Eksplitsit konstruksiya


Amin buva: Mulla Ikrom, Qodirjon akadan tashvish qilmang, bu kishiga oshqovoqdan olinsa bo‘ldi. Qodirjon aka


Download 20.42 Kb.
bet2/2
Sana30.04.2023
Hajmi20.42 Kb.
#1402475
1   2
Bog'liq
Eksplitsit konstruksiya

Amin buva: Mulla Ikrom, Qodirjon akadan tashvish qilmang, bu kishiga oshqovoqdan olinsa bo‘ldi.
Qodirjon aka: Amin buva, ajoyib xushfe’l odamsiz-da, indamay olaverasiz: oshga qovoq solinmaydi, deb.
Amin buva: Siz indamay tushiraversangiz-a, qovoqdan osh yaxshi, deb.
Qodirjon aka: Siz ham indamay tushiraversangiz-a, oshdan qovoq yaxshi, deb.
Amin buva: Siz ham indamay tushiraversangiz-a, qovoq oshmi, osh qovoqmi, deb.
Qodirjon aka: Siz ham indamai tushiraversangiz-a, osh qovoqdan bo‘ladi deb.
Amin buva: Siz ham indamay tushiraversangiz-a, qovoqdan osh bo‘ladi deb.
Qodirjon aka: Nafsi buzuqlik qilib, Ikromiddin pishirgan oshni paqqos yeb tashlasangiz-a, ortib qolsa, osh qovoqqa sig‘maydi deb.
Amin buva: Tirikligimda yeb olay deb, bir qozonni tushirsangiz-a, osh qovoqdan ketadi deb.
Ikromiddin: ...bir oz u yoq-bu yoqdan gaplashib o‘tiringlar, boshqa ovqat qilaman: qovoq – siz !
Ushbu matnda uchta ma’noning hammasi yoki birdan ortiq ushbu ma’nolarning bir vaqtning o‘zida faol ishtirok etishi kontekstning polisemantik tabiatini namoyon etadi: birinchi gapda – “qovoqning oshga kerakligi” implitsit ifoda bo`lsa, “qovoqning qoshga kerakligi” nutqning eksplitsit ifodasidir.

Yana:



Tohirjon: Kolxoz duradgorlari brigadalarga chiqmay, nuqul raisnikida pol ochishadi-ya.
... Hasanjon: Komissiya kamchiliklarni ko‘rsatgani yaxshi, ishga foydasi tegadi. Siz bo‘lsangiz komissiya kelganda, o‘zingizni ponaga olasiz.
“Duradgorlik” payrovi. Askiya. 70-bet.

Mazkur misolning birinchi gapida paronim so‘zlar (pol va fol) bilan so‘z o‘yini qilinganiga guvoh bo‘lamiz. Nutqda paronomaziya hodisasi birinchi gapda p va f tovushlarini, ikkinchi gapda esa o va a tovushlarini aloqadorlikda qo‘llash bilan yuzaga chiqarilgan hamda duradgorlik sohasiga oid atama (pol va pona)ni matnda ishlatish bilan payirov talabiga ham amal qilingan.


Payrov talabi bilan nutqda qo‘llangan pol va pona leksemalari implitsit ifoda vositasi, fol va pana so‘zlari esa eksplitsit axborot tashuvchi bo‘lib xizmat qiladi.
Har ikkala gapdagi birikmalarning ichki tomoni (ma’nosi)ga e’tibor berilsa, pol ochmoq – uyning yuradigan taxtali qismini ochmoq ma’nosida, fol ochmoq – kishi bilishga qiziqqan noma’lum voqea, hodisalarni go‘yo oldindan aytib berishga urinmoq yoki oldindan “bilmoq”, aytib bermoq (O‘TIL, 2008, IV jild, 354-bet) ma’nosida; panaga olasiz – hech kim ko‘rmaydigan yashirin joyga berkinasiz ma’nosida, ponaga olasiz birikmasi pona – narsalarni yirish, kerish yoki biriktirish uchun ishlatiladigan bir uchi tig‘li yog‘och yoki temir (O‘TIL, 1981, I jild, 598-bet)ni nazarda tutib hosil qilingan, ya’ni panaga olasiz degan lisondagi mavjud tushuncha asosida ponaga olasiz birikmasi nutqiy okkazional hosila sifatida ishlatilgan.
Lisoniy birlikning ma’lum soha atamasiga monand talaffuz qilinishi, fonetik hodisaning aniq bir maqsad asosida yuzaga chiqarilishi, “raqib”ning kamchiligiga ishora etilishi kabilar asos vazifasini bajaradi. Birikmalarning eksplitsit ifoda ma’nosi til hodisasi sifatida reallashmaydi, balki nutqda pragmatik vosita sifatida qo‘llanadi.


Абузалова М. Ўзбек тилида содда гапнинг энг кичик қурилиш қолипи ва унинг нутқда воқеланиши: Филол. фан. номз. ... дисс. автореф. – Т., 1994. Акрамов Ш. Ўзбек тилининг гап қурилишида тўлдирувчи ва ҳол. ([WPm] валентлиги аспектида): Филол. фан. номз. ... дисс. автореф. – Т., 1997.  Акрамов Т. Именное сказуемое в современном узбекском литера­турном языке: Автореф. дисс. ... канд. филол. наук. – Т., 1967. Арват Н. Семантическая структура простого предложения в современном русском языке. - Киев: Вища школа, 1984. Арутюнова Н. Предложение и его смысл. – М.: Наука, 1976. Ахматов И.Х. Структурно-семантические модели простого предложения в современном карачаевско-балкарском языке. – Нальчик, 1983. Аҳмедов А. Ўзбек тилида гапнинг коммуникатив турлари. – Т.: Фан, 1979. Беловольская Л. Синтаксис словосочетания и простого предложе­ния. (Электронная книга) – Таганрог. 2001. / http:www/ philology. ru /linguistics2 / belovolskaya-01/htm. Бобоколонов Р. Ўзбек тилида функционал-семантик шаклланган сўз-гаплар: Филол. фан. номз. ... дисс. – Т., 2000.  Всеволодова М.В. К вопросу о системном описании моделей предложения: 11 Международный конгресс русистов-исследователей. - М., МГУ //http: www. philol.msu.ru/~ rlc2004/ru/ abstracts/ ?id= 13& type = rar. Гак В. Теоретическая грамматика французского языка. Синтаксис. – М.: Высшая школа, 1981. George Yule. The Study of Language. Cambridje University Press, 2010. Демьянков В. Логические аспекты семантического иссле­до­вания пред­ложения / Проблемы лингвистической семантики. (Электронная книга) – М.: ИНИОН АНСССР. 1981. / http: www. infolex.ru/P017.html. Исматуллаев Х. Виды предложения по целы высказыва­ния в совре­менном узбекском языке: Автореф. дис. ... канд. филол. наук. – Т., 1965. Жамолхонов Ҳ.А. Ҳозирги ўзбек адабий тили. – Т.: Талqин, 2005. Ломтев Т. Предложение и его грамматические категории. –М.: МГУ, 1972. Лутфуллаева Д. Гапни семантик-синтактик қолиплаштириш муаммолари.  – Т.: Фан, 2005. Маҳмудов Н. Ўзбек тилидаги содда гапларда семантик-синтактик асимметрия.  – Т.: Ўқитувчи, 1984. Маҳмудов Н., Нурмонов А. Ўзбек тилининг назарий грамматикаси. – Т.: Ўқитувчи, 1995.  Назарова Б. Бирикмаларда сўзларнинг эркин боғланиш омиллари: Филол. фан. номз. ... дисс. автореф. – Т., 1997. Неъматов Ҳ., Сайфуллаева Р., Қурбонова М. Ўзбек тили структурал синтаксиси асослари. – Т.: Университет, 1999. Нурмонов А. Гап ҳақидаги синтактик назариялар. – Т., 1988. Нурмонов А., Маҳмудов Н., Аҳмедов А., Солихўжаева С. Ўзбек тилининг мазмуний синтаксиси. – Т.: Фан, 1992. Нурмонов А., Шаҳобиддинова Ш., Искандарова Ш., Набиева Д. Ўзбек тилининг назарий грамматикаси. Морфология. – Т.: Янги аср авлоди,  2001. Раупова Л. Ўзбек тилида номустақил кесим масаласи ва [WPm-WPm] қурилишли гаплар: Филол. фан. номз. ... дисс. автореф.  – Т., 1999. Рахимов С. Вопросы структурно-типологической характе­ристики предложения. – Т.: Фан, 1978. Сайфуллаева Р. Ҳозирги ўзбек тилида кўчма гапларнинг формал-функционал талқини. – Т.: Фан, 1994.  Тожиев О. Ўзбек тилида от предикатли гапларнинг мазмуний ва синтактик тузилиши: Филол. фан. номз. ... дисс. автореф. – Т., 1995. Турниёзов Н. Назарий грамматикадан очерклар. – Самарқанд: СамДЧТИ, 1998. Турниёзова К. Гапнинг учинчи даражали бўлаклари ва «монема» тушунчаси ҳақида баъзи мулоҳазалар // Хорижий филология. № 2, 2007. Б.81–85.  Жамолхонов Ҳ.  Ҳозирги ўзбек адабий тили. – Т.: Талқин, 2005. Шадманов Э. Слова-предложения в современном узбек­ском языке: Автореф. дисс ... канд. филол. наук. – Т., 1970. Ўзбек тили грамматикаси. Т.2. – Т.: Фан, 1976. Қурбонова М. Ўзбек тилшунослигида формал-функционал йўналиш ва содда гап қурилишининг талқини: Филол. фан. д-ри ... дисс. автореф.  – Т., 2001. Қурбонова М., Сайфуллаева Р., Боқиева Г., Менглиев Б. Ўзбек тилининг структурал синтаксиси. – Т., 2004. Ғуломов А. Содда гап. – Т.: Ўздавнашр, 1955. Ғуломов А., Асқарова М. Ҳозирги ўзбек адабий тили.  – Т.: Ўқитувчи, 1987.  Ҳайназарова М. Сўроқ гапларда шакл ва мазмун номувофиқлиги: Филол. фан. номз. ... дисс. автореф. – Т., 1999. Ҳожиев А. Тилшунослик терминларининг изоҳли луғати. –Т., 2002.


Bog‘lanuvchi so‘zlar: kalambur, ochiq ifodali tuzilma, paronomizatsiya, yashirin ifodali tuzilma, uzual ma’no, erkin ma’no.
Download 20.42 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling