Кафедраси одам анатомияси


Катта кон айланиш доираси веналари


Download 341 Kb.
bet22/34
Sana09.04.2023
Hajmi341 Kb.
#1343594
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   34
Bog'liq
Ан.маъ.3 кит

Катта кон айланиш доираси веналари.
Катта кон айланиш доираси веналари юракнинг юкори ва пастки ковак веналардан ташкил топган.
Юкори ковак вена системаси.
Vena cawa superior 6-8 см узунликда булиб, кукс оралигининг олдинги булагида, унг ва чап томондаги елка-бош веналарининг I ковурга тогайи туриш суягига бирлашиш жойида кушилишидан хосил булади. Юкори ковак вена пастрокка тушиб, юрак халтасидан утиб, III ковурга тогайининг туш суягига бирлашиши пайтида юракнинг унг булмачасига куйилади. Венанинг олд томонида айрисимон без жойлашган булса. Унг томонида кукс оралик плевра, чап томонидан кутарилувчи аортага тегиб туради. кушилиш жойидан бироз юкорирокда ток венани кабул килади. Юкори ковак вена деворида мускул толалари кам учрайди, клапанлар булмайди.
Ток вена (v. arygos) - кукс оралигининг орка кисмида, умуртка погонасининг унг томонида эркин кутралиувчи бел веналарининг (v. lumbalis dextra) йигиндисидан хосил булади. чап томондаги бел веналари билан анастомозлашади.
Ярим ток вена (v. hemarydos) кутарилувчи чап бел венаси (v. lumbales ascendens sinistra) дан хосил булиб, юкорига кутарилади. Диафрагма оёкчалари орасидан кукрак кафасига кириб умуртка погонаси ва аорта кукрак кисмининг чап томонида жойлашади ва VII-X кукрак умурткаларнинг рупарасида чапга бурилиб, аортанинг оркасидан унгга утади ва ток венага куйилади. Ярим ток вена кукрак кафасидаги чап томони 6-7 юкори ковургалараро веналар ва шу ерда жойлашган органлардан вена конини кабул килади. Оркадаги ковургалараро веналар (w. intercostales post-s) ковурга оралигида шу номли артерия ва нервлар билан биргаликда sulcus subcostalis буйлаб (vv. Intercostales posteriores) ва шу ерда жойлашган органлардан (w. esophagea et mediasfinales) вена конини кбул килади.
Оркадаги ковургалараро веналар (w. intercostales post-s) ковурга оралигида шу номли артерия ва нервлар билан биргаликда sulcus subcostales буйлаб жойлашади. Ковургалараро веналар кукрак кафаси деворидан ва корин мускулалридан вена конини кабул килади.
Ковургалараро веналар орка томонда, умурткалараро вена (w. intervertebrales) орка мия атрофидаги вена (v. spinales) лар билан олдинда билан биргаликда кушилади. Умуртка погонаси веналарининг чигали (plexus reenosirurtebralis) умуртка погонаси каналида жойлашган булиб, у венасининг ички чигали ва умуртка венасининг ташки чигали хосил килади. Улар орка мия ва умурткалар w. thoracicae interna - билан биргаликда кушилади.
Умуртка погонаси веналарининг чигали (plexus venosi vertebrales) умуртка погонаси каналида жойлашган булиб, у венасининг ички чигали (plexus venosi ve-les interna) ни хосил килади, улар орка мия ва умурткаларни ураб жойлашади.
Умурткалар венаси (p.v.ver.externa) умурткаларнинг кундаланг усик тешикларидан a. vertebralis билан биргаликда йуналиб умуртка ички вена чигалидан вена конини кабул килади ва елка-бош венасига куйилади.
Буйиннинг чукур венаси (v. cervicalis profunda) умурткалар атрофидаги вена чигалидан ва энса мускулларидан вена конини йигиб, сунгра елка-бош венасига куяди.
Кукрак кафасининг ички веналари (v. thoracicae internae) корин тепасидаги устки вена (v. epigostricae s-s) ва мускул диафрагма венаси (v. musculophrenicae) дан бошланиб, йулда v. intercostales an-s лардан 3-4 та юкоридаги v. intercostales superma дан кон йигиб елка бош венасига куйилади.
Ички бушлик венаси (v. jugularis interna) бош склети бушлигидаги эгатлар билан миянинг каттик пардаси вараклари орасида кабул булган булиб колганлари кон томир венасини бажаради. Ана шу ковак (sines) лардан тупланган вена кони йигилиб буйунтурук тешиги (foramen jugularis) оркали ташкарига чикади ва буйинда булиб колган венаси булиб давом этади. Венанинг бошланиш кисмидаги бироз кенгайган булаги тепа пиёзчаси (bulbus s-r venae jugularis interna) дейилади.
Бош суягининг ташки юзасидан куйидагила веналар ички бушлик венага кушилади.

  1. Юз венаси (v. facialis) ва (v. tomandibularis) - пастки жаг орка сохасидан юз кисмидаги вена конини йигади.

  2. Пастки жаг оркасидаги вена (v. retromandibularis) - пастки жаг орка сохасидан вена конини йигадида, v. facialis билан кушилиб, ички бушлик венага кушилади.

  3. Халкум веналари (v. pharyngea) халкум атрофидаги вена кон томир чигалларидан вужудга келади. Бу вена базида юз венасига кушилади.

  4. Тил венаси (v. lingualis) тилдаги вена конини йигади.

  5. Калкоснмион безнинг юкори веналари (v. thyroideaes-s) калконсмион безнинг юкори кисмидан кон йигади.

  6. Калконсимон безнинг урта венаси (v. thyroidea media) калконсимон без вена чигалларидан бошланади. Бош суягининг ичик ва ташки юзасидаги веналар узаро v. emissariae оркали кушилади.


Download 341 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   34




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling