M etning nom i tilga olinmasa, ulardan saqlanish mumkin, deb o ‘ylashgan


lik   affikslarining qo‘shilishi natijasida yasalgan, ya’ni:  q o g b z


Download 0.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/26
Sana08.01.2022
Hajmi0.64 Mb.
#247822
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   26
Bog'liq
Tilshunoslik asoslari. Yo'ldoshev I, Sharipova O

lik

  affikslarining qo‘shilishi natijasida yasalgan, ya’ni:  q o g b z  + soz  +  lik. 

Bunda  qogbzsoz mustaqil term in sifatida muayyan m a’noni ifodalaydi va 

u n g a-lik  affiksining  qo‘shiluvi  bilan  qogbzsozlik  yasalgan.  Bu  tipdagi 

so Via id a oxirgi  -lik afiiksidan qolgan qismi ham mustaqil  lek-sema sifatida 

qo'llanishi  mumkin.  Qogbzehilik  term inida  unday  emas,  o ‘zbek  tilida 



qogbzchi

 mustaqil leksema sifatida qollanmaydi.  Shu sababdan, qogbzehilik




terminida -chilik yaxlit bir affiks sifatida ajraladi, ya’ni uning -lik affiksidan 

qolgan  qismi  mustaqil  leksema  sifatida  qo‘llanmaydi.  D em ak,  bunday 

holatning mavjudligi hozirgi o'zbek tilida ish faoliyatning m a’lum  sohasini 

bildiruvchi bir butun  holdagi  -chilik  affiksi borligini  tasdiqlaydi.

Albatta, muayyan  sohalarga oid term inlar yasalishida barcha affikslar 

ham baravar ishtirok etavermaydi. Qaysidir biri termin yasashda faol ishtirok 

etsa,  boshqa birlari  nofaol bo ‘ladi.

So'nggi  yillarda  barcha  sohalarda  zamonaviy  texnik jarayonlarning 

takomillashuvi va ularning ishlab chiqarishga keng  ko‘lam da kirib kelishi 

natijasida ular bilan bog'liq tushuncha hamda ularni ifodalash uchun ko'plab 

birikma shaklidagi term inlar yasash an’anasi kuchaydi. Term in yasashning 

sintaktik  usuli  haqida  gap  ketganda,  asosan,  birikm a  shaklidagi  term in 

yasash holati tushuniladi.  Barcha tillarda , jum ladan,  o'zbek tilida ham b i­

rikma shaklidagi term in yasashning sintaktik usulidan kei  g foydalaniladi. 

U m um an,  term inologiyada  sintaktik  usul  bilan  ko'p  m iqdorda  birikma 

shaklidagi term inlar yasaladi.  Term in yasashning bu usuli  (morfologik va 

semantik usullar singari)  eng sermahsul hisoblanadi.  Shuning uchun ham, 

har qanday soha term inologiyasida birikma term inlar soni boshqalariga 

nisbatan salm og'i jihatidan birinchi o'rinda turadi.  Xususan,  o'zbek kito­

batchilik term inologiyasida ham ,  ximiya,  qurilish,  farmatsevtika,  texnik 

term inologiyalardagi singari,  yakka so'zli  term inlarga nisbatan  sintaktik 

usul bilan yasalgan term inlar ancha salmoqli o'rinni egallaydi. Tadqiqotlar 

shuni ko'rsatadiki, kitobatchilik sohasiga oid 4500 terminning 3160 donasi, 

ya’ni 70 foizini ikki va undan ortiq komponentdan iborat birikma shaklidagi 

term inlar  tashkil  etar  ekan.

Terminologiyaga oid ba’zi manbalarda bir so'zga teng terminlar sistema­

ning minimal elementlari,  ikki va undan ortiq so'zlardan tuzilgan birikma 

shaklidagi  term inlar  esa,  maksimal  elem entlari  sifatida  talqin  qilinadi. 

Ular minimal elementlarga ayni sohaning tayanch yoki asos tushunchalari- 

ni ifodalovchi asosiy terminlar sifatida ham qaraydiJar.  Bildirilgan bu fikrlar 

ko'p jihatdan o'zbek kitobatchilik terminologiyasiga ham to iiq  mos keladi. 

Shu bois,  ayni  soha terminologiyasida ana shunday  minimal elem entlar 

\  mavjudki,  haqiqatan  ham  ular  (kitob,  nashr,  qog‘oz,  nashriyot,  m uallif 

kabilar)  shu  sohaga  oid  asosiy  o'zak tushunchalarni  ifodalashga  xizmat 

qiladi.  Bunday minimal elementlar ishtirokida birikma shaklidagi terminlar 

yasalishi hodisasi ancha faollashib bormoqda.  Masalan, rus tilida ish qurol­

lari, texnika vositalari nomlarini ifodalovchi birikma shaklidagi term inlar 

yasalishida tushunchalam ing umumiy belgilarini o'z ichiga olgan minimal 

elementlaming ishtiroki ancha samarali bo'lmoqda.  Masalan, mashina so'zi



ishtirokida juda  ko'plab  ikki  kom ponentli  birikma  shaklidagi  term inlar 

yasalmoqda: машина бумагозарельная, машина адресовальная, машина 




Download 0.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling