М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин


Download 7.43 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/218
Sana04.09.2023
Hajmi7.43 Mb.
#1672532
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

Ж а в о б : V^noT t *= m g  (Л , — A j) - - 0; №пот 3 
m g h { = 36,75 Ж ;
»'л о т з = m g  (A, - A ) - - 110,25 Ж .
15.4. Массаси m = 25 кг булган юкнинг потенциал энергия- 
си ^пот
1
— 490 Ж га ортиши учун, уни кандай Л, балаидлик- 
ка кутариш керак? Юкнинг потенциал энергиясини Vrn0T2=s 
= —245 Ж га камайтириш учун уни канча h2 пастга тушириш 
керак?
, , ,
-

W
ПОТ I 
о

^ПОТ 
а 
,
Ж а в о б : At = ---------= 2 м; Аа —---------- — 1 м.
mg 
mg
15.5. F =  3,0 кН куч таъсирида А / =4,0 см га сикилган 
пружинанинг потенциал энергияси W n,„  ни топинг.
Ж а в о б : Г пот — ■
■- ■■■ •= 60 Ж.
15 
6. Бикрлик коэффициенти £=150кН/м булган, Д/=3,0см 
га чузилган пружинанинг потенциал энергияси U7n0T ни то­
пинг.
АД/з
Ж а в о б : W-noT - —
- 67,5 Ж.
15.7. Ю к кия текислик б^йлаб текис кУтарилди. Кия текнс- 
ликнннг узунлиги / =З С 0 с м бУлиб, кУтарилган юкнинг по­
тенциал энергияси UPn0T =450 Ж га ортган булса юкни кута- 
ришдо бажарилган иш А  ни ва текисликка параллел равишда 
юкка куйилган куч ни аникланг
W
Ж а в о б : А  « • / - \ГП0Т - 450 Ж ;  - — ~
- 150 Н.
15.8. Огирлиги Я = 20 Н бУлган тош h = 4,0 м баландлик- 
дан юмшок тупрокка тушиб, унда s — 5.0 см чукурлик *осил 
килган булса, тупрокнинг уртача каршилик ку.чи /*'к ни то- 
прнг.
Ж а в о б : /•' « —----- — 1600 Н е 1,6 Н .

s
www.ziyouz.com kutubxonasi


■Берилган: ^ = 80% = 0,8; v, ** 3 м/с; h = 1,5 м; t>a = 1 м/с;
l С; И** 0,8 м3; р = 1 • 10* кг/м3.
Топиш керак: Л^ф = ?
Ечилаши. Фойдали иш коэффициента двигателнинг бажар- 
ган фойдали иши 
ни сувнинг тушишидаги бажар-
ган умумий иши А га булган нисбатига тенгг
77 =
* *
А 
А '
бун д ан
Л 'ф - ^ .
(1)
бунда №ф — двигателнинг фойдали куввати, t — унинг ишлаш 
вакти.
Энергиянинг сакланиш конунига биноан сувнинг бажарган 
иши А  унинг юкоридаги ва пастдаги тулик механик энергия- 
ларнинг фаркига тенг, яъни:
A ^ ( W T Î~ . W r i ) ^ ( W B0T + W Kmi) - U7Kltll2 =*
ёки
A=*m { g h -\-? ±
— ■ ^ ) ==Y (2^A + Ui — ®*). 
(3)
бунда 
m =>ç>V
булганлиги учун;
A - * ïj{ 2 g h + v t- V 2 ). 
(4)
Бу ифодани (1) га куйилса, куйидаги ишчи формула келиб 
чицади:
- i f (2* * +
^ " р'8 ' -103— , 7 -° — (2 ‘ 9>8 м/с* X
X 1,5 м -f 9 м8/са- 1 м*/с*) = 4488 HJ_üe « 4488 Вт.
с3
}Кааоб: 
— 4488 Вт.
3-масала. Огир шар радиуси булган „муаллак сиртмок* 
хосил цилувчи тарнов буйлаб ишкаланишсиз сирпанади (2.6- 
раем). Траекториянинг юкори нуцтасида шар тарновдан ажра- 
либ кетмаслиги учун кандай минимал h баландликдан туши- 
ши керак?
Берилган: R — сиртмокнинг радиуси.
Топиш. керак: h — тушиш баландлигини.
Ечилиши. Жисмнинг В  нукталаги вазияти учун Ньютон- 
нинг иккинчи конунини кулляймиз. Масаланинг шартига кура 
жисм В  ну^тада муаллак *олда булганлнги туфа^ли, унинг
www.ziyouz.com kutubxonasi


15.9. Вертикал й^налишда юкорига отилган /я = 200 г мао 
сели жисм / = 4 с дан кейин ерга кайтиб тушгап бул а, унинг 
энг юцорн нуктага чиккандаги потенциал энерпшси и^по7 ни 
топинг.

Download 7.43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling