Microsoft Word kr dunyoning ishlari ziyouz com doc


Download 0.78 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/105
Sana21.06.2023
Hajmi0.78 Mb.
#1640547
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   105
Bog'liq
kr dunyoning ishlari ziyouz com

www.ziyouz.com кутубхонаси 
19
қатнайдилар. Қирқ кун шундай қилдилар. Бир кўкрагини сиз эмасиз, биттасини— Тойиржон. — 
Нисо хола ҳиқиллаб қолди. Ёш ғилтиллаган кўзини рўмолининг учи билан артди. — Қандоқ 
хотин эдилар-а! Нима билан рози қилишимни билмайман. Сўрасам, уришиб бердилар. «Вой, 
гапингиз қурмасин, овсин, она сутиям сотиладими», дейдилар. «Бировга яхшилик қилиб, 
кетидан тама қилган одамнинг савоби гуноҳга айланади», дейдилар... Қандоқ эдилар-а! 
Нисо хола рўмолининг учини ғижимлаганча ўйга толди. Мен ҳам, шу пайтгача ўзим билмаган 
кўкалтош укам Тойиржон ҳам бир нуқтага тикилиб қолган эдик. Ҳар қайсимиз ўз ўйимиз билан 
банд эдик, бироқ ҳаммамиз бир одамни — онамни ўйлардик. 
ҚАНОАТ 
Отамнинг жаҳли ёмон эди. Баджаҳл бўлиб ака-укалардан, биронтамизни чертган эмас. Бироқ 
онам: «Ҳой, эҳтиёт бўл, адангнинг жаҳллари ёмон», деб шунчалик уқтириб қўйганки, отамизни 
кўришимиз билан ҳаммамиз ювош тортиб қолардик. 
Тирикчилик важидан бўлса керак, отам кечалари соат тузатарди. Қўни-қўшни, маҳалла-кўйда 
кимнинг соати бузилса, бизникига олиб келар, отамнинг ҳужрасида катта-кичик соатлар 
муттасил чиқиллаб турар эди. Онам бизни бу ҳужрага ҳеч йўлатмасди. Бир куни укам 
иккаламиз у ерга кирсак, стол устида кичикроқ пиёланинг оғзидек келадиган занжирли чўнтак 
соати ётибди. Қопқоғи, ойнаси очилган, мурватлари бир чеккага тартиб билан териб қўйилган. 
Ака-ука ўзимизча «устачилик» қилдик. Соатнинг юришидан дарак йўқ. Бир маҳал нариги уйда 
онамнинг шарпасини сезиб қолдигу секингина сирғалиб чиқиб кетдик. 
Кечқурун отам ҳужрага кириши билан хуноб бўлиб қичқирди: 
— Соатга ким тегди? 
— Ҳеч ким киргани йўқ-ку! — деди онам ҳайрон бўлиб. 
— Ҳаммасини сочиб ташлабди-ку! — отам жаҳл билан чиқиб келди. Қўлида биз «тузатган» 
соат. — Мили йўқ. Эгасига нима дейман! 
Укам иккаламиз чурқ этмай мўлтираб ўтирибмиз. Яхши ҳамки акаларимиз кўчада, бўлмаса, 
ҳамма айб ўшаларга тушиши аниқ. 
Кўп ўтмай овқат келди. Укамга ёғоч қошиқ, менга темир қошиқ тегди. Иккаламиз қошиқ 
талашиб қолдик. Укам у ёққа тортади, мен бу ёққа. Икки орада коса думалаб, дастурхонга 
шўрва тўкилди. Бояги хунобгарчилик устига буниси ҳам қўшилди-ю, биз бир ёқда қолиб отам 
онамни тушириб қолди. Ака-ука пилдирпис бўлиб, ин-инимизга кириб кетдик. Онам 
шўрликнинг қовоғи кўкариб чиқди. Ачиндик. Аммо начора?.. 
Eрталаб турсам, отам ишга кетган, ҳовли томондан аёл кишининг шанғиллагани эшитиляпти. 
Овозидан танидим: қўшнимиз Мўмин аканинг хотини. Мўмин ака — кетмончи. Ўзи ҳам 
мўмингина одам. Хотини бошқачароқ. Каттаю кичик ҳамма уни Келинойи деб чақиради. 
Келинойининг қизиқ одати бор. Ичида гап ётмайди. Уйида қайси шолчага хокандоздан чўғ 
тушиб, қанча жойи куйгани, қайси ўғли шолғомни ёмон кўриши, қайси қизининг сочига сирка 
оралагани— ҳаммасини бирпасда маҳаллага ёйиб чиқади. 
— Кетаман! — деди у овозини баралла қўйиб. — У қўймаса, мана ман қўйдим! Кетаман! Кет-
гандаям уйини вайрон қилиб кетаман! 
Тушундим. Бундан чиқди, Келинойи эри билан уришган. Уйида сал жанжал чиқса, албатта 
ойисиникига «кетадиган» бўлиб қолади. Томоша кўриш учун аста мўраладим. 
— Нима бўлди ўзи, овсинжон? — деди онам секингина. 
— Кеча мани шундоқ сўкди, шундоқ сўкди, йигитгина ўлгур! — Келинойи икки қўли билан 
шарақлатиб сонига шапатилади. — Онамни сўкди-я, бўйгинанг гўрда чиригур. 
— Қўйинг, хафа бўлманг, — деб онам уни юпатишга уринди. 
— Нимага хафа бўлмас эканман? — Келинойи яна ҳам қаттиқроқ шанғиллай бошлади. — 
Кечқурун ўсма эзиб қўювдим. Шу савил қуриб қолмасин, деб қошимга қўя қолувдим. Ҳа, 
мошкичири жиндак тагига олиб, қотиб кетибди. Шунгаям ота гўри қозихонами? «Пардоз-андоз 


Дунёнинг ишлари (қисса). Ўткир Ҳошимов 

Download 0.78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling