Ислом каримов номидаги


Download 5.89 Mb.
bet112/250
Sana04.09.2023
Hajmi5.89 Mb.
#1672675
TuriСборник
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   250
Bog'liq
Тўплам конф 06.01.2022-1

b - чизиқли даражалаш графигининг бурчак коеффициенти.
a ва b коэффициентлар ва уларнинг корреляция коэффициенти r(a,b) формулалар ёрдамида энг кам квадратлар усули билан топилади:



𝑏 =
𝑚

𝑚
𝑖=1
𝑥𝑖∗𝑦𝑖𝑚
𝑥𝑖𝑚
𝑦𝑖
(2)


𝑖=1

𝑖=1
𝑚 𝑚 𝑥2−(𝑚
2
𝑥 )

𝑖=1 𝑖
𝑖=1 𝑖


𝑎 =
𝑚

(
𝑖=1
𝑦𝑖−𝑏 𝑚

𝑖=1


𝑚
𝑥𝑖)
(3)

𝑟(𝑎, 𝑏) = −
𝑚
𝑖=1
𝑥𝑖
(4)


𝑥

√𝑚
𝑚 2
𝑖=1 𝑖
бу ерда xi - модданинг i-даражалаш эритмасидаги концентрацияси;
yi i-даражалаш эритмасининг ўлчанган жавоби;
m -даражалаш графигини қуриш учун ишлатиладиган жуфт нуқталар сони (даражалаш эритмалари сони уларнинг ҳар бири учун қилинган такрорий ўлчашлар сонига кўпайтирилади);
i – индекс нуқталари, i=1, 2, …, m.
Олинган чизиқли даражалаш боғлиқлиги xўлч. бирикмасининг концентрациясини ҳисоблаш учун ишлатилади yўлч. тадқиқот эритмасидаги кузатилган жавобини беради:

𝑥ўлч.
= 𝑦ўлч.−𝑎
𝑏
(5)

(xўлч.) бирикма концентрациясининг ноаниқлигини аниқлашда, ноаниқликнинг қуйидаги асосий манбалари ҳисобланади (6-расм):
а) тасодифий эффектлар бу, даражаланган эритмалар концентрацияларининг бошланғич xi қийматларидан келиб чиққан хатоликлар натижалари;
б) yi қиймати бўйича даражалашдаги мавжуд бўлган маълумотлар аксига ва yўлч. олинган маъмулотлар акси ўлчами бўйича таъсир этувчи y ўлчамдаги тасодифий тебранишлар.



      1. расм. Концентрацияни абсолют калибрлаш усули билан аниқлашда ноаниқлик манбалари



xi даражаланган эритмалар концентрация қийматларидан келиб чиққан шартли ноаниқликлар бўйича u(xўлч.,x) ноаниқликларни баҳоланиши, яъни даражаланаётган эритмаларнинг тайёрлаш қандай даражада бажарилиши юқорида келтирилган мисолларда муҳокама қилинди.

y катталикнинг тасодифий тебранишлари оқибатида u(xўлч,, y.) ноаниқликни баҳолашнинг бир неча услублари мавжуд.


  1. услуб. Ҳисобланган дисперсия ва ковариация:

2

𝑆
𝑜 + 𝑥2 ∗ 𝑆2(𝑏) + 2𝑥ўлч. ∗ 𝑆(𝑎) ∗ 𝑆(𝑏) ∗ 𝑟(𝑎, 𝑏) + 𝑆2(𝑎)

𝑢(𝑥
ўлч.
, 𝑦) = 𝑘
ўлч.
𝑏2

бу ерда So - тажриба катталиги ва топилган боғлиқлик (ордината ўқи бўйлаб) ўртасидаги фарқларнинг стандарт оғиши;
S(a) – ордината ўқида кесиб олинган а ўлчаш катталиклари натижаларига асосан стандарт ноаниқликни баҳолаш
S(b) - b баҳоланаётган катталикни стандарт ноаниқлиги;
k - xўлч. ни аниқлашдаги ўлчашлар сони.
So, S(a), S(b) катталиклари қуйидаги формулалар ёрдамида энг кам квадратлар усули билан топилади:

𝑚 2 𝑚


𝑚
𝑥𝑖𝑚
𝑦𝑖

𝑚 2
(𝑦𝑖)
𝑥𝑖𝑦𝑖𝑖=1
𝑖=1

𝑖=1 𝑦𝑖
𝑖=1
𝑚
( 𝑖=1
𝑚
𝑚

)
2 (𝑚 𝑥𝑖)2



𝑥 −
𝑖=1

𝑆𝑜 =
𝑖=1 𝑖 𝑚
𝑚−2
(6)




( ) 𝑜
𝑚∗𝑆2
𝑆 𝑏 =
(7)

𝑚∗𝑚 𝑥2−(𝑚
𝑥𝑖)2

𝑖=1 𝑖 𝑖=1





𝑚 𝑥2
𝑆(𝑎) = 𝑆(𝑏) 𝑖=1 𝑖 , (8)
𝑚

  1. услуб. Даражалаш маълумотлари бўйича:





𝑢(𝑥
, 𝑦) = 𝑆 1



1 + (𝑥ўлч.−𝑥̅)2 , (9)




ўлч.
√ +

𝑆
𝑏 𝑝 𝑚
2
𝑥𝑥



𝑆 =
𝑚


𝑖=1
[𝑦𝑖−(𝑎+𝑏∗𝑥𝑖)]2
𝑚−2
, (10)



𝑖=1
𝑆𝑥𝑥 = ∑𝑚
(𝑥𝑖 − 𝑥̅)2,
(11)



бу ерда x – даражалаш эритмаларининг концентрацияси учун ўртача қиймат;
p хўлч. аниқлашдаги ўлчашлар сони.

  1. услуб. Даражалаш боғлиқликларини топишда компютер дастурларининг берган маълумотлари асосида.

S сифатида ишлаб чиқилган кўпгина дастурлар қолдиқ стандарт оғиш ёки ўртача квадратга нисбатан ҳисобланади[1,6].
Баъзи х янги қийматлари учун даражалаш графиги бўйича аниқланган кўпинча дастурлар y қийматнинг S(yс.) стандарт оғиши ҳисобланади ва уларни u(xўлч, y.) қийматини ҳисоблаш учун фойдаланиш мумкин. u(xўлч.) қийматли синалаётган эритмадаги бирикма концентрацияларини аниқлаш бўйича йиғинди стандарт ноаниқликнинг ҳисоби иккита


кўрсатилган баҳоланган манбаалардан келиб чиққан ҳолда ноаниқликларни жамлаш билан амалга оширилади:
𝑢(𝑥ўлч.) = √𝑢2(𝑥ўлч., 𝑥) + 𝑢2(𝑥ўлч., 𝑦) (12)
Шунингдек, бошқа омилларинг таъсири масалан, намуна массаси, намуна эталони қийматлари, даражалаш функцияси, титрантни эквивалент ҳажми ва ноаниқликни баҳолашда NaOHни моляр массаси каби бошқа омиллар таъсири аҳамиятсиз бўлгани боис, ноаниқлик якуний натижасига қўшилган уларнинг қийматини ҳисобга олмаса ҳам бўлади.


Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

  1. Матяқубова П.М., Машарипов Ш.М., Жабборов Х.Ш. ―Фан ва техникада ўлчашлар ноаниқлиги/ Тошкент:ТДТУ, Ўқув қўлланма. 2021 –208 б

  2. A.K.Miraliyeva., A.S.Rashidov., Z.X.Ernazarova., Sh.M.Masharipov., G.M.Mirpayziyeva. Published under licence by IOP Publishing Ltd. Experimental quantification of measurement uncertainty and other verification criteria for analytical test methods. Journal of Physics: Conference Series, Volume 2094, Instrumentation Technology and Environmental Engineering Citation A K Miraliyeva et al 2021 J. Phys.: Conf. Ser. 2094 052031.

  3. Guide to the Expression of Uncertainty in Measurement. ISO (BIPM, IEC, IFCC, IUPAC, IUPAP, OIML лар билан биргалигидаги) нашри, Geneva, 1993;

  4. O'zDSt ISO/IEC 17025: 2019. Общие требования к компетентности испытательных и калибровочных лабораторий;

  5. РМГ 91- 2009. ГСИ. Совместное использование понятий «Погрешность измерения» и «Неопределенность измерения».

  6. Ахмедов Б.М., Рашидов А.С, Амирқулов У.О. Research and justification of random error in analytical measurement methods/ Ўзбекистон аграр фани хабарномаси, илмий-амалий журнали №2(2).2022 /106-109 бетлар.




Download 5.89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   250




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling