Экологиядан якуний саволлари Фанинг максади ва вазифалари. Экология фанининг таърифини биринчи марта немис олими Э. Геккель «Организмларнинг умумий морфологияси»


Download 37.66 Kb.
bet3/7
Sana27.01.2023
Hajmi37.66 Kb.
#1132983
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Yakuniy savollar

abiotik

  • biotik

  • antropogen omillar.

    1. Abiotik omillar – organizmlarga ta'sir qiladigan anorganik muhitning kompleks omillaridir. Bu kimyoviy (atmosfera, suv, tuproq va loyqa), fizik yoki iqlim (harorat, bosim, yorug'lik, namlik, yog'in, shamol) omillariga bo'lishi mumkin. Yer yuzasining tuzilishi (relefi), geologik va iqlim omillari (geomagnit maydoni), kosmik nurlar, radiaktivlik), abiotik omillarning xilma-xilligi, turli tabiiy ofatlar (bo'ron, suv bosishi, erning silkinishi, qo'rg'oqchilik) va ularning tirik organizmlarning tarixiy rivojlanishi va muhitga moslashishida katta ahamiyatga ega.
    2. Biotik omillar – muhitda uchraydigan tirik organizmlarning hayot faoliyatida bir-birlariga qiladigan ta'siri va ular o'rtasidagi munosabatlardan iborat bo'lib, ular tirik organizmga, uni o'rab turgan boshqa boshqa tirik jonzotlarga har xil ta'sir qiladi.
    3. Antropogen omillar – inson hayot faoliyatining organik dunyoga ta'siri. Jamiyatning rivojlanishi bilan insonning tabiatga ta'sir qilishining yangi-yangi xillari kelib chiqib, atrof muhitda salbiy ekologik o'zgarishlar seziladi.


    Ташки мухит омилларининг организмларга таъсири.
    Мухит омиллари. Уларни тирик организмларга таъсир этиш конуниятлари. Мухит – организмни ураб турувчи хамма омиллар булиб, улар тирик организмларни холатига, усишига, ривожланишига, купайишига ва бошка хусусиятларига бевосита ёки билвосита таъсир этади. Мухит омиллари анорганик ёки органик табиатга эга булиши мумкин, айникса, инсон фаолияти туфайли. Баъзи омиллар организм учун зарур булиши, баъзиларини ахамияти булмаслиги, баъзилари эса зарарли таъсир этиши мумкин. Масалан: куп хайвонлар учун овкат, кислород, сув ва бошкалар жуда зарур. Ёки хашаротлар учун оптимал харорат зарур, паст ёки юкори харорат зарарли таъсир этади. Мухитдаги хар хил таccуротлар организмга ижобий ёки салбий таъсир этадими хаммасини экологик омиллар дейилади. Табиатда булар бир-биридан ажралган холда эмас, комплекс холда таъсир этади. Комплекс экологик омилларни организмни яшаш шароити дейилади.

    Хар хил организмлар бир хил омилларга хар хил таъсирланади. Хар бир тур организм учун узига хос яшаш шароити булиши керак. Масалан, сахро ва чулларда яшовчи усимлик ва хайвонлар учун юкори харорат ва паст намлик керак. Тундрада яшовчилар юкори намликни ёктириб, паст хароратни эркин утказади. Сувда яшовчилар сувни тузланишини концентрациясини (чучук ва шур сувда) хар хил утказади. Яъни баъзилар чучук сувни ёктирса, баъзилар шур сувни афзал куради.

    Бунинг сабаби уларни тарихий келиб чикишидадир. Шунга караб хар хил мухитда узига хос усимликлар ёки хайвонлар дунёси шаклланган.

    Омиллар классификацияси. Табиатдаги хилма-хил омиллар 3 га булинади: абиотик, биотик, антропик.

    Абиотик омиллар – бу комплекс анорганик омиллардир. Булар кимёвий ва физикавий омилларга булинади. Кимёвий омилларга атмосфера хавосини сув ва тупрокни кимёвий таркиби киради; физикавий ёки иклимий омилларга харорат, босим, намлик, шамол, ёруглик, радиация ва бошкалар. Ер юзасининг рельефи иклимни ёки абиотик омилларини таъсири ва кучини узгаришга катта роль уйнайди. Бу уз навбатида усимлик ва хайвон хаётига таъсир этади.

    Организмларни сони уларни хаёти учун мухим булган омилларга боглик. Масалан, сахро шароитида сувни булиши, сувда яшовчилар учун сувда эриган кислородни микдорини етарли булиши.

    Мухитни биотик омиллари – бу бир гурух тирик организмларни бошкасига таъсири. Бу хар хил характерга эга булади. Баъзи организмлар бошкалари учун овкат манбаи булиб хизмат килади. Масалан, фитофаг хайвонлар учун усимликлар; баъзи хайвонлар – йирткич хайвонлар учун овкат хисобланади. Яшаш учун мухит булиб, масалан, текинхурлар учун уларнинг хужайинини танаси хизмат килади. Биотик омиллар нафакат бевосита билвосита, яъни ташки мухит оркали хам таъсир этади. Масалан, бактериялар тупрок таркибига, урмонда микроиклимни хосил булишида.

    Антропик омиллар. Инсон доимо тирик организмларга таъсир этган. Кадимги ва хозирги Сахрои Кабир, Гоби сахроси урмонлари киркилиб хайвонларини еб юборилганлиги туфайли хосил булган; хозирги даврда техник воситалар оркали чикариб юборилган чикиндилар атмосфера хавосига таъсир этмокда.

    Инсон ишлаб чикаришдаги фаолияти туфайли рельефга таъсир этади, атмосфера хавосига, чучук сувга, бутун сайёрани иклимини узгартмокда; сунъий агробиоценоз хосил килиши, фойдали хайвонларни купайтириб, зарарлиларни кириши оракали хам тирик табиатга таъсир этади. Инсонни табиатни уз измига буйсундириши борган сари кучайиб бормокда. Албатта, баъзи турлар мослашиб (м: кравчик) купайиб борса, баъзилари камайиб кетади. Масалан: Карши чулини узлаштириш муносабати билан килинган ишлар.



    Мухитни узгариши. Мухитни анорганик ва органик омиллари бир хил колмай, узгариб туради. Бу асосан космосдаги омиллар таъсири остида утиб, мавсумий ва суткалик циклни юзага келтиради. Ерда хаётнинг пайдо булиши ва ривожланиши шундай узгариб турувчи мухит таъсири остида булди. Шу асосда тирик организмларда барча биологик ритмлар хосил булган: тиним ва фаол даврни алмашиниб туриши А.С.Мончадский (1958) табиатдаги омилларнинг характерига кура 2 га булинади.



    Download 37.66 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   2   3   4   5   6   7




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling