Информатика фани ЎҚитувчилари учун


Download 0.7 Mb.
bet19/23
Sana26.02.2023
Hajmi0.7 Mb.
#1233647
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   23
Bog'liq
информатика 750 тест вариант

21-вариант(MS Access)
1. қуйидаги жавобларнинг қайси бирида MS Accessда ҳисобот тузилмасининг бўлимлари тўлиқ келтирилган?
А. Сарлавҳа, юқори колонтитул, маълумотлар жойлашган жой, қуйи колонтитул, эслатма.
В. Сарлавҳа, маълумотлар жойлашган жой, эслатма.
С. Сарлавҳа, юқори колонтитул, қуйи колонтитул, эслатма.
Д. Сарлавҳа, юқори колонтитул, маълумотлар жойлашган жой, қуйи колонтитул.
2. MS Accessнинг объектларига берилган тавсифларнинг қайси бири нотўғри?
А. ҳисобот бу бошқарув объектлар мажмуаси ойнасидир.
В. Жадвал бу маълумотлар базасининг маълумотлар сақлайдиган асосий объектдир.
С. Сўровлар ёрдамида маълумотлар базасидаги маълумотларни тартиблаш, бирор керакли маълумотни қидириб топиш каби ишлар бажарилади.
Д. Форма – маълумотлар базасига янги маълумотлар киритади, ёки жорий маълумотлар базасинидаги маълумотлар устида фойдаланувчи учун қулай бўлган турли-туман кўрнишдаги формалар яратади.
3. MS Access дастурининг маълумотлар базаси ойнасидаги Конструктор кнопкаси ёрдамида
А. Жадвал тузилишини экранда кўриш мумкин.
В. Жадвални очиб унга маълумотлар киритиш ва ўзгартириш мумкин.
С. Жадвал ёзувларини ўчириш мумкин. Д. Жадвалга ёзувлар қўшиш мумкин.
4. MS Access дастурининг маълумотлар базаси ойнасидаги Открыть кнопкаси ёрдамида
А. Мавжуд жадвални очиб, ундаги маълумотлар таҳрирлаш мумкин.
В. Мавжуд жадвал тузилишини кўриш мумкин.
С. Мавжуд жадвалдаги майдон(лар)ни ўчириш мумкин.
Д. Мавжуд жадвалга янги майдонлар қўшиш мумкин.
5. MS Access дастурининг маълумотлар базаси ойнасидаги кнопкаларига берилган қуйидаги тасдиқлардан қайси бири тўғри?
А. Открыть- танлаган объектни очади, Конструктор-танлаган объект тузилмасини очади, Создать- янги объектларни ташкил қилади.
В. Открыть- танлаган объект тузилмасини очади, Конструктор- танлаган объектни очади, Создать- янги объектларни ташкил қилади.
С. Открыть- янги объектларни ташкил қилади, Конструктор-танлаган объект тузилмасини очади, Создать- танлаган объектни очади.
Д. Открыть- танлаган объектни очади, Конструктор- янги объектларни ташкил қилади, Создать- танлаган объект тузилмасини очади.
6. MS Accessда сўровлар тузиш усуллар ҳақидаги қуйидаги тасдиқлардан қайси бири нотўғри?
А. Повторяющиеся записи (такрорланувчи ёзувлар) жадвалда ёки сўровларда такрорланувчи ёзувларни йўқотиш учун сўровлар тузиш.
В. Конструктор - мустақил равишда янги сўровлар тузиш.
С. Простой запрос (оддий сўров) - мавжуд аниқ майдонларни танлаб олиш йўли билан сўровлар тузиш.
Д. Перекрестный запрос (қиёсий сўров) - маълумотлар базасида мавжуд бўлган бир нечта жадвал ва сўровларни чатишмасидан янги сўровлар яратиш.
7. MS Accessда сўровлар ёрдамида қуйидаги амаллардан қайси бирини бажариб бўлмайди?
А. Параллел сўровлвр тузиш. В. Маълумотларни саралаш (фильтрдан ўтказиш).
С. Маълумотларни жамлаш. Д. Маълумотларни ажратиш, ўзгартириш.
8. MS Access дастурида ишлатиладиган маълумотлар қайси объектда сақланади?
А. Жадвалларда. В. Модулларда. С. Ёзув бошқарув элементида.
Д. Кнопка бошқарув элементида.
9. Access дастурининг қайси объекти ёрдамида маълумотлар киритилади?
А. Жадвал. В. Сахифалар. С. ҳисобот. Д. Модул.
10. MS Access дастурида маълумотлар базасини яратиш устаси ишини қуйида келтирилган қайси кнопка бекор қилади?
А. Отмена. В. Готово. С. Назад. Д. Далее.
11. Маълумотларнинг ўзига хос хусусиятларини эътиборга олган ҳолда, уни майдонларда ифодалаш бу
А. Жадвалдир. В. Макробуйруқдир. С. Автомотлаштирилган холатдир.
Д. ҳисоботдир.
12. MS Access дастурида сўров бланкасининг ячейкасига маълумот киритиш жараёнида киритиш соҳаси (Область ввода) ойнасига мурожаат қилиш учун босилиши зарур бўлган клавишлар комбинацияси қуйидаги жавоблардан қайси бирида тўғри кўрсатилган?
А. SHIFT+F2. В. CTRL+F1. С. ALT+F2. Д. ENTER+F2.
13. MS Accessнинг сўров бланкаси билан иш кўрганда асбоблар панелидаги қайси кнопка сўров натижасини экранга чиқаради?
А. Запуск. В. Отменить. С. Вернуть. Д. Построить.
14. MS Accessда бир ёки бир нечта ёзувлар гуруҳини бир-бирига кўшиш учун қайси сўров усулидан фойдаланилади?
А. Ёзувлар қўшиш. В. Ёзувни янгилаш. С. Жадвал яратиш. Д. Йўқотиш.
15. MS Accessда қайси бошқарув элементи озод бошқариш элементи ҳисобланади?
А. Ёзув. В. Майдон. С. Ўтказгичлар. Д. Расм.
16. MS Accessнинг ҳисобот тузилмасида мавжуд, лекин форма тузилмасида бўлмаган бўлимни топинг?
А. Бундай бўлим йўқ. В. Сарлавҳа, маълумотлар сохаси. С. Сарлавҳа.
Д. Маълумотлар сохаси.
17. қуйидаги дастурлардан қайси бири маълумотлар базасини бошқариш тизими ҳисобланади?
А. MS Access. В. MS Word. С. Paint. Д. MS PowerPoint.
18. қуйидаги жавоблардан қайси бирида маълумотлар базасини бошқариш тизимлари тўғри кўрсатилган?
А. Paradox, Access, dBase, FoxPro, Clipper.
В. Word, Access, Paint, Excel, FoxPro, PowerPoint.
С. Access, Paint, Corel Draw, Word, Excel.
Д. Adobe Photoshop, Paint, FoxPro, Macromedia Fiash.
19. қуйидаги жавоблардан қайси бирида MS Access дастури объектларидаги маълумотлардан нусха олиш учун ишлатиладигар клавишлар комбинацияси тўғри кўрсатилган?
А. Ctrl+C ёки Ctrl+Insert. В. Ctrl+X ёки Ctrl+V. С. Shift+S.
Д. Ctrl+C ёки Shift+Insert.
20. Access сўзининг маъноси нима?
А. Кириш. В. Маълумот. С. Дастур. Д. Билим.
21. Маълумотлар базаси қайси дастурда яратилади?
А. Microsoft Access. В. Paint. С. Corel Draw. Д. Adobe Photoshop.
22. Энг содда ҳолда икки ўлчовли массив ёки жадвалдан иборат ва маълумотларни ташкил этишда унинг қисмлари орасидаги муносабатларга асосланган маълумотлар базаси модели қандай базадир?
А. Реляцион. В. Иерархик. С. Семантик тармок. Д. Матн.
23. Маълумотлар базасининг қайси модели қуйи поғонасидаги элементлари унинг юқори поғонасидагига элементларига бўйсуниш ғоясига асосланган?
А. Иерархик. В. Реляцион. С. Семантик тармок. Д. Жадвал.
24. қуйидаги тасдиқлардан қайси бири нотўғри?
А. Типи OLE-номи билан юритувчи майдон фақат «рост» (true) ёки «ёлгон» (false) қийматга эга бўлиши мумкин.
В. Реляцион маълумотлар базалари жадвал тузилмасига эга.
С. Маълумотлар базаларида ҳар қандай майдонга хос хусусият унинг узунлигидир.
Д. Майдон узунлиги ундаги белгилар сони билан ифодаланади.
25. қуйидаги тасдиқлардан қайси бири нотўғри?
А. Типи «Пул бирлиги» бўлган майдонда жойлашган қийматлар устида арифметик амалларни бажариб бўлмайди.
В. Оддий матн майдонида ҳисоб ишларини бажариб бўлмайди.
С. Сонли майдон сонли маълумотларни киритишга хизмат қилади ва ундан ҳисоб ишларини бажаришда фойдаланилади.
Д. Сана ва вақт майдони сана ва вақтни форматланган ҳолда сақлаш имконини беради.
22-вариант(MS Excel)
1. Hisob – kitoblarni ovtamatlashtirishga xizmat qiluvchi dastur nima deb ataladi?
А. MS Excel В. MS Word С. MS Power point Д. MS Access
2. Elektron jadvallarning asosiy vazifasi nimalardan iborat?
А. Javoblarning barchasi to’g’ri В. Ma’lumotlarni jadval ko’rinishida tasvirlash.
С. Ma’lumotlarni qayta ishlash. Д. Hisob kitoblarni ovtamatlashtirish
3. MS Excel dasturida tayyorlangan faylning kengaytmasi qanday bo’ladi?
А. .xls В. .pas С. .exe Д. .exc
4. Qaysi qatorda elektron jadval katagi to‘g‘ri belgilangan?
А. D23 В. 12E С. D,23 Д. 12,E
5. Elektron jadvalda B4:E12 kataklar bloki nechta katakni o‘z ichiga oladi?
А. 36 В. 35 С. 4 Д. 27
6. Elektron jadvalda sonning kvadrat ildizini hisoblash uchun qaysi funksiyadan foydalaniladi?
А. SQRT В. SIN С. MIN Д. SUM
7. Elektron jadvalda sonning modulini hisoblash uchun qaysi funksiyadan foydalaniladi?
А. ABS В. SIN С. MIN Д. SUM
8. Elektron jadvalning hozirgi nomi?
А. Excel В. SuperCakc С. Multiplan Д. VisiCalc
9. Qaysi qatorda elektron jadvalning kataklar bloki to‘g‘ri belgilangan?
А. B6:F11 В. A21,D34 С. E12;G24 Д. A12-D16
10. Elektron jadvalda B6:E14 kataklar bloki nechta katakni o’z ichiga oladi?
А. 36 В. 12 С. 24 Д. 4
11. Microsoft Excel dastunda xujjatni saqlash usulli
А. Сохранить, Сохранить как... В. Удалить, Добавить
С. Открыть, Закрыть Д. Вид, Вставка
12. Microsoft Excel ni ishga tushirish usulli
А. Пуск- Программы- Microsoft office-Microsoft office Excel
В. Панель задач - Microsoft Excel С. Панель управления- Microsoft Excel
Д. Tо'g'ri javob yo'q
13. Microsoft Excel qanday dastur?
А. Elektron jadval В. Operatsion tizim С. Ma'lumotlar ombori Д. Matn muharrir
14. Excelda jadvalning har bir yacheykasida kiritiladigan ma'lumotning turlari to'g'ri ko'rsatilgan qatorni belgilang
А. matn, son, tasvir В. matn, son, diagramraa, jadval
С. matn, son, formula Д. matn, son, formula, diagrarama
15. Yacheyka nima?
А. Jadvaldagi kataklar В. Jadvalning qatorlari С. Jadvalning ustunlari
Д. Qator va ustun kesishmasi
16. Excelda yacheykani tozalash qanday amalga oshiriladi?
А. Yacheykani ajratib, Delete klavishi bosiladi
В. Yacheykani ajratib, Правка ► Очистить ► Содержимое ketma-ketligini bajarish bilan
С. Формат ► Удалить ► Ячейки Д. А va В javoblar to'g'ri
17. Excelda ish kitobini yopish to'g'ri ko'rsatilgan qatorni belgilang.
А. Файл ► Закрить yoki ish kitobining o'ng yuqori burchagida joylashgan закрить tugmasi bosiladi
В. Файл ► Закрить, Файл ► Выход. С. Alt+F4
Д. Barcha javoblar to'g'ri
18. ExceIda bajarilgan biror amalni bekor qilish usullari to'g'ri ko'rsatilgan qatorni belgilang.
А . Правка ► Отменить, Ctrl+Z, В. Правка ► Esc

С . Правка ► Esc Д. Правка ► вернуть


19. Excelda Фомат ячеек dialog oynasini qanday usul bilan chiqarish mumkin?


А. Формат ► Ячейки... В. Вставка ►Ячейки... С. Ctrl+1 Д. Правка ► вернуть
20. Excelda hosil qilingan fayl nima deb ynritiladi?
А. Ish kitobi В. Hujjat oynasi С. Ma'lumot Д. Jadval
21. Microsoft Excelning yorlig'i qaysi qatorda to'g'ri ko'rsatilgan.

А. В. С. Д.


22. Microsoft firmasining direktori?
А. Bill Geyts; В. Bill Hepton; С. Charlz Geyts; Д. Charli Tomson
23. MS EXCEL da mavjud bo’lmagan asasiy menyu bandini aniqlang?
А. “таблица” В. “файл” С. “правка” Д. “окно”
24. Excelda noto’g’ri yozilgan manzilni ayting.
А. A В. AV7 С. S13 Д. LA 15
25. *.xls kengaytma qaysi dasturda hosil qilingan hujjatning kengaytmasi hisoblanadi?
А. MS Excel В. MS Word С. MS Power point Д. MS Access
23-вариант(Маълумотлар базаси)
1. Маълумотлар базасини лойиҳалашнинг қайси босқичида маълумотлар базасини яратиш учун унинг таркиби, нима учун ишлатилиши, яратилиш мақсади баён этилади ва ушбу маълумотлар базасида қандай турдаги ишларни бажариш мўлжалланаётганлиги санаб ўтилади?
А. Муаммонинг қўйилиши. В. Объектнинг тахлили.
С. Модель синтези. Д. Дастурий ускуна яратиш.
2. Маълумотлар базасини лойиҳалашнинг қайси босқичида маълумотлар базасининг қандай объектлардан тузилиши мумкинлиги ва бу объектлар қандай параметрлар билан аниқланиши куриб чиқилади?
А. Объектнинг тахлили. В. Муаммонинг қўйилиши.
С. Модель синтези. Д. Дастурий ускуна яратиш.
3. Маълумотлар базасини лойиҳалашнинг қайси босқичида маълумотлар базасидаги керакли ахборотларни излаш, маълумотларни сақлаш, танлаб олиш, чоп этиш, ўзгартириш ва тўлдириш каби ишлар бажарилади?
А. Яратилган маълумотлар базаси билан ишлаш. В. Муаммонинг қуйилиши.
С. Дастурий ускуна яратиш. Д. Модель синтези.
4. Маълумотлар базасини бошқариш тизимларида жадвал
А. Маълумотларини сақлайдиган асосий объектдир.
В. Фақат диаграммалар ҳосил қилиш учун ташкил этилади.
С. Ишлатилмайди. Д. Хусусий ҳолларда ишлатилади.
5. Маълумотлар базасини бошқариш тизимларида маълумотлар базаси бу….
А. Асосий объектдир.
В. MS DOS операцион тизимида яратилган маълумотларни Windows операцион тизимига ўтказиш воситасидир.
С. Файлларни архивлашда қўлланиладиган ягона воситадир.
Д. Расмлар ишловчи дастурлар мажмуасидир.
6. қуйидаги жавоблардан қайси бирида майдонларга хос хусусиятлар тўғри келтирилган?
А. Узунлик, ном, тип. В. Саралаш, излаш, тип С. Сақлаш, ном, тип.
Д. Яратиш, излаш, узунлик.
7. Маълумотлар базасини бошқариш тизимларини синфларга ажратишда қўлланиладиган аломатлар қуйидаги жавоблардан қайси бирида тўлароқ ифодаланган?
А. Фойдаланиладиган мулоқат тили, маълумотлар моделларининг даражаси, бажарадиган вазифаси, қўллаш сохаси, ишлаш режими, қўлланиладиган маълумотлар моделлари.
В. Фойдаланиладиган мулоқaт тили, яратилган маълумотлар базалари сони, фойдаланувчиларнинг сони.
С. Маълумотлар базасини бошқариш тизимлари қуллайдиган маълумотлар моделларининг даражаси, бажарадиган вазифаси, қўллаш сохаси.
Д. Фойдаланувчиларнинг сони, яратилган маълумотлар базалари сони.
8. Маълумотлар базасини бошқариш тизимларини фойдаланиладиган мулоқат тилига кўра туркумланиши қайси жавобда тўғри ифодаланган?
А. Ёпиқ ва очиқ. В. Очиқ ва кенгайтирилган. С. Ёпиқ ва кенгайтирилган.
Д. Кенгайтирилган, яъни бир фойдаланувчили ва кўп фойдаланувчили.
9. Макрос бу
А. Макробуйруқлар кетма-кетлигидир. В. Сўровлар кетма-кетлигидир.
С. Иловалар кетма-кетлигидир. Д. ҳисоботдир.
10. Берилган жадвалнинг битта ёзуви бошқа жадвалдаги фақат битта ёзувига мос келса, бу муносабат реляцион маълумотлар базаси жадваллари орасидаги муносабатларнинг қайси тури ҳисобланади?
А. Бирга-бир муносабат. В. Бирга-кўп муносабат.
С. Кўпга-бир муносабат. Д. Кўпга-кўп муносабат.
11. Берилган жадвалнинг битта ёзуви бошқа жадвалдаги икки ёки унлан ортиқ ёзувига мос келса, бу муносабат реляцион маълумотлар базаси жадваллари орасидаги муносабатларнинг қайси тури ҳисобланади?
А. Бирга-кўп муносабат. В. Бирга-бир муносабат.
С. Кўпга-бир муносабат. Д. Кўпга-кўп муносабат.
12. Реляцион маълумотлар базасида маълумотлар сақлайдиган асосий объект
А. Жадвалдир. В. Сўровдир. С. Модулдир. Д. Формадир.
13. Маълумотлар базасини бошқариш тизимларида фойдаланувчига ностандарт операцияларни бажариш имконини берувчи дастур нима деб аталади?
А. Модул. В. Сўров. С. Жадвал. Д. Форма.
14. Маълумотлар базасини бошқариш тизимларида: А) Жадвал тузиш, Б) Ёзувларни киритиш, В) Иловалар яратиш, Г) Ёзувларни йўқотиш, Д) Жадвал таркибидаги маълумотларни янгилаш бўлсин. қуйида келтирилган жавоблардан қайси бирида сўровлар тузиш жараёнида ишлатиладиган усуллар тўлиқ ва тўғри кўрсатилган?
А. А), Б), Г), Д). В. А), В), Г), Д). С. А), Б), В), Д). Д. Б), В), Г), Д).
15. «Ўзгариши мумкин бўлган тайёр руйхатдан жадвалларни яратади» тасдиғи MS Acccess дастурида жадвал яратишнинг усулини ифодалайди?
А. Жадвал яратиш устаси ёрдамида жадваллар яратиш.
В. Конструктор ёрдамида жадваллар яратиш.
С. Мустақил жадваллар яратиш. Д. Жадвалларнинг импорти.
16. «Жадваллар ва сўровлардан майдонлар учун маълумотларни акс эттирувчи диаграммали формани яратади, улар формалар учун маълумотларнинг манбалари бўлиб хизмат қилади» тасдиғи MS Acccess дастурида форма яратишнинг усулини ифодалайди?
А. Форма яратиш устаси ёрдамида формалар яратиш.
В. Конструктор ёрдамида формалар яратиш.
С. Мустақил формалар яратиш. Д. Жадвалларнинг импорти.
17. «Фойдаланувчига бир қанча майдонга эга жадвал тақдим этилади, унга маълумотларни киритиш керак. Уни сақлагандан кейин MS Access қайси майдонга маълумотларни қандай турини беришни ҳал қилади» тасдиғи MS Acccess дастурида жадвал яратишнинг усулини ифодалайди?
А. Жадвалга маълумотларни киритиш йўли билан жадвални яратиш.
В. Жадвал яратиш устаси ёрдамида жадваллар яратиш.
С. Конструктор ёрдамида жадваллар яратиш. Д. Жадвалларнинг импорти.
18. «Ушбу операция танланганидан кейин жадвалларни коструктори очилади, унда фойдаланувчига майдонларни мустақил яратиш, майдонлар учун маълумотларнинг турини танлаш, майдонларини ўлчамларини, агар бу зарур бўлмаса, майдонларнинг хусусиятларини белгилаш керак» тасдиғи MS Acccess дастурида жадвал яратишнинг усулини ифодалайди?
А. Конструктор ёрдамида жадваллар яратиш.
В. Жадвалга маълумотларни киритиш йўли билан жадвални яратиш.
С. Жадвал яратиш устаси ёрдамида жадваллар яратиш. Д. Жадвалларнинг импорти.
19. «Жадвалларнинг белгиланган мажмуасидан фойдаланувчи ўзининг истаги бўйича жадвалларни яратиш мумкин. Эҳтимол баъзи бир жадваллар ушбу қўлланиш учун бутунлай тўғри келиши мумкин, улардан фойдаланиш керак, чунки барча воситалар лойиҳани тезроқ яхшилаш учун яхшидир» тасдиғи MS Acccess дастурида жадвал яратишнинг усулини ифодалайди?
А. Жадвал яратиш устаси ёрдамида жадваллар яратиш.
В. Конструктор ёрдамида жадваллар яратиш.
С. Мустақил жадваллар яратиш. Д. Жадвалларнинг импорти.
20. «Маълумотларни жадваллардан маълумотлар базасининг бошқа кўринишларига илова қилишга имкон беради. Янги жадваллар бошқа қўлланишлар билан бевосита алоқасини йўқотади. Пайдо бўлган диалогли ойнадан файлларнинг тури ва импорт қилинадиган файлларнинг номини танлаш керак. Файллар тури маълумотларни амалда исталган форматда импорт қилишга имкон беради» тасдиғи MS Acccess дастурида жадвал яратишнинг усулини ифодалайди?
А. Жадвалларнинг импорти.
В. Жадвал яратиш устаси ёрдамида жадваллар яратиш.
С. Конструктор ёрдамида жадваллар яратиш. Д. Мустақил жадваллар яратиш.
21. MS Accessда натижаларнинг қоғозли ҳужжатда акс этган ифодаси
А. ҳисоботдир. В. Формадир. С. Жадвалдир. Д. Сўровдир.
22. MS Accessда жадвални таҳрирлаш жараёнида +<‘> клавишлар комбинацияси босилса
А. Жорий майдонга олдинги ёзувдаги қиймат қўйилади.
В. Жадвалга янги ёзув қўшилади. С. Жорий ёзув ўчиралади.
Д. Жорий ёзувдаги ўзгартиришлар сақланади.
23. MS Accessда жадвални таҳрирлаш жараёнида +<+> клавишлар комбинацияси босилса
А. Жадвалга янги ёзув қўшалади. В. Жорий ёзув ўчирилади.
С. Жорий ёзувдаги ўзгартиришлар сақланади.
Д. Жорий майдонга олдинги ёзувдаги қиймат қўйилади.
24. MS Accessда жадвални таҳрирлаш жараёнида +<-> клавишлар комбинацияси босилса
А. Жорий ёзув ўчиралади. В. Жадвалга янги ёзув қўшалади.
С. Жорий ёзувдаги ўзгартиришлар сақланади.
Д. Жорий майдонга олдинги ёзувдаги қиймат қўйилади.
25. Маълумотлар базасини бошқариш тизимларида ёзув бу
А. Жадвалдаги қатордир. В. Жадвалдаги устундир. С. Конструктор ойнасидир.
Д. Қандайдир узунликдаги матндир.
24-вариант (Маълумотлар базаси)
1. Электрон жадваллар уларнинг қоғоздаги ифодалашига нисбатан
А. ҳисоблаш ишларини тезлаштиришга имкон беради. В. қатта ҳажмга эга.
С. Чиройли кўринади. Д. Жуда қиммат.
2. Электрон жадвалда "="
А. Формула киритилишининг бошланишини англатади.
В. Матн киритилиши ҳақида дарак беради.
С. Сатр киритилишининг бошланишини англатади. Д. Синонимларни билдиради.
3 . Формулани ячейкада акс эттириш ҳолатида турган электрон жадвалнинг қисми юкоридаги шаклдагидек бўлсин: Агар B2 ячейкадаги формуланинг нусхаси B3 ва B4 ячейкаларга кўчирилса, у ҳолда бу ячейкалардаги қийматлар қуйида келтирилган жавоблардан қайси бирида тўғри ифодаланган?
А. 0.2 ва 0.3. В. 0.2 ва 0.2. С. 0.1 ва 0.3. Д. 0.3 ва 0.2.
4. A1:B3 ячейкалар гуруҳи белгиланган бўлса, бу гуруҳда нечта ячейка бор?
А. 6. В. 4. С. 10. Д. 3.
5. Маълумотлар базаси бу
А. Бирор мавзу бўйича ўзаро боғланган маълумотларнинг тўпламидир.
В. Windows операцион системасининг қисмидир.
С. Сон ва сўзлар мажмуаси ҳисобланади.
Д. Хотирани виртуал кенгайтириш қурилмасидир.
6. қуйидаги жавобларнинг қайси бирида реляцион маълумотлар базасидаги ахборотларни ташкилаштириш шакли тўғри келтирилган?
А. Жадвал. В. Исталган файл. С. Иерархик структура. Д. Дарахт.
7. Маълумотлар базасидаги номланган энг кичик элемент бу
А. Майдондир. В. Катакдир. С. Ёзувдир. Д. Шаблондир.
8. Маълумотлар базаси структура ўзгаради, агарда
А. Майдон қўшилса/ўчирилса. В. Ёзувлар таҳрирланса.
С. Ёзувлар жойлари алмаштирилса. Д. Ёзув қўшилса/ўчирилса.
9. қуйидаги тасдиқлардан қайси бири нотўғри?
А. Маълумотлар базасидаги майдон таркибида бир неча ёзувлар бор.
В. Маълумотлар базасининг ҳар бир майдони ўз узунлигига эга.
С. Маълумотлар базаси қатъий структурага эга.
Д. Маълумотлар базасидаги ёзув таркибида бир неча майдонлар бор.
10. қуйида ифодаланган тасдиқлардан қайси бири реляцион базанинг хоссаси эмас?
А. Поғонанинг бир неча тугунлари битта поғона тугуни билан бағланади.
В. Жадвалда қаторлар ихтиёрий тартибда жойлашиши мумкин.
С. Жадвалдаги ҳар бир устун ўз (бетакрор) номига эга.
Д. ҳар бир жадвал учун дастлабки калитни аниқлаш мумкин.
11. SQL бу
А. сўровлар тилидир. В. қуйи даражадаги дастурлаш тилидир.
С. Юқори даражадаги дастурлаш тилидир.
Д. Маълумотлар базаларини белгилаш тилидир.
12. қандай маълумотлар базаси жадвал ва фақат жадвал асосида қурилади?
А. Реляцион. В. Иерархик. С. Тармоқли. Д. Матнли.
13. қуйидаги келтирилган элементларнинг қайси бири MS Accessнинг объекти эмас?
А. Китоб. В. Сўров. С. Макрос. Д. Жадвал.
14. қуйида келтирилган маълумотлар базаси моделларининг қайси бирида элементлараро горизонтал ва вертикал алоқа бор?
А. Тармоқли. В. Иерархик. С. Реляцион. Д. Объектга йўналтирилган.
15. қандай сўровни тузиш мумкин эмас?
А. Параллел. В. Оддий. С. Кесишган. Д. Жадвал яратувчи.
16. Маълумотлар базасини бошқариш тизимларида майдон бу
А. Жадвалдаги устундир. В. Конструктор ойнасидир.
С. Исталган ўлчовли матндир. Д. Жадвалдаги қатордир.
17. Маълумотлар базасини бошқариш тизимларида сўров бу
А. Маълумотларни танлаш воситасидир. В. Конструктор ойнасидир.
С. Боғланган жадваллардир. Д. Асосий жадвалдир.
18. қуйидаги жавоблардан қайси бирида калитли майдоннинг вазифаси тўғри ифодаланган?
А. Ёзувни бир қийматли аниқлаш. В. Жадвал устуни сарлавҳасини аниқлаш.
С. Маълумотларни киритишнинг тўғрилигини текшириш учун чеклаш ўрнатиш.
Д. Жадвални бир қийматли аниқлаш.
19. қуйидаги жавоблардан қайси бирида маълумотлар базасини бошқариш тизимларида қўлланиладиган муносабатлар тўғри ифодаланган?
А. Бирга-бир, бирга-кўп, кўпга-бир, кўпга-кўп.
В. Бирга-бир, бирга-икки, иккига-бир, иккига-икки.
С. Иккига-икки, иккига-кўп, кўпга-икки, кўпга-кўп.
Д. Бирга-нол, нолга-кўп, кўпга-бир, кўпга-икки.
20. Реляцион база тушунчасини киритган олимнинг фамилияси қуйидаги жавобларнинг қайси бирида тўғри кўрсатилган?
А. Кодд. В. Форд. С. Атанасов. Д. Стивенсон.
21. Реляцион база тушунчаси қачон киритилган?
А. 1970 йилда. В. 1980 йилда. С. 1945 йилда. Д. XXI асрда.
22. қуйидаги белгилашлар киритилган бўлсин: А) ташқи хотирадаги маълумотларни бошқариш, Б) дискни форматлаш, В) тезкор хотирадаги буферларни бошқариш, Г) компьютер хотирасини тозалаш, Д) транзанкцияларни бошқариш, Е) бузилишлардан сўнг маълумотлар базасини журналлаштириш ва қайта тиклаш, Ё) маълумотлар базаси тилларини юритиш. Маълумотлар базасини бошқариш тизимларининг вазифасига кирувчи операциялар қайси жавобда тўғри кўрсатилган?
А. А), В), Д), Е), Ё). В. Б), В), Г), Д), Е). С. А), Б), Д), Е), Ё).
Д. В), Г), Д), Е), Ё).
23. Муносабатлар устида бажариладиган махсус амаллар қуйидаги жавобларнинг қайси бирида тўғри кўрсатилган?
А. Муносабатни чеклаш, муносабатни проекциялаш.
В. Муносабатларни бирлаштириш, муносабатларни кесиштириш.
С. Муносабатни чеклаш, муносабатларни кесиштириш.
Д. Муносабатларни бирлаштириш, муносабатни проекциялаш.
24. Муносабатлар устида бажариладиган умумий амаллар қуйидаги жавобларнинг қайси бирида тўғри кўрсатилган?
А. Муносабатларни бирлаштириш, муносабатларни кесиштириш.
В. Муносабатни чеклаш, муносабатни проекциялаш.
С. Муносабатни чеклаш, муносабатларни кесиштириш.
Д. Муносабатларни бирлаштириш, муносабатни проекциялаш.
25. Муносабатлар устида бажариладиган махсус амаллар қуйидаги жавобларнинг қайси бирида тўғри кўрсатилган?
А. Муносабатни бириктириш, муносабатни бўлиш.
В. Муносабатларнинг айирмасини топиш, муносабатларнинг тўғри кўпайтмасини топиш.
С. Муносабатни бириктириш, муносабатларнинг айирмасини топиш.
Д. Муносабатни бўлиш, муносабатларнинг тўғри кўпайтмасини топиш.
25-вариант(Paint дастури)
1. Grafik muharrirning asosiy imkoniyatlari?
А. barcha javoblar to’g’ri В. Rasm tevaragiga matn yozish
С. rasm qismini ajratish Д. yangi rasm keltirib qo’yish
2. Microsoft Paint grafik muharririning ishchi maydoni - …
А. kompyuter ekranining rasm chizish uchun ajratilgan qismi
В. tasvirni qayta ishlashga mo‘ljallangan buyruqlar majmuyi
С. turli shakllarni tanlashga mo‘ljallangan maxsus qism
Д. rang tanlashga mo‘ljallangan maxsus qism
3. Paint grafik muharririda tayo’r tasvirlarning nusxasini yaratishni nechta usuli bor?
А. 5; В. 4; С. 3; Д. 1;
4. Grafik ko’rinishidagi axborotlarni qayta ishlash qanday dastur yordamida amalga osiriladi?
А. PAINT В. EXCEL С. Access Д. Word
5. PAINT grafik muharrining menyu buyruqlari?
А. Fayl, tahrirlash, ko’rish, rasm, bo’yoq, ma’lumot.
В. Servis, ma’lumotlar, oyna, ma’lumot
С. Fail, tahrirlash, ko’rish, qo’yish, servis, oyna.
Д. Fail, tahrir qilish, ko’rinish, qo’yish, format.
6. Grafik muharrirning asosiy vazivasi?
А. barcha javoblar birgalikda to‘g‘ri В. rasmlar chzish
С. rasmlarni taxrirlash, rasmlarni saqlash Д. rasmlarni qog‘ozga chop etish
7. Tasvirning rang ko‘lami bu - …
А. turli ranglar xosil qilish uchun qo‘llaniladigan asosiy (qizil, yashil, ko‘k) ranglar
В. tasvirda qo‘llanilishi mumkin bo‘lgan ranglar miqdori
С. kompyuterda qo‘llanilish mumkin bo‘lgan ranglar miqdori
Д. tasvir o‘lchamining piksellardagi ifodasi
8. Microsoft Paint grafik muharririga qanday kiriladi ?
А. ishga tushirish menyusidan (pusk) В. “mening kompyuterim” ob’ektidan
С. “cho’ntak” ob’ektidan Д. internet ob’ektidan
9. Paint grafik muharririda PALITRA nima uchun qo‘llaniladi?
А. rang tanlash uchun В. turli chiziqlar chizish uchun
С. rasmni diskda saqlab qo‘yish uchu Д. turli shakllar chizish uchun
10. Paint qanday dastur?
А. Grafik muharrir В. Operatsion tizim С. Elektronjadval Д. Matn muharrir
11. Paintni ishga tushirish usulli
А. Пуск- Программы- Стандартные- Paint
В. Программы- Стандартные- Paint С. Пуск- Стандартные- Paint Д. Пуск- Paint
12. Paint dastunda rasmni saqlash usulli
А. Сохранить, Сохранить как... В. Удалить, Добавить
С. Открыть, Закрыть Д. Вид, Вставка
13. Paint tasvir muharririning menyu bo1 limlari qaysi javobda to'g'ri ko'rsatilgan?
А. Файл, Правка, Вид, Рисунок, Палитра, Справка
В. Файл, Правка, Сервис, Переход, Избранное
С. Файл, Правка, Вид, Вставка, Рисунок, Справка
Д. Файл, Правка, Вид, Избранное, Рису
14. Grafik muharrirlari qaysi qatorda to'g'riko’rsatilgan?
А. Adobe Photoshop, Paint, Macromedia Fiash, Corel Draw
В. Corel Draw, Corel Xara, Paint, Adobe, Lexicon
С. Word, Paint, Corel, Excel Д. Lexicon, Paint, Corel, Word, Excel
15. Paint tasvirlariga yozuv tushirish jihozlar majmuasidagi qaysi tugma yordamida amalga oshiriladi?

А. В. С. Д.


16. PAINT grafik muharririning imkoniyatlari bu -


А. Ekranda yangi shakl yoki rasm chizish, xotiraga yozish; rasm qismini ajratish, nusxa olish, ko`chirish, o`chirish; masshtabni o`zgartirish, rang tanlash, shriftlardan foydalanish, chop qilish, rasmlarni boshqa Office dasturlariga o`tkazish.
В. Ekranda yangi shakl yoki rasm chizish, prezentatsiyalar yaratish, rasmga harakatlar berish; masshtabni o`zgartirish, rang tanlash, shriftlardan foydalanish, chop qilish, rasmlarni boshqa Office dasturlariga o`tkazish.
С. Ekranda yangi shakl yoki rasm chizish, prezentatsiyalar yaratish, rasmga harakatlar berish; elektron jadvallar bilan ishlash, chop qilish, rasmlarni boshqa Office dasturlariga o`tkazish.
Д. Ekranda yangi shakl yoki rasm chizish, elektron jadvallar bilan ishlash, jadval kataklari ustida amallar bajarish, chop qilish.
17. PAINT grafik muharriri «Файл» menyusining vazifalari bu -
А. Fayl tashkil qilish, ochish, yozish, chop etish, varaq parametrlarini o`rnatish, PAINT dan chiqish.
В. Rasm qismini belgilash, nusxa olish, o`chirish, ko`chirish, izlash, boshqa rasm bilan almashtirish, oxirgi o`zgartirishni qaytarish.
С. Uskanalar paneli, palitra, holat satrini o`rnatish, masshtabini o`rnatish, Uskanalar panelidan foydalanish, rasmni to`la ekranda ko`rish.
Д. Rasmni burish, cho`zish, siqish; Rasm fonini o`zgartirish, ish varag`ini tozalash.
18. PAINT grafik muharriri «Правка» menyusining vazifalari bu -
А. Rasm qismini belgilash, nusxa olish, o`chirish, ko`chirish, izlash, boshqa rasm bilan almashtirish, oxirgi o`zgartirishni qaytarish.
В. Uskanalar paneli, palitra, holat satrini o`rnatish, masshtabini o`rnatish, Uskanalar panelidan foydalanish, rasmni to`la ekranda ko`rish.
С. Fayl tashkil qilish, ochish, yozish, , chop etish, varaq parametrlarini o`rnatish, PAINT dan chiqish.
Д. Rasmni burish, cho`zish, siqish; Rasm fonini o`zgartirish, ish varag`ini tozalash.
19. PAINT grafik muharriri «Вид» menyusining vazifalari bu -
А. Uskanalar paneli, palitra, holat satrini o`rnatish, masshtabini o`rnatish, rasmni to`la ekranda ko`rish.
В. Rasm qismini belgilash, nusxa olish, o`chirish, ko`chirish, izlash, boshqa rasm bilan almashtirish, oxirgi o`zgartirishni qaytarish.
С. Fayl tashkil qilish, ochish, yozish, , chop etish, varaq parametrlarini o`rnatish, PAINT dan chiqish.
Д. Rasmni burish, cho`zish, siqish; Rasm fonini o`zgartirish, ish varag`ini tozalash.
20. PAINT muharriri «Рисунок» menyusining vazifalari bu -
А. Rasmni burish, cho`zish, siqish; Rasm fonini o`zgartirish, ish varag`ini tozalash.
В. Rasm qismini belgilash, nusxa olish, o`chirish, ko`chirish, izlash, boshqa rasm bilan almashtirish, oxirgi o`zgartirishni qaytarish.
С. Uskanalar paneli, Палитра, holat satrini o`rnatish, masshtabini o`rnatish, Uskanalar panelidan foydalanish, rasmni to`la ekranda ko`rish.
Д. Fayl tashkil qilish, ochish, yozish, , chop etish, varaq parametrlarini o`rnatish, PAINT dan chiqish.
21. PAINT grafik muharriri menyusini nimalardan iborat:
А. Файл, Правка, Вид, Рисунок, Палитра, Справка
В. Файл, Печать, Сохранить, Формат, Сервис, Таблица, Окно
С. Файл, Правка, Печать, Рисунок, Формат, Сервис, Окно
Д. Файл, Правка, Печать, Рисунок, Формат, Сервис, Таблица
22. EXCEL dasturi «Вставка» menyusining vazifalari bu -
А. Jadvalga satr, ustun, varaq, diagramma, funktsiya, rasm va gipermurojaat o`rnatish.
В. Jadval qismini belgilash, nusxa olish, o`chirish, ko`chirish, izlash,
С. Varaq ko`rinishini,Uskanalar panelini, holat va formulalar satrini o`rnatish, masshtabini o`rnatish.
Д. Fayl tashkil qilish, ochish, yozish, chop etish, varaq parametrlarini o`rnatish, EXCEL dan chiqish.
23. EXCEL dasturi «Формат» menyusining vazifalari bu –
А. Katak, satr, ustun va varaq parametrlarini o`rnatish
В. Jadval qismini belgilash, nusxa olish, o`chirish, ko`chirish, izlash,
С. Varaq ko`rinishini,Uskanalar panelini, holat va formulalar satrini o`rnatish, masshtabini o`rnatish.
Д. Fayl tashkil qilish, ochish, yozish, chop etish, varaq parametrlarini o`rnatish, EXCEL dan chiqish.
24. EXCEL dasturi «Вид» menyusining vazifalari bu -
А. Varaq ko`rinishini, Uskanalar panelini, holat va formulalar satrini o`rnatish, masshtabini o`rnatish.
В. Jadval qismini belgilash, nusxa olish, o`chirish, ko`chirish, izlash,
С. Fayl tashkil qilish, ochish, yozish, chop etish, varaq parametrlarini o`rnatish, EXCEL dan chiqish.
Д. Jadvalga satr, ustun, varaq, diagramma, funktsiya, rasm va gipermurojaat o`rnatish.
26-вариант(Дастурлаш)
1. Дастур натижаси нимага тенг? var a,b,x:real; begin a:=8; b:=a/2; x:=A/B; x:=a*sqr(sqrt(x+b/2)); writeln(x); end.
А. 32 В. 8 С. 256 Д. 24
2. қуйидаги оператор неча марта такрорланади? for x:=1 downto 10 do write (x);
А. 1 марта В. 5 марта С. 10 марта Д. 0 марта
3. қуйида write оператори неча марта бажарилади? for i:=1 to 3 do for j:=0 to 3 do write (i+j);
А. 12 марта В. 1 марта С. 3 марта Д. 9 марта
4. type hafta=(dush, sesh, chor, paysch, schanba, yaksch); var x,y: hafta; t:23..56; тавсифлаш берилган бўлса, қуйидаги таъминлашлардан қайсиси нотўғри?
А. y=t В. x:=sesh С. y:=x Д. t:=31
5. қуйида S нинг қиймати нимага тенг? begin S:=0; for I:=1 to 3 do S:=S+2*i; writeln(S); end.
А. 12 В. 24 С. 48 Д. 96
6. Дастур қиймати нимага тенг? begin X:=-2; y:=4; A:=-2; if A*A-y>x*x then z:=y+A else z:=X+A; writeln(z); end.
А. –4 В. –5 С. 1 Д. 7
7. қуйида S нинг қиймати нимага тенг? begin for j:=-2 to 3 do begin S:=0; S:=S+(j+1); end; writeln(S); end.
А. 4 В. 2 С. 10 Д. 6
8. Дастур натижасини аниқланг. begin A:=12; B:=8; D:=20; if A>18 then D:=A-B; writeln(D); end.
А. 20 В. 5 С. 8 Д. 4
9. Дастур натижасини аниқланг. begin X:=2; p:=1; 1:P:=P*(2*x-2); X:=X+3; if X<=6 then goto 1; writeln(P); end.
А. 16 В. 20 С. 2 Д. 24
10. ҳисоб натижасини аниқланг? begin A:=10; B:=8; C:= 6; if (A>B) and (C>B) then y:=A+B-C else y:=A-B+C; writeln(y); end.
А. 8 В. 12 С. 10 Д. 14
11. ҳисоб натижасини аниқланг? begin a:=12; b:=14; c:=10; if (a>b) or (b>c) then y:=a+b-c else y:=a-b+c; writeln(y); end.
А. 16 В. 14 С. 8 Д. 6
12. Куйдаги программа нимани чоп этади?. VAR X,Y: REAL; BEGIN X:=25; Y:=SQRT(SQR(X)); Y:=X-Y; WRITE(Y) END.
А. 0 В. 25 С. 5 Д. 20
13. Программанинг тўғри натижасини топинг: program m1; var x: real; begin x:= -3.6; while x <= 0 do begin write (x); x:=x+1 end end
А. х=-3.6 х=-2.6 х=-1.6 х=-0.6
В. х=-3.6 х=-2.4 х=-1.2 х=-0.1
С. х=-1.6 х=-2.6 х=-3.6 х=-4.6
Д. х=-2.6 х=-1.6 х=-0.6 х= 1.6
14. ПАСКАЛЬ-программанинг ишлаши натижасида нима ҳисобланади? program m1; var x,y,z: real; begin read(x,y,z); if xА. х , у , z сонларнинг каттасининг куби;
В. х , у сонларнинг энг каттасининг квадрати;
С. у , z сонларнинг энг каттасини;
Д. х , у сонларнинг энг кичигининг квадрати;
15. ПАСКАЛЬ-программанинг қайси жойида синтаксис хато мавжуд? program m1; var x,y,z: real; begin read(x,y,z); if xА. шартли операторда; В. программани сарлавхаси операторида;
С. узгарувчиларни тасвирлашда; Д. натижаларни чиқариш операторида;
16. Куйдаги ифода a=5, b=15, c=2 бўлса қандай натижа беради? (a+ b div c * 4) mod 5 div 3
А. 1 В. 4 С. 3 Д. 2
17. Операциялар натижасини тўғри танланг. round(trunc(-5,875) +0.8)+5
А. -1 В. 9 С. 1 Д. 10
18. Операциялар бажарилганда j ни қийматини тўғри танланг.
j:= round(frac(3,875))*5 +4
А. 9 В. 19 С. 24 Д. 1
19. У нинг қиймати нимага тенг?. VAR X,Y:REAL; BEGIN X:=5.7; IF X<2 THEN Y:=sqr(X) ELSE; IF X<5 THEN Y:=2 ELSE Y:=X-5; Y:=ROUND(Y); END.
А. 1 В. 5 С. 25 Д. 2
20. Z нинг қиймати нимага тенг? begin a:=2; b:=17; c:=6; Z:=b div a + b mod c; write(z) end.
А. 13 В. 16 С. 11 Д. 15
21. Программа натижасини тўғри танланг. VAR i:INTEGER; C:CHAR; BEGIN i:=0; FOR C:='a' TO 'd' DO i:=i+1; write(i); END.
А. 4 В. 5 С. 30 Д. 26
22. i қайси қийматни кабул килади? VAR i:INTEGER; C:CHAR; BEGIN i:=0; FOR C:='c' TO 'z' DO i:=i+1; writeln(i) END.
А. 24 В. 22 С. 23 Д. 32
23. Программа бажарилгандан сунг W ни қиймати нимага тенг?. VAR X,U,Z,W: INTEGER; BEGIN X:=5; Z:=SUCC(X); U:=PRED(Z+X); W:=Z+U END.
А. 16 В. 10 С. 6 Д. 5
24. Z ни қиймати нимага тенг? VAR X,Y,Z:INTEGER; BEGIN X:=15; Y:=X MOD 4; Z:=X DIV 2; Z:=Z-Y END.
А. 4 В. 15 С. 1 Д. 2
25. Х қайси қийматни кабул килади ? VAR i,j,X: integer; BEGIN; FOR i:=1 TO 2 DO; FOR j:=2 DOWNTO 1 DO X:=i+j; END.
А. 3 В. 1 С. 0 Д. 4

Download 0.7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling