Mahalla, oav, kons 13 bob kolej 120


Ёшларда мустакил фикрлашни шакллантириш хакида И.Каримов


Download 2.23 Mb.
bet34/42
Sana08.03.2023
Hajmi2.23 Mb.
#1249027
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   42
Bog'liq
Siyosat

Ёшларда мустакил фикрлашни шакллантириш хакида И.Каримов.
Бугунги куннинг энг мухим вазифаси- ёшларда мустакил фикрлашни шакллантириш, уларни янгича фикрлайдиган, кийин дамларда масъулиятни уз зиммасига ола биладиган, хаёт билан хамкадам юришга кодир, имони пок, билимдон, ишбиламон уринбосарларни тайёрлашимиз даркор.
Албатта, бу осон ва енгил кучадиган иш эмас. Бунинг учун, собик шуролар мафкурасидан халос булиш хар бир фукародан мустахкам ирода, Ватан ва халк манфаати йулида фидойилик талаб килади. Зеро, ёшларни тарбия киладиган инсон, аввало, узи хар жихатдан баркамол булмоги шарт.
Ёшлар билан ишлаш масалалари алохида эътиборни талаб килади. Биз мамлакатимизнинг истикболи ёш авлодимиз кандай тарбия топишига, кандай маънавий фазилатлар эгаси булиб вояга етишига, фарзандларимизнинг хаётга нечогли фаол муносабатда булишига, кандай олий максадларга хизмат килишига боглик эканини хамиша ёдда тутишимиз керак.
Биз фарзандларимизнинг баркамол рухий дунёси учун уларнинг маънавий-ахлокий жихатдан етук, жисмонан соглом булиши мустакил фикрлашни шакллантириш учун доимо кайгуришимиз, курашмогимиз зарур. Шундай экан, вояга етмаганлар уртасида жиноятчилик даражасининг юкорилигига колаётгани, руйхатга олинган ишсизларнинг анча кисмини ёшлар ташкил этиши бизни ташвишга солмай куймайди.
16-февралдаги фожиали вокеаларнинг иштирокчилари асосан ёшлар экани бизни айникса ташвишлантиради. Бу аввало сиёсий-ижтимоий сохадаги муайян нуксонлар, ёшлар ташкилотлари ва махалла кенгашлари ишидаги катта камчиликларни курсатади. Бу масалада, албатта, давлат хокимият ва жамоат ташкилотлари барча бугинлари рахбарларининг айби хам борлигини таъкидлаш лозим.
Биз ривожланган мамлакатлар эришган тажрибаларга асосланиб миллий давлатчилигимиз пойдеворини куйдик. Бозор иктисодиётига асосланган адолатли жамият, кучли демократик хукукий давлат куриш йулидан боскичма-боскич илгари бормокдамиз. Ёшларимиз онгига мана шу ижтимоий, иктисодий, маданий ислохотлар борасида юргизилаётган мустакил давлатчилик сиёсатимиз мохиятини янада чукуррок англатишимиз керак.
Президент таъкидлаганидек, кандай интеллектуал кучларга эгалигимизга, ёшларимиз кандай маданий ва профессионал савияга эришганлигига, кандай идеалларга эътикод килишига, маънавий жихатдан канчалик бойишига боглик. Шу боис ёшларнинг билим олиш имкониятини кенгайтириш, миллий тикланиш гоясини амалга оширишга кодир янги авлодни комил инсон килиб тарбиялаш энг мухим вазифаларимиздан биридир. Биз тафаккурга, мустакил фикр мусобакасига эхтиёж хар качонгидан хам кучайган бир даврда яшаяпмиз. Бинобарин, И.А.Каримов ёшларнинг онги ва тафаккурида кескин бурилиш ясаш, мамлакат интелектуал салохиятини янада юксалтириш, хар жихатдан баркамол авлодни вояга етказишни озод ва кудратли давлат барпо этишнинг асосий шарти деб билади.
Hozirgi zamon terrorizmining o'ziga xos xususiyatlaridan biri alohida amaliyotdan ommaviy, jamoaviy tarzdagi oldindan yaxshi rejalashtirilgan va tashkil-etilgan saviyaga o'tishdir. Terror endi ayrim olingan mutaassib bir kishining ishi bo'lmay qoldi. Hozirgi vaqtda u bilan keng tarmoq otgan, katta moliyaviy, insoniy, texnik zaxiralarga ega bo'lgan qudratli tashkilotlar shug'ullanmoqda. Bundan Markaziy Osiyo mintaqasi ham istisno emas. Bu yerda XX asrning 90-yillaridan boshlab "Xizb-ut-tahrir", "Islom ozodlik partiyasi", "O'zbekiston islomiyharakati", "Tojikistonning islomiy uyg'onish harakati" (90-yillargacha ham) kabi terrorchiik tashkilotlar va boshqalar ish olib bormoqdalar. O'zlarining maqsadi sifatida ular mintaqada mayjud bo'lgan siyosiy tuzumni ag'darib tashlab, diniy davlatni barpo qilish ekanligini e'lon qilmoqdalar. Ushbu tashkilotlar "Tolibon", "Al-Qoida" kabi terrorchiik tashkil-otlari bilan bevosita aloqa bog'lagandirlar. Ularning faoliyati tashqi kuch-larning yordami va chet ellardagi qudratli moliyaviy manbalarga asoslangan-dir. Ularning sa'y-harakatlari tufayli bir qator terrorchiik aktlar ro'y berdiki, ularning natijasida ko'plab qurbonlar, moddiy zararlar va begunoh kishilarn-ing azob-uqubatlarga duchor bo'lishi kuzatildi.
Terrorizm bilan kurashning dunyoda to'plangan tajribasi shuni ko'rstadiki, yangi terrorchiik harakatlarining oldini olish maqsadida shunga e'tibor qara-tish juda muhimki, bunday harakatlar yo'li bilan davlat terrorchilarda hech qanday umid qoldirmasligi lozim. Terrorchilarni o'z qilmishlarining be'mani va behuda ekanligini o'ylab ko'rishga majbur qilish lozimki, toki ular o'z talablarini tanqidiy ravishda o'ylab ko'rsinlar va xalqaro terrorizm jabhasida olib borilayotgan kurashda ekstremistik yo'lning hujumkorlik mohiyatini to'g'ri ekanligiga shubha qilsinlar. Terrorizmning namoyon bo'lishiga va uning ijtimoiy asosiga barham berish bugungi kunning eng dolzarb muam-mosidir. Faqat shugina ayrim olingan har bir davlatning, mintaqaning va umumiy xavfsizlikning milliy xavfsizligini ta'minlay oladi.
O'zbekiston Respublikasi dunyoda birinchilardan bo'lib, xalqaro terror-izrmiing milliy va xalqaro xavfsizlik uchun xatarli tahdid ekanligini anglab, mo'tabar xalqaro tashkilotlarning, birinchi navbatda, Birlashgan Millailar Tashkilotining minbaridan foydalanib, xalqaro hamjamiyatning diqqat-e'tiboricii bu umumiy muammoga qaratdi.
147. Ҳалқаро терроризмнинг ислом маънавияти ва қадрятлари билан зиддияти.

Download 2.23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling