Gostlar, xarakteristikalar, markalashning dekodlanishi


Download 397.39 Kb.
bet7/10
Sana16.06.2023
Hajmi397.39 Kb.
#1512116
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
JAVOHIR AMONOV

Yupqa o`tuv uchun

Кесувчи асбоб тўғрисида маълумот:
Кесувчи қисмининг материали: T30K4; асосий бурчак  =950;
Кескич учининг радиуси r =1,0 мм; ГОСТ 18868–73
Хомаки ишлов бериш учун
1. Кесиш чуқурлиги yupqa yo`nishda t=0.1 мм.
2. Суриш yupqa yo`nishda Sо =0,08 мм/ об [4.364]
Кесиш тезлиги v қуйидаги эмперик формула орқали топилади
=250 mm/min
4. Шпинделнинг айланиш частотаси

6. Кесиш кучини қуйидаги формула бўйича ҳисоблаймиз:
.
Бу ерда:
Ср – кесиш кучининг доимийси, Ср =204 [4.373]
х, у, п – Даража кўрсаткичлари; х=1, у=0,75, п=0 [4.373 ]
Кр– кесиш кучини тузатиш коэффициенти
Кр = КмрКрКрКрКrр
Кмр; Кр; Кр; Кр; Кrр–ишлов берилаётган материал ва кесучи асбоб параметрларини ҳисобга олувчи коэффициентлар.
n=0.75 [4.362]
Кмр=0.8 Кр=0,89; Кр=1; Кр=1,25; Кrр=0.93 [4.374 ]

Кр =0.8  0.89  1  1,01,0 = 0,83

7. Кесиш учун сарфланадиган қувватни қуйидаги формула орқали ҳисоблаймиз, кВт,

8. Вақт бўйича суришни ҳисоблаймиз, мм/мин
SM=nдso =13050,08=104,4 мм/мин

9. Операцияни бажариш учун сарфланадиган асосий вақт қуйидагича топилади:
, мин
Бу ерда L–кесувчи асбобнинг ишчи юриш узунлиги, мм.
L=l+l1+y
Бу ерда
l – ишлов берилаётган юзанинг узунлиги, 105 мм;
l1 – кесувчи асбобни хом-ашёга яқинлашиш масофаси, l1=6 мм [5.300];
y – кесувчи асбобни хом-ашёдан чиқиш масофаси, мм; y =4.

10. Операция учун донабай вақт қуйидаги формуладан топилади:
Тштов
Бу ерда Тв–ёрдамчи вақт, мин;
Тв= Туп.из.
Туп. – дастгоҳни бошқариш амалларини бажариш учун вақт, мин; Туп =0,025 [3.203]
Тиз.– Детални ўлчаш учун вақт; мин; Тиз =0,15 [3.207]
Тв=0,025+0,13=0,155 мин
Ишлов бериш учун оператив вақт Топ.1 = То+ Тв=0,3 + 0.155 =0.455 мин.

МАХСУС МОСЛАМАНИНГ ИШЛАШ ПРИНЦИПИ


Мослама - деб металл киркувчи дастгохларда ишлов берилувчи деталларни конструкциясида курсатилган шартларни таъминловчи, аниклигини, формасини ва ишлов берилаетган юзаларни узаро холатини таъминловчи кушимча курилмаларга айтилади.
Мосламалар, ишчи ва текширувчи (улчовчи) турларга бўлинади ва машинасозликда умумий ҳолда оснасткалар деб аталади.
Замонавий механик – йиғув цехлари мосламаларни жуда катта паркига эга булиб, йирик серияли ва оммавий ишлаб чикаришда хар бир ишлов берилувчи деталга уртача 10-12 тадан мослама тўғри келади. Буларни ичида 80-90 % и деталларни урнатиш ва махкамлаш учун ишлов беришда кулланиладиган дастгох мосламаларини ташкил килади.

Download 397.39 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling