Ijtimoiy iqtisodiyot

2.5-jadval 
Samarqand viloyatida uy xo’jaliklarining iste’mol xarajatlari tarkibi,%* 
Ko’rsatkichlar 
2008 y 
2009 y 
2010 y 
2011 y 
2012 y 
Iste‘mol xarajatlari,  jami 
100,0 
100,0 
100,0 
100,0 
100,0 
Shundan:  oziq-ovqat  xarajatlari 
57,5 
58,1 
54,4 
53,7 
52,9 
Shu  jumladan: 
 
 
 
 
 
Non va  non mahsulotlari 
16,6 
16,8 
17,8 
16,3 
17,0 
Kartoshka,  sabzavot  va  mevalar 
9,0 
9,3 
8,3 
9,4 
8,8 
Go‘sht va go‘sht mahsulotlari 
12,6 
12,8 
12,0 
12,5 
11,8 
Sut va  sut mahsulotlari,  tuxum 
3,9 
4,1 
3,7 
3,6 
3,7 
O‘simlik yog‘i va  boshqa 
yog‘lar 
8,0 
8,1 
6,2 
5,1 
5,6 
Qand  va  qandolat  mahsulotlari 
4,8 
5,0 
4,3 
4,8 
4,3 
Boshqa  oziq-ovqatlar 
2,6 
2,0 
2,1 
2,0 
1,7 
Uydan  tashqarida  ovqatlanish 
xarajatlari 
4,1 
3,5 
3,2 
3,2 
3,2 
Alkagol  ichimliklarni  sotib olish 
xarajatlari 
0,7 
0,5 
0,5 
0,4 
0,4 
Nooziq-ovqat  mahsulotlarini 
sotib olish xarajatlari 
23,1 
20,6 
25,8 
26,6 
26,3 
Xizmatlar  uchun  to‘lanadigan 
xarajatlar 
14,6 
15,4 
10,4 
11,5 
17,2 
* Jadval O‘zbekiston  Respublikasi  Davlat Statistika qo‘mitasi  ma‘lumotlari  asosida tuzilgan.   
 
         2.5-jadvaldan ko‘rinib turganidek, O‘zbekiston Respublikasida aholining oziq-
ovqat  mahsulotlariga  bo‘lgan  xarajatlari  kamaygan,  aksincha  nooziq-ovqat 

---

 
66 
xarajatlariga  bo‘lgan  xarajatlari  ortgan.  Iste‘mol              tarkibidagi            tovarlar      
nomenklaturasidagi      chuqur o‘zgarishlar – iste‘mol sohasida bir-biriga o‘xshash, 
ammo narxlarda  farq qiluvchi o‘rinbosar tovarlarning mavjudligi hisobiga ro‘y beradi. 
Masalan, sariyog‘   va   o‘simlik   yog‘i,   tabiiy   sut   va   kukunli   sut,   go‘sht   va   
baliq  mahsulotlari.    Aholi    daromadlarining    kamayishi    natijasida  o‘rinbosar  oziq-
ovqat  mahsulotlarining  eng  arzoni   ko‘proq  sotib   olinadi.   Arzon bo‘lgani uchun  
oqsilga  boy  bo‘lmagan    mahsulotlarga  talab    katta  bo‘ladi.  Iste‘mol  tarkibidagi 
non  va  kartoshkaga  ketadigan  xarajatlar  ulushini  boshqalarga  nisbatan  yuqori 
bo‘lishi  yuqoridagi  sabablar  bilan  tushuniladi.  Daromadlarning  o‘sishi  bilan zaruriy 
ne‘matlarni  iste‘mol  qilish  ham  oshadi,  ularning  iste‘mol  byudjetidagi  ulushi 
kamayadi.  Nooziq-ovqat  mahsulotlarini  iste‘mol  qilish  jadal  sur‘atlarda  o‘sadi, 
to‘yingandan  so‘ng  sekinlashadi.  Daromadlarning  ortishi  bilan  uchinchi  guruhdagi 
tovar  va  xizmatlar  (uzoq  muddat  foydalaniladigan  tovarlar,  qimmatbaho  buyumlar, 
dam  olish  va  ko‘ngil  ochar  muassasalarga  xarajatlar)  iste‘moli barqaror sur‘atlarda 
uzluksiz oshib boradi. 
Ishchi  kuchlariga  talabni  oshirishni  agrosanoat  majmuining  mehnat 
resurslarini  qayta  taqsimlashdan  manfaatdor  tarmoqlarida  ish  joylarini  yaratish 
hamda  mavjudlarini  qayta  ta‘mirlash  va  yangi  zamonaviy  kasblarni  egallashga 
sarmoyalarni  to‘g‘ridan-to‘g‘ri  jalb  etish  orqali  tartibga  solish  mumkin. 
Dotasiyalar,  subsidiyalar  va  kreditlarni  agrosanoat  majmuidagi  korxonalarni, 
ayniqsa,  qayta  ishlash  korxonalarini  qurish,  texnik  jihatdan  qayt  aqurollntirish  va 
rekonstruksiyalashga,  shaxsiy  mehnatfaoliyatini  rivojlantirish  yo‘li  bilan  ximat 
ko‘rsatish  sohasini  kengaytirishga,  shuningdek,  ko‘p  bolali  ayollar.  Mehnatga 
layoqatli  pensionerlar,  nogironlar,  o‘smirlar  va  boshqalarga  mos  ish  joylarini 
vujuga  keltirishga  yo‘naltirish  maqsadga  muvofiq.  Shu  tariqa  ortiqcha  mehnat 
resurrslarini  yuqorida  aytib  o‘tilgan  tarmoqlarga  va  ayrim  maxsus  ish  joylariga jalb 
etish,  ayni  paytda  ishchi  kuchlarining  kasbiy  va  malaka  tarkibiga  bevosita  ta‘sir 
o‘tkazish mumkin.