M. G. Safin, B. S. Alikulov, F. A. Ruziev


Download 0.5 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/75
Sana08.01.2022
Hajmi0.5 Mb.
#254498
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   75
Bog'liq
enzimologiya

 

 


 

- 6 - 


 

1-LABORATORIYA ISHI: 

 

  Mavzu: Fermentlarni preparativ  ajratib olish, tozalash va xossalarini  

o`rganish 

Fermentlarni  jaratib  olish  bilan  bog`liq  bo`lgan  barcha  ishlar  sovuq  xonalarda 

olib  borilishi,  ammo  unda  ajratib  olish  uchun  foydalaniladigan  eritmalar 

muzlamasligi  lozim.  Ko`p  hollarda  eritmalarni  bidistillangan  suvdan  foydalanish 

asosida 

tayyorlanadi. 

Oqsillarni 

fraksiyalashda 

ishlatiladigan 

tuz 


eritmalari  

fermentlarning  ingibitorlari  bo`lgan  og`ir  metallar  tuzlaridan  xolis  bo`lishi  lozim. 

Shuning  uchun  bu  tuzlar  tarkibida  EDTA  bo`lgan  eritmada  eritilib,  so`ng  shu 

eritmalardan  qaytadan    perekristallizatsiya  qilinadi.  Oqsilli  eritmalarni  fraksiyalashda 

yanchilgan 

tuz  kukunini  ekstraktga  kam-kam  miqdorda  qo`shib  boriladi. 

Fraksiyalashda  qo`llaniladigan  suyuq  reaktivlar  oqsilli  aralashmalarga    tomchilab 

qo`shiladi.  

Oqsilli  eritmalarni  arashtirganda  denaturatsiyaga  olib  keluvchi  ko`pik  hosil 

bo`lishini  oldini  olish  yo`lini  tanlab,  aralashtirish  jarayonida  mexanik  yoki  magnit 

aralashtirgichli  qurilma-asboblardan  foydalaniladi. 

Oqsillarni  organik  erituvchilardan  foydalanish  asosida  fraksiyalanganda 

bajariladigan  ishlarni  harorat  0 

0

C  dan  past  bo`lgan  chegarada  o`tkaziladi.  Oqsilli 



eritmalardan  fermentlarni  “tuzlash”  yo`li  bilan  cho`ktirishda  eng  ko`p 

foydalaniladigan  tuzlar  jumlasiga  ammoniy  sulfat  ((NH4)

2

SO

4



)  kiradi.  Bu  tuzning 

oqsil  eritmasini  to`yintirish  uchun  kerak  bo`ladigan  miqdoriy  ko`rsatkichini  quyidagi 

formula  yordamida aniqlanadi:   

 

Bu  yerda:  B  ml  hajmda  S1  darajadagi  to`yinishga  ega  bo`lgan  eritmaning  S2 



darajasigacha  to`yintirish  uchun  kerak  bo`lgan  gramm  hisobidagi  ammoniy  sulfat 

miqdori  B  harfi  bilan  belgilanadi.  S1  va  S2 ni konsentratsiyasi 3,8 M ga teng bo`lgan 

ammoniy  sulfatning  0 

0

C  da  to`yinishiga  mos  keladigan  nisbiy  birlik  bilan   



ifodalanadi.  Shu maqsadda maxsus jadavaldan ham foydalaniladi  (1-Jadval).   


 

- 7 - 


 


 

- 8 - 


Quruq  holdagi  ammoniy  sulfatning  zaruriy  darajadagi  to`yinishini  ta`minlash 

uchun kerak bo`ladigan  miqdori 1-Jadvaldagi  ko`rsatkichlardan   aniqlanadi.   

Unda  foiz    hisobida  to`yinish  uchun  1  litr  eritmaga  (  25 

0

C  da)  qo`shiladigan  quruq 



holdagi  ammoniy  sulfat  tuzi  miqdori  keltirilgan.  Ammoniy  sulfatni  25 

0

C  da 



to`yinishini  ta`minlaganda,  uning  konsentratsiyasi  4,1  M  bo`ladi.  Bunga  erishish 

uchun  1  litrga  767  g  tuz  qo`shish  kerak  bo`ladi.  Cho`kmani  eritilgandan    so`ng oqsil 

eritmasini  ammoniy  sulfat bilan  to`yinish  darajasi  quyidagi  formula bilan  aniqlanadi: 

 

 



Bu yerda:  A – cho`kmani eritlgandan  keyingi  ammoniy  sulfat konsentratsiyasi; 

                           V – cho`kmani eritlgandan keyingi umumiy   hajmi,  l hisobida; 

                           ∆n – cho`kmani eritish hisobiga oshgan hajm, l hisobida; 

                           S – oqsilni cho`ktirish jarayonidagi to`yinish. 

 

 


Download 0.5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling