"kasbiy fan" kafedrasi


Баъзи бир фойдали программалар


Download 337.5 Kb.
bet13/30
Sana13.02.2023
Hajmi337.5 Kb.
#1193885
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   30
Bog'liq
Shoh diplom ishi

Баъзи бир фойдали программалар


WINIPCFG - компьютерда IP-манзиллар созланганлигини курсатувчи программа.


PING - узоклашган компьютердан жавоб олиш имкониятини берувчи программа. PINGни чакириб (Windowsдан юклаб) энг якин провайдер адреси танланса, унда компьютер билан богланиш вактини курсатади.
TRACCERT. Бу программа фойдаланувчи компьютеридан узоклашган компьютергача утган йулларни курсатади. Уни ишлатиш учун узокдаги компьютер номидан фойдаланиш керак. Бунда хат юборилган манзилга етиб бориш учун утган йулларни куриш мумкин.


8. Мижоз/сервер технологияси


Мижозлар ва серверлар. Internetда узоклашган компьютерлар билан ишлаш учун мижоз/сервер технологияси кулланилади. Бунда фойдаланувчи бевосита ишлаётган компьютер (ишчи станция) мижоз, асосий маълумотлар ва ресурслар жойлашган узоклашган компьютер эса сервер деб каралади. Бу технологияга таяниб, Internet ресурсларига бемалол кириб,
улардан фойдаланиш имконияти пайдо булди. Бундай технологияни куллаш жуда оддий. Керак булган маълумот ёки ресурсга кириш учун клиент программа ишга туширилади ва у керакли маълумот ва ресурсларни аниклаштиради. Сунгра бу программа компьютер тармоги оркали ресурс ва маълумотларни бошкарувчи сервер программа билан богланади. Мижоз ва сервер орасидаги мулокотни кайдномалар амалга оширади. Мижоз программа мижоз ва сервер учун бир хил булган амалий программа кайдномасига утказади ва уни узатишни таъминловчи кайдномалар оркали серверга узатади. Сервер эса мижоз суровини кабул килиб, мос кайднома оркали тегишли маълумот ва ресурсларни топиб, тармок кайдномаси асосида уларни мижоз компьютерга жунатади. WWW билан боглик булган саволлар тахлилида хам купинча иккита суз - мижоз ва сервер куп ишлатилади. Мижозсервер технологияси WWW да хам кенг фойдаланилади. Сервер программаси Internetнинг хар бир хост компьютерларидан олинган хужжатларни бошкариш учун хизмат килади. WWW серверлари Internet хост компьютерларидан (узокдаги компьютер) олинган WWW хужжатларига кириш имконини беради. Мижоз программаси WWW хужжатларини куриш учун, сервер программаси эса Internetнинг хар бир хост компьютерларидан олинган хужжатларни бошкариш учун хизмат килади. WWW мижозлари унда ишлаш учун интерфейсдан фойдаланади, яъни талабномалар юборади, маълумотлар кабул килади ва хужжатларни караб чикади. WWW серверлари Internet хост компьютерларидан (узокдаги компьютерлар) олинган WWW хужжатларига кириш имконини беради.
Мижоз/сервер технологияси турли платформаларда ишлайдиган операцион системаларда хам кенг кулланилиб келмокда.



Download 337.5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling