
to 'g 'ri  kelgan  o'rtacha  energiya
< E >  =  <£*> +  <£■„> =  2- =  K .T
(
2
.
16
)
Shunday  qilib 
(2.16)  ifoda  ossillatorni  KlassiK  o'rtacha  energiyasini 
xarakterlaydi. 
(2.16)  formulani  (2.15)  ga  qo'ysaK,  u  holda
и ,(Г)  = —
(2.17)
tenglikni hosil  qilamiz.
(2.17)  formulani  Reley-Jins formulasi  deyiladi.
Bu  formula  1900-yilda  Reley  tomonidan  taklif  qilingan.  Sal  Keyin­
roq  Jins  bu  formulani  nazariy jihatdan  mufassal  asosladi.  (2.18)  formula 
spektr  bo'yicha  issiqliK  nurlanishining  taqsimotini  xarakterlaydi  va 
kichik  (qisqa)  chastotalar  sohasida  eksperiment  natijalari  bilan  yaxshi 
mos  tushadi.  Yuqori  chastotalarda  Reley-Jins  formulasi  bilan  hisob­
langan  nurlanish  energiyasi  zichligining  qiymatlari  eksperimentda
36

K V A N T   F I Z I K A S I
olingan  qiymatlarga  nisbatan  ancha  katta.  v - » »   da  ti^{T)  ham  chek- 
sizga  intiladi.  Shuningdek,  nurlanishning  t o ia   zichligi
U   =  ¡u,{T)ch>  =
(2.18)
0
b oiad i.  (2.18)  formula  eksperiment  natijalariga  tamomila  zid.  Shu  sa­
babdan  ham  P.Erenfest  bu  holni  «ultrabinafsha  haloKati»  deb  atadi. 
Reley-Jins  formulasi  spektrni  barcha  qismini  t o ia   tavsiflab  bera  o l­
madi.  U  ham  vin  formulasi  Kabi  Kirxgof  masalasini  bir  qismini,  ya’ ni 
vin  yecha  olmagan  qismini  yechdi.  2.2-rasmda  keltirilgan  spektrning 
qismiga  to ‘g ‘ri  kelgan  nurlanish  energiyasini  yaxshi  tushuntirib 
berdi,  ammo 
sohasiga  to ‘g ‘ri  kelgan  nurlanish  intensivligini  tu­
shuntirib  bera  olmadi.  Reley-Jinsning  (2.17)  formulasi  darajali  funksiya 
Ko'rinishida  b o iib ,  u  Vin  formulasi  (2.8)  bilan  mos  tushadi.  Bu  formu­
lalar  bevosita  termodinamiKa  natijalaridan  kelib  chiqqani  uchun  konk­
ret  m odelga  b o g iiq   emas.  Haqiqatan  ham,  (2.8)  formuladagi  noaniq
 
\  
V
r v ^
kT
F
funksiyasi  o 'rn ig a  
F
-  
3
 
3
 
ni 
qo'ysaK , 
(2.17)
J )
J )
2n  c \
b o iga n
formula  (2.8)  formula  bilan  mos  tushadi.
Shunday qilib  biz  KlassiK  fiziKaning  barcha  imkoniyatlarini  hisobga 
oigan  holda  issiqÜK  nurlanishi  masalasini  yechishga  va  tushuntirishga 
Download 11.27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling