I qism. Qurilish tashkilotlarida buxgalteriya hisobining xususiyatlari


СОФ ФОЙДА (СФ) ЁКИ СОФ ҚОПЛАНМАГАН ЗАРАРЛАР (СЗ)


Download 2.27 Mb.
bet59/77
Sana24.06.2023
Hajmi2.27 Mb.
#1653835
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   77
Bog'liq
1 қисм

5.СОФ ФОЙДА (СФ) ЁКИ СОФ ҚОПЛАНМАГАН ЗАРАРЛАР (СЗ).
Сф (Сз) = Фст (Зст) –Дс - Аж
Бу ерда: Дс – даромаддан олинадиган солиқлар ( фойда солиғи,
инфраструктурани ривожлантириш солиғи, ягона солиқ
тўлови);
Аж – фойдадан бошқа ажратмалар.
21-сон БҲМСга мувофиқ қурилиш ташкилотларида ҳисобот йилнинг фойдаси (зарари)ни топиш барча даромад ва харажатларни 9900 «Якуний молиявий натижа»” счётида акс эттириш ва ушбу счётнинг дебет ва кредит оборотлари суммасини таққослаш йўли билан амалга оширилади. Жумладан, даромадларни акс эттирувчи барча счётлар (9010-9030, 9310-9390, 9510-9590, 9710)нинг кредитида тўпланган сумма йил охирида 9900 «Якуний молиявий натижа» счётнинг кредитига, харажатларни акс эттирувчи барча счётлар (9110-9130, 9410-9440, 9610-9690, 9720)нинг, шунингдек фойданнинг ишлатилишини акс эттирувчи счётлар (9810-9820)нинг дебетида тўпланган сумма йил охирида 9900 «Якуний молиявий натижа» счётининг дебетига ўтқазилади, яъни:
Дебет 9010-9030, 9310-9390, 9510-9590, 9710 Кредит 9900
Дебет 9900 Кредит 9110-9130, 9410-9440, 9610-9690, 9720, 9800
Қурилиш ташкилотларининг ҳисобот йилида эришган соф фойдаси йил якуни билан ҳисобот йилнинг тақсимламаган фойдасини акс эттирувчи счётга қуйидагича ўтказилади:
Дебет 9910 «Якуний молиявий натижа»
Кредит 8710 «Ҳисобот даврининг тақсимланмаган фойдаси
(қопланмаган зарари)».
Қурилиш ташкилотларининг ҳисобот йилида кўрган зарари йил якуни билан бухгалтерия ҳисобида қуйидагича акс эттирилади:
Дебет 8710 «Ҳисобот дарвининг тақсимланмаган фойдаси
(қопланмаган зарари)».
Кредит 9910 «Якуний молиявий натижа»
Қурилиш ташкилотларида якуний молиявий натижаларнинг аналитик ҳисоби 15-с журнал-ордерда олиб борилади.



  1. Qurilish tashkilotlarida soliqлар, majburiy ajratmalar, yig‘imlar va ushlanmalarning hisobi

Республикамизнинг солиқ қонунчилиги ҳужжатларига кўра қурилиш ташкилотлари ташкилий-ҳуқуқий мақомига кўра умумдавлат солиқларини ёки ихчамлаштирилган ягона солиқ тўловини тўловчилари бўлиб ҳисобланадилар. Ихчамлаштирилган ягона солиқ режимида фаолият кўрсатиши учун, биринчи бобда таъкидланганидек, қурилиш ташкилотлари кичик бизнес субъектларига киритиш мезонлари талабларига мос келиши лозим. Кичик бизнес субъектларига кирувчи қурилиш ташкилотлари умумдавлат солиқларини тўловчилари сифатида ҳам фаолият кўрсатиш ҳуқуқига эгадирлар.


Қурилиш ташкилотлари тўлайдиган умумдавлат солиқларини бухгалтерия ҳисоби объекти сифатида турлича таснифлаш мумкин (4.1-жадвал).

Download 2.27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   77




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling