Ministry of higher and secondary specialized education of the republic of uzbekistan samarkand state institute of foreign languages


Download 0.53 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/9
Sana07.04.2023
Hajmi0.53 Mb.
#1340433
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
2. Замонавий лингвистик тадқиқотлар...

Масалан: Sie hörte nur Sturm – und Regenstimmen. 
Vom Kriege nichts (Bruns Marianne, S. 277). 
In einem der Zimmer lag ihr Lieblingskind. Heinrich. (Otto Herbert, S. 78). 
Vom Wall aus kann man die Stadt sehen, aber vor allem die Baustelle. Die Neubauten, die Bagger, die 
Krane. (Hörig Ursula, S. 9). 
Илова конструкцияларнинг асосий ифоданинг қисмлари билан алоқасининг маъно характери 
турлича бўлиши кузатилади. Бундай конструкциялар муҳим маълумотларга эга бўлиши мумкин, ана 
шу маълумотларга махсус эътибор қаратилади.
Таъкидлаш лозимки, илова конструкциялар асосий ифода қисмларининг маъносини 
кучайтириб ёки аниқлаб келади. Ўзларининг таркибига кўра илова конструкциялар гапнинг алоҳида 
бўлаги – бир сўздан, сўз бирикмасидан, гапнинг қисмларидан ва бутун бир гаплардан иборат бўлиши 
мумкин. Қуйидаги мисолларда бу ҳолни таққослаб кўриш мумкин: 
а) Алоҳида берилган бир сўз билан ифодаланган иловали элемент: 
In einem der Zimmer lag ihr Lieblingskind. Heinrich. (Otto Herbert, S. 78). 
б) Сўз бирикмаси орқали ифодаланган иловали элемент: 
Sie hörte nur Sturm – und Regenstimmen. 
Vom Kriege nichts (Bruns Marianne, S. 277). 
в) Тўлиқ гап орқали ифодаланган иловали элемент:
Als der Vater schon zwei Jahre tot war, kam noch ein Junge, der Hans. Der war von einem 
verheirateten Mann. (Bruns Marianne, S. 314). 
г) Гапнинг бир қисми (масалан, эргаш гап) орқали ифодаланган иловали элемент: 
Johannes Hanne hatte Post bekommen. Zwei Briefe. Einen von seinem Freund Bert, in der er bat, zu 
den Kriegsgefangenen und menschlich zu sein, wo immer mit ihnen zu tun hatte. (Reinowski Werner, S. 
145). 
Илова конструкциялар матн таркибида турли грамматик ва стилистик функцияларни бажариб 
келади. Бунда улар матнни ташкил қилган гаплардаги маълум бўлакларнинг, асосий ифода ичида 
мавжуд бўлган уюшиқ бўлаклар ролини ҳам бажариб келишлари мумкин. Илова конструкцияни 
ташкил этувчи иловали элементлар кўп ҳолларда асосий ифодадаги гап бўлакларини аниқлаштириб, 
изоҳлаб келади, улар аниқланаётган гап бўлакларини тўлдириб ҳам келадилар, шунингдек, қўшимча 
маълумотлар келтиради: 
Sie will unbedingt drei Kinder haben. Zwei Mädchen und einen Sohn. (Otto Herbert, S. 46). 
Бундай иловали элементлар сифатида иккинчи даражали бўлаклар (аниқловчи, тўлдирувчи, 
ҳол) қўлланиб, асосий ифодадаги маънони кенгайтириш учун хизмат қилади. 
Илова конструкциялар ҳозирги замон немис бадиий адабиётида ҳам кенг тарқалган бўлиб, улар 
диалог, монолог кўринишларида сўзлашув нутқининг ўзига хос хусусиятларини акс эттириш, 
китобхоннинг эътиборини тортишга қаратилади. Шунинг билан бирга ифоданинг тўлиқроқ, 
таъсирчан, эмоционал туйғуларга бой бўлишини таъминлашга хизмат қилади ва маълум стилистик 
функцияларни бажариб келади. 
АДАБИЁТЛАР: 
1. Ким Г.В. О некоторых стилистических функциях бессоюзного присоединения. Филологический 
сборник. Выпуск IV. Алма-Ата, 1965. -С. 168-175. 


28 
2. Мамажонов А. Сверхфразовое единство как синтактико-стилистическая категория. Советская 
тюркология. Баку, 1984, № 1. -С. 52-55. 
3. Солганик Г.Я. Синтаксическая стилистика (сложное синтаксическое целое). -М., 1991.- 182 с. 
4. Турсунов Б.Т. Присоединение и парцелляция как речевые конструкции единой синтактико-
стилистической категории. Вопросы синтаксиса романо-германских языков и их сопоставительного 
изучения. Самарканд. Изд-во СамГУ, 1991. –С. 47-51. 
5. Schneider W. Stilistische deutsche Grammatik. Freiburg – Basel – Wien, 1960. 

Download 0.53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling