M. N. Musayev sanoat chiqindilarini tozalash texnologiyasi


Download 3.87 Mb.
Pdf просмотр
bet34/46
Sana12.02.2017
Hajmi3.87 Mb.
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   46

R   —  aholi soni;

S  —  qishloq  xo‘jaligi  ekinlari  ekiladigan  yer  maydoni;

F   —  asosiy  ishlab  chiqarish  fondlarining  qiymati.

Iqtisodiy samaradorlik esa quyidagi formula orqali aniqlanadi:



IS = 3 -T H

5-masala variantlari

Chang



kons.

mg/m3


so2

kons.


mg/m3

R

ming



kishi

S

ga



F

mln.


so'm

Tozalash


naxri

so'm


1

0,3


0,2

7

-



500

998760000

2

0,5


0,3

5

-



250

1205000000

3

1,2


0,5

3

-



300

3906636000

4

0,3


0,2

-

250



550

865300410

5

0,5


0,3

-

540



625

3005300000

6

1,2


0,5

-

320



450

6320035000

7

0,3


0,2

6

150



-

7320280


8

0,5


0,3

4

200



-

8114980


9

1,2


0,5

2

120



-

3904560


10

0,3


0,2

1,5


85

220


319216300

11

0,5



0,3

1,8


45

180


880420730

12

1,2



0,5

1,2


60

140


2648073200

373


www.ziyouz.com kutubxonasi

bu  yerda,  T H-  tozalash  tadbirlariga  sarf bo'ladigan  xarajatlar.

Masalan:  5 ming kishilik ishchi posyolkasidagi chang va

S 0 2 nmg atmosfera  havosidagi  o ‘rtacha yillik konsentratsiyasi 0,3 va 0,2 m g /m 3.

Ziyonni  hisoblang  :



Z = 350 • 5000 + 350 ■

 5000 + 570 • 5000 + 2 • 500000000 + 570 • 5000 =

= 1750000 +1750000 + 2850000 + 2850000 +109  = 3 500000 + 5700000 +109  =

= 1009200000  s&m

Ushbu  sanoat  chiqindilarini  tozalash  uchun  998760000  so‘m  

sarf qilinsa,  iqtisodiy samaradorlik quyidagiga teng bo ‘ladi:

IS

 = 1009200000 -  998760000 = 10440000 



so ‘m

6-MAS ALA 



Gaz-chang chiqindilarini  tozalash  bo‘yicha bajariladigan 

tadbirlarning iqtisodiy samaradorligini  hisoblash

Alohida korxonalaming chang,  S 0 2 va CO chiqmdilari tom onidan 

k e ltira y o tg a n   ziy o n i  yalp i  (u m u m iy )  ta s h la n m a la r  o rq a li 

aniqlanadi. Zavod atrofidagi rayonni ifloslanish darajasini hisoblash 

uchun u 4 zonaga bo'linadi.  Zonalar soni tashlanadigan chiqindilar 

hajmiga bog‘liq bo'lgan holda quyidagicha bo ‘ladi:



Chiqindi  miqdori, 

ming  T/yil

Zona

Zona

Chang

s o 2


S O

0-5


0-1

0-10


I

1000


6-20

2-5


11-30

II

1800


21-50

6-10


31-70

III

3000


51-125

11-30


71-150

rv

5000



Bir  yilda  chang-gaz  chiqindilari  tom onidan  sog'hqni  saqlashga 

keltirilgan solishtirma ziyon (so‘m /1000 kishi) quyidagicha bo ‘ladi:

374

www.ziyouz.com kutubxonasi



Chiqindi  m iqdon,  ming  T/yil  M

Z o n alar  3  sog‘.

Chang

s o 2


CO

I

II



III

IV

0-5



-

-

415



-

-

-



6-20

-

-



405

243


-

-

21-50



-

-

390



235

152


-

51-125


-

-

373



224

145


93

-

0-1



-

330


-

-

-



-

2-5


-

328


197

-

-



-

6-10


-

326


196

127


-

-

11-30



-

324


195

126


81

-

-



0-10

180


-

-

-



-

-

11-30



175

105


-

-

-



-

31-70


172

104


67

-

-



-

71-150


166

100


65

41

K om m unal xo‘jalikka,  sanoatga,  qishloq va  o ‘rm on xo‘jaligiga 



1  yilda  1  ming  tonna  chiqindidan  keltiriladigan  solishtirma  ziyon 

quyidagicha bo'ladi:



Tarmoq

Cliiqindi

Zona

I

II

III

IV

Kommunal  xo'jalik

S 0 2

270

150

70

50

(1000  kishiga)

chang

450

280

170

105

Qishloq  va  o ‘rmon

S 0 2

0,9

0,5

0,25

0,2

xo'jalik  (1  ga)

chang

1,6

0,9

0,4

0,3

s o 2

25

15

7

5

(1  mln.  so'm  fondga)

chang

CO

18

9

11

6

5

3

3

1

Havoni  yer  ustki  qatlamidagi  ifloslanish  m iqdori,  uni  tarqalish 

darajasiga  bog'liq  bo'lib,  hisoblashni  olib  borilayotganda  zonalar 

b o ‘yicha chiqindi manbayming balandligi e ’tiborga olinadi.

Koeffitsient jadvali

Chiqindi 

balandligi,  m

Zona  К

I

II

III

IV

0-15


10

1,5


0,4

0,15


16-40

4

1,3



0,9

0,5


41-80

1

1



1

1

81-150



0,6

0,7


0,8

0,9


151-220

0,2


0,3

0,5


0,7

221-300


0,0

5

0,15



0,3

0,6


375

www.ziyouz.com kutubxonasi



z

 = 

m

Y

z c

-

r

-

k

i

= 1


R   —  ahoh  soni;

M  —  yig‘mdi  chiqindi,  yiliga,  ming  tonna,  yil/raing  t;

Zs — solishtirma ziyon; 

i-4   —  ifloslanish  qatlamlari;

Sanoatdagi solishtirma ziyon quyidagi formula bilan aniqlanadi:



Z = M f dZc-F

i=i

bu  yerda,  F—fondlar  narxi.

Umumiy ziyon quyidagicha aniqlanadi:



Z  

= Z  

+ Z

ion 

s o g  

s o n

Sanoat  chiqindilarini  tozalash  tadbirlari  amalga  oshirilgandan 



keyin erishilgan iqtisodiy samaradorlik quyidagicha topiladi:

h=z„m- T N

L —  iqtisodiy  samaradorlik;

Zinn —  umumiy  ziyon;

Tn —  tozalash  narxi.

6

-masala vanantlari

SogMiqni  saqlashning  solishtirma  ziyoni  quyidagi  formula  bilan

aniqlanadi:

Chiqmdi кою. 



■»j»e  t/y i  M

Zoaada  yasbovchi ahoiiiug sou, 

■ “ g

h,

n



F

Tozalash


narxi,

so‘m


Ckaag

S 0 2


CO

I

II



Ш

IV

1



10

3

25



2

4

1,8



2.1

160


60

15739


2

13

5



28

3

2



1.3

1,7


130

80

43167



3

8

4



15

4

3



2

1,9


90

95

40469,5



4

6

2



11

8

6



2,1

2.3


110

75

40682



5

25

8



32

2

3



3

1,4


18

62

207007



6

21

6



33

1,5


2

2

1.6



26

33

100147



7

23

7



35

2.3


1.8

1.5


1.9

200


21

5527


8

42

9



47

3

4



2

2.5


230

42

8157



9

55

12



74

2

3



1,5

2

180



38

11736


10

62

18



80

2.5


3,5

2.1


1.8

240


25

13726


11

58

16



91

1,2


2,7

3.6


2.2

166


17

30089


12

65

20



110

1.8


2.2

1.6


1,3

250


20

70071


F  =  m ln. so ‘m

376


www.ziyouz.com kutubxonasi

7-MASALA

Tozalash  qurilmalari  majmuasining ishini  tahlil  qilish  va

hisoblash

Sanoat  korxonalaridagi  tozalash  q urilm alari  asosan  ikki  yoki 

uch bosqichda  ishlaydi.

B irin c h i  b o s q ic h   —  g ra v ita ts io n   a jra tis h ,  re z e rv u a r  — 

tin d irg ich,  filtrlar,  qum tutgich  va boshqalardan tashkil topgan.

Ikkinchi bosqich  —  fizik-kim yoviy ajratish,  bunga flotatorlar, 

ekstraksion  va  sorbsion  qu rilm alar  kiradi.

U c h in c h i  b o s q ic h   —  b io lo g ik   a jr a tis h   u  b i o f i l t r l a r , 

aerotenklar,  b iohovuzlardan  tashkil  topgan.

T ozalash  qurilm alarining  sxem asini  to ‘g ‘ri  tan lash   uchun, 

ularga tushadigan aralashm alarning  m aksim al  m iqdorini,  zararli 

m oddalarning 

hovuzlarga  tashlanayotgandagi  ruxsat  etilgan 

konsentratsiyalarini  va  yana  h a r  b ir  tozalash  qurilm asi  ishining 

sam aradorligini  bilish  zarur.  T ozalash  qurilm asidagi  suvning 

tozalash  sam aradorligi  (% )  quyidagi  form ula  bilan  aniqlanadi:



bu yerda, C, va C2 — oqova suvdagi aralashmaning tozalashdan oldingi va keyingi 

konsentratsiyalari.

Tenglamamizni C, ga nisbatan yechib quyidagini olamiz:



1-sanoat  korxonasi,  2-tindirgich,  3-flotator,  4-aerotenk.

C t —  suvdagi  aralashmalarning  boshlang'ich  konsentratsiyasi;

C2 —suvdagi  aralashmalarning  tindirgichdan  keyingi  konsentratsiyasi;

C ,’ — suvdagi aralashmalarning flotatorga  kiiguncha bo'lgan konsentratsiyasi; 

C2’ —  suvdagi  aralashmalarning  flotatordan  keyingi  konsentratsiyasi;

2

4



377

www.ziyouz.com kutubxonasi



С," —  suvdagi  aralashmalaming  aerotenkdan  oldingi  konsentratsiyasi:

C2" —  aralashmalarning  suvdagi  so'nggi  konsentratsiyasi,  REK  suv  havzasi.

Suv havzalariga tashlanayotgan oqova suvlardagi ifloslantiruvchi 

m oddalam i  kerakli  sonini  yoki  m a’lum  bir  qurilm alar  majmuasi 

mavjudligida tozalash inshootlariga kelayotgan suvdagi aralashmalami 

maksimal ruxsat etiladigan konsentratsiyasini aniqlasa bo'ladi.

Sanoat korxonalarining oqova  suvini tozalash yuqoridagi sxemada 

tasvirlangan.

Agar  oqova  suvni  suv  havzasiga  tash lash   vaqtida  suvdagi 

aralashm alam i  ruxsat  etiladigan  konsentratsiyasi  20  mg/g ga  teng 

bo‘lsa,  aerotenk  ishining  unumdorligi  50%  bo‘lganda  aerotenkka 

quyilishidan  old in   aralash m an in g   k o n sen tratsiy asi  quyidagi 

m iqdordan  oshmasligi  kerak.

Flotatoming shunday samaradorlik bilan (50%) ishlashida suvdagi 

a ra la s h m a n in g   k o n s e n tra ts iy a si  u n g a   k irg u n c h a   q u y id ag i 

konsentratsiyadan oshmasligi  kerak:

Tindirgichning  samaradorligini  98%  deb  qabul  qilib,  tozalash 

qurilmalaridan oldin  aralashmani suvdagi  maksimal  ruxsat  etilgan 

konsentratsiyasini  olamiz:

Keltirilgan  hisoblashlardan ko‘rinadiki,  aralashmaning suvdagi 

miqdori  4g/l  dan oshmasa tozalash  qurilmalari yaxshi  ishlaydi.

Tozalash  qurilmalari  majmuasini  hisoblash  uchun  tenglama 

umumiy ko‘rinishda quyidagicha bo‘ladi:

С

20

С

40



c ,=

80

С kirish =



С chiqish

(

1



-

0,01


  /

7

,)  (



1

-

0,01



  /

7

2)  ...  (



1

-

0



,

01

/



7

л)

378



www.ziyouz.com kutubxonasi

bu  yerda,  Ckinsh  —  aralashmaning  tozalash  qurilmalari  majmuasiga  kirishdagi 

konsentratsiyasi;

Cchiqish  —  a ralash m an in g  to za la sh   q u rilm alari  m ajm uasidan   c h iq ish d a g i 

konsentratsiyasi;

7/  —  tozalash  qurilmalari  ishinmg  samaradorligi; 

indeks aniq  qaysi  tozalash qurilmasi  ekanligini  bildiradi.

Ushbu  bog'liqlikdan  foydalanib,  har qanday tozalash  qurilmasi 

majmuasi ishini  hisoblash va tahlil  qilish  mumkin.

7-masala variantian

Til  %



Tl2  %

Лз  %


Л4  %

Ccbiqbk


M g/1

1

90



55

60

-



45

2

70



64

75

-



27

3

85



60

55

-



54

4

78



50

63

-



41

5

-



72

60

45



40

6

-



80

46

60



44

7

-



85

52

66



39

8

-



88

56

47



28

9

85



46

50

77



19

10

78



52

48

64



20

11

74



58

60

55



40

12

70



55

50

48



35

8-M AS ALA 

Qum-yog‘tutgichni  hisoblash

Qum-yog‘tutgich  ch o ‘zinchoq  to ‘g‘ri  to ‘rtburchakli,  b o ‘yi  V, 

m,  chuqurligi  H,  m   va uzunligi  L,  m  bo ‘lgan  sig‘imdir.

Qum-yog‘tutgichga korxonadan oqib kelayotgan oqova suv lotok 

orqali V,  m m /s tezlik bilan  kelib tushadi.

Oqova suv lotokdan yog‘ yig'gich voronkalarigacha o‘tguncha yog‘ 

zarralari  yoki  neft  m ahsulotlari  suv  yuzasiga  suzib  chiqadi,  qattiq 

zarrachalar esa maxsus o ‘rachalarga cho'kadi.

Dispers zarracha ko‘rinishidagi organik va noorganik moddalardan 

iborat  aralashmalari  mavjud  b o ‘lgan  oqova  suv  aralashmalarini 

cho'kishi yoki neft mahsulotlari (yog‘lari) tomchilarini suv yuzasiga 

qalqib  ch iq ish   tezlig i  Stoks  ten g lam asi  b ila n   suyuqlikdagi 

zarrachalami gidravlik qarshilik kuchini e’tiboiga olgan holda aniqlash 

mumkin:


379

www.ziyouz.com kutubxonasi



m\-s*L  p>~p<

 



1  1  18 

//„ 


1000000

bu yerda,  pg  va  ps  —  neft  mahsulotlarining zichligi  va suvning zichligi  k g /m 1 

Pg  =   0,8  ;  Ps  =   1  deb qabul qilamiz.



 0  —  suvning  dmamik qovushqoqligi;

Mo

  =1792


d  —  neft  zarrachalarining  diametri,  tnkm.  N eft  mahsulotlarini  ajralishi  uchun 

yetarli  vaqtni  ta ’m inlovchi  nefttutgichning  uzunligi  quyidagi  formula  bilan 

aniqlanadi:

L -  

V. : H -

 

K( W- U)



bu  yerda,  V   —  oqova suvning  nefttutgichdagi  harakat  tezligi,  m /s;

N   —  nefttutgichning  ishchi  chuqurligi,  m;

К  — konstruksiya xususiyatlarini mobatga olib suvning oqim ini hisobga oluvchi 

to ‘g‘rilovchi koeffitsient (gorizontal tmdirgichlar uchun K = 0,5 deb qabul qilamiz).

W  —  nefttutgichdagi  suvning  harakat  tezligini  bo‘ylama  vertikal  ko'rsatkichi 

(W =0,5V  deb  qabul  qilamiz).

Nefttutgichning  kerakli  eni  quyidagi  nisbatdan  aniqlanadi:



в . - 8 — L-

V  H

  3600

bu  yerda,  Q  —  oqova  suvning  maksimal  sarfi,  m 3/soat

Oqova  suvning  maksimal  soatbay  sarfi  quyidagi  formula  bilan 

aniqlanadi:

t

bu  yerda,  m  —  birlik  mahsulotga  (m 3)  nisbatan  suv  uzatish  sarfining  yuqori 

m e’yori;

P  —  korxonaning  ishlab  chiqarish  quw ati,  tonna/sm enada;

Kc  —  suv  uzatish  tengsizligini  hisobga  oluvchi  soatbay  koeffitsient; 

t  —  smenadagi  ish  vaqti.

M exanik  tozalashning  birinchi  bosqichida  gorizontal  qum - 

yog‘tutgichlarda  m ineral  aralashm alarning  20—30%  i,  yog‘  yoki 

neft m ahsulotlarining 60—70%  i  ushlab qolinadi.  Oqova suvlarni 

to ‘liq  tozalash  nefittutgich,  yog‘tutgichdan  keyin  tindirgichlar 

yoki boshqa fizik-kim yoviy usullar orqali am alga  oshiriladi.



380

www.ziyouz.com kutubxonasi



8-m asala  variantlari

Korxonaning  ishlab  chiqarish  quw ati  —  P,  t/sm enada  va  suvni 

uzatish  normasi  —  m,  m 3,  soatbay  koeffitsienti  —  Kc,  soat,  suvni 

harakat tezligi V,  m m /s, zarrachaning o'rtacha diametri — d,  mkm 

va  smenadagi  ish  vaqti  t  boMganda  hosil  bo ‘ladigan  oqova  suvni 

tozalash uchun kerakli  qum -yog‘tutgichning geometrik razmerlari 

hisoblanib oqova suv sarfi aniqlansin.

Pt/



sm enada

m

m 3/t



Ks

t

soat



N

m

V



m/s

d

mkm



1

25

20,2



2,5

8

1,5



0,0030

100


2

30

24,8



2,0

8

1,5



0,0035

100


3

20

15,6



2,5

8

2,0



0,0040

95

4



25

25,4


2,0

7

2,0



0,0045

95

5



30

22,6


2,0

8

2,5



0,0050

90

6



35

18,5


2,2

7

3,0



0,0055

90

7



40

16,5


2,2

8

3,0



0,0060

85

8



18

16,8


2,5

7

2,5



0,0065

85

9



24

16,5


2,0

7

2,5



0,0070

80

10



38

18,5


2,0

8

3,0



0,0075

80

11



45

20,0


1,8

8

3,0



0,0080

75

12



50

23,4


1,8

8

3,0



0,0085

70



-  MASALA 

Aerotenklarai  hisoblash

Oqova  suvlami  to ‘liq  va  qisman  biokimyoviy  tozalash  uchun 

aerotenklar  qo'llaniladi.  U lar  maxsus  tozalash  qurilmalari  bo‘lib, 

unda  oqova  suv  tarkibidagi  organik  m oddalam i  tozalash  uchun 

qo‘llaniladigan mikrooiganizmlaming yashashi va ko‘payishi uchun 

qulay sharoit  yaratiladi.

A e ro b   b io k im y o v iy   d eb   a ta la d ig a n   ja r a y o n   n a tija s id a  

m ikroorganizm lar  ishtirokida  organik  tarkibli  iflosliklar  jadal 

oksidlanadi,  minerallashadi,  cho‘kmaga  tushadi  (aktiv  il).  Oqova 

suv  tarkibidagi  oiganik  m oddalam i  biokimyoviy  oksidlanishining 

samarali borishini baholash uchun, biokimyoviy ko‘rsatkich (KBI)- 

kislorodning  biokim yoviy  iste’m oli  q o 'lla n ilad i,  y a’ni  aerob 

biokimyoviy jarayonlar natijasida sodir etiladigan organik moddalami 

oksidlash uchun kerak bo'ladigan kislorodning miqdori aniqlanadi.

381


www.ziyouz.com kutubxonasi

K B I  (B P K )  mg/1  k o 'r s a tk ic h i  o q o v a   su v la rn i  o rg a n ik  

aralashmalardan tozalash darajasini xarakterlaydi. Aerob biokimyoviy 

jarayonlarni  ta ’minlash  uchun  biogen  elem entlar  (azot,  fosfor), 

kislorod,  aniq  tem peraturali  sharoit  bo‘lishi  zarur.

Aerotenklar:  aktiv  ilni  regeneratsiyalaydigan  aerotenklarga  va 

regeneratsiyalamaydigan aerotenklarga, aerotenk aralashtiigichlaiga, 

aerotenk  tindirgichlarga  b o ‘linadilar.  Q o'llaniladigan  aeratsion 

m o sla m ala rg a   q a ra b   a e r o te n k la r   m e x a n ik ,  p n e v m a tik   va 

pnevmomexanik aerotenklarga bo'linadi. Tozalash darajasiga qarab 

aerotenklar  qisman  tozalaydigan,  yuqori  yuklangan,  KBI  (BPK) 

qolgani  15 mg/1 dan ko‘p; to'liq biotozalaydigan, normal yuklangan 

KBI (BPK) to'liq Q 10-15  mg/1 va kam  yuklangan (qisman va to ‘liq 

tozalaydigan,  kam oksidlash quwatidagi)larga bo‘linadilar.

Barcha turdagi aerotenklami hisoblashda asosiy nisbat bo‘lib suvdagi 

organik moddalaming va kislorodning miqdorini balans tenglamasi 

olinadi.


O rganik  m o d d a la rn i  ay lan ish   tezlig i  erigan   k islo ro d n in g  

k o n se n tra tsiy a si  2  mg/1  d a n   k o ‘p  b o 'lg a n d a   k islo ro d n in g  

konsentratsiyasiga bog'liq bo'lm aydi, balki kislorodni iste’mol qilish 

tezligiga bog'liq bo‘ladi:



Vm = K a ( 0 r - 0 )


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   46


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling