Esonova latofatning hisob-kitob operatsiyalari auditi mavzusidagi


Qism bolim Nima aks ettiriladi


Download 151.57 Kb.
bet9/9
Sana04.02.2023
Hajmi151.57 Kb.
#1162678
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
23.11.22.

Qism bolim

Nima aks ettiriladi

1.Kirish qism

Auditorlik tashkiloti va auditorlar to‗g‗risidagi ma‘lumotlar, shuningdek auditorlik tekshiruvini o‗tqazishga doir umumiy ma‘lumotlar ko‗rsatilad

Asosiy qism

Auditorlik tekshiruvini olib borish jarayonlari, va tekshiruv natijalari, mavjud xato-kamchiliklar, ularning sabablari ko‗rsatiladi. Ushbu qism alohida mavzular (bo‗limlar)ni aks ettiruvchi paragraflarga bo‗linishi mumkin

Xulosa qismi

Tekshirish ob‘ekti (ob‘ektlari) bo‗yicha auditorlik xulosasi, aniqlangan chetlanishlar va qonunbuzarlik-larni bartaraf etish, shuningdek xo‗jalik yurituvchi sub‘ektning moliyaviy xo‗jalik faoliyati samarador-ligini oshirish bo‗yicha tavsiyalar va takliflar beriladi

Auditor hisoboti ikki nusxada tuziladi va uning bir nusxasi buyutmachiga topshiriladi, ikkinchi nusxasi auditorlik tekshiruvida qoladi. Auditorlik tashkilotida qoladigan nusxaning oxirida auditorlik tekshiruvini buyurtgan tashkilot raxbari va bosh buxgalterining auditor hisoboti bilan tanishganligi va uning bir nusxasini olganligi to‗g‗risida tilxat yoziladi va imzolanadi. Agar auditorlik tekshiruvi mulkdorlar, prokuratura va boshqa huquqni muhofaza qilish organlari buyurtmasi bilan o‗tqazilgan bo‗lsa, u holda auditorning hisoboti uch nusxada tuziladi va uning bir nusxasi auditni buyurtgan tomonga taqdim etiladi. Ushbu holatda auditor hisoboti bilan tanishganlik va ularni nusxalarini olganlik to‗g‗risidagi tilxatlar audit o‗tqazilgan xo‗jalik yurituvchi sub‘ektning raxbari va bosh hisobchisi, shuningdek auditni buyurtgan organ (shaxslar) tomonidan imzolanadi. Auditorlik hisobotining hajmi varaqlar soni jihatidan, odatda, chegaralanmaydi. Auditor hisobotining har bir varag‗i auditorlik tekshiruvini o‗tqazgan auditor (auditorlar) tomonidan imzolanadi. Auditor hisobotida aks ettirilgan axborot maxfiy hisoblanadi va oshkor qilinishi mumkin emas. Ushbu axborotdan foydalangan shaxslar axborotni oshkor qilganlik uchun qonun hujjatlariga muvofiq javobgarlikga tortiladi. Auditor hisobotidan namuna 7-ilovada keltirilgan. Auditorning hisoboti auditorlik xulosasini tuzishga asos bo‗ladi. O‗zbekiston Respublikasining auditorlik faoliyati to‗g‗risida Qonuniga asosan ( 19- modda) « auditorlik xulosasi - moliyaviy hisobotning to‗g‗riligi va buxgalteriya hisobini yuritish tartibining qonun hujjatlarida belgilangan talablarga muvofiqligi to‗g‗risida auditorlik tashkilotining fikri yozma shaklda ifodalangan, xo‗jalik yurituvchi sub‘ekt moliyaviy hisobotidan foydalanuvchilar uchun ochiq bo‗lgan hujjat». Xo‗jalik yurituvchi sub‘ektlarning moliyaviy hisobotlarini tekshirish bo‗yicha o‗tqazilgan auditorlik tekshiruvlari natijalari to‗g‗risida auditorlik xulosasi 70-son AFMS «Auditor hisoboti va moliyaviy hisobot to‗g‗risida auditorlik xulosasi» ga muvofiq tuziladi. Ushbu AFMS ga muvofiq auditorlik xulosasi xuddi auditorning hisoboti kabi quyidagi uch qismdan (bo‗limdan) iborat bo‗ladi: Kirish qism –unda auditorlik tashkilotiga doir ma‘lumotlar ko‗rsatiladi; Asosiy qism - unda auditni o‗tqazilishiga asos bo‗lgan shartnoma va me‘yoriy hujjatlar, audit ob‘ektlari, tomonlarning javobgarliklari ko‗rsatiladi. 279 Xulosa qismi – unda moliyaviy hisobotning Qonunlar va boshqa me‘yoriy hujjatlarga mos kelishi yoki kelmasligi ko‗rsatiladi. Auditorlik xulosasi yuqorida keltirilgan ma‘lumotlarni o‗z ichiga olgan, qisqa mazmunli, odatda, bir betlik hujjat hisoblanadi. Auditorlik hisoboti auditorlik tekshiruvini o‗tqazgan auditor, auditorlik tashkiloti rahbari tomonidan imzolanadi va auditorlik tashkiloti muhri bilan tasdiqlanadi. Auditorlik xulosasi kamida uch nusxada tuziladi, uning ikki nusxasi auditorlik tekshiruvi o‗tqazilgan xo‗jalik yurituvchi sub‘ektga taqdim etiladi, bir nusxasi esa auditorlik tashkilotida qoladi. Auditorlik xulosasiga korxonaning auditorlik tekshiruvi materiallari asosida tuzilgan buxgalteriya balansi va moliyaviy natijalar to‗g‗risidagi hisoboti ilova qilinadi. Auditorlik xulosasiga ilova qilinadigan ushbu hujjatlar ham auditor va auditorlik tashkiloti rahbari tomonidan imzolanishi, auditorlik shashkilotining muhri bilan tasdiqlanishi lozim. Majburiy auditorlik tekshiruvidan o‗tgan xo‗jalik yurituvchi sub‘ektlar olingan auditorlik xulosasining bir nusxasini davlat soliq idorasiga qonun hujjatlariga muvofiq taqdim etishlari va qayd ettirishlari kerak. Tashabbusli asosda auditorlik tekshiruvini o‗tqazgan xo‗jalik yurituvchi sub‘ektlar ham olingan auditorlik xulosalarinii davlat soliq organiga topshirishlari va qayd ettirishlari mumkin. Auditorlik xulosalari to‗rtta turga ajratiladi: 1.Ijobiy auditorlik xulosasi –bu moliyaviy hisobotni to‗g‗riligi, uning Qonunlar va boshqa me‘yoriy hujjatlarga to‗liq mos kelishini tasdiqlovchi hujjat. Ushbu auditorlik xulosasining namunasi 8-ilovada keltirilgan. 2.Shartli ijobiy auditorlik xulosasi - bu moliyaviy hisobotning umuman to‗g‗riligini, uning Qonunlar va boshqa me‘yoriy hujjatlarga asosan mos kelishini, shuning bilan birga xo‗jalik faoliyatida uning ko‗rsatkichlarini buzib ko‗rsatilishiga va foydalanuvchilar qabul qiladigan qarorlarga muhim ta‘sir etmaydigan ayrim holatlarni borligini tasdiqlovchi hujjat. Ushbu auditorlik xulosasining namunasi 9-ilovada keltirilgan. 3.Salbiy auditorlik xulosasi - bu moliyaviy hisobotni to‗g‗ri emasligi, uning Qonunlar va boshqa me‘yoriy hujjatlarga mos kelmasligini tasdiqlovchi hujjat. Ushbu auditorlik xulosasining namunasi 10-ilovada keltirilgan. 4.Auditorlik xulosasini berishdan bosh tortish - bu moliyaviy hisobotni to‗g‗riligi, uning Qonunlar va boshqa me‘yoriy hujjatlarga mos kelish yoki kelmasligini aniqlash uchun mijoz tomonidan yetarlicha ma‘lumotlar taqdim etilmaganda auditorlik tashkiloti tomonidan taqdim etiladigan hujjat. Auditorlik xulosasini berishdan bosh tortish bo‗yicha auditorlik tashkilotining xatining namunasi 11-ilovada keltirilgan. Auditorlik faoliyati to‗g‗risidagi qonun hujjatlariga muvofiq soxta tuzilgan auditorlik hisoboti va auditorlik xulosasi uchun uni taqdim etgan auditorlik tashkilotining litsenziyasi, javobgar auditorlarning malaka sertifikatlari bekor qilinadi, shuningdek ularga jinoiy javobgarlikga tortishgacha bo‗lgan jazo choralari qo‘llanishi mumkin.


Ўтказилган аудитнинг характери, мақсади ва вазифаларидан келиб чиқиб, хисоб-китоб операциялари аудитининг натижалари турлича расмийлаштирилади. Агар, хисоб-китоб аудити яхлит комплекс аудитнинг таркибий қисми сифатида ўтказилган бўлса, у ҳолда унинг натижалари комплекс аудит бўйича тузиладиган яхлит аудиторлик ҳисоботида махсус қисм ёки боб сифатида расмийлаштирилади. Бунда ҳар бир хисоб-китоб операциялари аудитининг натижалари алоҳида параграфларга ажратилиши мумкин. Агар, хисоб-китоб операциялари аудити махсус савол тарзида тематик аудитдан ўтказилган бўлса, у ҳолда унинг натижалари махсус савол бўйича тузиладиган яхлит аудиторлик ҳисоботида сифатида расмийлаштирилади. Бунда хисоб-китоб операциялари аудитининг натижалари алоҳида қисмларга ёки бобларга ажратилиши мумкин. Хисоб-китоб операциялари аудитини қайси тарзда ўтказилишидан қатъий назар аудиторлик ҳисоботи республикамизнинг 70-сон АФМС «Аудиторлик ҳисоботи ва молиявий ҳисобот тўғрисида аудиторлик хулосаси»га мувофиқ қуйидаги таркибий қисмлардан ташкил топади:
a) номи («Аудиторлик ҳисобот» ёки «Аудиторлик ташкилотининг ҳисоботи» деган ҳар иккала ном бир хил маънога эга);
b) адресат номи;
c) кириш қисми;
d) таҳлил қисми;
e) якуний қисм.
Аудиторлик ҳисоботининг адресат қисмида буюртмачининг номи ва бошқа барча зарур реквизитлари кўрсатилади. Аудиторлик ҳисоботининг кириш қисмида аудиторлик ташкилотининг реквизитлари, шу жумладан аудиторлик фаолиятини амалга ошириш учун берилган лицензиянинг рақами ва санаси, аудиторлар ва аудиторлик текширувида қатнашган бошқа шахслар ҳақида маълумотлар ҳамда аудиторлик текширувини ўтказиш учун асос ва хўжалик юритувчи субъект фаолиятининг умумий тавсифи кўрсатилади
Аудиторлик ҳисоботининг якуний қисмида ишлаб чиқариш харажатлари бўйича аниқланган хато-камчиликлар ва қоидабузарликларни бартараф қилиш бўйича аудиторлик ташкилотининг тавсиялари акс эттирилади. Аудиторлик ҳисоботида хисоб-китоб операциялари аудитига доир барча корхона ҳамда текширув материаллари таҳлилий жадваллар кўринишидаги ишчи ҳужжатлар билан расмийлаштирилади. Ушбу жадваллар аудиторлик ҳисоботи матни ичида ёки унга илова тариқасида берилади. Жадваллар (иловалар)нинг барчаси ўз тартиб рақамига эга бўлиши лозим. Аудиторлик ҳисоботи камида икки нусхада тузилади, Унинг ҳар бир бети ҳамда унга келтирилган иловалар аудиторлик текширувини ўтказган аудитор(лар) томонидан имзоланиши лозим. Аудиторлик ҳисоботининг барча нусхалари буюртмачига танишиш ва унда кўрсатилган далилларнинг тўғрилигига иқрор бўлгач, имзолаш учун тақдим этилади. Буюртмачи томонидан тўлиғича тўғри деб эътироф этилган ҳамда имзоланган аудиторлик ҳисоботининг бир нусхаси аудиторлик ташкилотига қабул қилиш-топшириш далолатномаси билан бирга қайтарилади. Агар, буюртмачи аудиторлик ҳисоботида хисоб-китоб опрациялари бўйича ҳисоб-китоблардаги аудитор томонидан аниқланган четланишларга норозилик билдирса ҳамда тегишли исботу-далилни тақдим этса, у ҳолда аудиторлик ҳисоботига тегишли ўзгартиришлар киритилади ва тузатилган аудиторлик ҳисоботи буюртмачига қабул қилиш ва имзоланиши учун қайта топширилади. 70- сон АФМСга мувофиқ аудиторлик ташкилоти тузилган аудиторлик ҳисоботи учун қонун ҳужжатларига мувофиқ жавобгар ҳисобланади.
Шунингдек, аудиторлик ҳисоботидаги ахборотлар махфий ҳисобланади ва уни ошкор этиш мумкин эмас. Ушбу ахборотларга алоқадор шахслар ахборотларни ошкор қилганлиги учун қонунчиликка мувофиқ жавобгарликка тортилади. Хисоб-китоб операциялари бўйича аудиторлик ҳисоботида акс эттирилган хато ва камчиликларни тузатиш ҳамда тузатилган солиқ ҳисобкитоблари ва молиявий ҳисоботларни ДСИга қайта топшириш жараёни аудит натижаларини тадбиқ этиш, деб эътироф этилади. Одатда, ушбу ишлар аудиторлик текширувидан кейин кўпи билан 15 кун ичида ўтказилиши керак, чунки аудиторлик текширувидан ўтган хўжалик юритувчи субъект аудит текшируви ўтказилгандан сўнг 15 кун ичида аудиторлик хулосасини қонун ҳужжатларига мувофиқ тегишли органларга тақдим этиши лозим. Аудит натижаларини тадбиқ этишга доир ишларга қуйидагиларни киритиш мумкин:
a) аудиторлик текшируви натижаларини хўжалик юритувчи субъект раҳбарияти, мулкдорлар, Кузатув кенгаши аъзолари ва бошқа қизиқувчилар иштирокида муҳокама қилиш;
b) аудиторлик текширувида аниқланган хато ва камчиликларни бартараф этиш бўйича тадбирларни ишлаб чиқиш ва уларни амалга ошириш муддатларини, аниқ маъсул ходимларни белгилаш;
c) аудиторлик текширувида аниқланган камчиликларни ҳақиқатда бартараф этилганлигини назорат қилиш ва муҳокама этиш.
Аудиторлик текшируви натижаларини тадбиқ этишга маъсул бўлиб хўжалик юритувчи субъектларнинг раҳбарлари ҳисобланади. Раҳбар аудиторлик ташкилоти билан тузилган шартномага мувофиқ аниқланган хато ва камчиликларни текширувни ўтказган аудиторларнинг иштирокида ўтказиши мақсадга мувофиқ. Чунки, бир томондан, аудиторлар тўплаган исботу-далиллар асосида хатоларни қай даражадалигини, кимлар томонидан йўл қўйилганлигини, уларни қандай тузатиш кераклигини мутахассис сифатида чуқурроқ биладилар. Иккинчи томондан, аудиторлар иштирокида тузатилган хато камчиликлар тузатилган молиявий ҳисоботга расмий аудиторлик хулосасини олишни тезлаштиради.
Аниқланган хато ва камчиликларни ўз вақтида тўғриланиши, солиқ декларацияларини ва молиявий ҳисобот шаклларини қонун ҳужжарига мувофиқ қайта тузилиши ҳамда тақдим этилиши аудиторларга молиявий ҳисобот бўйича ижобий хулоса беришларига асос бўлади.
ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР
Мамлакат ривожланиши учун авваломбор унинг иқтисодиётини ривожлантириш зарурдир. Чунки иқтисоиётни ривожлантирмасдан туриб мамлакатни ривожлантириб бўлмайди. Шу боисдан ҳам мамлакатимизнинг асосий устувор вазифаларидан бири ҳам мамлакат иқтисодиётини жадаллик билан ривожлантириб боришга қаратилгандир. Иқтисодиётнинг асоси бўлмиш корхоналар фаолиятини тўғри ташкил этилганлиги, бухгалтерия ҳисобини тўғри юритилишини доимий равишда назорат қилиб бориш зарур. Шу боисдан ҳам ишлаб чиқариш харажатлари аудити ўта муҳимдир.
Биз курс ишини бажаришда давомида қуйидаги хулосаларга келдик:
1. Дон махсулотларини ишлаб чиқариш харажатларини аудиторлик текширувидан ўтказишнинг мақсади –ҳам ички, ҳам ташқи ахборот фойдаланувиларни дон махсулотларини ишлаб чиқариш субъектларда харажатларни тўғри ва қонунийлиги ҳамда улар тўғрисидаги маълумотларни ҳисоб ва ҳисоботда реал акс эттирилганлигига холис баҳо бериш ҳисобланади.. 2. Иқтисодиётни модернизациялаш шароитида, бизнинг фикримизча, ишлаб чиқариш харажатлари аудитининг асосий вазифалари қуйидагиларга қаратилиши лозим: - сотилган маҳсулот таннархи тўғрилигини аниқлаш; - материал харажатларининг тўғрилиги ва мақсадга мувофиқлигини текшириш; - иш хақи ва ягона ижтимоий тўлов харажатларнинг тўғрилигини текшириш; - амартизаяция харажатларини тўғрилигини текшириш, бошқа харажатларини тўғрилигини текшириш. 3. Биз тадқиқотимиз давомида ишлаб чиқариш харажатлари аудитининг намунавий аудит режаси ва дастурини ишлаб чиқдик. 4. Биз тадқиқотимиз давомида “Самарқанддонмахсулотлари” АЖ тақдим қилган хужжатлар ишлаб чиқариш харажатларини мустақил аудит қилдик ва хеч қандай четланишлар йўқлигини кўрдик.
29
5. Биз тадқиқот олиб борган “Самарқанддонмахсулотлари” АЖнинг 2018 йилги молиявий ҳолати “Замин Оил Аудит” аудиторлик ташкилоти томонидан ўрганилган ва унга қуйидагича ижобий хулоса берилган. “Бизнинг фикримизча хўжалик юритувчи субъект “Самарқанддонмахсулотлари” АЖнинг 2018 йил 31 декабр холатидаги молиявий ҳисоботи барча мулкчилик жихатлари бўйича унинг молиявий холатини ва молиявий хўжалик фаолияти натижаларини ҳаққоний акс эттиради ва бухгалтерия ҳисоби тўғрисидаги қонун хужжатлари талабларига мувофиқ келади.” 6. “Самарқанддонмахсулотлари” АЖда ички аудит хизмати йўлга қўйилан бўлиб унга И.Мамаюсупов бошчилик қилади. Ички аудитор доимий равишда ўзининг хулосаларини бериб боради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ


1. Ўзбекистон Республикаси Конституцияси.—Т.: “Ўзбекистон”, 2012 (кейинги ўзгаришлар ва қўшимчалар билан).
2. Ўзбекистон Республикаси Солиқ кодекси–Тошкент. 2019 йил 30 декабрь.
3. Ўзбекистон Республикасининг “Бухгалтерия ҳисоби тўғрисида”ги Қонуни (янги таҳрири). 2016 йил 13 апрелда тасдиқланган –«Халқ сўзи», 2016 йил 14 апрель.
4. Ўзбекистон Республикасининг “Аудиторлик фаолияти тўғрисида”ги Қонуни. 2000 йил 26 май (кейинги ўзгаришлар ва қўшимчалар билан).
5. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга мурожаатномаси. 24.01.2020 й.
6. Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Молиявий ҳисоботнинг халқаро стандартларига ўтиш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида” ги Қарори, 2020 йил 24 феврал.
7. Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбекистон Республикасида аудиторлик фаолиятини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги Қарори, 2018 йил 19 сентябрь.
8. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожатномаси. “Халк сўзи” 2018 йил, 29 декабрь.
9. Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Аудиторлик ташкилотлари тўғрисида»ги Низомини тасдиқлаш тўғрисидаги қарори. 2007 йил 4 апрель.
10. Ўзбекистан Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг "Корхоналардаги ички аудиторлик хизматини ташкил килиш тўғрисида"ги Низомини тасдиқлаш тўғрисидаги қарори, 2006 йил 16 октябрь
11. Ўзбекистон Республикаси Молия Вазирлигининг “Аудиторлик фаолияти бўйича услубий қўлланмалар тўплами”.—Т.: “ИНФОРМ”МЧЖ, 2010 йил.

12. «Маҳсулот (иш,хизмат)ларни ишлаб чиқариш ва сотиш ҳаражатларининг таркиби ҳамда молиявий натижаларни шакллантириш тўғрисида Низом» 54-сон қарори 5.02.1999й.


13. БҲМС № 2 “Асосий хўжалик фаолиятидан тушган даромадлар”.
14. БҲМС № 3 “Молиявий натижалар тўғрисидаги ҳисобот”.
15. БҲМС №4 “Товар модий захиралар”
16. БҲМС № 21 “Хўжалик юритувчи субъектлар молиявий-хўжалик фаолияти счётлар режаси ва уни қўллаш бўйича йўриқнома”.
17. АФМС № 3 “Аудитни режалаштириш”.ЎзР Адлия Вазирлиги тамонидан 1999 йил 10 ноябрда №837 билан рўйхатга олинган.
18. АФМС № 6 “Аудитни ҳужжатлаштириш”. ЎзР Адлия Вазирлиги тамонидан 1999 йил 03 сентябрда №812 билан рўйхатга олинган.
19. АФМС № 9 ”Муҳимлилик ва аудиторлик риски”. ЎзР Адлия Вазирлиги тамонидан 1999 йил 03 сентябрда №813 билан рўйхатга олинган.
20. АФМС №12 “Аудиторлик текшируви жараёнида бухгалтерия ҳисоби ва ички назорат тизимини баҳолаш”. ЎзР Адлия Вазирлиги тамонидан билан рўйхатга олинган.
21. АФМС № 13 “Таҳлилий амаллар”. ЎзР Адлия Вазирлиги тамонидан 1999 йил 03 сентябрда №814 билан рўйхатга олинган.
22. АФМС № 31 “Хўжалик юритувчи субъект фаолияти билан танишиш”. ЎзР Адлия Вазирлиги тамонидан 2001 21 июнда №1043 билан рўйхатга олинган.
23. АФМС №50 "Аудиторлик далиллари".ЎзР Адлия Вазирлиги тамонидан 2002 йил 18 апрелда №1128 билан рўйхатга олинган.
24. АФМС № 70 “Аудиторлик ҳисоботи ва молиявий ҳисобот тўғрисида аудиторлик хулосаси”. ЎзР Адлия Вазирлиги тамонидан 2001 йил 10 мартда №1016 билан рўйхатга олинган.
25. Каримов А., Исломов Ф., Авлокулов А.. “Бухгалтерия ҳисоби”, “ШАРҚ” нашриёти-матбаа аксиядорлик компанияси бош тахририяти Т2004.
26. Бобожонов О., Жуманиёзов К. “Молиявий ҳисоб” Т.:-“Молия” 2002 27. Дўстмуратов Р.Д. Аудит асослари. -Т.: "Ўзбекистон миллий энциклопедияси", 2003.
28. Дўстмуротов Р.Д., Мусаев Ҳ.Н., Файзиев Ш.Н. ва бошқалар. Аудит, 1- қисм.—Т.: "Иқтисод-молия", 2008.
29. Маматов З.Т. ва бошқалар Аудит: Ўқув қўлланма.-Т.: Тошкент Ислом Университети. 2002.
30. Мусаев Ҳ.Н. Аудит. Дарслиқ. -Т.: "Молия", 2003.
31. Уразов К.Б. Бухгалтерия ҳисоби ва аудит. Ўқув қўлланма.-Т.: "Ўқитувчи", 2004.
32. Уразов К.Б., Вохидов С.Б. Бошқа тармоқларда бухгалтерия ҳисобининг хусусиятлари. Дарслик. – Т.: “АДИБ НАШРИЁТИ”, 2011. 33. Тўлаходжаева М.М. тахрири остида Аудит. 1-2 том. Ўқув қўлланма. – ТДИУ, Ўзбекистон Бухгалтерлар ва Аудиторлар Миллий Ассоциясининг нашриёти, 2010. Интернет сайтлари
34. http://www.soliq.uz/uz/regions/40/ Me’yoriy-huquqiy hujjatlar.
35. http://www.lex.uz
36. http://www.norma.uz
37. http://www.ziyonet.uz
ИЛОВАЛАР





Download 151.57 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling