Lingvistik tadqiqot metodologiyasi va metodlari

Tayanch  so‘z va  iboralar: 
deskriptiv  tilshunoslik,  seg- 
mentatsiya,  substitutsiya,  distributiv  tahlil,  distributsiya 
modellari,  kontrast distributsiya,  qo£shimcha distributsiya, 
erkin  almashinish  distributsiyasi,  kirish  yoki  qisman  ekvi- 
valent distributsiya
.
Distributsiya  atamasi  tilshunoslikka  Amerika  tilshu­
noslik  maktabi  tomonidan  kiritilgan.  Y.S.Stepanovning 
fikricha,  bu  atama  dastlab  Amerika  tilshunosi,  glottoxro-

nologiya  metodining  asoschisi  M.S.Svodesh  tomonidan 
1934-yilda qollanilgan.1
Deskriptiv tilshunoslik til tuzilishini ifoda va ma’nodan 
tashkil topgan butunlik, deb tushunadi va ifoda tuzilishini 
tilning  bosh  komponenti,  deb  hisoblaydi.2  Mazmun  tuzi­
lishini esa ikkinchi muhim komponent sifatida baholaydi. 
Lekin  mazmuniy  tuzilishga  munosabat  Amerika  tilshu- 
nosligida bir xil emas.  Shuning uchun lingvistik ma’no va 
uning  lingvistik  tadqiqotlardagi  o ‘rni  masalasi  Amerika 
tilshunosligining fundamental muammosiga aylandi.
Blumfild tilning ifoda va ma’no tomonini e’tirof etgan va 
m a’noni konkret vaziyat bilan bogliq ekanligini ko‘rsatgan 
bolsa, Yel maktabini tashkil etgan shogirdlari va izdoshlari 
(J.  Treyjer,  Z.Xarris,  B.Blok va boshq.)  lingvistik tadqiqot- 
lardan  mazmuniy  tomonni  to la  chiqarib  tashlash  talabi 
bilan  chiqdilar.
Lingvistik  birliklarning  ifoda  va  ma’no  tomonini  e’tirof 
etuvchilar bu ikki tomonning o‘z tuzilish birliklari mavjud 
ekanligini talddlaydilar va, asosan, ifoda tuzilish birliklari 
tahliliga  e’tibor  qaratadilar.
Deskriptiv tahlil obyekti muayyan bir tildagi alohida tu- 
gal jumla sanaladi. Jumla esa m alum shaxs nutqining ikki 
pauza  orasidagi  parchasi  hisoblanadi.  Lekin jumla  bilan 
gapning  bir-biriga  teng  emasligi,  jumla  bir  so‘zdan  ham, 
so‘z birikmasidan ham,  tugallanmagan gapdan ham tash­
kil topishi mumkinligi talddlanadi.
Deskriptivchilarning bayon qilishlariga ko‘ra,  lingvistik 
tadqiqot malum  bir dialektdagi jumlalarni to'plashdan va 
to'plangan  materiallarni  tahlil  qilishdan iborat  boladi.
To‘plangan  material,  ya’ni  matn  elementlarga bolinadi 
va  bu  elementlarning  bir-biriga  nisbatan  distributsiyasi 
aniqlanadi.
Lingvistik  elementlar  sinfi  substitutsiya  eksperimental 
texnikasi asosiga quriladi.  Elementlarning birikish qonun-
1  С тепанов  Ю .С.  М етоды   и  принципы   соврем ен ной 
лингвистики. -  М.,  1975.  С.  203.
2  Глисон  Г.  Введение  в дескриптивную лингвистику.  -  М., 
1959. С.ЗЗ.

lari  esa bevosita ishtirokchilar boyicha tahlil  qilish asosi­
da  tiklanadi.
Deskriptivchilarning taTddlashlaricha, 
segmentatsiya, 
substitutsiya, distributiv tahlil 
tilning har qanday aspek- 
tini  tadqiq  etishda  qollanilishi  mumkin.  Bevosita  ish- 
tirokchilarga ajratish asosidagi tahlil esa faqat morfologiya 
va sintaksis  doirasida qollaniladi.
Til  tuzilishini  ifoda  va  ma’no,  ya’ni  shakl  va  mazmun 
tuzilishi  munosabatidan  tashkil  topgan  butunlik  sifatida 
e ’tirof etuvchi deskriptivchilar ko'proq shakliy tuzilish bir- 
liklarini  o‘rganishga  e’tibor  qaratadilar.
G.Glisonning bayon qilishicha, tilning mazmuniy siste- 
masini  o‘rganish  shakliy  sistemani  o‘rganishga  nisbatan 
birmuncha sekin amalga oshirildi va kam natijaga erishildi. 
Shu  kungacha mazmuniy tuzilishni  o‘rganish  ilmiy asos- 
d a y o lg a  qo^ilgan, deb aytib bolmaydi. Deskriptivchilarn­
ing  tilning  ifoda  tomonini  o‘rganishdagi  xatosi  shunda 
boladiki, ular mazmuniy tuzilish bilan shakliy tuzilish o‘rta- 
sidagi  aloqani  tushunishmadi  va  shakliy tuzilishni  o‘rga- 
nayotganda,  mazmuniy tuzilishni e’tiborga olishmadi.  Af- 
suski, mazmuniy tuzilishga faqat shakliy tuzilish orqali yon- 
dashish mumkin.
Mazmuniy  tuzilishdan  farqli  ravishda,  shakliy  tuzilish 
bevosita sezgi  a’zolarimizga beriladi va uni oson  o‘rganish 
mumkin. Shuning uchun akustik va artikulatsion fonetika- 
da  tovushni  o‘rganishda  }aiqori  darajadagi  aniqlikka  eri­
shildi.1
G.Glison  ifoda  planini  qismlarga  ajratar  ekan,  uning 
asosiy  elementlari  sifatida fonema va  mor/emalarni  ajra- 
tadi.
Uning fikricha,  fonema  bir jumlani  ikkinchisidan  farq- 
lash uchun xizmat qiluvchi til ifoda sistemasining minimal 
birligi  sanaladi.2
Morfema  ifoda  sistemasining ikkinchi  asosiy birligi  sa­
naladi va uning ta’rifi ancha murakkab ekanligi talddlan-
1 Глисон  Г.  Курсатилган  acap.  Б.45.
2  Глисон  Г.  Курсатилган  асар.  Б.41.

gani holda, tilning mazmuniy sistemasi bilan bogliq qollani­
ladigan tilning ifoda sistemasi birligi hisoblanadi1.
Distributiv  tahlilning  birinchi  bosqichi  jum lani  eng 
kichik  qismlarga  ajratish-segmentlash  va  ularni  daftarda 
simvollar bilan ifodalashdan boshlanadi.  Masalan,  kitobni 
o'qimoq
 
birikmasini erkin ravishda quyidagi  segmentlarga 
ajratishimiz mumkin:  ki-tob-ni  o ‘-qi-moq.
 
Tadqiqotchi infor- 
mantdan  (talaffuz qiluvchidan)  bu  birikmaning talaffuzini 
takrorlashni iltimos  qiladi yoki  shu birikma boshqa infor­
mant orqali talaffuz qildiriladi.
Ikkinchi marotaba talaffuz qilinganda, jumla tarkibida- 
gi  tovushlar  oldingisidan  biroz  farqlanishi  mumkin. 
Masalan,  о  birida  cho‘ziqroq,  ikkinchisida  qisqaroq  talaf­
fuz qilinishi mumkin.  Lekin informantlar har ikki  holatda 
talaffuz qilingan tovushlarni bir xil deb qabul qiladi. Chunki
о  ning  cho‘ziq-qisqa  talaffuz  qilinishi  informantlar  uchun 
muhim bolmaydi, ma’no farqlamaydi.
So‘ngra  bu  jumladan  ajratilgan  segmentlarni  boshqa 
jumla tarkibiga qo^ib ko‘ramiz va informant uchun shun- 
day qilish mumkin ekanligini tekshirib ko‘ramiz.
Ana shu asosda har bir tovush u yoki bu segmentning 
vakili  ekanligini  aniqlaymiz.  Bir  tovushni  turli  o‘rinlarda 
qollab,  ularning  qurshovi
 
belgilanadi.  Elementning  qur- 
shovi
 
yuqoridagi y o l bilan aniqlangan elementlar qo‘shni- 
chiligidir.
«Elementlar  qo'shnichiligi»  atamasi  ostida  bir  element­
ning  boshqa  elementga nisbatan  egallagan  pozitsiyasi  tu- 
shuniladi. Bir xil qurshovda turgan segment turli informant 
tomonidan turlicha talaffuz qilinib, ma’noga ta’sir etmasli- 
gi mumkin.  Bunday holatda ular bir segmentning turli va- 
killari  sanaladi.  Lekin  ma’no  o‘zgarishiga  olib  kelsa,  bun­
day  segm entlarni  bir  segm entning  turli  vakillari  deb 
bolmaydi. Masalan,  tokning
 
birinchi segmenti o‘rniga n
 
seg- 
mentini qo^sak, tamomila yangi ma’noli no/с kelib chiqadi. 
Demak,  t
 
va rt
 
segmentlari boshqa-boshqa segmentlarning 
vakillari  sanaladi.

Jumlalarni segmentlash natijasida yuzlab koVinishlarda 
talaffuz qilinuvchi 
fonlar 
ajratiladi. Bu segmentlaming nis- 
batan cheklangan miqdordagi sinflarga birlashtirilishi nati­
jasida  fonemalar  aniqlanadi.  Segmentlarni  ana  shunday 
guruhlarga  -   sinflarga  birlashtirishga  elementlar 
dis- 
tributsiyasi 
(joylashish tartibi)  xizmat qiladi.
Elementlar  distrbutsiyasi  atamasi  ostida  shu  element­
larning barcha  qurshovlari yiglndisi  tushuniladi.
Distributiv lingvistikada  ikki  tovush  oVtasidagi  uch xil 
munosabat  ajratiladi.  Bunday  munosabat  tiplari  dis- 
tributsiya modellari deyiladi1.  Distributsiyaning, odatda, 3 
ta,  ba’zan 4  ta turi ajratiladi:
a)  kontrast distributsiya;
b)  qo‘shimcha distributsiya;
v)  ekvivalent yoki erkin almashinish distributsiyasi;
g)  kirish yoki qisman ekvivalent distributsiya.
Distributsiya modellarining bu turlari N.S.Trubeskoyning 
fonema va uning variantlarini  belgilashning uch qoidasini 
eslatadi2.
Ikki element bir xil pozitsiyada  (qurshovda)  biri o‘rnida 
ikkinchisi  kelib,  ma’noni  farqlash  vazifasini  bajarsa,  bu 
elementlar  kontrast  distributsiya  munosabatida  bolgan 
hisoblanadi.  Masalan,  tom,  nom, jom   so‘zlarining  birinchi 
segmentlari  t-n-j bir  xil  pozitsiyada  kelib,  ma’no  farqlash 
vazifasini bajarib, o‘zaro kontrast distributsiya munosabati- 
dadir.
0 ‘zaro  kontrast  distributsiya  munosabatida  b olgan 
elementlar ikki mohiyatning vakillari hisoblanadi.
Ikki element bir xil pozitsiyada biri o£mida ikkinchisi kela 
olmasa, bu elementlar o'zaro qo'shimcha distributsiya mu­
nosabatida bolgan  sanaladi.  Masalan,  bil so‘zi tarkibidagi
i  o‘rniga  shu  qurshovda  ы  ni  qollab  bolmaydi,  yoki  qbd 
so‘zi  tarkibidagi  ы  o'rniga  shu  qurshovda  i  ni  qo llab  
bolmaydi.  Demak,  i va ы tovushlari o ‘zaro qo'shimcha dis-
1  Березин  Ф.М.  История  лингвистических  учений.  -   М., 
1975. С.257.
2  Каранг:  Праж ский  структурализм   //  Б ерезин  Ф.М. 
История лингвистических учений.  -  М.,  1975.

tributsiya munosabatidadir. Qo‘shimcha distributsiya mu- 
nosabatida bolgan ikki segment bir mohiyatning turli vak- 
illari  sanaladi.  Fonologik  sathda  bir  fonemaning  ikki  xil 
varianti  hisoblanadi.
Ikki element bir xil pozitsiyada ma’noni o‘zgartirmagan 
holda  biri  o‘rnida  ikkinchisi  erkin  holda  almashina  olsa, 
bu ikki segment bir-biri bilan erkin almashinish distributsi- 
yasi munosabatida boladi.
Biron  bir  so‘zdagi  portlovchi  dj tovushini  sirg‘aluvchi j  
tovushiga  almashtirish  mumkin,  lekin  bu  almashinish 
so‘zning ma’nosini o‘zgartirmaydi. 0 ‘zaro erkin almashinish 
distributsiyasi munosabatida bolgan ikki element bir mo­
hiyatning ikki varianti hisoblanadi.
Lingvistik  tahlilning  fonologik  sathdagi  ana  shunday 
texnikasi Xarris tomonidan morfologik sathga ham olib o‘til- 
di.  Uning  fikricha,  tilning  fonologik  birliklarining  pozitsi- 
yalari  orqali  tilda  ularning  qanday kombinatsiyalari  mor- 
femani hosil qilishini hisoblash mumkin boladi. Morfologik 
birliklarni segmentlarga ajratish boshqa shunday birliklar- 
ga qiyoslash,  solishtirish metodi orqali amalga oshiriladi.
Xarris  ma’noga murojaat qilishdan  qochish  maqsadida 
morfologiyada  mazmuniy  kriteriyani  distributsiya  kriteri- 
yasi  bilan  almashtirishga  harakat  qiladi.
Morfema distributsiyasi deyilganda, shu morfema qolla- 
nilishi mumkin bolgan barcha kontekstlar yiglndisi tushu- 
niladi.1
Morfologiyada ham xuddi fonologiyadagi kabi uchta dis­
tributsiya modeli ajratiladi.  Ikki element bir xil qurshovda 
biri  o‘rnida  ikkinchisi  almashinib,  grammatik  m a’noni 
o‘zgartirib  yuborsa,  bu  ikki  element  o ‘zaro  kontrast  dis­
tributsiya  munosabatida  boladi.  Kontrast  distributsiya 
munosabatida bolgan ikki birlik ikki morfemaning ikki xil 
varianti -  morfl yoki allomorfi sanaladi.  Masalan,  kitob-im, 
kitob-ing  so‘zlaridagi  -im,  -ing  shakllari  bir  xil  pozitsiyada 
biri  o‘rnida  ikkinchisi  almashinib  kela  oladi  va  bu  alma­
shinish ma’no o'zgarishiga olib keladi. Shuning uchun ular 
ikki morfemaning allomorflari sanaladi.

Og‘zaki so‘zlashuv nutqida 
toqqa, eshikka, dalaga 
sin- 
gari so‘zlardagi ikkinchi ma’noli qismlarning hech biri shu 
qurshovda biri o‘rnida ikkinchisi kela olmaydi. Shuningdek, 
toqqa,  tog'i 
so‘zlarining  birinchi  ma’noli  qismlari 
toq 
va 
tog* 
qurshovda  biri  o‘rnida  ikkinchisi  kela  olmaydi.  Ular 
qo‘shimcha distributsiya munosabatidadir. Shuning uchun 
bu  shakllar bir morfemaning turli variantlari  sanaladi.
Singli - singlisi,  manbayi - manbasi singari so‘zlardagi -i 
va  -si  erkin  almashinish  distributsiyasi  munosabatida 
boladi va shuning uchun ular bir morfemaning turli vari­
antlari  hisoblanadi.
Yuqorida bayon qilinganlardan shu narsa ayon boladiki, 
distributsiya  tahlili  asosan  segmentlarning  shakliy  qur- 
shoviga,  distributsiyaga tayanadi.  Shuningdek, distributiv 
tahlilda  tayanch  tushuncha  bolgan  distributsiyaning o‘zi 
aniq izohini topmaydi.
F.M.Berezinning koYsatishicha, agar distributsiyani shu 
element  uchraydigan  barcha  qurshovlar yiglndisi deb  tu- 
shunadigan  bolsak,  distributsiya element asosida izohla- 
nadi.  Elementning o ‘zi  esa distributsiya asosida izohlana- 
di.  Natijada,  «sehrli  halqa»  hosil  b olad i.  Shuningdek, 
elementlar qurshovi tushunchasi ham aniq emas. Agar uni 
o‘rganilayotgan  elementning m alum   miqdordagi  qurshovi 
deb  tushunadigan  bolsak,  bu  tushunchaning  unchalik 
aniq  emasligini  sezish  qiyin  emas.  Uning  fikricha,  u  yoki 
bu  tilning  xususiyatini  bitta  distributiv  tahlil  y o li  bilan 
o‘rganish  mumkin,  degan  umumiy  qarash  ham  unchalik 
to‘g‘ri emas.  Lekin shuni tan olish kerakki, distributiv tah­
lil  lingvistik  tahlilning  obyektivligini  aniqlashga  sharoit 
yaratdi.1
Savol va topshiriqlar:
1.  Amerika strukturalizmi nima uchun deskriptiv lingvistika 
deb nomlanadi?
2.  Deskriptiv lingvistika vakillari tilshunoslikning bosh vazi- 
fasi deb  nimani tushunadi?
1 
Березин Ф.М. История лингвистических учений. -М ., 1975. 
С.258.

3.  Deskriptiv  tilshunoslik  til  tuzilishini  qanday  tushunadi?
4.  G.Glison  ifoda planini  qanday  qismlarga  ajratadi?
5.  Distributiv lingvistikada distributsiya modellarining qaysi 
turlari belgilanadi?  Ularga alohida  ta’rif bering.
6.  Blumfild sistemasining asosiy tamoyillari nimalardan ibo- 
rat?
7.  Distributiv  tahlil  metodi  qanday?
8.  Distributsiya nima va uning qanday turlari mavjud?
Adabiyotlar
1.  Степанов  Ю.С.  Методы  и  принципы  современной 
лингвистики. -  М.,  1975.
2.  Глисон  Г.  Введение в дескриптивную лингвистику. -  
М.,  1959.
3.  Березин Ф.М.  История лингвистических учений.  -   М., 
1975.
4.  Нурмонов  А.  Структур  тилш унослик:  илдизлари  ва 
йуналишлари. -  Тошкент, 2009.
5.  Нурмонов А.,  Искандарова Ш. Тилшунослик назарияси.
-  Тошкент: Фан,  2008.
1 7 -M A V Z U :  B E V O S IT A   IS H T IR O K C H IL A R  
M E T O D I
Reja:
1.  Bevosita ishtirokchilar metodining mohiyati.
2.  Bevosita ishtirokchilarga ajratish usullari.
Tayanch so*z va iboralar: 
bevosita ishtirokchilar metodi 
konstruksiya,  graduallik  (darajalanish),  simvol,  indeks, 
L. Blumfild.
Deskriptiv lingvistika vakillari jumlani eng kichik ma’noli 
qismlariga  ajratishda,  ya’ni  segmentlarga  bolishda  bevo­
sita ishtirokchilar (BI)  asosidagi tahlilga ham tayanadilar.
Bu  metodga ishora L.Blumfildning «Til»  asarida uchra- 
sa  ham,  uning  aniq  tamoyillari  R.Uellz  va  Y.Naydalar  to- 
monidan ishlab chiqildi.
BI metodiga muvofiq, tayanch nuqta konstruksiya hisob-

lanadi.  Konstruksiya tarkibidan 
ishtirokchilar 
va 
bevosi­
ta ishtirokchilar 
(BI)  ajratiladi.
Konstruksiya
 
atamasi ostida ma’noli qismlaming ketma- 
ket  munosabatidan  tashkil  topgan  butunlik  tushuniladi. 
Ishtirokchilar deb,  kattaroq konstruksiya tarkibiga kirgan 
so‘z yoki konstruksiya (yoki morfema)ga aytiladi.  Muayyan 
konstruksiyaning  bevosita  shakllanishida  ishtirok  etgan 
bir yoki  bir  necha  ishtirokchilarga 
bevosita  ishtirokchi­
lar deyiladi1. 
Masalan,  Shabboda qurg'urilk saharolib ket- 
di gulning totini...
 
(H.Olimjon) jumlasi konstruksiya hisob­
lanadi. Uning tarkibida ishtirok etgan barcha ma’noli so‘zlar 
ishtirokchilar,  bevosita  aloqaga  kirishgan  so'zlar  esa  be­
vosita ishtirokchilar (BI)  sanaladi.  Shabboda
 
so‘zi bilan  to­
tini
 
so‘zi o‘rtasida malum  ma’noda boglanish (biri gapning 
boshlovchisi, ikkinchisi gapning yakunlovchisi) bolsa ham, 
lekin ular o‘rtasida bevosita aloqa mavjud emas. Aksincha, 
gulning
 
so'zi  totini
 
so‘zi  bilan  ilk sahar
 
so‘zi  olib  ketdi
 
so‘zi 
bilan,  shabboda qurg'ur
 
so‘zi olib ketdi
 
so‘zi bilan o‘zaro z;ich 
boglangandir.
Bunga muvofiq, nutqning har bir mustaqil parchasi ikki 
qismdan tashkil topadi.  0 ‘z navbatida, har qaysi qism yana 
o ‘z  ich id a  ana  shu n day  qism lard an   ib ora t  b o la d i. 
Ko‘rinadiki, har bir konstruksiya binar tamoyilga ko‘ra qism- 
larga bolinadi va bu  bolinish konstruksiya doirasida gra- 
duallik  (darajalanish)  xususiyatiga ega boladi.
Yuqoridagi  gapni  sxem atik  ravish da  qu yidagich a 
ko‘rsatish mumkin:
Shabboda  qu rglir 
ilk  sahar 
olib  ketdi 
gulning  totini

BI tahlilida, awalo, so‘z birikmalari ajratiladi va ular bir 
gap  ichida  birlashtiriladi.  Shuning  uchun  BI  tahlilini 
birlashtirish,  о‘rash deb  ham yuritiladi.
Birlashtirish jarayonida  quyidagi  qoidalarga  amal  qili- 
nadi:
1) bir vaqtning o‘zida ikkitadan ortiq bolmagan element­
lar birlashtiriladi.  Masalan,  birdaniga olib ketdi gulning to- 
tini tarzida birlashtirish mumkin emas. A w a l gulning so‘zi 
toti  so‘zi  bilan  birlashadi.  So'ngra  gulning  totini  so‘zi  olib 
ketmoq so‘zi bilan birlashadi;
2)  boglanmaydigan  elementlarni birlashtirish  mumkin 
emas.  Xususan,  yuqoridagi  gapda  qurg'ur,  ilk  so‘zlarini 
birlashtirib bolmaydi;
3)  BI  tahlilini  qollash  tartibi  qat’iy  belgilangan  b o la ­
di.2
BI metodiga muvofiq, til grammatikasi shakliy to‘g‘ri gap- 
larni hosil qiluvchi (tug‘diruvchi) kibernetik qurilma hisob­
lanadi.  Har  bir  tilning  grammatikasi  belgilarning  yopiq 
(oxirgi) simvollar va bu simvollar zanjirining qayta kodlash- 
tirish qoidalaridan iborat boladi.  Qayta kodlashtirish qoi- 
dasi X -Y shakliga ega boladi. Bunda X -Y simvollar zanjirini 
ifodalaydi.  Bir  guruh  simvollar  so‘z  va  morfemalarni  ifo- 
dalash uchun,  boshqalari esa sintaktik guruh va gaplarni 
ifodalash  uchun  xizmat  qiladi.  Bundan  tashqari,  #  shak- 
lidagi  alohida  belgi  ham  ishlatiladiki,  u  gapning  boshla- 
nishi va oxirini  ifodalash uchun  qollaniladi.
Har  qanday  gapning  hosil  qilish  (tug‘dirish)  qurilmasi 
quyidagicha  amal  qiladi.  Gapni  BIga  ajratish  uchun  asos 
bolgan har qanday gap zanjirini ifodalash uchun #S# belgi- 
si qollaniladi. Qayta kodlashning birinchi qoidasi #S# #Уг# 
qollanilishi natijasida #Y2# zanjiri hosil qilinadi.  #YX# #Y2# 
qoidasiga  izchil  amal  qilinishi  natijasida  #Y2#  #Y3#  va 
boshqa #Y2#,  #Y3# zanjirlari hosil qilinadi.
Bu jarayon qismlarini boshqa simvollar bilan ifodalash 
mumkin bolmagan holatgacha olib boriladi va zanjir termi­
nal zanjir deb yuritiladi.  Bunday zanjir  #Yp#  belgisi  bilan
2 
Шаумян С.К. Теоретические основы трансформационной 
грамматики // Новое в лингвистике. Вып.II.  -М .,  1962. С.392.

ifodalanadi.  Undan  hosil  qilingan  zan jirlar  y ig ‘indisi 
#Yp#ning derivatsiyasi deyiladi.
Grammatik to‘g‘ri gaplarni hosil qilishning bunday jara- 
yonini  matematik  shajara orqali  ifodalash  qabul qilingan. 
Masalan,  quyidagi qoidalar berilgan bolsin:  1)  S A+B,  2) A
С,  3)  Б Д +F,  4)  С a,  5) Д   -  в,  6)  F  -  c.  Bu qoidalar asosida 
quyidagi derivatsiya hosil qilinadi:
#S#,  # A  +  B,  # C  +  B #,  # C  +  D +  F#,  # a  + D + F #,  # a 
+  b  +  F #,  #  a + b  + с #.
Bu  derivatsiyani  shajara  tarzida quyidagicha ifodalash 
mumkin:
Agar A simvoli ism guruhini,  В -  fe l guruhini,  С -  otni, 
D -  felni,  F -  toldiruvchini,  a -  o'quvchi so‘zini,  с -  kitobrti 
so‘zini,  b  -   o ‘qidi  so‘zini  ifodalasa,  unda  yuqoridagi  deri­
vatsiya  O'quvchi  kitobni  o ‘qidi  gapining  struktur  tavsifini 
ifodalaydi1.
BI  metodiga  asosan  gaplarni  qismlarga  bolish  so‘z  bi- 
rikmalariga  ajratishni  eslatadi  va  gap  bolaklariga  ajra- 
tishdan  hech qanday farq qilmaydigandek ko4rinadi.

Aslida  esa,  BIga  ajratish  gapni  bolaklarga  ajratishdan 
tubdan farq qiladi. F.M.Berezinning fikricha, gap bolaklari 
boyicha tahlil aniq javob berolmagan narsalarga BI meto­
di y o li bilan qilingan tahlil javob bera olishi mumkin1.
BI metodi, asosan,  sintaksisda qollaniladi.  Sintaksisda 
obro‘-e’tibor qozongan bu metod keyinchalik morfologiya va 
fonologiyaning  ayrim  masalalarini  hal  etishda  qisman 
qollanila boshlandi.
BI metodi asosidagi fonologik tahlil Ch.Xokketning «Fono- 
logiya bo^yicha qollanma» (1955-yil) asarida aniq namoyon 
boldi. Fonologik sathda ham BI asosidagi tahlil uchun zarur 
bolgan pog‘onali (iyerarxik)  munosabat ko‘zga tashlanadi.
Ch.Xokket fonologik tahlilning asosiy nuqtasi deb jum- 
lani  bo‘g‘inlarga  ajratishni  biladi.  Har  bir  bo‘g‘in  struktu- 
rasida uch element mavjudligi ko‘rsatiladi:  bo‘g‘in boshla- 
nishi,  bo‘g‘in cho‘qqisi va bo‘g‘in oxiri.
Bu  elementlar BI asosida tahlil etiladi.  Masalan,  o‘zbek 
tilidagi tol so'zining bo‘g‘in boshlanishidagi tovushi birinchi 
BI sifatida ajratiladi.  Qolgan bo'glnning cho‘qqisi va bo‘g‘in 
oxiri qismlari ikkinchi BI sifatida o‘zaro birlashtiriladi.
Y a’ni  t-o-l  sxemasini  oladi.  Bolinishning  ikkinchi  bos- 
qichida  bo‘g‘inning  cho‘qqisi  va  b o ^ ln   oxiri  qismlari  bir- 
biridan  ajratiladi.
Til  elementlarining  ketma-ketligi  va  ular  o‘rtasidagi 
munosabatni  o ‘rganishga  qaratilgan  BI  metodi  struktur 
tilshunoslikning dastlabki davrlarida ancha muvaffaqiyatga 
erishgan  va  tilshunoslarning  diqqat-e’tiborini 
0
‘ziga  jalb 
etgan  bolsa  ham,  lekin  keyinchalik  lingvistik  tahlilning 
obyektiv  va  aniq  b olm ogl  uchun,  unda  bir  qator  ojiz  to- 
monlar mavjud ekanligi m alum  bolib qoldi.
S.K.Shaumyanning fikricha,  bu  metodning eng ojiz  to- 
moni  shundaki,  BI  metodi  lingvistik  tadqiqotlarda  invari- 
antlilik muammosini hal qilishda yetarli kuchga ega emas.
Quyidagi gaplarni qiyoslaymiz:
1.  Ofquvchi kitob o^qiyapti.
2.  Kitobni o ‘quvchi o ‘qiyapti?
3. Kim kitob o'qiyapti?

Har  qanday  kishi  birinchi  gapning  darak,  ikkinchi  va 
uchinchi gapning so‘roq gaplar ekanligini yaxshi biladi. Lekin 
BI metodi bu gaplarni farqlashning formal olchovlarini ber- 
maydi.  Agar  formal  olchov  sifatida  so‘z  tartibini  oladigan 
bolsak, birinchi va uchinchi gaplarni bir guruhga kiritishi- 
miz kerak boladi. Agar ohang asosida chegaralaydigan b o l­
sak,  ikkinchi  gapdagi  so‘roq ohangi uchinchi  gapda bosh- 
qacha.
Shunday qilib, yuqoridagi metod bilan zidlanuvchi darak 
va  so‘roq gaplar asosida yotgan invariantni belgilash qiyin.
Yoki  rus  tilidagi  quyidagi  gaplar  tashqi  strukturasiga 
ko‘ra  bir  paradigmani  tashkil  etadi.  Ularning  hammasi 
qaratqich-qaralmish  munosabatini  ifodalaydi.
1. Пение птиц.
2.  Изучение языка.
3. Приглашение писателя.
Dastlabki  ikki  sintaktik  qurilma  mazmunan  o‘zaro  zid 
munosabatni  ifodalaydi.  Birinchi  qurilmada  qaratqich 
(родителный)  kelishikdagi  qush  (птица)  so‘zi  kuylash 
(пение)  harakatining bajaruvchisi  sanalsa,  ikkinchi quril­
mada xuddi shu kelishikdagi языка