«Квант механика»


Download 118 Kb.
bet3/5
Sana22.01.2023
Hajmi118 Kb.
#1110004
1   2   3   4   5
Bog'liq
portal.guldu.uz-Sllabus (1)

Маъруза

Ама-
лий

Мустақил иш

1.

Лазерлар физикаси faniga kirish, tarixi, boshqa bo’limlar bilan bog’liqligi. Fanning maqsadi va vazifalari. Fanni o’rganishdagi muam-molar, uslubiy ko’rsatmalar. Eynshteyn nazaryasi: spontan va majburiy o’tishlar. Eynshteyn koeffisiyentlari.

2







2.

Yorug’likning majburiy yutilish. Spontan va majburiy nurlanishlar.

2

2

2

3.

Aktiv modda hosil qilish usullari. Optik va elektrik damlash. Yorug’likni kuchaytirish. Faol muhit–invers bandlik muhiti. Uch va to’rt sathli optik damlash sxemasi.







2

4.

Kinetik tenglamalar. “To’yinish” shartlari. “To’yinish” intensivligi. Inveri bandlik farqining yorug’lik intensivligiga bog’liqligi. Faol muxitda nurlanishni uzatish tenglamasi. Kvant kuchaytirgich va optik kvant generatori. Rezonator va ularning turlari.




2

3

5.

Lazer generasiyasining umumiy nazariyasi. Aksial modalar. Lazer spektral xarakteristikalari.

1

2

3

6

Kvant kuchaytirgich va optik kvant generatori. Rezonator va ularning turlari. Fabri – Pero optik rezonatori

1

1

3

7

Ochiq Fabri–Pero optik rezonatoridagi optik yo’qotishlar. Foks –Li nazariyasi. Optik rezonatorning ko’ndalang va bo’ylama mo’dalari.

1




3

8

OKG rezonatorida ko’ndalang va bo’ylama mo’dalarni seleksiyalash.

1

2

3

9

Lazer generasiyasining umumiy nazariyasi. Aksial modalar. Lazer spektral xarakteristikalari.

1




3

10

Lazer nurlarining monoxromatikligi yakka modali lazerlar. Lazer nurlarining kogerentligi. Fazoviy va vaqtli kogerentlik.

1

1

3

11

Gaz lazerlari. Geliy – Neon lazerining konstruksiyasi va ishlash prinsipi. Argon lazeri.

1

2

3

12

Qattiq jismli lazerlar. Rubin lazerining konstruksiyasi va ishlash prinsipi

1

2

3

13

Yarim o’tkazgichli lazerlar. Yarimo’t-kazgichli lazerlarning ishlash prinsipi. Ionli lazerlar.

2

2

3

14

Sozlanuvchi lazerlar – bo’yoqli lazerlar.










15

Lazer nurlarining noshaffof jism sirtiga ta’siri. Kvant elektronika va lazer texnologiyasi mikro-elektronikada. Lazer nurlarining zamonaviy texnikada qo’llanilishi.

2

2

2



















ОН













ЯН













Жами














Талабалар билимини баҳолаш тизими:



т/р

Назорат туридаги топшириқларнинг номланиши

Максимал йиғиш мумкин бўлган балл

ЖН ва ОН баллар тақсимоти

I. Жорий назоратдаги баллар тақсимоти

40 балл

12

14

14

Маъруза ва амалий машғулотларда

Максимал балл
40

1-ЖН
12

2-ЖН
14

3-ЖН
14

1.

Талабанинг маъруза ва амалий машғулотлардаги фаоллиги ва ўзлаштириш даражаси, дафтарларнинг юритилиши ва ҳолати.
Талабаларнинг масала ечиш малкаларини ани қлаш мақсадида 2 марта ёзма иш ўтказиш.

0-6


0-7


0-7





2.

Мустақил таълим топшириқларининг ўз вақтида ва сифатли бажарилиши (кейс-стадилар, эссе, реферат, тақдимот ва бошқа турдаги мустақил таълим топшириқлари)

0-6

0-7

0-7




II. Оралиқ назорат

30 балл










1.

Биринчи оралиқ назорат, ёзма иш(амалий машғулот ўқитувчиси томонидан қабул қилинади)

15

Семестрнинг
7-ҳафтаси

2.

Иккинчи оралиқ назорат (маърузачи ва амалий машғулот ўқитувчиси томонидан қабул қилинади).
Иккинчи оралиқ назорат 2 босқичда амалга оширилади:
Биринчи босқич, 10 балл- талабага маъруза ва амалий машғулотдан якка тартибда топшириқлар берилади ва бажарилган иш ўқитувчилар томонидан кўриб чиқилади ҳамда талаба томонидан ҳимоя қилинади.
Иккинчи босқич, 10 балл-талабалар кичик (микро) гуруҳларга бўлинади (ҳар бир кичик (микро) гуруҳда талабалар сони 4-6 тагача бўлади ), ҳар бир кичик (микро) гуруҳга алоҳида топшириқлар тўплами берилади ва ҳимоя қабул қилинади. Ўқув семестрининг дастлабки 2-3-ҳафталар оралиғида талабалар кичик (микро) гуруҳларга ажратилади. Кичик (микро) гуруҳдаги талабаларнинг ҳар бири томонидан берилган топшириқни назарий ва амалий жиҳатдан талаб даражасида бажарилганлиги, якуний хулосаларнинг мантиқий кетма-кетлиги ва ўзаро боғланганлиги, талабанинг масала ёки топшириқни бажаришга нисбатан индивидуал ёндашганлиги ва адабиётлардан фойдаланишда материалларни мантиқий мулоҳазалар асосида қайта ишлаган ҳолда ўз фикри асосида баён этганлиги.
Талаба томонидан тайёрланган материалларда формулаларни ёзиш, физикавий катталикларни бирликларини талаб этилган бирликлар системасида ёзиганлиги ҳамда график ва чизмаларни белгиланган тартибларга риоя қилган ҳолда тайёрлаганлигига алоҳида эътибор қаратилади.
Кичик (микро) гуруҳдаги ҳар бир талабага 0-10 оралиғида иш сифатига қараб балл қўйилади. Ҳимоя кафедра мудири томонидан тасдиқланган график асосида ўқув машғулотларидан сўнг ташкил этилади

15

Семестрнинг
8-14-ҳафталар оралиғида, график асосида белгиланган кунларда иш материаллари қабул қилинади ва ҳимоя ўтказилади.


Download 118 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling